Фото: РТРС

Предсједник Асоцијације стваралаца Републике Српске Момчило Крајишник истиче да су нелегални првомартовски референдум о такозваној независности БиХ, као и гнусно убиство српског свата Николе Гардовића, те спаљена српска застава на Башчаршији, 1. марта 1992. године у Сарајеву, на неки начин, негативно остали записани у историји БиХ.

– Први март из 1992. године датум је који са много примједаба и критика доживљавају Срби у БиХ, и због негативног преокрета, односно нелегалног референдума, којим је на силу проглашена БиХ као независна држава, као и због убиства српског свата на Башчаршији. Уствари, то је већ био знак за почетак рата у БиХ – рекао је Крајишник, који је био први српски члан Предсједништва БиХ и први предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Сигурно је, истиче он у изјави Срни, да тај датум Срби не треба да славе јер то не доноси никакав опрост, већ, напротив, подржава све оно што је било негативно и што је било узрок рата.

– С друге стране, бошњачка страна без икаквог основа је историјски догађај проглашења Републике Српске, 9. јануар, проблематизовала и злоупотријебила на Уставном суду БиХ и довела у питање прославу тог датума у Републици Српској – констатује Крајишник.

Према његовим ријечима, све што долази од тих бошњачких политичара који на јефтин начин купују поене у свом бирачком тијелу не води добру, нити ће тако остварити своје циљеве, посебно не стварање чврсте и снажне БиХ, за коју се наводно декларативно залажу све вријеме.

– БиХ као сложена државна заједница може опстати само сагласношћу сва три народа – поручио је Крајишник.

Он је изразио искрено задовољство због чињенице да је дошло до приближавања српских политичара у БиХ, од којих неки, како је примијетио, у посљедње вријеме показују све више патриотизма према Републици Српској.

– Јединство српског народа треба бити усмјерено на очувању Републике Српске, правде и истине, и не треба и није усмјерено ни против кога. Сматрам да и захтјев за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби против Србије као и проблематизовање Дана Републике Српске треба да води у логичном смјеру, то јест да политички представници сва три конститутивна народа треба да сједну за исти сто и размотре своје приједлоге како виде будући живот у БиХ – рекао је Крајишник.

Ако заједништво свих у БиХ може да функционише, сматра он, онда је то у реду, али ако не може онда је боље „миран разлаз него стална патња у несрећном браку“.

Према његовим ријечима, Дејтонски мировни споразум треба спроводити и афирмисати у његовом изворном облику, тим прије јер су се све његове промјене десиле на силу и без уважавања и приближавања ставова заинтересованих страна.

Он је апеловао да се сви политичари и у Републици Српској и у Федерацији БиХ, ако заиста желе да БиХ извуку из кризе, коначно окрену економији и социјално-економским реформама и проналажењу рјешења прихватљивог за све.

– Потребна је само добра воља, односно да нико никоме у БиХ не намеће рјешења, као и да се омогући ентитетима да функционишу у пуном капацитету и да буду аутономни – закључио је Крајишник.

У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као „дан независности БиХ“, док се овај датум у Републици Српској не слави.

Чланак КРАЈИШНИК: 1. март – црна страна историје БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Ако се наставе овакви притисци на Републику Српску, Босна и Херцеговина не може опстати, каже први председник Скупштине РС Момчило Крајишник. У разговору за Спутњик истиче да српски народ у БиХ треба јасно да одреди којим путем жели да иде, а као стратешки циљ да постави уједињење са Србијом, али да томе тежи мирним путем.

Поводом 25. годишњице Републике Српске као један од њених оснивача Крајишник подсећа да је за време рата једини задатак био да се сачувају животи. Данас каже да, иако је помало разочаран у односу на прве, идеалистички замишљене циљеве, с оптимизмом гледа у будућност. Република Српска није далеко од окружења, цели простор бивше Југославије је оптерећен кредитима, проблемима, разликама, али сматрам да ће сутра бити боље, верује Крајишник.

У односу на оно како је РС изворно замишљена доста овлашћења јој је одузето. Да ли видите неки начин да се та изворна овлашћења врате?

— Недопустиво је да су овлашћења која смо ми прихватили као компромисно решење фактички украдена од РС и нашег народа који овде живи. Моја је сугестија нашим политичким првацима који воде наш народ да морају јасно да кажу шта наш народ мисли о БиХ, а то је да се све оно што је украдено мора вратити. Никад се не бих плашио нечег на шта имамо право и сматрам да се за то треба врло снажно залагати. Нормално, утопија је да очекујемо од оног који нам је то украо да ће то добровољно прихватити и да се неће противити. Зато би требало бити одређенији и јасно казати — БиХ не може да опстане уколико се настави притисак на српски народ и на РС на недопустив начин. Ако неко хоће да дође до распада БиХ онда је то најбољи пут, јер овакви притисци на РС и српски народ сигурно неће довести до учвршћивања БиХ, него до њеног слабљења.

Доста се прича, посебно после референдума о Дану Српске, о могућности нових аранжмана. И сам Милорад Додик каже да има план за враћање одузетих овлашћења. Да ли је, по Вашем мишљењу, перспектива да РС остане један од ентитета у БиХ или видите могућност да се она можда осамостали и припоји Србији?

— Никад се не треба сустезати, иако политички то сигурно није баш потпуно модро, од артикулисања жеље народа који представљате. Ја нисам у политици, па могу то слободније да кажем: српски народ би желео да РС на неки начин има много већу самосталност и на крају крајева да ми сами о себи одлучујемо.

Ипак је БиХ постала једно тешко бреме. БиХ је скупа држава и ако нас неко још стално прозива да смо геноцидни, да смо нешто учинили нажао другим народима, а нама нико ништа није урадио лоше, онда сигурно да је то бреме тешко поднети без одговарајућег одговора. Уколико естаблишмент из реда муслиманског народа не промени приступ и ако не буде флексибилнији, или ако не буде схватио да се у БиХ ништа не може десити без сагласности три народа, онда ће БиХ тешко опстати. Моје је мишљење да руководиоци РС морају да оду у Скупштину и да кажу: „Хоћемо да се наш народ преко посланика определи какву БиХ у будућности види“.

Ко ту треба да одигра кључну улогу — да ли је то међународни фактор, да ли је то Србија која треба да подржи РС у евентуално таквом настојању? Или мора доћи до договора сва три народа?

— У БиХ нити би требало, нити се може шта десити без сагласности три народа, јер је то један троножац. Може се на силу свашта урадити, али ја сматрам да српски народ не треба ништа на силу да ради. Као што се ми не слажемо што су на силу покушали да нам отму КиМ, тако и ми не треба да прихватимо да се на силу нешто може десити. Али не може нас ни нико на силу натерати да живимо у БиХ ако нам нешто није добро. Због тога они који највише заговарају БиХ морају да схвате да греше. Не могу они да врше притисак на српски народ да остане у том врло лошем браку. Основно је да три народа у БиХ седну, разговарају и нађу решење. Притом, ми не треба у овом моменту да излажемо и гурамо испред себе Србију. Односи су сада добри и велика је ствар кад руководство Србије није препрека неким нашим хтењима и та захвалност треба да буде велика. Добро је што смо поправили наше односе и што су они више него братски.

Које су највеће претње за РС, да ли је то Уставни суд, међународни фактор или можда џихадисти?

— Највећа препрека, оно што угрожава РС, јесте економска ситуација. Није лоша економска ситуација само у РС, она је лоша и у Србији, Хрватској, Федерацији, Македонији, у целом нашем окружењу. Врло лошом приватизацијом уништена је привреда и данас је то врло тешко покренути. Мислим да је РС богата држава, имамо богате ресурсе, само их треба мобилисати, отворити радна места и сачувати народ на овим просторима. А што се тиче страног фактора мимо РС, мислим да је недопустива злоупотреба Уставног суда БиХ. Није нико против Уставног суда. Уставни суд треба да постоји у свакој држави — иако је БиХ једна сложена заједница, више него држава. Али не може га неко злоупотребити. И не може неко рећи: „То је сад етикета Уставног суда и морате га поштовати“. Не можете поштовати никога ко наопако ради. Недопустиво је да је неко дозволио — а прво приговарам високом представнику — да се злоупотребљава једна погрешна, потпуно неуставна и неутемељена одлука и да се каже да ми немамо права да славимо свој празник. РС није створена вољом три народа који живе у РС, она је створена само вољом само српског народа, с тим што у РС нико нема право да има веће привилегије, сви морају бити равноправни. Али ако је створена вољом српског народа онда тај народ, апсолутна већина грађана има право да слави тај празник. А то не треба да буде само Дан Републике, то је крсна слава, традиција тог народа.

Ви сте један од оснивача РС, имате организацију Асоцијација стваралаца РС. Чиме се она бави?

— Ствараоци су људи на разним нивоима који су учествовали у стварању РС од 1992. године наовамо. Ти ствараоци и то удружење фактички чувају тековине тог великог подухвата. Да би РС постала, да би била успостављена, била су потребна два временска периода: време стварања и време одбране РС. Време стварања је било до рата и протеже се кроз цели рат, а време одбране РС — то су наши борци, они су 6. априла стали у ров и бранили РС. Те две компоненте обухватају фактички цели наш народ. То је цела армија народа јер ми нисмо имали савезника нигде у свету, имали смо Бога на небу и наш народ на земљи и уз ту подршку је створена РС.

Вама је суђено у Хашком трибуналу. Тренутно су пред тим судом при крају процеси Радовану Караџићу и Ратку Младићу. Какав исход очекујете и шта мислите да ли ће и како то утицати на РС?

— Ко год Вам каже да зна шта ће бити игра се улоге пророка. Нико то не зна, само зна Бог. Многе ствари могу да буду на овај или онај начин. Нормално, кад наш народ гледа како су се неки процеси одвијали мало је оптимизма да би се ствари могле десити позитивно. Под позитивним стварима мислимо да би требало да буде ослобађајућа пресуда, да неко каже да ће Караџић или Младић ићи кући. Али оно што могу рећи то је да знам сто одсто за Караџића — он није крив. Све што га оптужују је иста оптужница која је била као код мене — и знам тачно сваки моменат да ли стоји као оптужба или не. За Младића не знам шта је било у Сребреници, али знам да се пре, кад год је долазио на наше састанке, увек залагао против било каквог злочина. Резултат може бити да буду и осуђени, али ће на крају крајева бити награђени јер су они жртвеници за РС. А како награђени? Тако што ће њихово дело надживети њих као што ће надживети и мене и све нас, а то је велика награда за коју се некада исплати да човек буде и жртвеник. У сваком случају, правда ће увек победити и ми треба да се радујемо да ће та правда на крају произвести добро којим ћемо ми сви бити задовољни.

Шта је то што они који руководе РС никада не би смели да забораве и који су њени главни ослонци?

— Никад се не смеју заборавити жртве, људи који су погинули за РС. Никад се не смеју заборавити деца наших бораца који су погинули. Али оно што треба да буде водиља свима нама јесте да се мора тачно знати каквим путем идемо напред. Ја сматрам да ми треба да тежимо максимално дозвољеној вези са Србијом зато што је Србија наша матица и ако би се омогућило да се српски народ уједини, да РС може да се уједини са Србијом, ја бих увек то поставио као наш стратешки циљ.

То је природно. Сматрам да међу нама, између муслимана, Хрвата и Срба у БиХ, никада не треба да буду границе, тарабе. Али је природно да Срби живе са својим народом, као и Хрвати са својим, и да муслимани имају своју државу због тога што су муслимани постали народ и ма како ми то говорили, они једноставно не желе да буду ни Хрвати, ни Срби, они желе да буду муслимани Бошњаци и то треба омогућити. То је и током преговора била тема разговора. И ја сматрам да се не треба сустезати и рећи шта су жеље нашег народа. Али понављам, никад те жеље не треба остваривати на силу, него треба тежити и договарати се са друга два народа да се нађе решење које би било потаман за све нас.

Чланак КРАЈИШНИК: РС смо створили без савезника – осим Бога на небу и народа на земљи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Иако је скоро деценију и по био ван друштвено-политичке збиље, први предсједник Скупштине Републике Српске и један од учесника мировних преговора у Дејтону, Момчило Крајишник је и даље један од најбољих познавалаца прилика у БиХ и на Балкану.

Врло брзо након одслужене затворске казне у Шевенингену и Великој Британији, и повратка на Пале 2013. године, Крајишник, највише рангирани политичар у Хагу након Слободана Милошевића враћа се друштвеном ангажману као оснивач Асоцијације стваралаца Републике Српске.

Централизована БиХ, што је прокламовани циљ представника ЕУ, не може да опстане, а најављени референдум о Дану Републике Српске је намјерно драматизован, рекао је Момчило Крајишник у екслузивном интервјуу за ИН4С.

Изашли сте на слободу након одслужене двије трећине казне који Вам је изрекао Хашки Трибунал. Може ли се рећи да сте се потпуно вратитили редовном животу?

– Мислим да у случају као што је дуго одсуство из ове средине и, посебно ако сте били у Хашком затвору и затворима који су касније услиједили, тешко се било након тога вратити у нормално стање. Врло често ме то стање, та ситуација у којој сам био, подсјећа на то да ми је један дио живота практично био украден и сада се тешко вратити нормалним приликама. Човјек има једну особину, која као свјесном бићу може бити погубна – а то је навика, ви се навикавате на живот у који сте дошли, тако да и ја покушавам да заборавим оно вријеме које је иза мене и да живим нормални живот. Тај „нормални живот“ је у ствари, ајде да га тако назовем, збрда-здола, јер имате сто неких незавршених послова и нове обавезе – у сваком случају живот тече даље и човјек га мора живјети.

Данас сте званично изван политике, међутим Асоцијација стваралаца РС коју сте основали је ипак на неки начин дио СДС-а. У јавности се спекулисало да размишљате и о оснивању странке јер сте незадовољни статусом чланова ваше асоцијације у СДС-у након последњег конгреса. Шта представља ваша Асоцијација и како то она партиципира у органима СДС-а?

– Асоцијација стваралаца РС је у ствари надстраначка организација, то је покушај рестаурације једног стања кад смо сви били једна партија. То је оно национално буђење деведесетих година када се фактички под кишобраном Српске демократске странке налазио цио српски народ, јер то је био један историјски задатак или боље речено историјска обавеза која је морала да се изврши. Сви су тада били или званични чланови СДС-а или симпатизери или су слиједили идеје СДС-а. Стога, је Асоцијација та која покушава да буде помиритељски фактор између странака које су касније настале, јер испада да је СДС била расадник готово свих странака које данас постоје. Према томе, (Асоцијација) не припада СДС-у већ оној изворној СДС. Ја нисам био поборник оснивања нове странке. Сматрам да би то још једна подјела а нама је подјела у нашем народу доста.

Сматрао сам да је требало указати на одређене пропусте руководства СДС-а, мислим конкретно на укључивање тих кадрова који су маргинализовани, има много наших активиста који су тада били активни а и данас су у пуној животној снази. Они могу да учествују у политичком животу, имају мудрост, памет и могу да помогну. Ја сам дао до знања свим људима са којима са контактирао да мене политика не интересује, због тога што сматрам да сам да ја нисам скројен за ову данашњу политику – ја сам се ангажовао у политици, из привреде сам дошао, због тога што сам сматрао да је то отаџбинска обавеза. А данас је политика постала најуносније занимање гдје људи првенствено гледају себе а не гледају национални интерес, то је нешто што се са мојим погледом на политику не слаже. Тако да је Асоцијација формирана да се уједине патриотске снаге које су тада биле, а и данас које желе добро РС-у, које желе да се сачува РС од разних напада и утицаја и да на неки начин буде један корективни фактор појавама у нашем друштву а не само једној странци.

Централно питање ових дана је одржавање референдума 25. септембра. Г. Додика тим поводом прима предсједник Русије. Како ви гледате на ову ситуацију и уоште на сва та питања везана за референдум?

– Па референдум је стварно демократско право сваког народа да изрази своју вољу о неком питању. Мислим да се овдје направила једна велика грешка – данас се фактички говори о последицама које су исконструисане, а не говори се о узроцима. Узрок је да је неко, на један бруталан начин, на један неполитички начин проблематизовао Дан РС. Мислим да је један ужи круг политичара из круга муслиманског народа, вјероватно жељни да поврате своје политичке позиције, направио ту апелацију Уставном суду, и сада се врши замјена теза: да као нико не поштује Уставни суд, а то је једна институција која мора бити респективна.

Не ради се овдје о непоштовању Уставног суда од стране политчких странака, односно политичког естаблишмента РС него се ради о противљењу злоупотреба Уставног суда. Не може неко ко је фундаменталистички угрожен и поборник неке странке, у овом случају Странке демократске акције, да има главну улогу у Уставном суду. Двојица чланова муслиманског народа су сада фактички донијели одлуку. Јер имате два представника српског народа, два хрватског и два муслиманског и постоје представници међународне заједнице. Представници међународне заједнице не могу бити ти који одлучују о томе, морају одлучити три народа, они могу само да арбитрирају уколико има неких разлика – а они су овдје помогли да муслимански народ наметне вољу српском народу и да муслимански представници одлуче о овоме датуму.

Мислим да је политички тако направљена атмосфера да се референдум мора одржати, да је то императив и, да је потпуно исправно што је дато народу да се изјасни о томе. Јер врло често неко жели да покаже како народ тако не мисли него тако мисле политичари; сматрамо да је ово стање намјерно драматизовано иако је то питање које је постављено сасвим бенигно и не задире у никакав Дејтонски споразум. Жао нам је што су неки политичари, ајде да назовем такве дипломате из Међународне заједнице, подлегле утицају одређених локалних политичара и онда су исконструисали као да је то против Дејтона, против мира.

Колико су последње пријетње генерала БиХ Халиловића, према Вашем мишљењу, угрозиле безбједност у Бих и мислите ли да Срби и РС могу имати било каквих последица од референдума?

Па, г. Халиловић се авантуристички понаша и његова изјава је сваку осуду. Не ради тога што он може нешто урадити, или што могу домаћи политичари. Он је урадио нешто што је непромишљено. А зашто је опасна његова изјава и за сваку је осуду? Само зато што су разни фактори са стране присутни у БиХ, они овдје купују разна имања, фундаменталисти, овдје су људи који су се борили у ИД. Сад је довољна оваква једна изјава, оваквог једног фанатика да неког натјера на терористичке нападе. Са те стране је опасно што се ствара ружна клима, ратнохушкачка јер то може бити инспирација одређеним људима да направе неко зло. Јер, Сефер Халиловић је поријеклом из Санџака и ту постоји једна група људи која сматра да морају бити већи католици од папе.

Може ли БиХ оваква каква јесте опстати и видите ли РС у скорије вријеме као самосталну државу?

Врло често ме новинари питају може ли БиХ опстати. Српски представници су прихватили Дејтонски споразум. Ако смо прихватили Дејтонски споразум, онда сматрамо да је потребно да се БиХ да шанса, да видимо да ли она може опстати. Сви говоре да је она немогућа, да не функционише – и то је све тачно. Али, ако желите неко компромисно рјешење, да БиХ заживи онда јој морате дати шансу, па кад та шанса не профункционише онда је треба ставити ад акта. До сада значи, БиХ није дата шанса, из простог разлога што су многи фактори који су покушавали да „помогну“ БиХ – снажно одмагали, мислим прво на Међународне представнике ЕУ који су наметали рјешења и покушавали да направе БиХ како она не може да функционише, тј. измијенили су Дејтонски споразум, сто пута су га развезали и свезали, унијели су некакаве активности, направили су скупу државу.

БиХ је једна од најскупљих држава у нашем окружењу, ја вјерујем да је један такав примјер врло тешко наћи у Европи –ако је она скупа држава и ако у њој један народ, а два народа фактички овдје се не осјећају лагодно, она тешко може опстати. И сад, ту је трећи фактор који снажно одмаже БиХ – то су ови душебрижници БиХ, то су ти вајни политичари из духа муслиманског народа. Они такву политику сада воде, да фактички сваког Србина и једну бабу и дједа и дијете хоће да радикализују.

Најновији примјер је овај референдум, то је наметнуто рјешење гдје муслимански представници хоће да кажу: „ви немате право да славите 9. јануар“, који је историјска чињеница. Сматрам, ако се нешто не промијени, ако муслимански представници првенствено, не буду схватили да је њихов рад тјерање Срба из БиХ, а такође и тјерање Хрвата – јер мора се направити да се три народа осјећају комотно и добро – у том случају БиХ неће моћи опстати. Неће моћи опстати независно од тога колика сила тамо стоји и покушава да сачува БиХ ако три народа не буду нашла рјешење. Зато је рјешење да легитимни представници три народа сједну и да кажу „нећемо распакивати Дејтонски споразум, али овај споразум не фукнционише овако – да видимо како можемо“ и да сваки изложи рјешење за функционисање БиХ.

Није добро, потпуно је погубно, ако је императив да мора опстати БиХ независно од тога какво је стање у њој. Није добро ни Муслиманима, муслимански народ нема власти ни на нивоу БиХ ни на нивоу ентитета, федерације. Сматрам да је проблем функционисања БиХ није недостатак хрватског ентитета већ недостатак бошњачког ентитета. Да постоји бошњачки, односно муслимански ентитет сигурно би БиХ лакше фунцкионисала. Морају два ентитета да имају далеко више самосталности да би они опстали, овако неће опстати. Што се тиче РС, она само може бити угрожена економски, због тога што је тешко стање у цијелом нашем окружењу, у Црној Гори, Србији и Македонији – ово је све један погубан утицај економске кризе и ту се мора снажно радити на равномјерном развоју РС и на економском јачању.

Што се тиче политичких прилика сад постоји један проблем а то је различито гледање или свађе унутар политичког миљеа у РС, кад се свађају ко је издајник, ко је лопов – то је данас најприсутније, али „на жалост“ противника РС-а, те политичаре уједињују противиници РС. Ко год нападне на РС, као што је сад нападнута за Дан РС, политичари се уједињују – неки би хтјели да се свађају даље али не могу зато што народ не прихвата свађе о фундаменталним, националним питањима.

Слободан Милошевић је уводио санкције Србима у РС, као што је познато. Данашња власт у Србији одбија да подржи референдум о Дану РС. Може ли се направити паралела између Милошевића и актуелне власти у Београду у свјетлу односа са РС?

Требала би широка елаборација о ондашњем стању и овом данас. Тада су били снажни притисци и, нажалост, велики утицај санкција, гдје је покојни предсједник Милошевић правио разне маневре и један од њих, који ће сигурно бити ружно коментарисан у историји, јесте да је уводио санкције свом народу. Али, ту су били и неки оправдани разлози јер су санкције биле притисак народа, НВО и разних странака али се тада сигурно нису требале уводити санкције и ја се никад нисам с тиме сагласио. Али данас, морам бити поштен, ситуација је сасвим другачија. Ево да објасним: одлични су односи нашег руководства, дуги низ година након Дејтонског споразума, са руководством Србије. Вама некад може снажно помоћи – кад вам не одмаже. Нама ето није Србија сада помогла – да је рецимо Србија рекла „ми подржавамо“ – ми ништа од тога не бисмо имали. Ову битку ми сами морамо да изведемо. Ипак, ми цијенимо подршку Србије, а чуди нас што се Црна Гора не оглашава, а сматрамо да би и она требало да свој глас и да се интересује шта се дешава овамо.

Занимљиво је да сте до сада о Алији Изетбеговићу говорили углавном афирмативно. Чак сте рекли да он није требало да одговара за злочине који су се десили у БиХ. Да ли заиста вјерујете да он није био кривац за злочине босанске армије, превасходно према српском народу?

– Видите, Алија Изетбеговић је за српски народ ратни злочинац, и много тога се није могло десити да није уже руководство знало. Знам ја да се много тога приписује и нама, да је неко знао а да није могао стварно фактички да помогне; међутим, неко мора Алији Изетбеговићу ставити да је кривац што није прихватио Гутијеров план, што није тражио компромисе, што није да се референдум организује, много је тога. Ја сам говорио о једном мом емотивном разлогу. Мене никада не могу љутити противници, ја се увијек могу љутити на оне који су око мене. Алија Изетбеговић је учинио двије ствари: прво, ми смо били чланови предсједништва и имали смо коректне односе, он је бранио интересе свог народа, ја сам бранио интересе свог народа – и ја сам то цијенио. И рекао сам њему: „извини молим те, ја то не могу прихватити, то није у корист мог народа, ти се бори а ја ћу се борити на овој страни“ – и то је био фер плеј. Кад сам био у Хагу онда је он био коректан. Ја сам личан, човјек је личан и ко год каже да није личан ја му не вјерујем. Он је дао афирмативне изјаве које су снажно помогле и у неком јавном мишљењу о мени и у БиХ и у Хагу. Ја то цијеним, и онда сам говорио о карактерним цртама г. Изетбеговића.

Као противник, он је био и мудар и много тога је имао позитивног са становишта својих интереса. Али је суштина, упоређивао сам га са његовим сином, и рекао сам: „наспрам Алије Изетбеговића, који је бранио свој наорд на један паметан начин – овај брани на погрешан начин, и против свог народа и против нашег, без икавке потребе“. Они се много разликују.

Сматрам да би требало да сви челни људи странака, и Караџић и Изетбеговић, и Мате Бобан – они су се сигурно максимално трудили да заштите интересе свог народа, и много тога ће им бити приписано а стварно нису у томе учествовали. Знам за г. Караџића, знам да ништа није крив за оно за шта га осуђују, али то су друга мјерила која тамо постоје, а по нашим мјерилима он би требао добити одликовања а по њиховим требало би их окривити што су стварали Републику Српску.

Какво је Ваше мишљење о односиима РС и Црне Горе? Како их подићи на жељени ниво?

Па, увијек покушавам да будем коректан, па да не арбитрирам у другој држави, али и кад нешто кажем што је везано за ЦГ онда то може врло често да се интерпретира погрешно због незнања.

Ми Срби из РС смо сматрали да су Црногорци сви Срби, и то је за нас мјерило. И сада сваки раскол и свако истицање посебности од Срба – ми за то немамо разумијевања. Немам ја лично ништа против, да ли ће неко бити Црногорац, Херцеговац или Србин – на то свако има право, али бојим се да је истицање тих разлика између Срба и Црногораца у ЦГ, жеља да се одвоји од једног заједничког коријена и то није добро.

Нисам због тога срећан. Када сам био неколико пута у ЦГ видио сам да постоји код једног броја људи анимозитет према Србима – што је погубно. Бојим се да ће то у историји бити записано као врло ружно. Друго, некад је у ЦГ била највише заступљена ћирилица. Људи с којима сам контактирао, који су Срби, на неки начин се осјећају као мањина и угрожени су. То све није добро. Ја сматрам да би руководство ЦГ морало да сједне и схвати да су најближи сродници и рођаци и да не може нико ником бити пречи у ЦГ него што су то Срби и Црногорци.

Није добро овакво стање у ЦГ, посебно ми не гледамо благонаклоно на признање Косова, на улазак у НАТО пакт мимо неког договора заједно са Србијом, са Србима из РС. Сматрамо да би требало да се направи нека чвршћа веза између руководства ЦГ, Србије и РС. Сматрам да не може бити пречи Црној Гори неки Стипе Месић него што је Вучић или Додик. У сваком случају, нисам срећан што Срби из ЦГ не могу пуним плућима да упражњавају своје интересе. Имам један предлог, наша Асоцијација стваралаца РС са вашим НВО да предложи зајдничке пројекте како заштити ћирилицу у ЦГ.

Плашим се да се заштити српских националних интереса не даје пажња и моја би најтоплија била порука да се преиспита та одлука и тај однос. Да се не прави раскол између Црногораца и Срба у ЦГ. Ми смо ипак један народ, ми смо народ који има своје коријене и наши прадједови су били једно; а сад ове разлике око нове, друге православне цркве, новог језика – плашим се да неће помоћи никоме у ЦГ него ће само направити један историјски отклон и тешко ће то послије да се у историји испегла.

Чланак МОМЧИЛО КРАЈИШНИК ЗА ИН4С: Не може Црној Гори бити пречи Месић него што су Вучић или Додик се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши предсједник Скупштине Републике Српске и предсједник Асоцијације „Оснивачи Републке Српске“ Момчило Крајишник у разговору за Спутњик истиче да је изјава некадашњег генерала и начелника ратног штаба тзв. Армије БиХ Сефер Халиловић да ће Република Српска нестати ако референдум буде одржан, за жаљење и за сваку осуду.

Крајишник сматра да је Халиловићева изјава опасна, не због тога што је она реална јер Халиловић нема више реалног упоришта, него зато што она може многим људима у БиХ бити повод да направе неки неодмјерен потез, нарочито у федералном дијелу Бих који је преплављен мешетарима.

„Халиловићу се судило у Хашком трибуналу, изгледа да му је мало што је прошао ту голготу и сада покушава опет да направи неко кривично дјело и да буде осуђен“, каже Крајишник.

— Прије само пар дана генерал НАТО-а Петер Павел рекао је да је Балкан потенцијални извор ратних сукоба. Да ли Халиловићева и Павелова изјава излазе из „исте кухиње“?

Балкан је шири појам од БиХ. Иако бих се ја дјелимично сложио да постоји више жаришта и свуда је могућа варница која може да изазове сукобе, не мислим да су ове изјаве координиране јер Халиловић је сада маргинализован, није никакав посебан фактор нити може имати утицаја. Осим ако неко нема неке тајне планове из међународне заједнице, а не вјерујем да их има, неко ко би могао да му дува у леђа. Вјероватно је то покушај да добије неке политичке поене пред локалне изборе, јер он је ипак предсједник неке локалне странке која је маргинална. Међутим, у БиХ ништа није немогуће. Много је безвлашћа у разним дијеловима БиХ тако да је могуће да би неко нешто непромишљено могао урадити. Али сам потпуно сигуран да је сукоб ширих размена немогућ.

— Да ли је угрожена безбједност Републике Српске?

Изјава је врло опасна. Видите шта се дешава у свијету, нарочито у арапском свијету. Све то што се дешава у свијету може да се деси и у БиХ. Врло често када су ми говорили да су Маркале намјештене од стране локалних муслиманских политичара говорио сам да је стварност да су оне намјештене и да то није српска кривица. Могао је неко доћи из источног дијела, тамо гдје се такве ствари дешавају и да тако нешто уради овде. Можда са неким у координацији. Тако да је и данас могуће да се у БиХ тако нешто деси, а да то не буде из званичних кругова, него из спорадичних фундамелистичких кругова који желе рат.

Чланак КРАЈИШНИК: Халиловићева изјава је веома опасна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Република Српска jе настала вољом српског народа и то jе историjска чињеница, изjавио jе председник Aсоциjациjе стваралаца РС Mомчило Kраjишник, коjи сматра да председник Српске Mилорад Додик не треба да одустане од одржавања референдума о Дану Републике.

Kраjишник, пренела jе РTРС, сматра да неко ко проблематизуjе Дан Републике Српске нема везе са политиком и упитао каква jе то политика коjа тако фетишизира референдум.

„Не знам ко jе бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића наговорио да поднесе апелациjу Уставном суду БиХ и инструментализуjе двоjицу судиjа овог суда из реда бошњачког народа….“, рекао jе Kраjишник.

Oн каже да апелациjа ниjе била потребна и додао да jе БиХ jош више подељена по националноj основи након што jе Изетбеговић то учинио, а Уставни суд БиХ донио одлуку о Дану Републике.

Kраjишник jе рекао и да jе Високи представник Валентин Инцко морао да стави ван снаге одлуку Уставног суда БиХ и на таj начин смири тензиjе.

Чланак KРАЈИШНИК: Додик не треба да одустане од референдума се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Предсједник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ Момочило Крајишник је, након незаконитог објављивања резултата пописа у БиХ, оцијенио да неки политичари БиХ чине немогућом државом.

„Неко као да хоће да направи све апсурдним. Потпуно је непримјерено играти се тим подацима“, изјавио је Крајишник новинарима у Бањалуци.

Он је истакао да Срби тако могу наћи пет милиона Срба по дијаспори и рећи: „Да видимо кога је више“.

„То није у реду и то је највећи ударац БиХ. Дакле, одлука Народне скупштине Републике Српске да се не призна попис је потпуно исправна и срећан сам што су наши политичари око тога уједињени. На силу се ништа не може“, истакао је Крајишник и додао да неко може написати да неке нације у БиХ има 100 одсто, али то неће донијети напредак.

Агенција за статистику БиХ јуче је објавила резултате пописа становништва у БиХ које не признају органи и институције Српске.

Чланак КРАЈИШНИК: Срби могу наћи пет милиона Срба по дијаспори и рећи да видимо кога је више се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши предсједник Скупштине Републике Српске и предсједник Асоцијације „Оснивачи Републике Српске“ Момчило Крајишник у разговору за Спутњик изнио је ставове у вези са актуелном политичком у БиХ са посебним освртом на Републику Српску. Крајишник је у радио интервју Спутњику говорио и о Хашком Трибуналу, Дејтонском споразуму, али и о приступању БиХ Европској унији.

„Политичка ситуација у Босни и Херцеговини је лоша. Боље речено може се поредити са неким драматичним тренуцима из наше скорије прошлости. Неке невидљиве снаге покушавају да направе хаос и у Републици Српској и у БиХ. Нисам срећан што у српском политичком блоку влада одређена нетрпељивост и размимоилажење“, каже Крајишник.

Говорећи о пријему БиХ у Европску унију Крајишник каже да БиХ не може да остане острво које је окружено државама–чланицама ЕУ, али сматра да је лоше то што је тај циљ погрешно постављен.

„Треба неке ствари преписати са Запада, али сам сигуран да је већина њих неспојива са нашим менталитетом и интересима. Таква БиХ није спремна за ЕУ. Мислим да народ треба да буде питан, да ли жели да буде ЕУ. Дакле, треба одржати референдум прије одлуке о приступању у оба ентитета“, рекао је Крајишник.

Када је ријеч о Дејтону, Крајишнику помало смета што су неке теме у БиХ табу.

„Нико не смије да проговори да би Босна и Херцеговина, рецимо, требало да се подијели. Ако неко говори о подјели Велике Британије и Шпаније, онда нема разлога да то питање у БиХ буде табу тема. Босни и Херцеговини не би требало да буде наметнуто ниједно рјешење. Значи, ако Срби желе, рецимо, да се Република Српска издвоји морају да кажу и зашто“, сматра он.

Напомиње и да исто важи и за Хрвате или Муслимане који желе унитарну БиХ.

„Дакле, сва та мишљења треба ставити на сто и легитимни представници сва три народа треба да нађу рјешење“, истиче Крајишник.

Бивши предсједник Народне скупштине каже да је проблем што муслиманска страна стално позива стране факторе у помоћ како би наметнула унитарну БиХ. Он вјерује да су страни представници који долазе у БиХ и помажу ту идеју у ствари — незналице. Не зато што су, како каже, лоши политичари, већ зато што не познају добро ситуацију.

„Босни не може да се наметне рјешење и зато сматрам да она не може да опстане. Због тога се чак и ратовало и тај манир наметања мора да престане. Не може неко једноставно да одучи да се укине Дан Републике Српске… Због специфичности БиХ сви би требало да воде рачуна да има што мање сукоба, а пошто до њих долази, сваки пут је БиХ угрожена. Ипак, ако се не нађе рјешење, скептик сам што се тиче опстанка БиХ. Нико од Срба није срећан што је РС у БиХ, али ако је то прописано Дејтонским споразумом онда БиХ треба дати шансу, али без да неко некоме намеће рјешења“, истиче Крајишник.

Наш саговорник каже да је улога високог представника по Дејтону сасвим другачије замишљена. Каже да је она имала смисла једно вријеме, али да се претворила у туторство.

„Често се говори да БиХ под протекторатом, што није тачно. Друга је ствар што неко то жели тако да представи. Високи представници су у БиХ наметали рјешења што није њихова улога нити њихово овлашћење. Нико се у БиХ није сложио да имају надлежност коју су сами себи дали. Мислим да свако ко је на том мјесту, а има имало части треба да каже нећу да учествујем у овоме, јер нисам за то овлашћен. Високи представник је требало да напусти БиХ. Представници три народа треба да сједну и да се договарају, а уколико не успију онда да се укључи неко са стране“, каже он.

Према ријечима Крајишника, који је и сам био процесуиран у Хашком трибуналу, то тијело је своју улогу „одиграло“. Он каже да се треба вратити нормалном животу, а не стално потпиривати прошлост.

„Хашки трибунал би требало да се извини гдје је погријешио и да направи равнотежу, јер Хашко тужилаштво јесте политички орган и то није спорно, али онај ко ради тај посао (тужиоци) не смије да злоупотребљава свој положај. Хашко тужилаштво и суд би требало раздвојити“, сматра Крајишник.

Он каже да не жели да се активно бави политиком и да је управо због тога и основао Асоцијацију да би људи који су стварали Републику Српску, а који су и дио те Асоцијације, могли да остваре своја права, а то је да њихов допринос не буде ниподаштаван и да се чувају тековине Републике Српске.

Чланак КРАЈИШНИК: Неко покушава да направи хаос у Српској и БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник демантовао је наводе бившег шефа Представништва Српске у Москви Гордана Милинића да је предсједника Републике Српске Милорада Додика током рата заштитио од хапшења за наводни шверц цигарета.

Крајишник тврди да је „анегдота, коју је тим поводом за БН телевизију испричао Милинић, најобичнија измишљотина и да се то никад није догодило“.

– Милинића познајем добро и сматрао сам га коректним човјеком, због чега никако не могу да повежем са њим ово што је испричао. Милорада Додика никад нисам заштитио од било каквог хапшења и шверца цигарета – рекао је Крајишник за „Прес Република Српска“.

Он сматра да је Милинићева прича о његовој наводној заштитничкој улози према Додику настала на основу сличне анегдоте коју планира да објави у књизи коју већ дуже вријеме припрема, али у којој се нигдје не помиње име предсједника Српске.

– У књизи коју планирам да објавим написао сам да је један министар унутрашњих послова Републике Српске долазио код мене и тражио одобрење за хапшење једног посланика, а када сам упитао за шта је наведени посланик крив, одговорио је да је ријеч политичком противнику и да ће му „нешто већ пронаћи као кривицу“ – испричао је Крајишник.

Он је додао да се томе жестоко успротивио и да имена тих људи није помињао чак ни у рукопису.

– Претпостављам да је Милинић негдје успио да прочита тај дио моје књиге или му га је неко препричао, па је то послије повезао са Додиком – рекао је Крајишник.

Он тврди да не само да није штитио Додика од хапшења већ и да никад није чуо за било какав шлепер цигарета који је за вријеме рата заплијењен код Добоја, а наводно је припадао актуелном предсједнику Републике.

Чланак КРАЈИШНИК: Милинић испричао најобичнију измишљотину се појављује прво на ИСКРА.