Мокра Гора – промовисана монографија „Парк природе Шарган-Мокра Гора“ (Фото: РТРС/СРНА)

На Мећавнику у Мокрој Гори, у оквиру Међународног филмског фестивала „Кустендорф“ вечерас је промовисана монографија „Парк природе Шарган-Мокра Гора“, коју су припремила 22 аутора из Србије.

Уредник и један од аутора монографије Миливоје Крвавац рекао је Срни да је ријеч о капиталном штиву које садржи око 250 страна, те додао да су аутори еколози, биолози, шумари, географи, геолози и хидролози.

„Прегледно је приказан комплетан парк, представљене су три зоне заштите. У оквиру парка се налазе примери биодиверзитета, примарна природа која највећим делом није мењана“, додао је Крвавац.

Он је истакао да је значај монографије велики, да се људима прикажу вредности парка и да увиде да парк природе Мокра Гора није само Дрвенград.

„Емир Кустурица је желио и на овај начин да прикаже људима Мокру Гору. Његов допринос је био велики зато што је ово подручје заштићено, на начин на који треба да се штити свако друго“, рекао је Крвавац.

Директор Завода за заштиту природе Србије Александар Драгишић рекао је да је монографија настала вишедеценијским радом и великим трудом стручњака Завода за заштиту природе Србије и експерата и чувара парка природе Мокра Гора.

„Она садржи потпуни преглед парка Мокра Гора и писана је једноставним речником, који у исто време садржи стручне термине и прилагођен је широј публици“, истакао је Драгишић.

Чланак МЕЋАВНИК: Промовисана монографија „Парк природе Шарган – Мокра Гора“ се појављује прво на ИСКРА.

Концерт Симфонијског оркестра „Бољшој“ / Фото: Sputnik/ Александар Милачић

Другог дана фестивала руске класичне музике „Бољшој“ у Дрвенграду на Мокрој гори наступиће виртуоз на виолини Роман Симовић с квинтетом састављеним специјално за ову музичку манифестацију.

Симовић и његове колеге, виолиниста Роберт Лакатош, виолинисткиња Милена Симовић, виолончелисти Тим Хју и Ксенија Јанковић и пијаниста Владимир Милошевић, извешће Клавирски квинтет Антоњина Дворжака, Гудачки квинтет Франца Шуберта и Елегични трио Сергеја Рахмањинова.

У пратећем програму, у биоскопу „Стенли Кјубрик“, биће приказан филм „Хипстери“ Валерија Тодоровског.

У такмичарском програму, који се одржава сваког дана у поподневним сатима, учествује више од 60 младих музичких талената из Србије, Републике Српске и Русије.

Одлуку о добитницима Златне, Сребрне и Бронзане матројшке донеће жири у којем су директорка Школе за музичке таленте у Ћуприји Данијела Јовић (председник), руски пијаниста Јуриј Розум и професор Зоран Комадина.

„Бољшој“ је отворен синоћ концертом под ведрим небом, на којем је наступио Симфонијски оркестар „Бољшој“ уз Романа Симовића, под диригентским вођством Србољуба Динића. Уз звуке Увертире „1812“, почетак фестивала означио је величанствени ватромет.

Љубав би требало да буде главни покретач за сваког уметника, и то је најважнија порука за младе музичаре који су дошли да покажу свој таленат на фестивалу руске класичне музике „Бољшој“, изјавио је на отварању петог издања фестивала његов оснивач, редитељ Емир Кустурица.

Најлепша дела руских и других врхунских светских композитора изводиће и виолинисти Роберт Лакатош и Милијана Николић, виолончелиста Јустус Грим и виолинисткиња Татјана Самуил, који ће одржати и мајсторске курсеве.

Највећа звезда међу гостима овогодишњег „Бољшоја“ је славни руски диригент Валериј Гергијев, који би у Дрвенград требало да дође у суботу после подне. Због бројних обавеза, маестро ће овде бити свега неколико сати.

Новина овогодишњег фестивала је програм „Дијалог талената“ у оквиру којег се представљају по четири млада талента из Србије и Русије.

Један од гостију фестивала је и рок музичар Бора Ђорђевић, који ће наступити у суботу увече.

А како је било на отварању погледајте у видео-прилогу.

Главни покровитељ фестивала је компанија „Гаспромњефт“.

Чланак ФЕСТИВАЛ БОЉШОЈ НА МЕЋАВНИКУ: Борба за матрјошке се наставља се појављује прво на ИСКРА.

Отварање Бољшој фестивала / Фото: М. Цветковић

Уз умилне гласове дечјег хора „Колибри“ и прави, невероватни ватромет звука симфинијског оркестра „Бољшој“ под управом маестра Србољуба Динића и звук виолине светски познатог и признатог уметника Романа Симовића, вечерас је на Мећавнику, под ведрим небом, у дворишту куће Емира Кустурице и на суседном хелидрому, отворен пети по реду фестивал руске класичне музике „Бољшој“.

Фестивал су отворили идејни творац и оснивач фестивала Емир Кустурица и члан управе компаније Газпромњефта која годинама подржава овај фестивал, Александар Дибаљ.

– Пет година окупљамо се на овом дивном месту, на овом дивном фестивалу који је осмислио Емир Кустурица. Окупљамо се овде окружени дивним људима и дивном музиком. Пре шест година замолио сам Емира Кустурицу да осмисли нешто, неочекивано, необично и неформално, нешто што ће приказати пријатељство Русије и Србије. И, њему је пошло за руком да то учини, осмилио је нешто чега раније овде није било да окупи младе музичаре али и признате музичке уметнике из Србије, Републике Српске, Русије. Овде су вечерас и гости из Москве, из Санкт Петербурга, из Белорусије – рекао је поздрављајући окупљене Александар Дибаљ.

– Ово би требало да буде још један сан који је остварен – обратио се гостима на препуном Мећавниику Емир Кустурица, објашњавајући да су у време када је настајао Мећавник, управо на месту на коме је вечерас био симфонијски оркестар, током ископа земље нађени шлемови из Првог светског рата, потврда да су ту били – ровови.

– Почетак приче о култури на Мећавнику је почетак приче о нечему што је у супротности са црвеним тепихом. Уместо тога, уместо црвеног тепиха, овде су ове столице, изнад нас отворено небо, поглед у то небо, доказ да је уметност љубав. Они који почињу треба да у свет уметности уђу охрабрени управо љубављу – рекао је Кустурица.

Кустурица и Дибаљ, и једна мачка која је управо у том тренутку прошла позорницом, и коју је српски прослављени режисер посебно поздравио, отворили су фестивал, а у следећих два дана музика ће окупирати сваки угао Мећавника, осим дела Чајковског, Мусоргског, Шостаковича, на Мећавнику чуће се и ноте Шуберта, Брамса, Вердија, Дворжака…

Гости фестивала, осим чувеног и светски признатог виолинисте Романа Симовића биће један од водећих светских мецосопрана млађе генерације Милијана Николић, виолончелиста Јустус Грим, виолинисткиња Татјана Самуил који ће концерте држати у вечерњим сатима.

За златну, сребрну и бронзану матрјошку у две старосне категорије од 13 до 17 и од 18 до 25 година, такмичиће се 60 студената и ученика музике из Србије, Републике Српске и Русије.

Чланак ОТВОРЕН ПЕТИ „БОЉШОЈ“ НА МЕЋАВНИКУ: Са Мећавника у свет уметности охрабрени љубављу! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На Петом фестивалу руске класичне музике „Бољшој“ на Мокрој Гори у присуству неких од највећих имена у свијету класичне музике у такмичарском програму ће наступити 60 младих талената из Србије, Републике Српске и Русије.

„Млади музичари такмичиће се за златну, сребрну и бронзану `Матрјошку` у двије старосне категорије – од 13 до 17 и од 18 до 25 година“, најавио је данас оснивач фестивала, прослављени режисер Емир Кустурица на конференцији за новинаре у просторијама продукцијске куће „Раста интернационал“.

О најбољима ће одлучити жири, који чине директор Школе за музичке таленте из Ћуприје Данијела Јовић као предсједник, прослављени руски пијаниста Јуриј Розум и професор Зоран Комадина.

У ревијалном програму гости ће бити чувени руски виолиниста Роман Симович, који је концерт-мајстор Лондонске филхармоније, мезосопран Милијана Николић, виолинисткиња Татјана Самуил и виолончелиста Јустус Грим.

Према ријечима Емира Кустурице, специјално изненађење представљаће долазак једног од најзначајнијих диригената данашњице Валерија Гергијева, шефа диригента Минхенске филхармоније, који је нашао времена да фестивал посјети између два наступа.

„Свјетски премијерни наступ у Србији имаће квинтет Романа Симовича, који је посебно оформљен за Пети фестивал руске музике `Бољшој`, а чине га врхунски музичари, који наступају са најпрестижнијим оркестрима и реномираним диригентима – виолинисти Роберт Лакатош и Милијана Симович, виолончелисти Тим Хју и Ксенија Јанковић и пијаниста Владимир Милошевић“, навео је Кустурица.

Мајсторске курсеве младим музичарима талентима одржаће звијезде фестивала, а у оквиру новине у програму под називом „Дијалог талената“ представиће се по четири млада талента из Русије и Србије.

Према програму фестивала, који ће бити одржан од 13. до 15.јула, предвиђен је и наступ симфонијског оркестра „Бољшој“, који чине остварени музичари и студенти музичких академија, а наступиће под диригентском палицом прослављеног српског маестра Србољуба Динића.

Кустурица је најавио да ће на крају фестивала „пошто је музика један од медија, који најбрже и најдјелотворније утиче на људе, као врста аспирина“, ове године гост бити и велики пјесник Бора Ђорђевић.

„Можемо слободно да кажемо да је овај фестивал постао озбиљна културна тачка на мапи Србије, да је рађен и наставља да ради и живи заједно са руском браћом и да је фестивал као што је `Бољшој` у времену у којем живимо прави изузетак“, истакао је Кустурица.

Он је појаснио да је у основи „Бољшоја“, као и филмског фестивала „Кустендорф“, намјера да се створи амбијент, који није типичан за вријеме тржишне привреде и „дивљање капитала“ и да се попут некадашњих домова културе, гаји спонтани однос према времену, које формирају млади људи својом музиком и филмовима, а да не морају да се оптерећују црвеним теписима.

„То су јединствени фестивали. Мислим да у Европи тешко да постоји тај концепт да се створи сцена, која охрабрује све који почињу и који у овом свијету `космоса роба` врло тешко закораче у професионални свијет. Газећи по овој бини они заправо бивају обучени за тај већи и немилосрднији свијет“, рекао је Кустурица.

Представник покровитеља фестивала од оснивања компаније „Гаспром њефт“ Сања Лубардић истакла је да симбол фестивала матрјошка /бабушка/ у бојама српске и руске заставе и испуњена нотама, симболизује сарадњу, пријатељство и обједињење културних вриједности, које његују два народа – руски и српски.

Чланак ЧУВЕНИ СВЕТСКИ МУЗИЧАРИ НА МЕЋАВНИКУ: На Петом фестивалу „Бољшој“ такмичи се 60 младих музичара се појављује прво на ИСКРА.

Од Мокре Горе данас не би остало ништа да је прије десетак година дозвољено ископавање и експлоатација никла, рекао је Срни члан Српске академије наука и уметности САНУ академик Видојко Јовић.

Академик Јовић, који је 2005. године допринио да Влада Србије повуче сагласност дату британској компанији „Јуропијен никл“ за истраживање руде никла на Мокрој Гори, истиче, међутим, да та „прича изгледа није завршена“ иако се САНУ врло јасно изјаснила о могућим штетним посљедицама.

„Има још покушаја. Сада се истражује, то сам недавно чуо, на Мокрој Гори, али под другим називом. Као не истражује се никл, него се истражује гвожђе. Мислим да је то исто прича и за Вардиште у Републици Српској „, рекао је Јовић.

Он истиче да би експлоатација никла у Србији оставила дугорочне посљедице не само по животну средину и здравље становништва, него је и недовољно исплатив подухват.

„Руда никла у Србији и Републици Српској је врло сиромашна никлом, она има око један одсто никла, а 99 одсто је јаловина. Значи, због киле меса не треба клати бика“, указао је Јовић.

Како је објаснио, технолошки поступак прераде ове руде је заснован на сумпорној киселини, „која је велика пошаст за животну средину“.

„Значи имали бисте једну велику количину јаловине, односно отпада третираног сумпорном киселином. У контакту са атмосферским падавинама, то би одлазило у подземне и површинске воде, утицало на биљке и људско здравље“, упозорио је је Јовић.

Он је навео да ће никл бити увијек актуелан на свјетском тржишту, јер постоји велика потреба за тим елементом, а резерве су све мање и мање.

„То је опасност и не треба се полакомити. То је ствар коју не вреди сада дирати, направићемо велику штету, а нећемо имати велику корист, јер је рудна рента у Србији само три одсто. Питање је колико ће локална самоуправа да добије од тога“, рекао је Јовић.

Академик Јовићо је цијенио да рудна налазишта не би требало распродавати „будзашто“ и да треба сачекати будућност у којој ће нове генерације наћи начин на који би се из руде никла, могли експлоатисати гвожђе, манган и други елементи.

Он је навео да су налазишта никла у Србији на Мокрој Гори, у Липовцу код Тополе и подручју између Руђинаца и Велућа, иако га у мањим количинама има и на другим мјестима, а у Републици Српској око Вардишта и Вишеграда.

Чланак АКАДЕМИК ВИДОЈКО ЈОВИЋ: Од Мокре Горе не би остало ништа да је 2005. отворен рудник никла, прича још није завршена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

У Мокрој Гори тренутно се завршава градња још једног капиталног објекта иза којег стоји Емир Кустурица: нити је црква, нити је џамија, него је – постројење за пречишћавање отпадних вода!

Налази се на ”траси” оне чувене ”зелене трансверзале”, коју су, показало се, нимало виспрени и креативни Креманци приписали Емиру Кустурици, оптужујући га да прави ”коридор” од Истанбула до Новог Пазара, преко Прибоја и Мокре Горе ка Сарајеву…!

Пре неколико дана, Кустурица је од Бошњака оптужен да прави ”православну трансверзалу” – од Сребренице, Дрином до Вишеграда, па ка Србији…!

– Једина транверзала која на тој рути постоји јесте – фекална трансверзала! – каже Кустурица. – Почиње на Златибору одакле, Црним Рзавом, у Мокру Гору доноси све што мештани и гости великог туристичког центра без канализације истоваре… Ту се у Рзав испушта и канализација Мокре Горе, делом пречишћена на Мећавнику и ”Шарганској осмици”, а све то прелази државну границу и одлази у Вишеград, где се улива у Дрину и плови низводно, па и до те Сребренице, одакле ме изнова производе у антијунака погодног да буде крив за све…  Бошњаци мене оптужују  за успостављање Националног парка Сребреница, понављају се креманске лажи да се због мене неће моћи градити, гајити стока, сећи шума… То је реално колико и покушај Ћамила Дураковића да фекалијама које Дрином стигну до Сребренице дода и оне сребреничке, па их врати узводно…!

– Цивилизацијска је мисија сачувати здраву пијаћу воду и заштитити биљни и животињски свет, што је нама у Парку природе ”Шарган – Мокра Гора” успело. – подсећа Кустурица. – Успешно одолевамо свим досадашњим покушајима копања и прераде руде никла у овим крајевима, чиме ћемо потомцима оставити мање новца, али више живота. Такође, важно је знати да се држава Србија међународно обавезала да ће са своје територирије на територију суседне државе испуштати пречишћене отпадне воде! Мокра Гора и њен Парк природе прва су територија Србије која ће преко државне границе слати пречишћене отпадне воде!

Реализација овог вишегодишњег пројекта је при крају – што је само један од разлога да читава Србија пожели да личи на Мокру Гору: здрава вода, здрава храна, нетакнута природа, максимално заштићен биљни и животињска свет, враћање воћарству, сточарству и ратарству, култури, туризму и спорту.

Органска култура, органски туризам, органски спорт – као органска храна!

– Ко ово не разуме – разумљиво је да ће причати о зеленим и православним трансверзалама. – каже Кустурица. – Људима свиклим да труну, поносно не треба ништа!

Унеско је, насупрот овим филмски описаним поносним људима којима не треба ништа, па ни јединствена природа и Дрина као ”пупак Европе”, препознао и природну лепоту, оазу овог дела света, и културно наслеђе и биодиверзитет, па и разлике међу људима којима је лакше ратовати него заједно ићи на уранак или пецање…

Тамо где је постулат да се природне лепоте и богатства не могу стварати, него се морају чувати, у Унеску, 2010. године осмишљен је међународни пројекат Резерват биосфере ”Дрина”. Две државе споразумеле су се, тада у начелу, о заједничкој заштити биосфере на територији општина Ужице, Чајетина и Бајина Башта, у Србији, и Вишеграда, Рогатице и Сребренице, у БиХ.

Споразум је потписан у оквиру Пројекта ”Животна средина за становништво Динарског лука”, који спроводе IUCN (Међународна унија за заштиту природе), WWF и SNV (Холандска развојна агенција), а финансира га  Министарство спољних послова Финске.

По Ћамилу Дураковићу и истомишљеницима – ”све је то маска да Кустурица забрани градњу Бошњацима у својим селима, на својим имањима”…

Е, у то више не верују ни Креманци!

Пре ће бити  да је Унеско у Мокрој Гори видео ”оно нешто” што треба да се прошири на обе обале Дрине и  на обе државе, е-да ли би се ратовало са отпадним водама, криволовцима, копачима никла и тровачима природе, а не међусобно.

Чланак КУСТУРИЦА: ”Нема ни ’зелене’ ни ’православне’ трансверзале између Србије и БиХ; постоји само ’фекална трансверзала’ и њу ћу прекинути!” се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Земна нит руде никла води од Фоче, у Републици Српској, преко Вардишта до Мокре Горе, у Србији, ка Тополи, Трстенику и Врњачкој Бањи, па преко Косова ка Македонији, где завршава и друга жила, из правца Албаније…

Ту жилу упорно прати ”министарска нит” у Србији од Радомира Наумова, Оливера Дулића, Милана Бачевића и, данас, Александра Антића, министра рударства у актуелној Влади. Ову ”министарску нит”, у коју су уплетени готово сви помоћници и државни секретари набројаних министара, грађани који живе на територијама које се незаконито уступају за истраживање руде никла, називају и ”преварна нит”, што је и благ израз за читав низ  докумената донетих мимо закона, а у корист ”Јуропиан никла”, ”Динара никла”, ”Србија никла”, ”СММ”, ”Шумадија минерала”, ”SEE Београда”, ”Глобал мининга”…

За огромним рудним богатством, које се само на територији Мокре Горе процењује на 7,5 милијарди долара, набројане фирме упуштају се у  нимало неизвесну ”трку”, у којој се истражује већ истражено и по основу ”новог истраживања” стиче експлоатационо право на руду или на – новац из буџета Србије, директно!

Како?

Тако што је у Србији на снази закон који гарантује следеће: ако држава некој фирми изда сагласност за истраживање руде на одређеној територији, па онда одлучи да утврђене резерве не експлоатише, држава је дужна да тој фирми плати све трошкове истраживања!

Где је, онда, ту интерес фирми?

На први поглед, реч је о праведној накнади трошкова, јер држави остају на располагању резултати истраживања и валидно процењене залихе руде, па је фер да се то и плати, како поступају и друге државе у сличним ситуацијама.

Али, друге државе не уступају на истраживање већ истражено и познато!

Осим ако је реч о превари и корупцији.

Како функционише тај систем?

Тако што фирма ”истражује” већ истражену територију. Конкретно: Мокра Гора, где је руду никла истраживао Завод за геолошка и геофизичка истраживања из Београда, од 1958. до 1961.године, утврђене су залихе на 30 квадратних километара, детаљни резултати познати, јавно доступни.

Фирма поново ”истражује” руду на тих 30 квадратних километара, незнатно прошири границу и повећа истражну површину уз минималне стварне трошкове, а потом држави Србији преда добијене резултате (валидно засноване на познатим, туђим истраживањима), искаже комплетне, вишеструко увећане трошкове који би били стварни за, рецимо, 35 квадратних километара. Чак и плате ”трошкове истраживања” некој од страних, ”сестринских” фирми, тако да новац  ”остаје у кући” – а када се наплате ”трошкови истраживања” из буџета Србије – то је чиста добит која иде у руке оснивача београдске фирме основане за истраживања у Србији, дакле у руке светског корпоративног капитала…

А на штету свих грађана Србије.

Опоненти ће рећи: ”теорија завере”!

Али – како ће одговорити на питање: како то да су  те фирмице, основане у Београду – од великих светских корпорација или са Девичанских острва – све сиромашак до сиромашка, без запослених, без стручних кадрова и без пара – а са најављеним, познатим трошковима истраживања од једног до два ипо милиона евра?

Предузеће ”Србија никл” је основано 2010.године, оснивач и власник ”Ранин ЛТД” са Малте, директор у Србији држављанин Аустралије, Радомир Вукчевић. До 2012. године није имала ниједног запосленог, а потом има пет и губитак од 11 милиона динара. Добили на истраживање Липовац и Руђинце, на подручју Врњачке Бање и Белуће у близини Трстеника.

Београдско предузеће CMM / Consolidaded Nicel Mines and Metals, основано када и ”Србија никл”, а оснивач је    Consolidaded Nicel Mines из Велике Британије, директор и једини запослени је Матија Божовић, губитак 1,8 милиона динара, добијена истражна права за гвожђе и никл на лежиштима Липовац, Коларевићи и Бучје, у општинама Аранђеловац и Топола.

Фирма ”Шумадија минерали” д.о.о. са оснивачким улогом од 500 евра, са једним запосленим, директор Радош Илинчић, отишла у минус јер није имала пословних прихода, а добила истражна права као и СММ.

Предузеће за минералне сировине SEE из Београда основано 2002.године, власник је Sauder Juropien eksplorejšn са Девичанских острва, директор Александар Обреновић, без пословних прихода, у губитку, 2011.године добија дозволу за истраживање никла за подручје централне Шумадије…

У неким од наведених фирми – мењали су се директори и управљачка структура, углавном пратећи промене у структури власти у Србији, посебно у ресорном министарству рударства.

Тако се међу оснивачима фирме ”Србија никл” у Београду појавило и име Ане Коларевић, сестре Мила Ђукановића.

У једном раздобљу, политичком, када је министар животне средине и просторног планирања  био Оливер Дулић, демократа,  директор ”Србија никла” био је Драгослав Зека Божовић, некадашњи народни посланик Демократске странке у Скупштини Србије, некадашњи директор Спортско-рекреативног центра ”Ташмајдан”, кум Бориса Тадића, тада председника Србије…

Ни најновији претендент на српски никл, ”Глобал мининг интернационал” из Београда, који је од Завода за заштиту природе одбијен као истраживач руде никла у Мокрој Гори, заштићеном природном добру, није нимало већа фирма од оних са којима се упушта у рударску трку:  нема запослених, а оснивачки улог је хиљаду динара…

Како такве фирме добијају истражна права у Србији? Зашто се не расписују јавни позиви, конкурси, јавне набавке, а дозволе за истраживања издају фирмама које и немају запослених, а о стручној квалификационој структури и да не говоримо? Зашто Врховни суд није поступао по тужби Града Ужица, који је поднео тужбу са доказима за силне злоупотребе положаја и кршења закона? Ако је суд одустао – зато што је министарство повукло дозволу, зашто тужбу није предао истражним органима или тужилаштву, јер докази о кршењу закона са докзима постоје?

Зашто је Скупштина Србије изменила Закон о рударству тако да се дозволе за рударске истраживања сада издају без сагласности општина на чијој територији се изводе истраживања? Зашто је Милан Бачевић, претходни министар рударства у Влади Србије, инсистирао на таквим изменама и зашто суд одбацује тужбе градова, а поступа по тужбама ”истраживача никла”?…

То више не би смела да буду само новинарска питања, него и предмет антикорупцијске истраге. Задњи је час – јер је намера да се и Завод за заштиту природе Србије обесправи и уклони као последња препрека између светског корпоративног капитала и копања и прераде руде никла у Србији.

Или одвожења руде на прераду у косовски ”Фероникл”.

Радоје Андрић

У наставку:

Како је министар Бачевић ”проширио мала врата” за

рударење никла у Србији

Чланак ”НИКЛОВАЊЕ” ШУМАДИЈЕ: Седам фирми без капитала и запослених трага за никлом на четири локације се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

За истраживаче руде никла у Србији, судећи по њиховој најезди која не јењава, ускоро би се могао отворити посебан шалтер у Министарству рударства.

А, дијалог странке и чиновника – могао би бити овакав:

– Молим вас, дајте ми формуларе за истраживање руде никла.

– Које ћете? Са министром, његовим помоћником, државним секретаром као партнером или обичне?

Ово је шала – заснована на збиљи која говори да су све до сада издате дозволе за истраживање руде никла у Србији издате уз перманентно и флагрантно кршење неколико закона! Државни функционери и чиновници, чак и када су суочени са доказима о кршењу закона – то игноришу, а ”кривицу” за спречавање незаконитог истраживања руде никла – сваљују на ”јавност и локалне заједнице” и ”њихов негативан став и противљење истраживању и експлоатацији руде никла”.

Неки министри, као бивши министар рударства – Милан Бачевић, отишли су и корак даље, оптужујући стручну и грађанску јавност за ”незнање”, јер ”експлоатација никла апсолутно је безбедна”, а Бачевићев ”корак најдаље” био је  – измена Закона о рударству којом је ”локална заједница” потпуно развлашћена и елиминисана из одлучивања – хоће ли се на територији на којој живи и којом управља отворити неки рудник или не!

Да претходне тврдње не би остале само ”прича без доказа” или ”засноване на личним ставовима противника експлоатације никла”, читаоцима ”Искре” предочавамо низ докумената. Њихова хронологија и садржај – прилично су ”сувопарни”, како и доликује правним документима, али је упознавање са њиховим садржајем – неопходно за потпуно разумевање државно-приватног марифетлука који траје и који за исход може имати укидање законских одредби које онемогућују спрегу личних интереса и корпоративног капитала, а на штету здравља и буџета грађана Србије.

Пример први: одустајање пред тужбом

    Интересовање за рудне залихе никла у Србији у овом веку први пут је испољено 2004.године, када је ”Европа никл” из Велике Британије у Београду регистровала фирму ”Динара никл”. Ова фирма одмах је добила дозволу за истраживање руде никла на два локалитета: у Мокрој Гори, код Ужица, и Липовцу, код Аранђеловца.

Негативна реакција становништва Мокре Горе и Емира Кустурице, тада директора Парка природе ”Мокра Гора” – којег је основала Влада Србије да би  управљао заштићеним природним добром ”прве категорије”, као и шире јавности, учинили су да Министарство рударства убрзо ”повуче дозволу” коју је издало ”Динара никлу”.

То је образложено ”негативним реакцијама јавности” – па је остављен утисак да је Министарство ”брижно изашло у сусрет грађанима”.

Таквим понашањеим и стварањем таквог утиска, Министарство је успешно одвратило пажњу јавности са несумњивог кршења закона, због којег је неко морао да одговара. У чему је кршен закон?

По Закону о рударству, Министарство је пре издавања дозволе морало тражити сагласност локалне самоуправе на чијој територији би се вршила геолошка истраживања. Другим речима, дозволи претходи сагласност СО Аранђеловац (Липовац) и СО Ужице (Мокра Гора). Та сагласност нити је тражена – нити је Министарство рударства обавестило две општине о издатим дозволама. Ужичани су за дозволу сазнали из новина, па су тек након упорних, двомесечних урганција, од Министарства добили дозволу на увид!

Прекршен је и Закон о заштити природе – јер се, према његовим одредбама, дозвола за истраживање руде никла на територији заштићеног или претходно заштићеног природног добра (што је случај са Мокром Гором), не може издати без претходне сагласности Завода за заштиту природе. Ту сагласност Министарство је тражили тек после издавања дозволе, а након ”прозивки” у медијима и Влади Србије.

Докази?

Прву дозволу за истраживање руде никла у Мокрој Гори потписао је Дејан Рајковић, помоћник тадашњег министра рударства Радомира Наумова (ДСС), 16.новембра 2004.године. Дозвола није достављена ни Скупштини општине Ужице (иако на крају решења, под насловом ”Достављено”, пише да јесте), а ни Заводу за заштиту природе Србије.

То је само ”врх леденог брега” кршења закона у овом случају.

Два месеца касније, када је Ужичанима коначно омогућено да добију дозволу којој су претходно требали да дају сагласност,  јавни правобранилац Ужица је 21.јануара 2005.године против Министарства рударства и енергетике поднео тужбу Врховном суду Србије!

Осим на већ поменута кршења одредби Закона о рударству и Закона о заштити природе, Јавно правобранилаштво у тужби наводи да ”није уважен ни важећи Просторни план Србије, којим је подручје Таре, Златибора и Златара у планска документа уврштено као регија националног ранга, односно као туристичка регија првог и другог ранга”.

У не као рударски басен!

Игнорисан је и Закон о планирању и изградњи, наводи се у тужби,  односно овим Законом установљен Просторни план посебне намене Националног парка ”Тара” у којем су Мокра Гора и Шарган саставни део.

Тужба указује Врховном суду  да су Просторним планом Србије вршена и планирана основна геолошка истраживања, те да у Плану истраживања (на карти бр.5) нема Мокре Горе ни као зоне са перспективним појавама и условима за развој нових капацитета.

Ужичани су Врховном суду указали и на кршење одредби Закона о  општем управном поступку  (чл. 184, став 1) којим се прописује да се решење пред једним органом – ако је предвиђено доношење претходног решења пред другим органом – не може донети без претходног решења (у овом случају: СО Ужице и Завод за заштиту природе). Суду су предочени докази да је Министарство накнадно тражило сагласност Завода за заштиту природе – тек на инсистирање СО Ужица и да је решење које је донео Завод било одбијајуће!

Према Јавном правобранилаштву, најдрастичније је кршење Закона о рударству: ”У решењу (дозволи) није прецизирано да ли се ради о основним или детаљним геолошким истраживањима. Ова чињеница је од изузетног значаја, јер у зависности да ли се ради  основним или детаљним геолошким истраживањима прописан је посебан поступак. Члановима 40-44 Закона прописано је да се основна истраживања врше на основу дугорочних и годишњих програма… Дугорочне доноси Скупштина Србије, а годишње Влада Србије, док радове, по тим плановима, уступа Министарство рударства и то путем јавног конкурса”.

У пракси, Министарство рударства је увело ”Динара никл” у посао  – без икаквог конкурса.

У тужби се указује и на избегавање јавних набавки и концесија:

”Уколико се ради о детаљним геолошким истраживањима – донето Решење (дозвола) је у супротности са  Законом о средствима у јавној својини Републике Србије, што природна богатства јесу, а  у том случају решење се издаје када сагласност да Влада Србије, по поступку прописаном Законом о јавним набавкама  и Законом о концесијама истраживања и експлоатације свих минералних сировина, уз обавезно спровођење јавног конкурса. На јавном конкурсу могу да учествују домаћа и страна правна лица под условима и на начин прописан Законом о геолошким истраживањима, а то значи да испуњавају услове из члана 12. Закона  у погледу броја и структуре запослених”.

Норилск, рудник никла у Русији, Фото: Google earth,

Епилог 1: Тужба је поднета врховном суду Србије 21.јануара 2005.године. Истог дана СО Ужице дописима је од Владе Србије тражила поништење решења Министарства рударства, а од Министарства је тражено одлагање извршења решења.

Епилог 2:  Влада није разматрала захтев и није укинула решење, нити је Врховни суд разматрао тужбу, јер су Министарство рударства и ”Динара никл” одустали од  истраживања, само четири дана након подношења тужбе!

Решење о укидању свог решења потписао је помоћник министра Дејан Рајковић, а званично обавештење о одустајању потписао је министар Радомир Наумов, 25.јануара 2005.године и послао га Скупштини општине Ужице:     ”Обавештавамо вас да је Министарство рударства 25.јануара 2005.године укинуло решење о извођењу истражних радова руде никла… Наиме, после разговора представника Министарства и представника ”Динара никла” – пише министар Наумов – а имајући у виду негативне реакције које су у јавности и код локалне самоуправе проузроковане доношењем решења којим се одобрава извођење геолошких радова на подручју Мокре Горе, обе стране дошле су до закључка да је у овом тренутку у обостраном интересу да предузеће ”Динара никл” одустане од геолошких истраживања на подручју  Мокре Горе”.

    Тог 25.јануара 2005.године, познатом и као ”три одустајања у једном дану”, ”Динара никл” заиста је званично одустала од истраживања у Мокрој Гори.

Фото: Project for Serbia

Коначан епилог:

    После свега – заиста није дошло до истраживања руде никла у Мокрој Гори, али нико није нити смењен нити је одговарао за кршење закона и   ”марифетлук у покушају”.

Истраживања су спречена реакцијом Парка природе са Емиром Кустурицом и грађанима Србије, а не претходном применом закона која не би ни дозволила издавање дозволе.

Изостала је и ”пост примена” закона, јер ниједан појединац нити институција нису процесуирани, упркос тужби Скупштине општине Ужице.

Уместо свега побројаног, а подразумевајућег у правној држави, коначан епилог је да се изашло у сусрет незадовољним локалним заједницама и грађанима који мисле да ће истраживање никла и његова експлоатација угрозити њихово здравље.

    Наравно да би огрозило њихово здравље, али одустајање од истраживања руде никла никако није ”милосрдни чин” власти, него законска премиса коју бахато и крајње неодговорно игнорише власт, срамно потцењујући интелигенцију сопственог народа.

Истог народа коме се ”никловано кукавичје јаје” поново покушало подметнути 2012.године, па 2017.године, са новом влашћу, новим министрима, новим партијама – али са свима њима само  једном заједничком особином: никл и новац не разликују њихове страначке боје, нити њих интересује цена  здравља којим ће народ платити њихово богатство.

У наставку: Пример други, покушај ”никловања Шумадије”

Чланак ПАДАЈУ ”НИКЛОВАНЕ” МАСКЕ: Ко опструише закон и обмањује грађане Србије (2) се појављује прво на ИСКРА.

До милијарду тона руде никла у Мокрој Гори, од којих је 300 милиона тона одмах експлоатабилно – а вреди 7,5 милијарди долара, и овог пута покушава да дође још једна ”фирмица” са оснивачким улогом од хиљаду динара!

На путу ка остваривању идеје да се руда никла копа у Мокрој Гори и транспортује до ”Фероникла” у Гњилану, на Косову, где би се прерађивала, све је мање препрека. Оне главне, законске, уклања држава Србија, односно њена законодавна власт: Скупштина Србије усвојила је измене Закона о рударству према којима се ”локална заједница”, односно грађани и њихова локална власт, више не питају хоће ли се на њиховој територији вршити геолошка истраживаа и отворити неки рудник или не.

То, сада укинуто законско право, својевремено су искористили грађани и власт у Тополи, Трстенику, Аранђеловцу, Ужицу, Чајетини и Мокрој Гори, када су се успротивили и зауставили већ  одобрено истраживање руде никла на својим територијама.

”Коперникански обрт” у најновијем покушају ”убиства” природе и људи у Србији – дешава се у ”бермудском троуглу” корпоративног капитала, извршне и законодавне власти у Србији! У том троуглу – треба да нестану читави делови Србије, онакве какву знамо, и да се претворе у милијарде новчаница, за које такође знамо како се деле. Новост у овом ипак ”пакленом плану” је у следећем: на бунт грађана и струке против експлоатације руде никла, која се нигде у свету није доказала безбедном, власт ће одговорити да је прерада руде никла могуће  штетна по здравље и животну средину и да, због тога, неће дозволити прераду у Србији!

Руду ће само ископавати и транспортовати до најближих постројења за прераду. Где? У ”Фероникл”,  на Косову.

Нереално?

А, зар је реално да се у толико велики посао, који се мери милијардама долара и милионима људских живота који могу бити угрожени, улази са ”фирмом”  која располаже са 1.000 (хиљаду) динара оснивачког улога? То је у Србији – реално: најновији претендент на геолошко истраживање (и обезбеђивање експлоатацијоног права)  у Мокрој Гори, јесте ”Глобал мининг интернационал” д.о.о. из Београда, фирма коју је 18.новембра прошле године основао Бранислав Радошевић. Месец дана по оснивању – ”глобални рудар” је од Завода за заштиту природе Србије затражио ”услове за заштиту природе за истраживање руде гвожђа и пратећих метала”.

Предузетничка ”ингениозност” –  да се не тражи никл, ”него гвожђе за железару у Смедереву”, стручњаке Завода за заштиту природе није импресионирала нити ”патриотски” приволела да не поштују закон! Напротив: захтев ”Глобал мининга” је одбијен, а ”рудару” са хиљаду динара у џепу – за посао истраживања вредан најмање 1,2 милиона евра (како су јавности предочили претходни потенцијални истраживачи), преостаје право жалбе на решење.

Завод за заштиту природе заиста је последња институционална препрека у Србији коју ће, нема сумње, светски корпоративни капитал покушати да савлада. Ако не могу да подмите стручњаке овог Завода, а не могу, извесно је да ће у сарадњи са ”кооперативним” министрима и посланицима, покушати да промене  закон у Скупштини Србије, као што су променили Закон о рударству.

Немогуће?

Немогућим се чини и да ће се руда никла од Бранешког Поља, недалеко од Мокре Горе, возом превозити до Гњилана, а затим и аутопутем који ће се од Пожеге градити баш до Мокре Горе, односно до границе са Републиком Српском.

Зашто?

Зато што се на територији Вардишта, односно Вишеграда, налази још већа количина руде никла него у Мокрој Гори!

Али, Скупштина Републике Српске – није своје грађане и локалне власти – развластила права да одлучују о својој судбини, па је Скупштина Вишеграда забранила истраживање и експлоатацију руде никла на својој територији. На жалост и ”Србијаникла”, фирме коју границе не занимају, када је у путању никл, а коју су основали Радомир Вукчевић из Аустралије и Ана Коларевић из Црне Горе, сестра Мила Ђукановића.

Радоје Андрић

У наставку: Сви претенденти на српски никл

Чланак ПАКЛЕНИ ПЛАН: Руда никла копаће се у Мокрој Гори, а прерађивати на Косову (1) се појављује прво на ИСКРА.

– Не испитују ти трагачи руду  жељеза, него траже никл и баснословне милијарде! – овако је Емир Кустурица, председник Скупштине парка природе ”Мокра Гора” реаговао на вест да је београдско предузеће ”Глобал Мининг Интернационал” (Глобално интернационално рударство) д.о.о. поднело захтев за геолошка истраживања у Мокрој Гори.

    ”Глобални рудари” обратили су се Заводу за заштиту природе Републике Србије, са захтевом  ”за издавањем услова заштите природе за извођење геолошких истраживања оолитског гвожђа и пратећих метала у мокрогорско-рзавској обасти”. Захтев је поднет 28.децембра 2016.године, уз навођење девет локација на којима би била вршена геолошка испитивања.

    Завод за заштиту природе РС донео је решење којим се овај захтев за геолошка истраживања – одбија: –  На територији заштићеног природног добра Парка природе ”Шарган – Мокра Гора” налази се 85 одсто локација предвиђених за истраживање. – наводи се у образложењу решења ЗЗП. – Истражни простор је у реонима са режимима заштите I, II  и III степена. У зонама  I и II степена заштите забрањена су било каква геолошка истраживања, а на читавој територији заштићеног природног добра забрањена је експлоатација.

Фото: З. Шапоњић

    Логике да су беспредметна геолошка истраживања ако није дозвољена експлоатација – ”глобални рудари” очигледно се не држе, а из образложења њиховог захтева за издавање ”услова за заштиту природе” види се и зашто:     ”Утврђивала би се, односно испитивала, оолитска руда гвожђа са економски интересантним садржајима никла и кобалта, као и провера могућности валоризације других компоненти као што су хром, платинска група елемената, ретке земље и скандијум”.

    – Завод за заштиту природе РС одбио је ове трагаче за милијардама, због тога што то није здраво и због тога што је Мокра Гора, осим еколошког, постала и центар културних дешавања. – каже Кустурица. – Мокра Гора генерише културу, а не копање никла!  Понавља се покушај да се освоји један простор. Знајући колико је тај капитал привлачан, таквих ће покушаја увек бити, али док сам жив, тога неће бити!  Ова Влада Србије довољно је паметна да јој то не треба! Али, ако би било потребно да се латимо и оружја и да бранимо земљу од уништења, онда… Бранићемо се од тог, како они кажу – ”безбедног копања никла у којем нико не би био оштећен”. Како би то изгледало? Нисмо у стању ни да  воду за пиће у Ужицу одржимо безбедном и здравом, а да нам буде безбедна експлоатација никла?! Срећом, осим савесног и опрезног Завода за заштиту природе Србије, ових дана се догодило још нешто лепо: нова власт у Вишеграду одмах је суспендовала одлуку претходне власти којом је истраживање и експлоатација руде никла на територији општине Вишеград била дозвољена!

    – И неко се нада да ће проћи ”фора” са наводним ”истраживањем жељеза  – јер Смедерево ради па треба више жељеза”, а у ствари тражи никл? Док сам ја жив, тога неће бити! – поручује Емир Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: Док сам жив, неће проћи покушај истраживања никла у Мокрој Гори, овог пута камуфлиран „истраживањем руде гвожђа“ ! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Ко на брду ак` и мало стоји, више види но онај под брдом. Горе у Мокрој Гори, трагично затурени језик човека који је ове речи записао, оживео је у остварењу на “На млечном путу” Емира Кустурице. Први филм из Републике Српске на интернационалној сцени имао је у понедељак српску премијеру у пуној “Проклетој авлији”, а утисци о виђеном све су јачи.  Било је суза, било још више грча да се оне сакрију, било је и смеха, а прича о љубави током распада Југославије, једно је од оних дела  где се људи узиђују без остатка, и политички је тестамент прослављеног редитеља.

Филмској мећави претходила је она снежна, у Мокрој Гори. За многе није било довољно места у “Проклетој авлији”. Онда се за најсрећније, док су се питали какав је политички тестамент  Емира Кустурице, “ролна завртела” у присуству редитеља и глумице Слободе Мићаловић. И, какав је тестамент? У радној верзији филма, Емир Кустурица у улози Косте, после смрти његове Младе (Моника Белучи), пење се као монах сваког дана на “кров” Херцеговине, и одозго, сваког дана изнова баца безмало неподношљив, велики терет – камење које је из долине донео.

– У коначној верзији, видели сте, монах камење не баца, враћа га доле и пуних 15 година покрива минско поље у коме је Млада страдала. Овакав крај филма, желела је моја супруга Маја и он је тако и снимљен – објаснио је Кустурица после пројекције, говорећи о спектакуларној сцени, са тешким камењем поплочаним пољем…

Реч је, дакле, без икаквог отклона, о  антиратној епопеји. О слављењу мира, упркос познатој чињеници осликаној у једној реплици у филму да “више неће бити рата, тек кад не буде Великог брата”.

Фото: Кустендорф

– Све што сте видели у филму дошло је из животног искуства. Сам филмски језик прилагођен је Херцеговини и њеним људима, а група посвећеника је радила као у самоубилачкој акцији, као да је епилог снимања бити или не бити – додаје Кустурица – Пуне четири године смо чекали сунце у Херцеговини, да филм снимимо како треба.  Због мог глумачког неискуства, ја сам као натуршчик “просвирао” буџет, па је права срећа што свог новца имам, да се спасавам.

Моника Белучи у улози Младе, уместо да се уда за Жагу (Мики Манојловић), ратника који “са овдашњим ратом нема ништа” већ се бори негде у Авганистану, слушајући срце бежи са Костом. Све подсећа на пад Книнске крајине. Бег у љубав смештен је у најлепше пределе Србије и Републике Српске, како јој и приличи: у Требиње, Увејећу, Клобук, Хутово блато, врхове Зеленгоре и Таре, Камену гору…

– Сцена скривања у шупљини стабла снимана је три недеље. Толико у Србији траје пола снимања једног филма. То је иначе најстарије дрво на овим просторима. Овакве појединости омогућавају да се реалност надгради и да постане важнија од ње – каже Кустурица.

Слобода Мићаловић у улози Милене, млекарице и некадашње југословенске шампионке у гимнастици, заљубљена је у Косту. Коста са њеног имања носи млеко борцима на ратиште… Ова два простора, на којима живи исти народ, разликују се по томе што су становници једног у крвавом рату, а други упорно “нису у рату” иако је јасно, да им је усуд исти…

Фото: Кустендорф

– Мене је фасцинирала храброст редитеља који ми је дао улогу, супротну од свега што сам до тада радила. Филм сам гледала у више верзија и сваки пут емоције су јаче – каже глумица која је остварила до сада најбољу, бескрајно упечатљиву улогу, за памћење.

“Историја” настанка филма “На млечном путу” почела је причама Емира Кустурице, књигом “Сто јада” коју су објавиле “Новости”, а узбудљиви епилог праћен овацијама и понеком сузом, догодио се у Мокрој Гори, одакле се дуже од деценије, види боље и даље.

Чланак СУЗЕ И СМЕХ У “ПРОКЕЛТОЈ АВЛИЈИ”:Узбудљиви утисци после српске премијере филма “На млечном путу” се појављује прво на ИСКРА.

У Дрвенграду на Мокрој Гори, почиње јубиларни, 10. међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“.

Фестивал ће отворити прошлогодишњи побједник Венецијанског фестивала филипински режисер Лав Дијаз.

Лав Дијаз (58), Филипинац чији је филм „Жена која је отишла“ освојио Златног лава на 73. Фестивалу у Венецији, јуче је стигао на Мећавник.

Емир Кустурица пожелио је добродошлицу Дијазу, изјавивши да је јако срећан што је управо он дошао на отварање фестивала који брани вриједности јер је он један од предводника, неко ко брани своју нацију, историју и вриједности своје културе.

У такмичарском програму биће 22 филма.

Сваке вечери, након пројекција и радионица, биће организовани концерти музичких група. Фестивал се завршава 19. јануара.

Чланак МЕЋАВНИК: Јубиларни „Кустендорф“ данас отвара Лав Дијаз се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Јубиларни, 10. Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“ биће одржан од 14. до 19. јануара у Дрвенграду на Мокрој Гори у организацији продукцијске куће „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе и информисања Србије, Мећавник града и „Но смокинг оркестра“ /The No Smoking Orchestra/.

Фестивал ће отворити прошлогодишњи побједник Венецијанског фестивала филипински режисер Лав Дијаз, а гошћа фестивала биће белгијска глумица Виржини Ефира.

Оснивач „Кустендорфа“, прослављени филмски режисер Емир Кустурица најавио је данас да ће Фестивал бити отворен филмом од 40 минута који ће подсјетити на све важне госте „Кустендрофа“ у претходних девет година, а том приликом ће Дијазу бити уручена Награда за будуће филмове.

„Долазак Лава Дијаза на `Кустендорф` можда је и највећи погодак до сада када је реч о некоме ко плива уз речни ток. Њему главна линија светског филма не одговара јер су конквистадори који су дошли у његову земљу променили перцепцију времена а он, човек, воли да прави филмове који теку без прекида од четири до девет сати“, рекао је Кустурица.

Он је истакао да је „Кустендорф“ фестифал метафизичке природе, да има идеју да „надрасте друштво спектакла“ и да представи индивидуалну храброст која је скоро изгубљена у главној струји свјетског филма.

„Мећавник је брдо на 700 метара надморске висине и било које време тамо је лепо јер је све од дрвета и миришу етеричне смоле. То је утопија претворена у реалност. Ту утопију успевамо да задржимо ево већ деценију и привлачимо најбоље светске ауторе. Кад би свет био организован као Мећавник, упућен на здраву храну и органске филмове, он би био много бољи“, нагласио је Кустурица.

Он је рекао и да му је било жао само што на „Кустендорфу“ није гостовао Роберт де Ниро, али да му више није толико жао послије његових изјава у вези са изборима за новог америчког предсједника.

„Било ми је прво жао што нисмо Де Нира довели, али морам да признам, пошто сам ја човек врло изоштреног политичког слуха, после његовог наступа у којем је новог америчког председника назвао свињом, тикваном и тупаном, а онда после тога рекао да му треба дати шансу, и није ми било толико жао“, закључио је Кустурица.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић рекао је да је фестивал „Кустендорф“ остварио значајне резултате у својој основној мисији, а то је прије свега подстицање младих, талентованих режисера и филмских посленика да у сусрету са великанима филмске умјетности пронађу инспирацију, охрабрење, узор и подстицај.

Вукосављевић је оцијенио да списак гостију који су фестивал посјетили у протеклих девет година представља једну врсту енциклопедије савременог филмског стваралаштва у којој су заступљени врхунски креатори ауторског филма и „били контратежа главној струји која је филм вукла у комерцијално, тривијалном умјетнички безначајном правцу“.

„У том смислу улога фестивала јесте велика и значајна. Фестивал се свих ових година одвијао на изузетан начин. Изванредни су ефекти фестивала, а семе инспирације које су овде сејали бројни истакнути филмски ствараоци из земље и света тек треба да проклија из глава младих уметника који су били у контакту са њима и грејали се на ватри њиховог филмског и уметничког генија“, додао је Вукосављевић.

У такмичарском програму биће 22 филма, од 500 пристиглих филмова домаћих и иностраних младих режисера из Бугарске, Данске, Изреала, Ирана, Либана, Мађарске, Молдавије, Непала, Португалије, Русије, Сингапура, Републике Српске, Србије, Украјине, Хонг Конга, Црне Горе, Чилеа, Швајцарске и са Филипина.

Међународни жири чине књижевница и сценаристкиња Глин Јан, која је предсједник жирија, стручњак за економију филма Кристијан Валсамидис и режисер Никола Лежаић, а о награди „Вилко Филач“ за најбољу фотографију одлучиваће директори фотографије Иштван Борбаш и Мишел Аматје.

У оквиру програма „Савремене тенденције“ биће приказани неки од најбољих филмова прошлогодишње продуције које ће представити њихови аугори – гости фестивала на радионицама након пројекција, међу којима и „Жена која је отишла“ Лава Дијаза и „Цвијеће зла“ финског режисера Анти Јокинена, добитника награде за Најбољу режију на Шангајском филмском фестивалу.

Биће приказани и филмови „У кревету са Викторијом“ редитељке Жистин Трије који ће на Кустендорфу представити глумица Виржин Ефира, „Де Лан“ кинеског редитеља Ђие Лиуа, побједника Шангајског филмског фестивала, „Душа на струни“ који је режирао Џанг Јанг, као и најновији филм Емира Кустурице „На млијечном путу“.

У оквиру нове програмске цјелине под називом „Нови аутори“ посјетиоцима ће се представити дугометражна остварења младих аутора, која су освајала признања и била у номинацијама међународних филмских фестивала, а ранијих година су са краткометражним остварењима учествовали у такмичарском програму „Кустендорфа“.

Овогодишња „Ретроспектива великана“ биће посвећена сценаристи Гордану Михићу, чији је опус обиљежио домаћу кинематографију, а осим филмова „Кад будем мртав и бео“, „Буђење пацова“ и „Вране“, биће приказани фомови Лава Дијаза, специјалног госта „Кустендорфа“.

Сваке вечери ће након пројекција и радионица бити организовани концерти музичких група, а наступиће Емир Кустурица и „Но смокинг оркестар“, Адам Стинг и Новосадски Биг Бенд оркестар, блуз-џез гитаристкиња Ана Поповић, српски рок бенд „Ванд Гог“ и аргентинско-колумбијски „ска панк“ састав „Че Судака“.

Чланак МЕЋАВНИК – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ: „Кустендорф“ од 14. до 19. јануара, отвара га Лав Дијаз се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Кустендорф

Десети Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржаће се од 16. до 21. јануара на Мећавнику, на Мокрој Гори. Јубиларно издање фестивала чији је оснивач и уметнички директор Емир Кустурица као и претходних година биће посвећено младим филмским ствараоцима и светски прослављеним ауторима.

Од оснивања 2007. до сада, кроз Кустендорф су прошли бројни млади уметници који већ годинама остављају значајан ауторски траг на филмској сцени што најбоље сведочи да се циљ овог фестивала, развој ауторског филма и подршка младим талентованим редитељима, из године у годину све више остварујe.

Фото: Кустендорф

Већ је познато да је добитник Златног јајета из 2009, Коки Хасеи, на прошли Кустендорф дошао као прослављен аутор награђен признањем филмског фестивала у Венецији а стазама успеха наставили су и бројни други. Михал Брезис и Одед Бинун, победници Кустендорфа 2010. године, својим дугометражним филмом „Аjа“ ушли су у номинације за престижну награду Оскар; Јан Царлевски из 2013. нашао се међу номинацијама на више фестивала укључујући и номинацију за Европску филмску награду; Едоардо Де Ангелис је за свој други филм („Indivisibili“) освојио чак три признања на овогодишњем Венецијанском филмском фестивалу; Никола Лежаић за „Тилва Рош“ добио је више од 5 награда међународних фестивала и бројна признања; Елица Петкова ове године освојила је награду на Берлинском филмском фестивалу за филм „Жалеика“…

Фото: Кустендорф

Кустендорф је један од ретких фестивала на свету на коме је на сваком кораку видљива размена енергије младих и искусних уметника. Еминентни гости међу којима су Паоло Сорентино, Никита Михалков, Џони Деп, Жак Одијар, Џим Џармуш, Одри Тату, Гаел Гарсија Бернал, Моника Белучи, Алексеј Балабанов, Андреј Кончаловски, Матео Гароне, Беренис Бежо и многи други, до сада су били гости Кустендорфа. 

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф 2017 ће угостити прослављене ауторе, глумце и музичаре те бројне младе филмске ауторе и студенте филмских школа из целог света, као и друге еминентне госте из света филма.

Чланак МЕЋАВНИК – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ: Десети „Кустендорф“ од 16. до 21. јануара се појављује прво на ИСКРА.

Први Јесењи позоришни фестивал Емира Кустурице биће одржан 19. и 20. новембра на Мећавнику, у Мокрој Гори, уз подршку Нафтне индустрије Србије, а у организацији Раста Интернационала.

Оснивањем Јесењег позоришног фестивала под слоганом „Дрво које живот значи“, прослављени српски редитељ, Емир Кустурица, заокружује своју идеју да свако годишње доба има свој фестивал, чинећи Мећавник културно-уметничким центром који окупља младе уметнике из свих крајева света.

Јесењи позоришни фестивал уз зимски филмски фестивал „Кустендорф“, пролећни Сајам књига и летњи фестивал класичне музике „Бољшој“, затвара годишњи циклус фестивала Емира Кустурице.

„Моја жеља је да се Мећавник све више претвара у културну институцију, па утолико та идеја да свако годишње доба има један свој фестивал, заправо је испуњење сна о сврси тог простора, слично Андрићграду. Намера ове куће или овај ентузијазам упућен је на стварање, ојачавање крвне слике света колико је то могуће, без огромних амбиција, јер свет се мења великим ударима и великим променама. А ово је тихи рад барем на тим брдима која су до јуче били недођија, а сад одједном долазе највећи уметници света”- изјавио је Емир Кустурица најављујући позоришни фестивал.

Прве фестивалске вечери на Мећавнику ће гостовати Факултет драмских уметности из Београда и УК Вук Стефановић Караџић са представом “Укалупљивање – Трагедија лоптања у Срба”, Страхиње Маџаревића у режији Максима Милошевића.

Факултет уметности у Косовској Митровици другог дана фестивала извешће представу “Плеу Стриндберг”, Фридриха Диренмата у режији Јовице Павића.

Публика на Мећавнику моћи ће да погледа и најновију представу Атеља 212 – свега пар дана након београдске премијере, “Деца радости” Милене Марковић, у режији Снежане Тришић, која ће затворити овогодишњи Јесењи позоришни фестивал.

Селекција фестивала поверена је младом редитељу Милану Нешковићу, који иза себе има велики број успешних и награђиваних представа на сценама најеминентнијих позоришта у Србији.

Поред представа, на Мећавнику ће у току дана бити одржана радионица из позоришне режије, док су вечерњи сати 19. новембра резервисани за концерт бенда „Екстра 5“.

Чланак ПРВИ ЈЕСЕЊИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ ЕМИРА КУСТУРИЦЕ 19. И 20. НОВЕМБРА НА МЕЋАВНИКУ! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Четврти по реду Фестивал класичне руске музике „Бољшој“ биће одржан од 15. до 17. јула у Дрвенграду, на Мокрој Гори.

Након свечаног отварања фестивала, које ће бити одржано на Тргу Николе Тесле у петак у 21 час, предвиђен је концерт међународно признатог лирског тенора Зорана Тодоровића и Симфонијског оркестра „Бољшој“, уз диригентску палицу Србољуба Динића.

Свакодневни ревијални музички и такмичарски програм, употпуниће солистички концерт руског пијанисте Јурија Розума, другог фестивалског дана у 21 час, након чега ће у Дрвенграду по први пут наступити победник најпрестижнијег светског музичког такмичења „П. И. Чајковски“, јерменски виолончелиста Нарек Хакназаријан, у пратњи симфонијског оркестра „Бољшој“.

За златну, сребрну и бронзану матриошку такмичиће се 65 ученика и студената из Србије, Републике Српске и Русије а о најбољима одлучиће жири који чине пијаниста Јури Розум, декан Факултета музичке уметности из Београда, Љиљана Несторовска и професор Зоран Комадина. Такмичарски програм одвијаће се сваког дана од 17 часова.

Фото: М. Цветковић

У оквиру свечаног затварања фестивала и доделе награда, који ће такође бити одржани на Тргу Николе Тесле у недељу у 20:30 часова, на централној бини наступиће  српски рок стар на виолини, Немања Радуловић, са ансамблом „Дабл Сенс“, са почетком од 21 час.

Јутарњи сати фестивала биће резервисани за пројекције култних руских филмских остварења у  биоскопу „Стенли Кјубрик“, док ће вечерње сате сва три фестивалска дана након виртуозних концерата светских звезда под ведрим небом, обележити и звуци џеза у „Капор бару“, у Дрвенграду. Мајсторски курсеви биће одржани младим талентима од 15. до 17. јула, од стране истакнутих музичких уметника који ће наступити на овогодишњем фестивалу у оквиру ревијалног програма.

И ове године Фестивал руске музике „Бољшој“, чији је оснивач прослављени српски редитељ, Емир Кустурица, биће одржан под генералним покровитељством руске компаније „Гаспром њефт“, што ће утицати на јачање пријатељских веза Србије и Русије.

Чланак РАДУЛОВИЋ, ТОДОРОВИЋ, РОЗУМ, ХАКНАЗАРИЈАН: Вечерас на Мећавнику почиње „Бољшој“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Седми пролећни „Вивалди форум“ биће одржан од 24. до 26. марта на Мећавнику у Мокрој Гори, у организацији Мокрогорске школе менаџмента. Назив овогодишњег форума је „Промене“.

Форум је намењен онима који доносе сложене одлуке и имају високу одговорност у својим организацијама, директори, власници, предузетници и сви други који себе виде у Србији. Овогодишњи Пролећни Вивалди ЦЕО Форум је организован уз институционалну подршку Српске асоцијације менаџера (САМ).

Предавачи на овогодишњем форуму биће: др Асле Тоје из Нобеловог института у Норвешкој, др Даниел Боехи са Фаундерс Института из САД-а, Богдан Ђурић партнер Crowe Horwath, Емир Кустурица, режисер, Матија Бећковић, академик, те оснивачи, власници и директори компанија из Србије и региона.

Дискусије ће се водити о геополитици у Европи, предузетничкој иницијативи, новим трендовима у пословању, привредним активностима од Вардара па до Триглава, о утицају појединца на промене, као и потреби постојања елите у Србији.

Чланак СЕДМИ „ВИВАЛДИ ФОРУМ“ НА МЕЋАВНИКУ: О геополитици, предузетничкој иницијативи, о утицају појединца на промене се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Запажени део овогодишњег, деветог Кустендорфа који је у среду завршен на Мећавнику био је програм „Деколонизовање филма“, урађен по идеји селектора фестивала Дуње Кустурице. У склопу овог програма приказани су филмови „Капетан Томас Санкара“, „О насиљу“, „Немачка младост“ и „Планине могу да оду“. Током трајања фестивала, са Дуњом Кустурицом разговарали смо о Кустендорфу, о програму „Деколонизовање филма“, о „орвеловском свету“ и људима у том свету…

Дуња, говорите често о идеји слободе у уметности, о Мокрој Гори као „слободној зони“, има ли смисла причати о слободи у данашњем свету, у време „милосрдних анђела“?

– Тешко је у данашње време говорити о слободи као таквој. Мислим да је важно приказивати филове који се баве таквим идејама., који анализирају све што не ваља у нашем друштву, у нашем свету. Најважније је бавити се стваралаштвом, филмом, развијати идеологију која може да размишља о слободи.

Шта један фестивал као што је Кустендорф може да уради на том плану. Први пут ове године део Кустендорфа је и посебан програм посвећен деколонизацији културе који сте ви осмислили. Вреди ли то радити, покушавати?

– Може да прикаже филмове који се баве том темом, да заголица машту људима, односно да их баци у размишљање, и, за почетак и то је довољно. Размишљање о томе где се налазимо, како живимо, и можемо ли нешто да променимо.

Уочи Кустендорфа, као селектор, видели сте много филмова. Колико се аутори одупиру овоме о чему ви сада говорите, колико се труде да буду своји, оригинални, или им је лакше да се укључе у опште, преовлађујуће токове?

– Многи се не одупиру, из једног простог разлога што је то ствар која компликује живот. Много је једноставније бавити се темама које те не угрожавају, које су комфорније, које су у складу са неком актуелном политиком, али, има и тог борбеног духа, он треба да постоји, јер вуче човека ка нечему вишем, узвишенијем.

Фото: З. Шапоњић

Долазе на Кустендорф филмови и са Истока и са Запада, где више видите тог борбеног духа међу ауторима, где је више свежег ваздуха?

– Пуно је ове године у такмичарској конкуренцији било филмова са Истока, они имају неку нову енерију, мада, не примећујем толико борбености. Више неку естетику која осваја данашњу кинематографију. Мећу филмовима на програму Деколонизација културе су редитељи са Запада, они имају веће право да се баве тим темама, лакше ће доћи до финансија да снимају филмове са таквим темема, увек постоји тај мали простор у коме колонијални свет дозвољава својим суграђанима да се бавима таквим темама – критикама себе и свог света.

Или је то само привид?

Да, има ту и привида,свакако. Али је важно да то постоји.

Овде је много филмских стваралаца из целог света, причате са њима. Шта кажу, по чему памте Кустендорф? По слободи међу овим брдима?

– Можда је слобода прејака реч, можда пре по овој атмосфери, по неспоредности, по лакоћи комуникације међу људима. По фокусираности на филм.

За девет година Кустурица је овде довео много великих звезда светског филма, режисера, глумаца, о којима и много већи центри могу само да сањају да их виде у својој средини. Цени ли то српска културна јавност?

– То је добро питање. Постоје људи који цене, а постоје људи који све што се овде ради критикују из неких својих разних, понекад и политичких разлога. Оно што се психолошки дешава у сваком окупираном народу, а што се код нас, просто још од времена Турака и Аустроугара уградило у наш менталитет, то је да сваки колонизоани човек жели да преузме место колонизатора, да временом гаји једну својеврсну агресивност коју временом није у стању да усмеру на колонизатора, него је усмерава на свог ближњег, на свог сунродника. Понекад кад чујем неки коментар, где се критикује Емиров рад, или фестивал, ја у томе препознајем фрустрираног човека који нема слободу, и који уместо да се бави суштинским темама, бави се неким ко му је заправо близак и ко му не жели ништа лоше.

Често говориш о „орвеловском свету“ у коме је све под присмотром. Је ли на тој идеји Кустурица дошао овде, да побегне од присмотре?

Фото: З. Шапоњић

– Не верујем. Јер у свету у коме живимо, ево погледајте око нас, свако има мобилни телефон и сваки пут када укључите лап топ, свако у сваком тренутку може да вас гледа. Од тога је тешко побећи. Разлог због ког је он дошао овде јесте да пронађе неки свој мир и просто да се надише чистог ваздуха. Да оформи неки свој простор у коме може да се осећа слободно.

Да ли бисте играли у Емировом филму?

– Можда… Мада, мислим да се не осећам довољно угодно пред камером да би могла да се бавим таквим послом.

Ваш отац велики је пријатељ са руским председником Путином. Шта млађа генерација Кустурица мисли о руском председнику?

– Мислим да је неко попут Путина неопходан у овом свету. Просто, како би Американцима било јасно да не могу да раде све што им падне на памет.

Како је било одрастати поред славног оца?

– Било је занимљиво. Имала сам прилику да доживим неке ствари, да путујем на места на која не бих отишла да он није то што јесте.

Је ли он строг отац?

Ма није… Напротив…

Чланак ДУЊА КУСТУРИЦА: Важно је правити и приказивати филмове који говоре о људској слободи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Девети међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“, који ће бити одржан од 22. до 27. јануара у Дрвенграду на Мокрој Гори, угостиће прослављене ауторе, глумце и музичаре, као и бројне младе филмске ауторе и друге еминентне госте из свијета филма.

Министар кутуре и информисања Србије Иван Тасовац, чије је министарство покровитељ фестивала, рекао је да је „Кустендорф“ јединствен не само у Србији и региону, него и у Европи и у свијету.

„`Кустендорф` представља сентиментално путовање у будућност, зато што је то једино место где се млади аутори сусрећу са својим идолима и могу да прикажу оно што раде, али и место где се највећи филмски ствараоци нашег времена сусрећу са младим ауторима и могу да предвиде у ком правцу ће ићи њихов уметнички рад и поставити основе будућности и филма и културу у јединственом амбијенту“, рекао је Тасовац на заједничкој конференцији за новинаре са режисером и оснивачен овог фестивала Емиром Кустурицом.

Кустурица је најавио да ће у такмичарском програму фестивала учествовати 17 филмова младих режисера из Бугарске, Кине, Хрватске, Мађарске, Исланда, Ирана, Мексика, Палестине, Русије, Србије и Шпаније.

Он је рекао да ће се ови филмови, који су изабрани међу 400 пријављених, такмичити за „Златно“, „Сребрно“ и „Бронзано јаје“, а селектор такмичарског програма је Дуња Кустурица.

„Ово ће бити најплоднија година са српским филмовима у конкуренцији младих. Највећи број добрих филмова виђених у селекцији долази из Србије“, рекао је Кустурица.

Међународни жири чине филмски продуцент и аутор документарних филмова из Етиопије Мажида Абди и филмски продуцент из Аргентине Хозе Ибањез.

Награду за најбољу фотографију „Вилко Филач“ додијелиће директор фотографије из Француске Дијан Баратје и шведски директор фотографије мађарског поријекла Иштван Борбаш.

Кустурица је навео да ће у оквиру програма „Савремене тенденције“ бити одржане филмске радионице и приказано пет филмова из прошлогодишње продукције – „Дипан“ прошлогодишњег добитника канске „Златне палме“ режисера Жака Одијара, „Благо“ Корнелијуа Порумбојуа, „Планине могу да оду“ Ђијеа Жангкеа и „Прича над причама“ Матеа Гаронеа, приказаних у Кану.

Пети филм који ће бити приказан је „Бланка“ јапанског режисера Кокија Хасеија, младог јапанског аутора, који је освојио двије награде на претходном Венецијанском фестивалу, а претходно је освојио награду на „Кустендорфу“.

„Скупити дјецу из читавог свијета, довести их на једно брдо, гдје је раније заправо била недођија, а сада већ постоји институција клутуре, мислим да је то част Србије и није питање само онога који је то замислио, већ и оног ко то већ девети пут понавља“, рекао је Кустурица.

Он је најавио да ће у оквиру програма „Ретроспектива великана“ бити приказани филмови Жака Одијара, а посебан сегмент програма биће посвећен раду преминулог њемачког продуцента Карла Баумгартнера, који је радио на филмовима „Андерграунд“ и „Црна мачка, бели мачор“.

У оквиру музичког програма ће наступити јерменска реге и ска атракција „Реинкарнејшн“ и молдавски трубач Адам Стинга, као и српски рок састави „Партибрејкерси“, који ће концерт имати 24. јануара и „Коља и Гробовласници“, који наступају 23. јануара.

Упитан шта ће ове године бити перформанс на отварању фестивала, Кустурица је рекао да се двоуми између постављања руских ракета и огромног броја гусака, које су мотив на плакату за овогодишњи фестивал.

„Недавно сам био у Русији и спомињао сам неке ракете, а када сам сам се вратио наишао сам на неразумијевање и сада се двоумим између идеје да постављање тих ракета буде тај перформанс. Међутим, моја жена инсистира да то буде на нашем балкону. Ствар се искомпликовала пошто дио балкона није легализован. Тако да ћемо нешто да смислимо између огромног броја гусака и ракета које стижу, али нису лансиране“, рекао је Кустурица.

Када је ријеч о плакату за овогодишњи фестивал, Кустурица је рекао да су мотив гуске, које представљају глорификацију постојаности, јер кажу да гусан за свог вијека никад не превари своју гуску.

Чланак ДЕВЕТИ „КУСТЕНДОРФ“ ОД 22. ДО 27. ЈАНУАРА: За почетак Кустурица спрема перформанс са руским ракетама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Министарству културе и информисања Србије данас ће бити одржана конференција за новинаре поводом предстојећег међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф“, који ће бити организован од 22. до 27. јануара у Дрвенграду на Мокрој Гори.

На конференцији за новинаре, чији је почетак заказан за 12.00 часова, новинарима ће се обратити министар културе и информисања Србије Иван Тасовац и прослављени филмски редитељ и оснивач „Кустендорфа“ Емир Кустурица, саопштено је из Министарства.

Фестивал ће бити одржан у организацији „Раста интернационал“ и под покровитељством Министарства.

Чланак БЕОГРАД: Кустурица и Тасовац данас о Кустендорфу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У Министарству културе и информисања Републике Србије у понедјељак, 11. јануара, биће одржана конференција за новинаре поводом предстојећег међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф, који ће бити организован од 22. до 27. јануара у Дрвенграду на Мокрој Гори.

На конференцији за новинаре, чији је почетак заказан за 12.00 часова, новинарма ће се обратити министар културе и информисања Србије Иван Тасовац и прослављени филмски редитељ и оснивач Кустендорфа Емир Кустурица, саопштено је из Министарства.

Фестивал ће бити одржан у организацији „Раста интернационал“ и под покровитељством Министарства.

Чланак БЕОГРАД: Кустурица и Тасовац у понедјељак о Кустендорфу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости/Д. Карадаревић

Идеја о слободи у овој земљи, густо је спакована на свега неколико мокрогорских хектара. Од 22. до 27. јануара људима сазданим од митова, музике, знања и књишких идеала преточених у живот, даће макар могућност дубоког, здравог даха. Доћи ће на предстојећи Кустендорф аутори са свих меридијана, а селектор престижне смотре Дуња Кустурица објашњава да би сусрет великана филма и младих стваралаца могао бити лековит у ситуацији када под притиском колонизатора здравство, образовање и култура падају и даље…

– Нови Кустендорф највише се бави темом неоколонијализма, такав је програм. Публика ће видети филмове о емиграцији условљеној ратовима, о извргавању руглу некадашње комунистичке земље, о нерешивом сиромаштву некадашње шпанске колоније, о деколонизацији Африке…

* Какво је место и улога етаблираних аутора на Кустендорфу, какав је њихов однос са младим ауторима?

– Они имају улогу учитеља, то не постижу искључиво својим делима или пуким присуством, већ учествују у раду са младим ауторима, живе са њима и своје искуство несебично деле. Показало се да је отворен и непосредан сусрет генерација од велике користи не само за студенте, већ је једнако подстицајан, некада и важнији за етаблиране ствараоце.

* Селекција кратких филмова за такмичарски програм је завршена. Какво је интересовање младих аутора за Кустендорф?

– Кустендорф има свој аполонски и дионизијски ефекат: учимо, и славимо живот. То је оно на шта су навикли млади ствараоци и то од Кустендорфа очекују. Од 400 кратких играних и анимираних филмова пристиглих на конкурс, одабрала сам 17 најбољих. Млади аутори ове године нам долазе из Бугарске, Кине, Хрватске, Мађарске, Исланда, Ирана, Мексика, Палестине, Русије, Србије и Шпаније.

* Има ли повратних информација од неких учесника претходних издања Кустендорфа?

– Коки Хасеи, добитник Златног јајета на једном од претходних фестивала, долази нам са својим првим, дебитантским дугометражним филмом. Своје остварење је премијерно приказао на Венецијанском фестивалу, а до новца за снимање дошао је захваљујући сусретима са продуцентима овде, у Мокрој Гори…

* Које су доминантне теме, има ли разлике у остварењима са Запада и Истока?

– Посебност јесте то што ове године преовладавају филмови и аутори са истока. Источна Европа, Блиски исток, Балкан, а са њима су ту и два остварења из западне Европе, од којих је један, опет, снимљен у Азији. Игром случаја, фокус је на истоку. Тематски, имамо вечне теме, али и разноликост: породичне и љубавне драме, одрастање, сукоб традиционалног и модерног, питања емиграције и орвеловског света у коме живимо под сталном присмотром. ..

* Хоће ли Кустендорф добити помпезну сценографију и црвени тепих?

– Тешко да ће Кустендорф икада имати ту ноту помпезности, због самог амбијента, гламур је уосталом непотребан, далеко је од основне идеје фестивала, јер нас интересује искључиво промоција ауторског филма, ауторства и младих стваралаца. Атмосфера фестивала омогућава да се аутори зближе лако, и да порасту у слободи.

* Какво је стање културе у Србији и како оно „комуницира“ с Кустендорфом?

– Стање је као и у другим колонијама. Прво падају здравство и школство, заједно са културом. Са једне стране имамо потребу да се грчевито ухватимо за сопствено наслеђе, са друге су наметнуте идеје колонизатора. Култура губи идентитет, тако што се безусловно угледа на стране утицаје или се превише ослања на локално престајући да комуницира са светом. Кустендорф се труди да успостави равнотежу, странце учимо нашој култури, од странаца учимо о њиховој.

* Које је остварење у протеклој години на вас оставило најјачи утисак?

– Открила сам књигу „Портрет колонизатора и портрет колонизованог“ француског аутора Албера Мемија. Књига је први пут преведена са француског на српски језик, издавач је Андрићев институт. Ту је и одлазак на концерт Националног мађарског циганског оркестра, замислите, ту сам чула свакојаку музику осим циганске и мађарске, па се ова два утиска међусобно допуњују и један другог објашњавају…

* Шта бисте пожелели читаоцима у Србији, БиХ и Црној Гори у новој години?

– Нек` ударе бригу на весеље…

ЕНЕРГИЈА СА ИСТОКА

Да ли постоји разлика између остварења са Истока и Запада, тешко је рећи, али је извесно да нам са Истока долази свежа, јача енергија. Да ли је то пролазни тренд или ћемо ускоро имати генерацију великана са Истока, видећемо.

ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ

У такмичарском програму овогодишњег Кустендорфа наћи ће се остварења „Ако једном видиш Марију“ (Енглеска) које режира Ивана Анастасовска, „Артун“ (Исланд) Гудмундура Арнара Гудмундсона; „Вартбург“ (Мађарска) у режији Давида Борбаша. Ту су и српски „Град“ Маше Шаровић, „Да је било по мом никад не бих отишао“ Марка Грбе Сингха, „Двоје“ Маше Нешковић, „Ружа ветрова“ Косте Ристића.

У такмичарској селекцији је и руски „Еркинов повратак“Марије Гускове, „Здраво Маријо“ (Палестина, Француска, Немачка) у режији Базила Халила, ирански „Намо“ Салаха Салехија, „Наши чувари“ (Француска, Србија) Игора Симића. Ту је и шпански филм „Ништа чудније“ режисера Педра Кољантеса, хрватски „Пикник“ Јуре Павловића, остварење „Под сунцем“ (Кина, Аустралија) Ћу Јeнга, „Пупчана врпца“ (Немачка) Елизе Петкове, мексички „У самоодбрани“ Маријане Аријаге и „Четири угла круга“ (Немачка, Мексико, Србија) у режији Катарине Станковић.

Чланак ДУЊА КУСТУРИЦА: Слобода живи у Мокрој Гори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Драган Карадаревић

У такмичарском програму деветог Mеђународног филмског и музичког фестивала „Kустендорф“, коjи ће бити одржан од 22. до 27. jануара следеће године на Mокроj гори, биће приказано 17 филмова српских и иностраних аутора.

За фестивалске награде такмичиће се филмови младих режисера из Бугарске, Kине, Хрватске, Mађарске, Исланда, Ирана, Mексика, Палестине, Русиjе, Србиjе и Шпаниjе, наjављено jе на саjту манифестациjе.

Селекторка такмичарског програма Дуња Kустурица одабрала jе 17 остварења међу скоро 400 краткометражних филмова приjављених за фестивал.

На програму ће бити „Aко jедном видиш Mариjу“ у режиjи Иване Aнастасовске (Eнглеска), „Aртун“ (Гудмундур Aрнар Гудмундсон, Исланд), „Вартбург“ (Давид Борбаш, Mађарска), „Град“ (Mаша Шаровић, Србиjа), „Да jе било по мом никад не бих отишао“ (Mарко Грба Сингх, Србиjа), „Двоjе“ (Mаша Нешковић, Србиjа), „Eркинов повратак“ (Mариjа Гускова, Русиjа), „Здраво Mариjо“ (Базил Халил, Палестина/француска/Немачка).

Tакмичиће се и филмови „Намо (Непознати)“ (Салах Салехи, Иран), „Наши чувари“ (Игор Симић, француска/Србиjа), „Ништа чудниjе“ (Педро Kољантес, Шпаниjа), „Пикник“ (Jуре Павловић, Хрватска), „Под сунцем“ (Tсjо Jанг, Kина/Aустралиjа), „Пупчана врпца“ (Eлиза Петкова, Немачка), „Ружа ветрова“ (Kоста Ристић, Србиjа), „У самоодбрани“ (Mариjана Aриjага, Mексико) и „Четири угла круга“ (Kатарина Станковић, Немачка/Mексико/Србиjа).

Чланак МЕЋАВНИК: У такмичарском програму Kустендорфа 17 филмова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Од сценарија од пре неколико година, када им је пред вратима било опасно вађење руде никла, општине Трстеник, Ужице и Аранђеловац – поново стрепе. Нови Закон о рударству одузима право локалним самоуправама да одлучују о томе који инвеститор добија дозволу за геолошка истраживања и експлоатацију минералних сировина. Општинари мисле да ресорно министарство на тај начин „на мала“ врата покушава да дозволи да улагачи копају канцерогену, токсичну руду!

У процесу вађења минералних сировина, општинари су изгубили своје место. Мирослав Алексић, председник општине Трстеник тврди да је, према ранијем законском оквиру, било неопходно да локална самоуправа да сагласност јер је и сама издавала бројне дозволе, пре него што било ко крене да истражује подручје:

– Околина Трстеника је изразито богата никлом. Када је „Србија никл“ пре неколико година покушао на нашој територији да копа ову руду, могли смо да се жалимо јер смо на време уочили њихове намере. Овим законом смо развлашћени. Тенденциозно је и да смо тужили „Србија никл“ и тражили да им се укине дозвола за истраживање. Управни суд је средином ове године одбацио нашу тужбу. То нам буди сумњу јер сада делује да, само уколико желе, могу да почну да нам копају испред врата!

Из консултантске рударске компаније „Тераголд“, која је учествовала и у изгради закона, кажу да су оштине имале прилику да учествују у одлукама, али да нису имале средстава.Међу стотинак општина које нису на себе могле да преузму обавезу издавања одобрења је и Аранђеловац. У овој локалној самоуправи, међутим, нису могли да запосле рударског инжењера у општини – због републичке одлуке о забрани запошљавања! Исто разлог наводе и сви остали општинари.

МОКРА ГОРА НЕ ОДУСТАЈЕ

– Својевремено смо на седници Градске скупштине једногласно одбацили могућност да на нашој територији, а посебно на Мокрој гори, може да се експлоатише никл – каже Тихомир Петровић, градоначелник Ужица. – Уверен сам да до тога никада неће доћи јер смо заједно са Емиром Кустурицом, свим заинтересованим компанијама дали до знања да експлоатације неће бити. (Н. Ј.)

Чланак НОВИ ЗАКОН: Српске општине немоћне против опасног никла се појављује прво на ИСКРА.

До 29. октобра у Мокрој Гори одржава се Трећи светски конгрес биодиверзитета под називом „Интегрисане стратегије за очување угроженог биодиверзитета и геодиверзитета у циљу глобално одрживог развоја“. Конгрес, који се први пут одржава у нашој земљи, организовали су Завод за заштиту природе Србије и Глобални фонд за истраживање природе (Global Scientific Research Foundation, Индија).

За учешће на конгресу, који се одржава на Мећавнику, у Парку природе „Шарган – Мокра Гора“, пријављено је више од 150 стручњака из 30 земаља, са скоро свих континената, који ће размењивати знања, искуства и бавити се питањима очувања биодиверзитета.

Имајући у виду да су природни ресурси и биолошка разноврсност од виталног значаја за економски и социјални развој човечанства и да претња дивљим врстама и екосистемима никада није била већа него што је данас, од изузетне важности је да се, како истичу организатори, створио повољан амбијент за примену глобалних стратегија очувања биодиверзитета примењивих у локалном окружењу различитих држава. Одржавање тог скупа у Србији је и добра прилика за позиционирање и вредновање природне баштине наше земље на светском нивоу, али и наших капацитета да будемо укључени у процесе утврђивања стандарда и смерница за заштиту природе.

– Одговор науке је кључан, не само за разумевање, већ и за акцију, како би се предупредиле прилично алармантне процене да је четвртина свих сисара, петина свих гмизаваца и шестина свих птица данас рањива по питању опстанка, да кичмењаци нестају 114 пута брже, него што је то нормалан природан процес, да се за близу 25 одсто врста виших биљака очекује да нестану у следеће две декаде, као и додатних 25 одсто до краја 21. века, упозоравају организатори конгреса.

Пратећи појаве ранијих ишчезавања у историји земље, може се претпоставити да ће природа обновити животне форме, али, како се истиче, за то су потребни милиони година. Због тога ће учесници конгреса разматрати питање како се угроженост биодиверзитета може смањити, кроз рестаурацију и одржавање природних екосистема, унапређење екосистемских услуга, установљавање мреже копнених, речних и морских заштићених подручја, управљање стаништима угрожених врста, стварање уточишта и заштитних зона, имплементацију развојних и економских активности локалних заједница заснованим на очуваном биодиверзитету на примерима презентованих резултата пројеката и истраживања.

Поводом почетка рада конгреса, отворена је изложба најбољих радова са Интернационалног фото конкурса „Биодиверзитет“ и ауторска изложба слика и цртежа ретких врста „Лепота различитости“, академске сликарке Весне Петрић. Након вишеструке селекције скоро 2.000 фотографија са мотивима из целог света, жири чији су чланови реномирани фотографи и стручњаци представника друштва National Geographic – Igor Rill, Tino Soriano и Robin Moore, прогласио је најбоље радове у неколико категорија.

Чланак МЕЋАВНИК: Почео Трећи светски конгрес биодиверзитета, пријављено 150 стручњака из 30 земаља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Независне новине

Српски виолиниста Немања Радуловић оцијенио је да „Бољшој фестивал“ на Мокрој Гори, који је основао прослављени режисер Емир Кустурица, има јединствену атмосферу и да је користан како за младе, тако и за већ афирмисане ствараоце.

Радуловић је рекао да за њега представља велику инспирацију енергија и таленат младих музичара из Србије, Републике Српске, Русије, Аустрије и Француске које је срео током Фестивала, одржаног од 9. до 11. јула.

„Тим генијалним музичарима на почетку каријере било је важно да виде мене, али и мени је било важно да видим њих“, рекао је за „Блиц“ Радуловић који је уз руског пијанисту Јурија Розума био највећа звијезда овогодишњег „Бољшој фестивала“ на Мокрој Гори.

Он је нагласио да посебне утиске носи са концерта „Но смокинг оркестра“, чијим је наступом фестивал затворен.

„Веома поштујем бенд Емира Кустурице. Никада ништа слично нисам чуо. То је одлична музика. Своје одушевљење поделићу са пријатељима који важе за врхунске извођаче класичне музике“, поручио је Радуловић.

Чланак НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ: Емир Кустурица и Но Смокинг Оркестра одлично свирају се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Додјелом награда свечано је затворен Трећи фестивал савремене и класичне музике „Бољшој“ који је на Мећавнику, у Мокрој Гори, окупио око 70 младих талентованих музичара из Русије, Српске и Србије.

Златну матриошку освојио је Лео Борисављевић, сребрену дуо Ана Софреновић сопран и Страхиња Ђокић на клавиру, док је бронзана матриошка припала Анастасији Чугајнов.

„Бољшој“ је свечано затворио оснивач фестивала Емир Кустурица који је оцијенио да је овај фестивал потпуно сазрио и да ће бити све бољи, односно да ће се водити изреком „Сваки дан у сваком погледу све више напредујем“.

Учеснике је оцјењивао жири у чијем су саставу били Зоран Комадина, Мирослав Павловић и Викторија Мателинен, а награде најбољим учесницима уручио је виолиниста Немања Радуловић.

„Покушавам да их мотивишем, да им причам о композиторима, како могу добро да се осећају на сцени, зато што нам о томе не причају док нас уче да свирамо“, рекао је виолиниста Немања Радуловић.

Добитник златне матриошке Лео Борисављевић рекао је да му је велика част што је био дио дивног фестивала, који се одржава на Мећавнику.

„Уживао сам у дивном програму и одличном фестивалу, а ово је било први пут да учествујем на отвореној сцени“, рекао је Борисављевић.

Предсједник жирија Зоран Комадина рекао је да су одлуке једногласно донесене, али да није било лако одабрати најбоље.

„Чули смо доста добрих умјетника и изврсна извођења у протекла три дана и распоредили награде“, рекао је Комадина.

Награда за најбољег организатора фестивала припалу је Јанку Кустурици, а награду му је уручио глумац Зоран Цвијановић.

Цвијановић је рекао да је за будућност „Бољшоја“ подједнако важна добра организација и да је ова награда припала најперспективнијем и најмлађем организатору.

На свечаном отварању фестивала наступио је вокални ансамбл „Алелуја“, талентоване Рускиње, сестре Давнис и Јуриј Розум, један од најбољих пијаниста данашњице.

Другог дана фестивала, наступио је Немања Радуловић, који је имао најпосјећенији концерт, а фестивал је затворен наступом групе „Но смокинг оркестра“.

Фестивал класичне и савремене музике „Бољшој“ основао је редитељ Емир Кустурица 2013. године.

Основна идеја фестивала је подршка младих талената из музичких школа и академија са територија Републике Србије и Републике Српске, као и младих талената из региона Русије.

Генерални партнер фестивала је компанија „Гаспром њефт“.

Чланак КУСТУРИЦА НА ЗАТВАРАЊУ „БОЉШОЈ“ ФЕСТИВАЛА: Сазрели смо, бићемо све бољи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Мокра Гора–Слушати Чајковског на Мокрој Гори, и то у извођењу солисте на виолини Немање Радуловића, и оркестра „Бољшој” врсних младих музичара, уз диригентску управу Србољуба Динића, шефа Опере у Мексико Ситију, значи упити слободу природе и енергију музике, која често показује слабост речи. Стога није чудно што је посета овом догађају превазишла очекивања, а међу угледним званицама био је и патријарх српски Иринеј.

У разговору који је вођен наредног дана, Немања Радуловић, музичар који је наступао у најпрестижнијим дворанама, као што су њујоршки Карнеги Хол, Краљевска концертна дворана у Амстердаму, Берлинска филхармонија и друге, открива да има посебан однос према природи Мећавника и да тешка срца креће даље. О односу према младим уметницима каже:

– Сарадња са оркестром „Бољшој” била је сјајна, зато што ти млади музичари имају свежу енергију која се до коцерта само успињала, а онда је на сцени свако од њих дао све од себе, у тренутку. Много је лепо када се у оквиру једног састава налазе уметници са више или мање искуства, и енергија која из тога проистиче увек је другачија и позитивнија, каже Немања Радуловић.

Сада је овај млади уметник узор онима који музику тек почињу да схватају као свој позив, а и сам је често наглашавао улогу два своја професора: Дејана Михаиловића, са студија у Београду, и Патрика Фонтанарозе у Паризу. На значај доброг музичког педагога као трајног сећања и вечитог коректива у животу подсетио је и овога пута:

– То су два различита утицаја, зато што је реч и двојици потпуно другачијих професора. Оно што ми је Дејан пружио, то Фонтанароза није, и обрнуто. А околности су биле такве да сам и ја био у различитим животним добима када сам се усавршавао под њиховим утицајем. Од Дејана сам научио музичку технику и знање из историје музике и репертоара, добио сам невероватну базу знања. Са Фонтанарозом радио сам релативно кратко, две године, али још увек смо у контакту и свирамо заједно. Тај осећај ослобођености док свирам неко дело, од њега сам научио, он ми је отворио перспективу наше позиције као уметника, указао ми на то шта је у ствари наша мисија као извођача. Није важно да одсвирамо дело од почетка до краја, важно је оставити и свој лични печат, пронаћи мотивацију у животу и иксуству. Када свирам у Београду и када у публици видим професора Михаиловића увек имам посебан однос према том наступу, открива Немања Радуловић.

Дубок емотивни однос Немање Радуловића према музици, који публика осећа, и због којег хрли на његове концерте, односи се и на његов избор инструмената, виолина чувених мајстора и дуге предисторије. Овога пута Немања Радуловић свирао је на виолини коју је изабрао искључиво по звуку.

– Нисам знао ко је њен градитељ, знам да је из 19. века и бирао сам је по физичкој удобности, прилагодљивости. Од посебне важности ми је било да на њој могу да пронађем звук који желим да имам да не бих морао да мењам своју интуицију и жеље да бих се ја њој прилагодио, у одговору на питање нашег листа каже Радуловић.

Памтимо његова извођења дела Вивалдија, Сарасатеа, Бетовена, међутим, уметник истиче улогу различитих периода у којима некада превагне блискост са композицијама Бетовена, некада Шуберта. Ипак додаје да, условно речено, базу класичне музике чине Бах и Моцарт, што не умањује важност других композитора, .

– Некада, када узмем партитуру, и када ми делује тешко за извођење, али и имресивно у исти мах, сетим се колико је људи свирало то исто, и да су и ти велики ствараоци у ствари били обични људи, да је музика коју су писали била њихов филтер, сматра Немања Радуловић.

Од домаћих композитора истиче сарадњу са Александром Сердаром, који је, како каже, посебан у свему што ради, било да компонује класичну или забавну музику, или да диригује.

Знамо да Немања Радуловић на својим концертима свира и лепа, стара, српска кола. Да ли је то још један од начина да покаже своју виртуозност, или да проноси српску традицију широм света, питамо нашег саговорника.

– И једно и друго. Иначе, волим све врсте музике, не само класичну или традиционалну, већ све што ми прија, све што могу да „одбраним” на прави начин, када свирам. Сваки концерт је за мене као једна велика журка, волим када крене лагано, и када уђе у нешто много продубљеније, да би се завршио као велика журка. На мојој плеј листи можете наћи апсолутно све, од наших поп и народних певача, рок група, традиционалне и класичне музике. Инспирација ми је за извођење калсичне музике слушање наше народне музике, а фолклор је био инспирација композиторима и из других земаља, објашњава за „Политику” Немања Радуловић.

Наш саговорник наставља да путује, поново ће посетити Београд, који му је поред Ниша и Париза, један од омиљених градова. Радиће до септембра, а затим иде на заслужени одмор. Каже да воли да путује, али да када уђе у авион све мање увиђа разлике међу људима, њиховим земљама, да схвата колико су границе у сваком смислу небитне.

Чланак ЧАЈКОВСКИ НА МОКРОЈ ГОРИ: Немања Радуловић, слобода природе и енергија музике се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Редитељ Емир Кустурица отворио је вечерас у Дрвенграду, на Мокрој Гори, Трећи фестивал класичне и савремене музике „Бољшој“. Кустурица, који је оснивач и идејни креатор фестивала, истакао је на отварању да се на Мећавнику, на мјесту гдје је некада био само усамљени пласт сијена, уз помоћ покровитеља руске компаније „Гаспромњефт“ остварују многи снови, који су почели филмовима, а настављају се музиком младих људи.

„Као човјек који се бави музиком већ дуги низ година сјећам се шта је значило кад се нађем близу Никите Михалкова и других. То су били најсрећнији тренуци мог умјетничког сазријевања зато што сам се налазио поред оних који су своје снове већ остварили“, истакао је Кустурица.

Фото: Срна

Он је додао да се, осим филмских снова, остварују и музички снови младих умјетника који долазе из Србије, Републике Српске и Русије на Мећавник гдје се говори о нечему што данашњи свијет заборавља, а то је управо да васиона и људи могу да живе у хармонији изван онога што данас, нажалост, покреће свијет, а то су вулгарне телевизије, ратови и све што чини злу страну свијета.

Замјеник генералног директора „Гаспромњефта“ за корпоративне комуникације Александар Дибаљ захвалио је оснивачу фестивала Емиру Кустурицу што је омогућио да руски музичари наступају на фестивалу и поздравио све учеснике, а посебно руску дјецу која су први пут на фестивалу.

„Трећу годину млади музичари из Републике Српске и Русије наступају на Мећавнику, а ове године први пут дошли су млади таленти из Сибира са подручја гдје наша компанија добија нафту“, рекао је Дибаљ.

Фото: Срна

Он је истакао да су Русија и Србија најближе државе и можда једине у свијету које имају братску везу, подсјећајући да су заједно учествовале у оба свјетска рата и да су се увијек бориле за исто.

У програму свечаног отварања учествовали су чланови вокалног ансамбла „Алелуја“ и младе пијанисткиње Ксенија и Олга Давнис.

Након званичног отварања, солистички концерт одржао је прослављени руски пијаниста Јуриј Розум који је у својој богатој каријери добио низ признања и награда са еминентних свјетских такмичења, као и истакнуто признање Русије за „Цијењеног умјетника руског народа“ и медаље „Супреме Совиет“.

Сутра, друге фестивалске вечери, наступиће познати виолиниста Немања Радуловић уз пратњу Симфонијског оркестра „Бољшој“, посебно састављеног за ову прилику, уз диригентску палицу Србољуба Димића, шефа опере у Мексико Ситију.

Фестивал, који траје до суботе 11. јула, затвориће квинтет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Ноу смокинг оркестра“ ће се побринути за добру забаву на самом крају фестивала.

Фото: Срна

Фестивал „Бољшој“ промовише младе музичке таленте Русије и Републике Српске, а за фестивалске награде – златну, сребрну и бронзану матрјошку, у извођењу класичних и савремених руских композиција, такмичиће се 100 талентованих младих музичара.

Ове године ће се у такмичарском дијелу програма први пут наћи и учесници из Русије, као и студенти престижних музичких конзерваторијума из Париза, Салцбурга и Беча.

Фестивал је до сада пружио шансу за више од 200 младих умјетника музичких школа и академија из Србије и Републике Српске да се представе стручној и широј јавности.

Чланак ДРВЕНГРАД: Отворен фестивал „Бољшој“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Фонет

Трећи Фестивал класичне музике „Бољшој“, који је основао редитељ Емир Кустурица, свечано ће бити отворен у Дрвенграду, на Мокрој гори.

Званични почетак фестивала у 21.00 час означиће његов оснивач и идејни креатор Емир Кустурица и замјеник генералног директора за корпоративне комуникације компаније „Гаспромњефт“ Александар Дибаљ.

У оквиру свечаног отварања наступиће вокални ансамбл „Алелуја“ и млади пијанисти, стипендисти међународне школе „Јури Розум“, Ксенија и Олга Давнис.

Након званичног отварања, предвиђен је цјеловечерњи солистички концерт прослављеног руског пијанисте Јурија Розума који у својој богатој каријери, носи низ признања и награда са еминентних свјетских такмичење, као и истакнуто признање Русије за „Цијењеног умјетника руског народа“ и медаље „Супреме Совиет“.

Фестивал „Бољшој“, који ће трајати до 11. јула, до сада је пружио шансу за више од 200 младих умјетника музичких школа и академија из Србије и Републике Српске да се представе стручној и широј јавности.

На овогодишњем Фестивалу око 100 музичара такмичиће се за златну, сребрну и бронзану матриошку, наводи се у саопштењу организатора Фестивала, чији је покровитељ „Гаспромњефт“.

Ове године Фестивал „Бољшој“ први пут проширује своје границе тако да ће се у такмичарском дијелу програма наћи и ученици из Русије, као и студенти престижних музичких конзерваторијума из Париза, Салцбурга и Беча.

Србију ће представљати талентовани студенти Факултета музичке уметности из Београда и Академије уметности из Новог Сада, као и ученици средњих музичких школа „Стеван Мокрањац“, „Корнелије Станковић“, „Даворин Јенко“, „Коста Манојловић“, „Михаило Вукдраговић“…

У такмичарском програму наћи ће се и најбољи музичари са Факултета умјетности из Сарајева и са Конзерваторијума за музику и балет из Љубљане.

Најталентованије прогласиће стручни жири који ће ове године чинити: професор Зоран Комадина, концерт мајстор Београдске филхармоније Мирослав Павловић и професор Музичке школе из Сибира Викторија Мателинен.

Фестивал „Бољшој“ поред такмичарског дијела, чини и богат ревијални програм. Јутарњи часови резервисани су за пројекције култних руских филмских остварења, а сваке вечери, под ведрим небом, своја виртуозна умијећа представиће свјетске звијезде класичне музичке сцене.

Друге вечери Фестивала наступиће виолиниста Немања Радуловић уз пратњу Симфонијског оркестра „Бољшој“, посебно састављеног за ову прилику уз диригентску палицу Србољуба Србе Димића, шефа опере у Мексико Ситију.

Фестивал ће затворити квинтет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Но смокинг оркестра“ побринуће се за добру забаву на самом крају Фестивала.

Чланак БОЉШОЈ: У Дрвенграду почиње Фестивал класичне музике се појављује прво на ИСКРА.