Идејном творцу Андрићграда Емиру Кустурици данас је уручена Повеља општине Вишеград за допринос развоју општине.

Повељу је уручио начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, који је захвалио Кустурици за допринос који је дао за развој општине Вишеград у свим сегментима.

Он је додао да је данас са Кустурицом разговарао, између осталог, о бањском туризму, с циљем проширења тих капацитета, те изразио увјерење да ће у наредних неколико година бити реализован пројекат бањског града.

Кустурица је рекао да му је задовољство и част да прими ово признање, те нагласио да је данас добила нову форму иницијална идеја да се општина пресели у Андрићград и да он постане центар културних дешавања, не само у Вишеграду него и у Републици Српској.

Говорећи о пројекту бањског града, Кустурица је рекао да је то идеја која трајно рјешава све неспоразуме.

„Идеја довођења топле воде или њеног проналажење не би угријала само животе Вишеграђана, него довела и до тржишног аспекта који би продужио његов живот, који је љети врло интезиван, а зими би, кад дођу прве магле, оживио и учинио видљивијим тај град“, навео је Кустурица

Према његовим ријечима, не постоји град у свијету који је посвећен Нобеловцу и писцу, нити постоји овако лијеп мост који је повратно дјеловао на литературу.

Састанку који је одржан у општини Вишеград присуствовали су народни посланик Перо Петровић и директор Андрићграда Анђела Рајовић.

Чланак ЗАСЛУЖИО ЈЕ: Кустурици уручена Повеља општине Вишеград се појављује прво на ИСКРА.

Младен Ђуревић (Фото: РТРС/СРНА)

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је данас да је Вишеград први у Републици Српској једну улицу назвао „9. јануар“ и позвао остале локалне заједнице да слиједе овај примјер како би и на тај начин очували јединство.

Ђуревић је истакао да су одборници Скупштине општине Вишеград једногласно подржали ову одлуку на крају прошле године.

„Ми смо показали да водимо бригу о народу који живи на овом простору, да смо јединствени у нашим намјерама и да поштујемо Републике Српску“, додао је Ђуревић.

Он је позвао и остале општине у Српској да слиједе примјер Вишеграда и назову улицу или трг „9. јануар“.

„Прослављајући Дан Републике, ми показујемо да поштујемо оне који су стварали Српску и свој идентитет“, нагласио је Ђуревић, додајући да ће и Вишеград свечано обиљежити овај датум.

Улица „9. јануар“ налази се у вишеградском насељу Гарча.

Чланак ЂУРЕВИЋ: Вишеград први у Српској назвао улицу „9. јануар“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У Вишеграду је, данас поподне, на шеталишту између Андрићграда и чувене ћуприје, откривен споменик Мехмед паши Соколовићу, отоманском војсковођи и великом везиру, неимару и задужбинару који је пореклом из српске православне породице из села Соколовићи крај Рудог. Откривању споменика присустовали су председник РС Милорад Додик, прослављени српски режисер и творац Андрићграда Емир Кустурица, бројни културни посленици из Србије и РС, грађани Вишеграда, а споменик су открили привредник Слободан Павловић који је даровао споменик Вишеграду и начелник ове општине Младен Ђуревић.

– Пола миленијума је требало да прође да Бајо, потоњи Мехмед паша Соколовић дође у свој завичај, да види своју камену задужбину и на њој за сва времена заустави своје бронзане очи. Пет стотина Видовдана је прескочио, док се вратио тамо одакле је кренуо да докаже да се од завичаја и свог народа нико никад није заувек раздвојио – рекао је данас у Вишеграду, беседећи крај новооткривеног споменика књижевник Матија Бећковић.

– Споменик који је себи о свом трошку подигао није повезао само две обале једне реке и два света, него је пребачен преко свих провалија и предрасуда прошлих и будућих времена. И овог Видовдана, бронзани везир гледа унапред и не осврће се уназад и као да се више нада оном што ће бити, него што памти оно што је било. Стигао је из далеке будућности да се придружи онима чије време тек долази. Гледајући духовним очима видео је све што ће се догодити и ко ће се родити, достојан да настави оно што је започео угледајући се на великог градитеља универзума. Али, као да је паша видео оно што није видео ни писац „На Дрини ћуприје“, да ће недалеко од моста нићи Андрићград, Емира Кустурице, најзначајнији подухват неимарске културе после Мехмед пашине задужбине на Дрини. Зато је кад стигне обучен у бронзу знао да неће доћи у касабу, већ у културну престоницу Републике Српске и да ће га чекати и бронзани Његош и бронзани Никола Тесла и бронзани Иво Андрић и да ће имати кад и о чему да разговарају. Што дуже гледа своје камено ремек дело, бронзани Мехмед паша, као да више није ни сам сигуран да ли је то прва слика, којој је било суђено да се оствари, блеснула у његовој машти пре пола миленијума , 1516. кад је у сепету одведен у свет или је то прочитао у роману који је добио Нобелову награду – рекао је Бећковић.

– Је ли својим ушима чуо мајчин глас – Бајо сине, не заборави мајке или га је на те речи подсетио онај који их је овековечио. Једино је сигуран да је његову задужбину зидао Раде неимар који је морао живети стотинама година да би сазидао све што је лепо и трајно у босанским земљама и да је тај исти неимар жив и најзаслужнији за споменик који данас откривамо и да су живи они који ноћу руше све што се дању зида. У овом часу се чини да би Мехмед паша Соколовић, чију биографију казују сви језици и све историје и боље се зна у свету него овде код нас, који је водио победничке битке на три континента и уздигао се у нама непознате висине моћи и власти, све то данас дао за „на дрини ћуприју“. Зато се на овој видовданској прослави окуписмо сви да се радују и живи и невидљиви. Сишао је с коца и дошао Радисав на чији гроб вековима са неба пада јака бела светлост, ту је и онај шехид сахрањен без гроба и биљега да се не би знало да је ту. Чују се и данас речи Николе Тесле написане давно, а актуелније данас више него икад – „Срце ме боли за тешки удес Србије што се неправедно на крст разапиње, један од најдаровитијих народа после древних Хелена“.

Као да је у међувремену све преведено из језика пролазности на језик уметности и вечности. Волети је услов сваког стваралаштва, а без љубави нема великих дела нити смислених подухвата. Сведоци смо великих културних остварења у најопскурнијем времену за културу. Због заслуга за СПЦ знаменити историк Константин Јиричек је Мехмед пашу назвао српским родољубом. Та смела реч је можда најмање што се може рећи за онога који се страним дипломатама представљао као унук деспота Србије, оног који је Порту приволео да обнови Пећку патријаршију, а за патријарха свих Срба довео свог брата Макарија. Мехмед и Макарије су неодвојиви од манастира Милешеве, а Милешева од Хиландара а обоје од Светог Саве, његовог пута и живота. Како су утврдили позванији, Пећка патријаршија је простором надмашивала Цариградску, а заузимала простор већи од Душановог царства. И патријарси који су наследили Макарија били су Соколовићи, Антоније, Герисим и Саватије постриженици тврдошког манастира и Херцеговачке митроплије. За његов повратак и данашњи долазак заслужан је мостоградитељ Слободан Павловић, презимењак велможа Павловића који су у време босанског краљевства подигли стари град са кулама и казаматима. Добро дошао, Бајо, потоњи Мехмед пашо Соколовићу који си давно отишао да би овде заувек остао. Срећан Видовдан – рекао је Бећковић.

Начелник Општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Додику, Павловићу, Кустурици и Бећковићу за реализацију овог пројекта, истичући да је ово „наставак културе сјећања, чији је зачетник Емир Кустурица“.

Слободан Павловић је рекао да је и њему и његовој супрузи Мири велика част и задовољство што су били у прилици да Вишеграду поклоне споменик Мехмед-паши Соколовићу.

Према доступним информацијама, Соколовић је поријеклом Србин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи, близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато – помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.

Као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У „данку у крви“ одведен је у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају гдје остаје 13 година.

Мехмед-паша Соколовић познат је и као Мехмед Високи.

Он је одведен у раном добу као дио османског система сакупљања хришћанских дјечака који ће бити одгајани да служе као јањичари.

Ови дјечаци су били приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добили прилику да се укључе и напредују у османском царском систему.

Мехмед-паша Соколовић био је један од бројних који су направили завидну каријеру и доспјели до положаја Великог везира.

Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу, 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, описан у делу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, који је за овај роман добио Нобелову награду за књижевност

Он је подигао и три моста на просторима садашње у БиХ и један у Црној Гори – Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.

У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.

Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.

Вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.

Фото: С. Гарић

Начелник Општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Додику, Павловићу, Кустурици и Бећковићу за реализацију овог пројекта, истичући да је ово „наставак културе сјећања, чији је зачетник Емир Кустурица“.

Слободан Павловић је рекао да је и њему и његовој супрузи Мири велика част и задовољство што су били у прилици да Вишеграду поклоне споменик Мехмед-паши Соколовићу.

Према доступним информацијама, Соколовић је поријеклом Србин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи, близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато – помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.

Као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У „данку у крви“ одведен је у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају гдје остаје 13 година.

Мехмед-паша Соколовић познат је и као Мехмед Високи.

Он је одведен у раном добу као дио османског система сакупљања хришћанских дјечака који ће бити одгајани да служе као јањичари.

Ови дјечаци су били приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добили прилику да се укључе и напредују у османском царском систему.

Мехмед-паша Соколовић био је један од бројних који су направили завидну каријеру и доспјели до положаја Великог везира.

Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу, 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, описан у делу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, који је за овај роман добио Нобелову награду за књижевност

Он је подигао и три моста на просторима садашње у БиХ и један у Црној Гори – Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.

У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.

Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.

Вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.

Чланак У ВИШЕГРАДУ ОТКРИВЕН СПОМЕНИК МЕХМЕД ПАШИ СОКОЛОВИЋУ: Добро дошао Бајо! Давно отишао да би овде заувек остао! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

На препуном Византијском тргу у Андрићграду, уз присуство бројних званица, богат културни програм, вечерас је свечано, у склопу „Видовданских свечаности“, отворена 40. по реду „Вишградска стаза“, културна манифестација посвећена делу Иве Андрића. Вишеград и Андрићград од вечерас су културна престоница и културни центар Србије и Републике Српске, а „Видовданске свечаности“ у Андрићграду и Вишеграду настављају се сутра, на Видовдан, отварањем Сајма књига у Андрићграду.

На Византијском тргу вечерас су најпре интониране химне Србије и Републике Српске. Присутнима се обратио Дане Малешевић, министар просвете у Влади РС, а начелник општине Вишеград Младен Ђуревић поносно је истакао да је Вишеград вечерас престоница културе која окупља умне и добронамерне људе.

Министар  Малешевић рекао је да му је задовољство што присуствује свечаном отварању манифестације „Вишеградска стаза“, која већ 40 година његује сјећање на богато стваралаштво нобеловца Иве Андрића.

– Можемо бити поносни на ову величанствену културну манифестацију која чува стихове, записе и животне мудрости Андрића, али и савремених књижевних стваралаца који слиједе његов пут. `Вишеградска стаза` је прави празник умјетности који оплемењује културну сцену овог краја, али и Републике Српске у цјелини“, рекао је он.

Малешевић је истакао да је Андрић у наслеђе оставио немјерљиво културно богатство, што обавезује да се од заборава чувају та непроцењива дела и да усмеравају младе генерације да читају Андрића како би стасали у поклонике истинских културних вриједности.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић поносно је истакао да је Вишеград вечерас престоница културе која окупља умне и добронамерне људе.

– Посебно се вечерас овде захваљујемо Андрићу и свим људима који су се у његово име придружили нашим настојањима да Стаза буде вечна као што је вечно и дело нашег нобеловца. Целог живота, ма где био, Андрић је свакодневно у својим мислима прелазио вишеградску стазу која лечи бол и потире свако страдање. У духу источњачке пословице да је човјек дужан свом завичају, Андрић је свом завичају посветио значајан део свог књижевног опуса. Вишеград је доживљавао као свој завичај. Долазећи, не тако често, проналазио је времена да оживи слике из детињства и да прошета ћупријом, да види одсјај сунца на Дрини, да обиђе школу, сокаке и авлије и да се састане са некадашњим друговима – рекао је Ђуревић.

Вишеградску стазу беседом је отворио Душан Ковачевић, истичући да „овим скромним обраћањем упућује захвалност великом писцу и добром човеку који је својим свеукупним делом и посебно једним романом упознао цео свет са овом плаховитом реком“.

– И, Дрина би остала заувек ту где је од памтивека, помињала би се међу људима и народима са леве и десне обале као крива да би тек овде код Вишеграда била примећена по старом каменом мосту. То би било тако да је велики писац није именовао за један од најпознатијих неживих јунака, ликова своје књиге која у наслову мост назива ћупријом, каменим луком као човеком који је својим телом премостио реку па преко његових плећа прелазе народи, војске и векови – рекао је Ковачевић.

– Усудићу се да данас, на овом месту, допишем неколико реченица посвећених овом скупу и прослави на месту које нико жив није могао ни да замисли пре двадесетак година. Реч је о Андрићграду, живом споменику, подигнутом у знак захвалности, вољом, инатом и радом, руком задужбинара, професора Емира Кустурице, човека старог неколико стотина година, који се у различитим вековима појављује у разноразним митовима. Данас је то човек познат као један од најзначајнијих филмских режисера, са даровима за глуму, музику и литературу, и са, кад погледамо ово прелепо чудо, даром за архитектуру – рекао је Ковачевић.

О књижевном лику Андрића говорио је и Емир Кустурица.

– Ако већ треба да говорим о Иви Андрићу, почећу од краја. Андрић је написао тестамент у коме је захтевао да буде сахрањен поред жене са којом је живео, а завршио је у загрљају Родољуба Чолаковића. Због тога је за живота говорио да на Балкану постоји закон да се мртвом вуку у зубе гледа. А до тог краја док се дође постоји опасност кроз коју је и Вишеградска стаза пролазила и мислим да је ово прави тренутак да се обједини оно што наш народ зна о музици, о литаратури, о свим видовима уметности – рекао је Кустурица.

– Од Матије сам сазнао да је Андрић сахрањен тамо где није хтео. Држава Србија није га се одрицала, али се врло често дистанцирала од Андрића, посебно после Титове смрти, где се показивало да је Андрић, како се то данас каже, био контраверзни лик. Дакле био је неко ко је у политици деловао како није одговарало Титу, али је ипак на крају био како ваља. У тренутку кад је требало да почине и да се упокоји он је остао тамо где није желио. У таквој ситуацији где постоји један град где је он код своје тетке провео свој школски век и где је кроз тај прозор створена највећа слика света, а зато имам и потврду једног немачког писца који ми је на једну стару тему – да ли је Андрић већи од Гетеа, рекао – можда није од Гетеа али од Томаса Мана сигурно јесте. Да ли је било довољно да се не услиши последња жеља једном таквом аутору па да се после тога, што рече Душко, из ината сконцентрише енергија и као дар од Бога се врати на оно место где је он гледао на мост и да се ту направи град који је посвећен њему уз једну малу турбуленцију која се развијала неко време и којој је данас, чини ми се, дошао крај – Андрићград је пришао Вишеграду, а Вишеград је пришао Андрићграду и то је сад једна целина и то ће Вишеградска стаза да потврди – закључио је Кустурица.

У другом делу програма, Андрићеве записе из „Знакова поред пута“ говорио је глумац Небојша Дугалић, а наступио је и хор „Србадија“ из Бијељине. Публика у Андрићграду нарочито топло поздравила је извођење руских композиција.

Чланак КУСТУРИЦА НА ОТВАРАЊУ ВИШЕГРАДСКЕ СТАЗЕ: Андрићград је пришао Вишеграду, Вишеград Андрићграду и то је сад целина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У оквиру „Видовданских свечаности“ данас је положено цвијеће на споменик нобеловцу Иви Андрићу код моста Мехмед-паше Соколовића, на споменик погинулим борцима и Андрићев споменик у Андрићграду, уз пригодан програм „Вријеме и мостови“ који су припремили ученици Средње школе „Иво Андрић“.

Професор српског језика и књижевности Дијана Инђић Милошевић рекла је да су ученици говорили мисли из дјела славног писца.

Фото: С. Гарић

„Ријеч о програму `Вријеме и мостови`, односно избору из Андрићевих умјетничких текстова прилагођених данашњем времену. Симболичног је назива, као подсјећање на прво обиљежавање успомене на дјело Иве Андрића које је тада носило управо тај назив“, истакла је Милошевићева.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да ће Вишеград наредних неколико дана бити центар регије са свим културним дешавањима.

Фото: С. Гарић

У оквиру „Видовданских свечаности“ вечерас ће бити свечано отворена манифестација посвећена животу и дјелу нобеловца Иве Андрића – „Вишеградска стаза“, а сутра Други сајам књига.

Свечано отварање „Вишеградске стазе“ заказано је вечерас у 20.00 часова на Византијском тргу у Андрићграду, а одломке из Андрићеве књиге „Знакови поред пута“ говориће академик и драмски писац Душко Ковачевић и глумац Небојша Дугалић.

Фото: С. Гарић

Други сајам књига сутра ће званично отворити министар науке и културе Републике Српске Јасмин Комић, у 17.00 часова на Тргу Николе Тесле у Андрићграду, а посјете штандовима могуће су већ данас од 10.00 часова.

Сајам књига за посјетиоце ће бити отворен радним данима од 12.00 до 21.00 час, викендом од 10.00 до 21.00 час, а улаз је слободан.

Чланак ЦВЕЋЕ НА СПОМЕНИК АНДРИЋУ: Почеле „Видовданске свечаности“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Д. Митровић

Делегацији општине Вишеград власти самопроглашеног Косова у Приштини забраниле су улазак у јужну српску покрајину због, образложили су, „процедуре у вези са визама“.

Делегација, коју чине начелник општине Младен Ђуревић са сарадницима и млади фудбалери Спортске секције „Бамби Соко“, требало је овог викенда да отпутују у Косовску Митровицу ради потписивања повеље о братимљењу и узвратне посјете фудбалском клубу „Трепча“.

Ђуревић је рекао Срни да му је веома жао због отказане посјете Косовској Митровици.

„Планирано је братимљење општина Вишеград и Косовска Митровица, што је дугогодишња жеља становника наше општине. Осим тога, планирали смо и успостављање сарадње на различитим нивоима“, додао је он.

Ђуревић је истакао да је ово још један показатељ тешког живота људи и да привремене институције на Косову оваквим потезима учвршћују јединство Срба са Космета и Републике Српске.

Предсједник Спортске секције „Бамби Соко“ Александар Говедарица рекао је да је двадесетак младих фудбалера планирало одлазак у Косовску Митровицу на узвратну братску посјету фудбалском клубу „Трепча“.

„Наши фудбалери су били спремни за полазак, али смо добили информацију да власти са Косова не дозвољавају улазак на њихов простор и то без образложења“, додао је Говедарица.

Он је истакао да су на вријеме сви били упознати о доласку, те да се очекивало да неће бити проблема да млади спортисти и управа клуба буду гости у Косовској Митровици.

„Жао ми је што нисмо имали прилику да узвратимо договорено посјету, највише због наших фудбалера који су то жељно ишчекивали“, додао је Говедарица.

Портпарол општине Косовска Митровица Сергеј Запорожац рекао је Срни у телефонској изјави да се, с обзиром да БиХ није признала Косово, узима систем реципроцитета када је ријеч о кретању грађана БиХ, односно Републике Српске, на простор Косова и Метохије /КИМ/.

„Надлежни из канцеларије за Косово и Метохију, односно официр за везу прослиједио је сва документа потребна за улазак делегације из Вишеграда на подручје Космета. Надлежни из Приштине су захтијевали да се процедура испоштује и да се делегација усмјери на Хрватску, како би на тај начин путем конкурисања за визе, ушла на ово подручје“, појаснио је Запорожац.

Он је додао да је оваква процедура лоша и да политика не треба да се мијеша у спорт и у међусобну сарадњу српских градова, јер је на основу Резолуције 1244 УН, КИМ саставни дио Србије.

Чланак СРАМОТА: Делегацији општине Вишеград забањен улазак на Космет се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Срна

Начелник вишеградске општине Младен Ђуревић посјетио је спомен-капелу српским ратницима у Вардишту код Вишеграда, гдје су у току завршни радови на обнови и ревитализацији.

Ђуревић се захвалио Влади Републике Србије на дозначеним средствима, `Електродистрибуцији`, `Романијапутевима` и свим људима који су учествовали у акцији уређења спомен-капеле. Најавио је да ће општина у наредном периоду обезбиједити средства за прикључак за воду и за уређење пута до спомен-капеле.

Архимандрит Јован Гардовић рекао је да ће након реконструкције ово бити истинско сабиралиште бројних људи који поштују жртвовање српских младића током Првог свјетског рата на овом подручју. Спомен-капелу у Вардишту подигли су 1931. године брачни пар Јосип и Стана Матковић из Београда. У спомен-капели сахрањени су њихови синови Богољуб и Велизар заједно са другим српским борцима.

У Првом свјетском рату на подручју Вишеграда и околних села погинуо је велики број српских војника чије су кости разасуте по обали ријеке Дрине, на планини Панос, по селима око Вардишта, Добруна, Велетова и Мокре Горе. Преживјели српски јунаци, у знак захвалности својим саборцима за њихову пожртвованост, сакупили су посмртне остатке својих 440 другова и сахранили их у спомен-костурници. На споменику се налази плоча са именима 78 војника чији су посметни остаци идентификовани.

Чланак ДУГ СРПСКИМ РАТНИЦИМА: Обнова спомен – капеле на Вардишту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/СРНА

Вишеградска општинска управа биће у четвртак, 4. маја пресељена у Градску кућу у Андрићград, рекао је Срни начелник општине Вишеград Младен Ђуревић.

„Грађанима ће истог дана бити омогућено да од 18.00 до 20.00 часова виде нове просторије“, навео је Ђуревић.

Он је додао да ће радно вријеме општинске управе, која ће од четвртка радити у Градској кући у Андрићграду бити исто, од 7.30 до 15.30 часова.

„Предности Градске куће су велике, а једна од њих је инфо-пулт који није постојао у старој згради општине. У инфо-пулту ће радити по један представник из сваког одјељења, тако да ће странке моћи да добију информације, стручну помоћ, обрасце и све остало“, навео је Ђуревић.

Он је нагласио да је једна од новина читач картица, тако да ће сви запослени морати да се региструју када долазе и одлазе са посла, а обезбијеђен је и видео-надзор.

Ђуревић истиче да ће у оквиру Градске куће бити и шалтер поште, а радници на писарници биће униформисани.

У нову Градску кућу биће пресељена сва општинска одјељења, осим Одјељења за инспекције које је преселило у општинске просторије зграде гдје је смјештен Радио Вишеград.

Постојећа зграда општине у Вишеграду, која се налази у главној улици, предвиђена је за полицију и канцеларију Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података.

Чланак ВИШЕГРАД: Општинска управа од 4. маја у Андрићграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић обишли су данас Градску кућу у Андрићграду у коју ће општинска администрација бити пресељена до краја мјесеца.

– Ово је изузетан објекат који општина Вишеград заслужује. Драго ми је да ће општинска администрација преселити у нове просторије у којима ће имати одличне услове за рад – истакао је Додик.

Он је рекао да има одличну сарадњу са начелником општине Вишеград којем су, како је рекао, сва врата у Бањалуци отворена и нагласио да у Вишеград увијек радо долази.

Ђуревић је нагласио да су предности Градске куће велике, а једна од њих је свакако увођење инфо пулта у којима ће радити по један представник из сваког одјељења тако да ће грађани на једном мјесту моћи да добију све потребне информације и стручну помоћ.

У оквиру Градске куће биће и шалтер поште, а радници на писарници биће униформисани. Начелник је додао да су набављени и читачи картица, тако да ће сви запослени морати да се региструју када долазе и одлазе са посла, а планирано је и увођење видео надзора.

Ђуревић је подсјетио да ће у постојећу зграду општине која се налази у центру града преселити полиција и канцеларија Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података.

Цијели комплекс Андрићград је парцела општине, на којој је успостављена концесија, а земљиште испод објекта Градске куће је изузето, односно донесено је рјешење о изузимању земљишта из концесије, тако да је ова парцела власништво општине Вишеград.

У пријеподневним часовима Додик и Ђуревић обишли су Андрићград, а у делегацији су били и савјетник предсједника Републике Миладин Драгичевић и предсједник Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић.

Чланак ВИШЕГРАД: Додик обишао Градску кућу у Андрићграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић обишли су данас Андрићград.

У делегацији су били и савјетник предсједника Републике Миладин Драгичевић и предсједник Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић.

Фото: Срна

Делегација, коју је предводио предсједник Републике, упутила се бродом ка Старом Броду, гдје се обиљежава 75 година од страдања српског народа са Сарајевско-романијске регије.

Чланак ВИШЕГРАД: Додик посјетио Андрићград се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У вишеградском насељу Гарча откривена је спомен плоча и отворена улица са именом Споменка Гостића, једног од најмлађих бораца Војске Републике Српске, који је погинуо на Озрену 1993. године.

Начелник Вишеграда Младен Ђуревић и Борачка организација Републике Српске покренули су иницијативу, а Скупштина општине усвојила одлуку да једна од улица у Вишеграду понесе Споменково име.

Тако је Вишеград постао први град у Српској, који је добио улицу са именом Споменка Гостића.

Ђуревић је навео да јунаци који су уградили животе у стварање Републике Српске не смију бити препуштени забораву.

– Ми дешавања из 90-тих не смијемо заборавити и увјек их се морамо сјећати. Тада смо се изборили за слободну Републике Српске и никад не смијемо заборавити оне који су дали живот за Српску – рекао је Ђуревић.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић каже да је БОРС Вишеград, у сарадњи са аутором филма о Гостићу, Милетом Савићем, организовала промоцију филма у овом граду, након чега је Ђуревић обећао да ће једна од улица носити име младог хероја.

Савић је захвалио начелнику општине и Борачкој организацији Вишеград на реализацији идеје.

– Велика ми је част што сам вечерас у Вишеграду. Овим је постигнут циљ филма – да општине буду подстакнуте да додијеле једној улици име Споменка Гостића“, нагласио је Савић.

Он је додао да је ово и порука мира, те да народ никада више не смије да дозволи да дође до рата.

– Сви који погледају спомен-плочу и улицу, сјетиће се да је рат велико зло и да и дјеца страдају – рекао је Савић.

Он је навео да је филм „Споменко на вјечној стражи“ приказан у Републици Српској, Србији и Русији.

Свештеници Српске православне црквене општине Вишеград освештали су спомен- плочу Споменку Гостићу која се налази у истоименој улици, а израђена је уз подршку Борачке организације Вишеград и општине Вишеград.

Петнаестогодишњи Споменко Гостић, који је одбио понуду да се склони од ратних страхота и са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен.

Споменко је сахрањен на мјесном гробљу Горњи Улишњак, гдје почивају његова мајка и бака.

Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом заслуга за народ.

Чланак ДА СЕ ПАМТИ ПОДВИГ ДЈЕЧАКА: Вишеград први у Српској добио улицу са именом Споменка Гостића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Министар трговине и туризма Републике Српске Предраг Глухаковић рекао је да су туризам и привреда значајни за развој Вишеграда и да је циљ Владе Српске да та општина на што бољи начин представи све своје расурсе.

„Спој туристичких и агро потенцијала могуће је спојити у једно, на добробит свих грађана, а посебно оних који живе на подручју општине Вишеград“, рекао је Гухаковић новинарима након састанка у Андрићграду са начелници општина из вишеградске регије, представницима привредних субјекти из Вишеграда и сусједних градова и општина Републике Српске и Србије на којем је разговарано о привредним и туристичким потенцијалима.

Глухаковић је рекао да је данашњи састанак један од првих корака нове локалне власти, која има пуну подршку Владе Републике Српске, и нагласио да ће сви квалитетни пројекти који се доставе министарствима, а који буду са ове регије бити прихваћени.

„Туризам је значајан за развој Вишеграда, а капија на улазу у Андрићград је једна од капија на коју се улази у Републику Српску“, нагласио је Глухаковић, додавши да се потенцијали које има Вишеград не смију запустити, посебно истакавши значај вишеградске бање „Вилина влас“.

Фото: С. Гарић

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је циљ данашњег састанка био представљање општине Вишеград и њених ресурса, као и успостављање сарадње са привредницима који желе да инвестирају у ову општину.

„Морамо увезати туризам и пољопривреду и направити стабилније и боље развијено подручје, не само Вишеграда, него и околних општина, а све са циљем отварања нових радних мјеста“, каже Ђуревић.

Он је истакао да претходна власт није била отворена за инвестиције, те да су били затворени за Андрићград због чега је у јавност и отишла ружна слика из Вишеграда.

„Желимо да ту слику промијенимо, да повратимо повјерење свих људи који желе да улажу у Вишеград“, истакао је начелник ове општине.

Фото: С. Гарић

Он је рекао да је данас потписан и протокол о међусобној сарадњи између општине Вишеград и Гарантног фонда Републике Српске, који овој локалној заједници и потенцијалним произвођачима даје шансу да брже добију потребна средства.

Ђуревић је нагласио да вјерује у помоћ Владе Републике Српске у свим сегментима како би Вишеграду био враћен стари сјај који заслужује.

Данашњем састанку присуствовали су бизнисмен Слободан Павловић, руководилац Одјељења за пласмане привреде при Инвестиционо-развојној банци Горан Пупац, директор Гарантног фонда Републике Српске Радивоја Крчмар, представници Агенције за развој малих и средњих предузећа Марко Какућа, директор Павловић банке Ружица Јанковић, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Републике Српске Перо Петровић, начелник Одјељења за привреду општине Вишеград Ана Богдановић, те представници општина Рудо, Ново Горажде, Фоча, Чајниче и привредних субјеката из ове регије.

Чланак КАПИЈА АНДРИЋГРАДА КАПИЈА СРПСКЕ: Исказана заинтересованост за улагања у Вишеград се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић посјетио је са сарадницима ученике у специјалном одјељењу Основне школе „Вук Караџић“ у Вишеграду и том приликом уручио им пригодне поклоне у виду школског прибора и слаткиша.

„Посјета овом одјељењу биће уврштена у редовне активности општине Вишеград, како би позвали и друге да се активирају у све акције везане за дјецу“, рекао је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић.

Он је истакао да сви треба да покажу одговорност за најмлађе, а посебно оне којима је помоћ потребна.

„Изузетно сам срећан што смо посјетили ово одјељење и ученике који су нас дочекали уз најљепши дјечији осмјех, радујући се нашој посјети“, додао је Ђуревић.

Директор Основне школе Момир Радојчић навео је да специјално одјељење похађа шест ученика.

„Захваљујем начелнику и његовим сарадницима на посјети, која ученицима много значи. Хвала им што су нам даровали оно најнеопходније за наше ученике, а нама много значи сваки вид пажње и захвални смо свима који нам помажу“, поручио је Радојчић.

Чланак ВИШЕГРАД: Ђуревић уручио школски прибор ученицима у специјалном одељењу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Вишеградска ћуприја у опасности је од урушавања. Плоче се распадају, а вегетација уништава унутрашњост моста. На то упозорава начелник Вишеграда Младен Ђуревић. Пита – гдје су потрошени милиони од донација?

Радовима које је посљедње три године изводила турска агенција „Тика“ мост је доведен у питање! Најважнији радови били су санација стубова. Све је урађено тако што је уз стубове читавом ширином корита насут камен, чиме је ниво корита знатно подигнут, а истовремено смањена пропусна моћ лукова, тврди Ђуревић.

– Ако би се десила поплава из 2010. године, гдје је било четири хиљаде кубика воде у секунди, Ћуприја би дошла у велику опасност. Могло би доћи до урушавања самог моста – упозорава Ђуревић.

Фото: З. Шапоњић

Начелник истиче да се камене плоче којима је мост поплочан послије само неколико година осипају. Замјерке има и на расвјету постављену на мосту. Каже да расвјета на Ћуприји не ради од кад су се извођачи повукли.

Ђуревић пита у шта је све утрошено 10 милиона марака, колико је наводно коштала реконструкција моста. Тврди да прецизне документације о томе нема.

Начелник Вишеграда каже да нема било каквих писаних трагова о томе колико је новца уложено у реконструкцију, те да нико не зна колико је новца плаћено ентитету и БиХ.

Због свега овога, начелник Ђуревић апелује на извођаче радова и турског инвеститора да што прије дођу у Вишеград и реагују, јер се у супротном, каже, ова историјска грађевина може урушити.

Чланак НАЧЕЛНИК ВИШЕГРАДА: Ћуприја пропада, гдје су потрошени милиони? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

„Стекли су се сви законски услови и Општина Вишеград биће у наредном периоду пресељена у Андрићград, на понос свих грађана!

Ово, ексклузивно за „Искру“, реагујући на акцију опозиције у Вишеграду, одброничких група СДС-а, ПДП-а и НДП-а, и прикупљање потписа против одлуке да се Општина Вишеград пресели у Андрићград, каже начелник Општине Младен Ђуревић.

– Опозиција покушава на све начине да се врати у игру након убедљивих пораза на парламентарним изборима 2014. и локалним 2016. године јер су свесни чињенице да је време њихове страховладе прошло Не стоји њихова тврдња да ће пресељењем Општине у Андрићград, у Андрићград бити пресељен и центар града. Центар Вишеграда је, и биће тамо где је и сада и то се не може променити. Ми смо већ постигли договор са МУП-ом и службом ЦИПС да се њихове службе преселе у стару зграду општине у Улици Краља Петра, па ће фреквенција долазака људи у ту зграду бити иста или чак и већа него када је ту била општинска администрација – каже Ђуревић.

Он подсећа да су током 2011. године све одлуке везане за градњу Андрићграда у Општини Вишеград доношене једногласно, односно да су тада за њих гласали и одборници СДС-а и ПДП-а, странака које сада прикупљају потписе против пресељења Општине у Андрићград, па је зато њихова садашња акција још чуднија.

– Једногласно је донета одлука о уступању Спортског центра на коришћење предузећу „Лотика“, једногласно је донета одлука о Регулационом плану тог дела Вишеграда, план регулације био је на јавној расправи током које није било примедби а тим планом предвиђено је да Градска кућа буде у Андрићграду. Такође усвојене су и одлуке за 2011. и 2012. годину о финансирању градње Градске куће и позоришта у Андрићграду. Прошле године усвојена је одлука о преносу Градске куће у Андрићграду на Општину Вишеград, измењен је и Статут општине којим је адреса Градске куће, односно Општине сада у Андрићграду бб, уместо у Улици Краља Петра. То је, по закону, евидентирано и код нотара. Дакле, стекли се сви законски услови да се Општина Вишеград пресели у Андрићград и никакве политикантске акције опозиције то неће спречити. Ми смо у кампањи обећали грађанима Вишеграда да ће зграда Општине бити пресељена у Андрићград и то обећање на потпуно законит начин и извршавамо – каже Ђуревић.

Фото: С. Гарић

Он наглашава да је Андрићград протеклих година постао центар не само културних, већ и друштевних дешавања не само у Вишеграду него и шире, у региону, и да је грађанима Вишеграда понос да Градска кућа буде у једном таквом амбијенту.

– Андрићград су протеклих година посетили, да подсетим, поред осталих и патријарх српски, премијер Србије, председник Републике Српске, у Андрићграду су били најпознатији светски режисери, глумци, спортисти, за име Андрићграда и Вишеграда заслугом Емира Кустурице чуло се широм планете, и част је да Градска кућа буде у једном таквом простору – каже Ђуревић.

Идејни творац и градитељ Андрићграда Емир Кустурица кратко нам је рекао да је Градска кућа у Андрићграду кућа свих грађана Вишеграда, да припада грађанима тог града а не партијама, а да ће Андрићград бити и остати оно што је у самој његовој сржи – град културе, град младих, град који ће ширити нове идеје и видике, град који ће посећивати и оплемењивати најпознатији светски уметници.

Чланак МЛАДЕН ЂУРЕВИЋ, НАЧЕЛНИК ВИШЕГРАДА: Стекли су се сви законски услови, општина ће бити пресељена у Андрићград, на понос грађана! се појављује прво на ИСКРА.

Режисер Емир Кустурица наступиће са својим „Но смокинг оркестром“ на Тргу у Вишеграду за дочек православне Нове године, рекао је Срни начелник општине Младен Ђуревић.

Ђуревић је истакао да ће наступ идејног творца Андрићграда за дочек православне Нове године бити његов поклон Вишеграду.

Он је истакао да је средства за дочек међународне и православне нове године општина Вишеград преусмјерила за повећање наталитета, те да је у договору са Кустурицом договорио дочек за православну Нову годину.

„Изузетно смо срећни што је Кустурица унио нови позитивни дух у наш град, својим именом привукао велики број туриста и направио град коме се сви диве“, рекао је Ђуревић.

Он је истакао да ће општина Вишеград у новогодишњој ноћи припремити кувано вино и чај.

Кустурица је недавно посјетио општину Вишеград и договорио сарадњу у наредном периоду.

Чланак ВИШЕГРАД: Кустурица и „Но смокинг“ оркестар на дочеку православне Нове године се појављује прво на ИСКРА.

„Мијењамо слику, град смо ујединили, није више подијељен на оне који иду у Андрићград и оне који не иду. Професор Кустурица је посјетио општину и то је велики помак за све грађане. Ми покушавамо преговорима вратити људима вјеру у Вишеград, да дођу, да стварају, да утичу на позитивне промјене, да стварамо климу за нове инвеститоре“ – каже у интервјуу за „Искру“ нови начелник општине Вишеград господин Младен Ђуревић.

Шта је то ново, што нова локална власт доноси Вишеграду. По чему ће се актуелна општинска власт у Вишеграду разликовати од претходне?

– Новина у односу на претходну власт је транспарентност, контакт са грађанима, да се што боље сагледају проблеми грађана и покушају ријешити, јер је то и наша обавеза.

Сваке седмице, разговарамо са грађанима и покушавамо наћи рјешење за њихове проблеме. До сада, наши суграђани су изнијели проблеме који се односе на незапосленост, стамбена питања, имовинско – правне односе, те рјешавање социјалних проблема.

Нова општинска власт је отворила врата за све инвестититоре, са циљем да се отвори што већи број радних мјеста.

Који су то први потези које сте већ повукли по преузимању општинске власти, и који су то најважнији пројекти којима ћете се бавити у наредним месецима?

– Први потези су били конститусање скупштине, постављање вршиоца дужности начелника одјељења, секретара скупштине, предсједника и потпредсјеника скупштине и замјеника начелника.

Пројекти којима ћемо се бавити у наредном периоду су инфраструктурни. Вишеград је постао незаобилазна туристичка дестинација, а град је неуређен. Вишеград је у задње четири године толико запуштен. Радићемо на уређењу града, како би туристи били задовољнији, а уједно ћемо рјешавати и прилазне локалне путеве који су раније требали бити ријешени.

Радићемо на завршетку пројеката, који су раније започети. То су пројекти на завршетку водовода Клашник – Прелово, пут према вишеградској бањи, а започети пројекат Аква парк преуредићемо у нешто што ће више бити искориштено, а што ће корисити сви грађани, више и боље него Аква парк, за који општина нема новац да настави градњу.

Колико ће ти ваши потези, пројекти на којима радите помоћи да грађани Вишеграда осете неки бољитак?

– Надамо се да грађани осјетити бољитак, јер ће све имати позитивне помаке унапријед. Ми радимо и мање битне ствари, јер је у Вишеграду потребно све изнова урадити. Грађани ће сигурно бити задовољни јер све што радимо, је и интересу свих грађана.

Шта мислите, које ће од ваших предизборних обећања, бити најтеже реализовати, и постоји ли неко обећање које нећете моћи да спроведете у дело? 

– Најтеже ће бити довести људе са стране, потенцијалне инвеститоре, који су до сада заобилазили Вишеград због лошег односа претходне власти према пројекту Андрићград и Емиру Кустурици. А радна мјеста су та која народ највише очекује. Мијењамо слику, град смо ујединили, није више подијељен на оне који иду у Андрићград и оне који не иду. Професор Кустурица је посјетио општину и то је велики помак за све грађане. Ми покушавамо преговорима вратити људима вјеру у Вишеград, да дођу, да стварају, да утичу на позитивне промјене, да стварамо климу за нове инвеститоре.

Сведоци смо да претходна општинска власт у Вишеграду, благо речено, није прихватила Андрићград као део ове средине, као део Вишеграда. Шта је за вас Андрићград? Колико је он важан за Вишеград, за ово подручје?

– Андрићград је велики пројекат. Много значи не само за општину већ и за читаву Републику Српску, као и за регију. Отворена су нова радна мјеста, стотине хиљада људи посјећује годишње наш град. Незамисливо је да људи који живе у Вишеграду оспоравају оно што сви прижељкују. Андрићград је својим настанком препородио Вишеград, који је Андрић својим дјелима оживио. Све то што је раније створено, претходна власт је негирала и градњу Андрићграда покушавала оспоравати и критиковати. Ми желимо да сарађујемо и да заједно напредујемо, да Вишеград и Андрићград буду мјеста у која се радо долази.

Недавно сте у Вишеграду разговарали са идејним творцем, оснивачем Андрићграда Емиром Кустурицом. Колико је, по вама, његова одлука да у Вишеграду подигне град попут Андрићграда важна за ову средину? Како видите наставак сарадње са г. Кустурицом, који су могући правци деловања?

– Господин Емир Кустурица је на мој позив посјетио општину, врло радо се одазвао. Посјета је била конструктивна, са много планова, договора који ће већ почетком сљедеће године бити започети. Игнорисати једног тако великог човјека последње четири године је велика срамота свих нас. Народ је рекао на изборима да жели промјене и идемо даље у борбу за боље сутра. Договорен је наставак сарадње, који је требао почети, много раније, а то је период када је почета градња Андрићграда. Ми велики подршку пружамо Андрићграду, а Андрићград и професор Кустурица Вишеграду и то је оно што сви грађани желе, јединство и просперитет.

Фото: Срна

У Андрићграду je подигнут је објекат намењен општини Вишерад, који је за време претходне власти остао неусељен. Да ли ће то сада бити промењено, односно, хоће ли општина Вишеград преузети, односно уселити се у тај објекат?

– Општина је усвојила одлуку о преузимању објекта Градска кућа и наша намјера је да се преселимо у тај објекат што прије.

Шта је то, што грађани Вишеграда траже од вас кад се сретнете на улици, у вашој канцеларији? Колико сте у стању да им помогнете?

– Грађани највише траже посао. Остали проблеми су везани за стамбену проблематику, комуналну, социјалну, инфраструктурну. Ми смо увели новину у општини, сриједом примамо странке и дали смо и прилику да износе своје проблеме које покушавамо да ријешимо у што већем броју. Грађанима треба покушати помоћи и саслушати њихове проблеме и то је некад за њих довољно, јер претходна власт није имала осјећаја да саслуша грађане. Неке њихове проблеме смо већ ријешили, неке ријешавамо, а оне мало теже настојимо ријешити у наредном периоду.

Шта планирате да учините да се поправи слика Вишеграда, она коју туристи, посетиоци прву виде. Да град буде чистији, умивенији, улице опране, чисте, окрпљене рупе на путевима?

– Планови су велики, имаћемо проблема у остваривању свих њих јер смо наслиједили велике финансијске недостатке, започете пројекте без ријешених имовинских односа, одобрења за грађење. План за сљедећу годину је стабилизација стања у сваком погледу. Уређење града. Да се поврати достојанство грађанима које су у претходном периоду изгубили. Сигурни смо да ће становници Вишеграда осјетити позитивне промјене у свим сферама живота, у свакодневници. Неке од њих односе се и на рад општинских службеника, рад запослених у јавним предузећима и установама, које обилазимо. За велики број наших планова, потребно је вријеме, јер много тога потребно је мијењати, да би грађани били задовољнији. Општина ће радити у интересу свих грађана.

Чланак МЛАДЕН ЂУРЕВИЋ, НАЧЕЛНИК ВИШЕГРАДА: Игнорисати једног тако великог човјека, какав је Кустурица, велика је срамота свих нас у Вишеграду! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Скупштина општине Вишеград усвојила је данас буџет за 2017. годину у износу од 8.311.750 КМ.

Од укупног износа, за текуће расходе предвиђено је 6.277.890 КМ, за капиталне расходе 1.404.800 КМ, за отплату по основу задужења 460.000 КМ, за буџетске резерве 148.060 КМ и за издатке по основу ПДВ-а 21.000 КМ.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да га највише радује одлука о повећању средстава за стимулисање наталитета са 84.000 КМ на 100.000 КМ.

„Повећали смо и ставку за Борачку организацију која сљедеће године обиљежава 25 година постојања“, истакао је Ђуревић.

Он је додао да су средства за стипендије остала иста, али да је измијењена одлука о начину додјеле стипендија која се односи на то да студент сваке године мора конкурисати за стипендију.

Ђуревић је истакао да је приоритет у развоју локалне заједнице запошљавање и у наредном периоду.

„Општина није та која запошљава, општина ствара услове за потенцијалне инвеститоре, да дођу и отворе производњу чиме би се отварала нова радна мјеста“, рекао је Ђуревић.

Вршилац дужности начелника Одјељења за финансије Његош Танасковић рекао је да је буџет стабилизујући и да треба да створи предуслове да наредни буџети буду у функцији развоја и побољшања стандарда свих грађана.

„Велики број амандмана које је поднијела опозиција је исполитизован, јер су жељели на овај начин да придобију политичке поене код одређених удружења и грађана“, додао је Танасковић.

Он је напоменуо да на јавној расправи о приједлогу буџета није било критика и да су буџетски корисници, углавном, били задовољни предложеним буџетом.

Одборници СНСД-а, ДНС-а, СП и коалиције СДА/СББ похвалили су буџет за 2017. годину.

Одборник СНСД-а Дарко Андрић каже да је буџет максимално уобличен како би одговорио изузетно тешкој преузетој ситуацији.

Он је додао да ће, уз минимална улагања у туристичке садржаје, концерте и друге манифестације, у Вишеграду бити видљив прво ефекат задовољних туриста који ће остајати овдје.
Срна

Чланак УСВОЈЕН БУЏЕТ ВИШЕГРАДА ЗА 2017. ГОДИНУ: 100.000 КМ за повећање наталитета се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић разговарао је данас са прослављеним режисером и творцем Андрићграда Емиром Кустурицом о пројектима који се односе на будућност ове локалне заједнице.

„Општина је у претходном периоду, за вријеме мандата Томислава Поповића, много урадила и помогла изградњу Андрићграда, након чега је услиједио период неразумијевања према овом пројекту. На нама је да то промијенимо“, нагласио је Ђуревић након што је примио Кустурицу.

Он је навео да је прво што је договорио са Кустурицом израда пројектне документације и новог приступног пута Андрићграду, од Рзавског моста према стадиону и паркингу.

„То ће бити једносмјерни прилаз, а садашњи улаз и излаз биће означени као излаз са паркинга из комплекса Андрићграда. Планирано је да овај пројекат буде завршен до средине наредне године, што је уједно и један од планова за капиталне инвестиције у сљедећој години“, каже Ђуревић.

Фото: Срна

Он је додао да је договорено и да на бољи начин буде обиљежена културна манифестација „Вишеградска стаза“, која је према његовим ријечима у претходном периоду била деградирана.

Кустурица је рекао да се, захваљујући Ђуревићу, данас догодило оно што је требало да се деси прије четири године.

„Вишеград и Андрићград су исто и беспредметно је одвајање Вишеграда од Андрићграда“, нагласио је Кустурица.

Према његовим ријечима, постојеће ресурсе ове општине требало би користити како би Вишеград био уписан у мапу културних и туристичких пријестоница.

„Договорили смо много детаља за наредни период. Значајна ће бити 2018. година јер ће се тада обиљежавати сјећање на побједу у Првом свјетском рату“, каже Кустурица.

Фото: Срна

Представник општине Вишеград у Скупштини Андрићграда Дарко Андрић рекао је да је веома важно да се поново успостави сарадња између Андрићграда и општине јер је Андрићград „посљедња шанса за Вишеград“.

„Много прилика је пропуштено због мањка сарадње која није постојала у протеклом периоду. Не смијемо више да пропуштамо добре прилике и морамо да користимо сваку да би побољшали начин живота свих грађана“, навео је Андрић.

Он је нагласио да је Кустурица допринио развоју Вишеграда онолико колико је Новак Ђоковић допринио развоју Србије и Срба.

Чланак КУСТУРИЦА ПОСЈЕТИО ОПШТИНУ ВИШЕГРАД: Вишеград и Андрићград су исто и беспредметно је одвајање Вишеграда од Андрићграда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић преусмјерио је новац намијењен за организовање прославе традиционалне Нове године на рјешавање приоритетнијих питања грађана, попут повећања наталитета и повећања средстава за Борачку организацију.

Он је истакао да је највећи дио средстава преусмјерен на повећање наталитета, са циљем задржавања младих на овом подручју и повећања броја новорођених беба.

„Ове године нећемо плаћати естрадне умјетнике поводом прославе Нове године, него ћемо та средства акумулирати како би повећали наталитет. У Вишеграду је већ дуже вријеме примијетан мањи број рађања нове дјеце, а ми желимо посебну пажњу посветити младим људима и новорођенчадима и водити рачуна да ово буде град младих који ће остати да живе на овом подручју“, додао је Ђуревић.

Ђуревић је нагласио да постоје приоритетнија питања за која грађани очекују да буду ријешена, а да је од круцијалне важности за грађане обиљежити Дан Републике, 9. јануар, који ће бити прослављен свечано.

Чланак ВИШЕГРАД: Новац за прославу Нове године иде за повећање наталитета се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Вишеград је први град у Републици Српској који је једну улицу назвао по Споменку Гостићу, најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске.

Скупштина општине Вишеград донијела је одлуку да улица у насељу Гарча добије име по младом хероју, петнаестогодишњаку који је одбио понуду да се склони од ратних страхота, већ је са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске и погинуо од гранате 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен.

„Ми смо то обећали на Видовдан ове године и обећање испуњавамо“, рекао је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, након сједнице која је завршена касно синоћ.

Он је захвалио одборницима Скупштине општине Вишеград који су ову идеју спровели у дјело.

Фото: С. Гарић

У Одлуци о именима улица и тргова у градском насељу Вишеград именоване су и улице Девети јануар, Добровољних давалаца крви и Михајла Пупина.

Вршилац дужности Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Александар Ђукановић рекао је да ће ово одјељење у року од три мјесеца обезбиједити табле са именима улица и бројевима.

На сједници Скупштине општине Вишеград донесена је и Одлука о прихватању преноса објекта градске куће у комплексу Андрићград у посјед и власништво општине Вишеград.

„Објекат је пренесен у власништво општине, према књиговодственој вриједности без посебног плаћања накнаде, како је дефинисано уговором о финансирању изградње пројекта Андрићград“, додао је Ђукановић.

Чланак ЧУВАЈУ СЈЕЋАЊЕ НА ДЈЕЧАКА ЈУНАКА: Вишеград први у Српској добио Улицу Споменка Гостића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду сутра ће бити приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, аутора Милета Савића, посвећен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је 1993. године погинуо, бранећи свој народ и село на Озрену.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је циљ одржавања ове пројекције филма да се најмлађем одликованом српском борцу додијели улица у Вишеграду.

„Филм је намијењен свим суграђанима, а посебно одборницима Скупштне општине Вишеград, који ће на наредној сједници, која је заказана за 12. децембар предложити назив улице по дјечаку Гостићу“, истакао је Ђуревић.

Аутор Миле Савић рекао је раније да је један од циљева документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ да пројекцијама у градовима Српске анимира локалне власти да улицу, трг или школу назову по петнаестогодишњем Споменку Гостићу, најмлађем одликованом српском борцу који је погинуо 1993. године, бранећи свој народ и село.

Он је истакао да је идеја о снимању филма о Споменку постојала годинама, те да је жеља да овај најмлађи војник не буде заборављен побиједила.

Споменко је погинуо од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи, на планини Озрен. Сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак, гдје почивају његова мајка и бака.

Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом заслуга за народ.

Филм „Споменко на вјечној стражи“, који је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске, награђен специјалном наградом у оквиру 10. Међународног филм-фестивала „Први кадар“. Филм је преведен на руски и енглески језик.

Пројекције филма одржане су широм Републике Српске, али и ван њених граница, па је остварње недавно приказан и у Линцу.

Филм ће бити приказан сутра у 18.00 часова Биоскопу „Доли Бел“, а улаз је слободан.

Чланак О ДЕЧАКУ ЈУНАКУ: У Андрићграду сутра пројекција филма „Споменко на вјечној стражи“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Бизнисмен Слободан Павловић најавио је данас да ће његов поклон Вишеграду бити биста Мехмед-паше Соколовића, која је већ допремљена из Чикага и налази се у Слобомиру у Бијељини.

Он је рекао да је биста рађена седам година и да је ауторско дјело умјетника из Сирије и Румуније.

Павловић је данас посјетио Вишеград и заједно са начелником општине Младеном Ђуревићем обишао Андрићград са жељом да упозна привредне и културне потенцијале ове општине.

Фото: С. Гарић

Павловић је изразио одушевљење овим комплексом, нагласивши да Вишеграђани треба да буду поносни на град од камена, јединствен на Балкану.

Ђуревић је истакао значај Павловићеве посјете граду на Дрини са циљем организовања заједничког састанка са вишеградским привредницима, који ће бити одржан у првој половини јануара наредне године.

Он је додао да Павловић са својим сарадницима има жељу да помогне Вишеграду и овом народу у привредном опоравку општине и запошљавању омладине.

Фото: С. Гарић

„Вишеград има огроман потенцијал који смо данас презентовали овом великом српском инвеститору и надамо се доброј и успјешној сарадњи у будућем периоду“, рекао је Ђуревић.

Слободан Павловић је финасијски помогао израдњу моста на ријеци Рзав код манастира у Добруну и водовода за манастирски комплекс 2004. године, поводом 200 година од почетка Првог српског устанка.

Чланак ПОКЛОН ВИШЕГРАДУ: Биста Мехмед паше Соколовића – поклон Слободана Павловића се појављује прво на ИСКРА.

Кандидат за начелника општине Вишеград Младен Ђуревић /СНСД/ прогласио је побједу у трци за начелника ове општине.

Ђуревић је захвалио свим бирачима на указаном повјерењу и истакао да ова општина, након убједљиве побједе, мора да иде напријед.

Младен Ђуревић је свог противкандидата побиједио са више од 1.000 гласова разлике.

Кандидата СНСД-а подржали су коалициони партнери ДНС, СП, СНС, СРС.

Чланак ВИШЕГРАД: Младен Ђуревић (СНСД) прогласио побједу у трци за начелника ове општине се појављује прво на ИСКРА.