Фото: /www.nspm.rs

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић упутио је „Молбу за опроштај“ српским жртвама у Сребреници зато што ће предсједник Владе Србије, „можда, бити принуђен да дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама“.

Иванишевић у саопштењу наводи да је тешку обавезу да затражи опроштај од српских жртава добио од „чланова Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске, свештеника СПЦ, бивших министара и генерала Србије и Републике Српске те више београдских породица“.

„Ово је највише што ми који тражимо опроштај сада можемо да учинимо и у чему нас нико не може спречити“, истиче Иванишевић, уз напомену да је обавезу да упути молбу за опроштај добио и од многобројних колега и пријатеља.

Такође, наводи се у саопштењу, то траже и протјерани Срба из БиХ, са Космета и Хрватске, настањени у Београду и Новом Саду, српски ратници против Нато агресије, професори виших школа и факултета, пензионери, студенти, ученици и људи са којима Иванишевић скоро свакодневно сарађује.

Иванишевић наводи да од Александра Димитријевића, који је у вријеме кад су га убили имао једва шест година, и његовог три године старијег брата Радисава, убијених 16. јануара 1993. године у Скеланима, тражи опроштај „што ће председник Владе Републике Србије бити принуђен да, не дај Боже, дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама“.

„Молимо за опроштај Матеју /Стевана/ Јашинског, самопрегорног просветног радника из Новог Сада, који је пре неколико деценија дошао у село Загоне да учи српску и муслиманску децу и није хтео кад се заратило да се врати у Нови Сад и напусти село у коме се сродио са децом и њиховим родитељима“, навео је Иванишевић.

Он је истакао да су Јашинског убили 5. јуна 1992. године његови бивши ученици муслимани.

„С њим су убијени и многи бивши ученици српске националности, њихови родитељи, па и старци рођени 1912. године из породица Милошевић, Танасијевић, Гвозденовић, Димитрић, Маловић и Пауновић. Опроштај тражимо зато што ће и вашим убицама да одају почаст“, наводи Иванишевић.

Он молио за опроштај и „Драгомира /Ненада/ Живковића /1971. годиште/ редовног студента друге године шумарства у Београду, свог, како је навео, „омиљеног блиског рођака који се вратио у свој Братунац да му родитељи, бака и млађи брат не буду сами, а убили су га из засједе муслимани у селу Биљача на Петровдан 1992“.

Иванишевић моли за опроштај и најстаријег учитеља Васу Порачу, рођеног 1912. из Крњића, „кога су ножем исекли његови бивши ђаци муслимани 5. јула 1992. године са још тринаест мештана српске нације из овог села“.

„Молимо за опроштај полуслепог и болешљивог старину Радојка Милошевића из села Гниона кога су на Крсну славу, Ђурђев-дан 1992, славском свећом, са јединим гостом Лазаром Симићем из суседног села Студенац, спалили. Тежак терет на своја плећа прима човек који долази да се поклони онима који тебе и Лазара спалише живе“, навео је Иванишевић.

Он оцјењује да су грешни и они који ово пишу зато што још нису у могућности да траже опроштај „од сваког убијеног нашег сународника појединачно и да коначно, и на достојанствен начин, сачувамо од заборава имена српских жртава. Српске државе за то ових година немају новца“.

„Да ли је ових деценија дошло зло време кад се интереси српске државе не подударају са интересима српске нације. Ја ћу, са својим најближим тог дана отићи у прву цркву и упалити свећу за покој душе и мир жртава чије породице су овим гестом дубоко повређене“, наводи Иванишевић.

Он закључује да су „прије десет година у Братунцу и Сребреници мајке српских жртава проклеле председника Србије кад је дошао у Поточаре да се поклони убицама њихове дјеце“.

Чланак ИВАНИШЕВИЋ: Молба за опроштај упућена српским жртвама у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.