митрополит Амфилохије (Фото: in4s.net)

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да је рушењем Његошеве капеле на Ловћену обурдана и Црна Гора, али да такво стање не може трајати довијека.

Према његовим ријечима, Црна Гора ће се вратити себи кад вратимо Његошеву цркву на Ловћену.

Митрополит је служио је данас, на Ђурђевдан, крсну славу светородне лозе Петровића, са цетињским свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Светог великомученика Георгија у Ераковићима на Његушима.

Владика је рекао да је и живот Светог Георгија у знаку распећа Христовог, али и у знаку силе његовог васкрсења, преноси сајт Митрополије.

–Он је међу свим земаљским народима један од дивних свједока распетога Христа својим распећем и својом силом побједителном. Нема мјеста на земаљском шару гдје нема неки храм њему посвећен, нарочито широм благословене Русије, која је у знаку Светог великомученика Георгија. Ево, васкрсава овај храм и дај Боже да преко њега васкрсне све оно што је свето и честито, што су његовали Петровићи овдје на Његушима и у цијелој Црној Гори, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је на крају богослужења у цркви Светог Георгија Петровићима и свим данашњим његушким свечарима честитао крсну славу. Потом је у Његошевој родној кући благосиљао славски колач светородне лозе Петровића.

–Нека је благословена слава овога светога дома и свих домова Петровића. Нека би Господ све вас вратио својим огњиштима, заједно са принцом Николом. Бог нека благослови све Његуше и све данашње свечаре широм свијета. Тамо гдје су били истински и прави људи, огњишта се никад не угасе, казао је митрополит Амфилохије.

Потом су у Његошевој родној кући, у част Ловћенског Тајновидца, своје стихове казивали чланови Удружења књижевника Црне Горе.

Стихове из „Горког вијенца“ уз струне гусала је пјевао Јован Лакићевић.

Митрополит Амфилохије говорио је и о оскрнављеном Ловћену и порушеној Његошевој гробној црквици на њему. Рекао је да је Ловћенски Тајновидац данас ухапшен и утамничен у бетонски зиндан.

–Сад је на Ловћену Мештровић. Броз и његови послушници одавде срушили су цркву на Ловћену. Све дотле док се на Ловћен не врати Његошева црквица, његово архитектонско ремек дјело, и док се он не врати у своју цркву, док не изађе из зиндана, из тамнице, нема спаса Црној Гори. Оног тренутка кад је срушена црква на Ловћену, обурдана је Црна Гора. И све дубље и дубље тоне у пропаст. Али, неће се тиме завршити. Вратиће се Црна Гора себи, казао је митрополит Амфилохије.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Црна Гора ће се вратити себи кад вратимо Његошеву цркву на Ловћену се појављује прво на ИСКРА.

Митрополит Амфилохије (Фото: З. Шапоњић)

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да ово вријеме Јуде-издајника, који никада нијесу били моћни и силни као данас.

„Среброљубље је један од најопакијих гријехова свакога људскога бића. Кроз сву људску историју, па и у наше вријеме, издаје се Бог као хљеб живота, ради земљскога хљеба и пролазног, ништавног богатства“, истакао је митрополит у Горњем Острогу поред моштију Светог Василија Острошког, гдје је у цркви Ваведења Пресвете богородице служио литругију.

Додао је да је тако било и са Јудом издајником, као и да је ово наше вријеме, вријеме Јуде издајника, јер никада у историји човјечанство није у толикој мјери продавало Христа, као Бога и савршеног човјека.

„Среброљубље, земаљска власт и богатство је оно што господари данас европским народима, а преко њих и нама који смо темељ праве и истинске Европе“, казао је митрополит Амфилохије.

Нагласио је да је данас управо све подвргнуто том Јудинском синдрому, издаји и одрицању Христа Бога, продавању вјере за вечеру, како каже наш народ. На том, како је навео, богоубиству, оцеубиству и братоубиству, заснован је и комунизам, а у томе се састојала и судбина нацизма и фашизма који су за 30 сребреника – за расу, продали живога Бога.

По његовим ријечима, све је данас подређено земаљском тијелу и крви.

„То је својство модерне Европе и Америке, а и ми се укључујемо у то, све се жртвује за тзв. западне вриједности, које су одрицање од онога што је највећа вриједеност, била и остала, и Истока и Запада, а то је Христос – вјечни хљеб живота који силази са неба и дарује се човјечанству“, истакао је митрополит Амфилохије.

Како је навео, све што је подређено ономе што је пролазно и чега је смрт коначна ријеч, није достојанство за човјека онаквог каквог га је Бог створио, по свом лику и образу.

„Никада Јуда издајник није био тако моћан и силан у свијету, преко некада хришћанске Европе и Америке, колико је данас. Ово је вријеме Јуде-издајника, онога који продаје Господа за 30 сребреника“, казао је митрополит Амфилохије.

Он је навео да се Јуда није покајао, већ раскајао и објесио, а плод такве школе је самоубиство, као што је смрт плод нацифашизма и комунизама, које су биле завладале свијетом, и најновије идеологије која се рађа из те и такве идеологије.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Ово је вријеме Јуде-издајника који господаре Европом се појављује прво на ИСКРА.

митрополит Амфилохије (Фото: in4s.net)

Митрополит црниогорско-приморски Амфилохије изразио је данас наду да ће Бог помоћи и уразумити оне који хоће да руше православне светиње.

Он је данас, са свештенством, служио литургију у цркви Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, чиме је почело редовно великопосно братско сабрање свештенства протопрезвитеријата бококоторског и херцегновског.

У литургијској бесједи, митрополит Амфилохије је казао да је Црква божја распињана и гоњена кроз сву историју, преноси сајт Митрополије црногорско-приморске.
W3Schools

„Ево, погледајте шта се данас догађа на Михољској Превлаци. Михољска Превлака је светиња која је саграђена у вријеме цара Константина, саграђена је на моштима једног древног хришћанског мученика пострадалог од онога, како га је народ запамтио – проклетога цара Дукљанина“, подсјетио је он.

Говорећи о историјату Михољске Превлаке, о њеним мучеништвима и разарањима, он је нагласио да никоме није сметало и не смета што је она оскрнављена подизањем бунгалова на њеним рушевинама, као ни то што су јој име украли и претворили је у Острво цвијећа.

„Ред би било да нам и ова државна власт помогне у обнови те светиње, а не да нас спречава и да подигнемо ову крстионицу, која је тамо подигнута, која је наставак оне крстионице из времена цара Константина. Ова крстионица није ништа друго него покушај обнове те крстионице да би се кроз њу и преко ње обновила и Михољска Превлака“, казао је он.

Додао је да Митрополија црногорско-приморска деценијама моли и тражи да сама, без финансијске помоћи државе, обнови превлачку светињу.

„Не дају нам ови такозвани заштитници културних добара. Шта они штите – културна добра или културне рушевине? Културна добра су она која се обнављају, која васкрсавају, која се ревитализују… То је правило било кроз вјекове, и на истоку и на западу. Само овдје код нас, ево, не дозвољавају да се обнови та светиња. А даће Бог“, поручио је митрополит Амфилохије.

Владика је рекао да духовни потомци комуниста, који јесу отимали црквену имовину, али не и храмове, сада хоће да отимају и храмове.

„Обезбожена држава, секуларна држава, она сада први пут у историји хоће да отима храмове и хоће да их присвоји да постану државни храмови. То не спада у нормалне приче, али је овдје код нас то чињеница. Ја се у Бога надам да ће Господ, који је распет за нас и за наше спасење, Црква Божја и свети Божји људи, који су сараспињани Христу кроз вјекове, нама помоћи и уразумити ове људе који у 21. вијеку покушавају да руше светиње“, рекао је митрополит Амфилохије.

Подсјетио је да је својевремено, на пријетњу да ће бити срушена црква Свете Тројице на Румији употребио „тешку, али светопетровску“ ријеч: Ко срушио цркву на Румији, да Бог да срушио њега часни крст.

„Као и онај који срушио крстионицу на Превлаци, да Бог да часни крст њега и његово потомство срушио и уништио. Ја понављам те ријечи. Јесте да су тешке, али ја морам да поновим те ријечи Светога Петра Цетињскога“, поручио је митрополит Амфилохије.

Чланак ТЕШКЕ РЕЧИ МИТРОПОЛИТА: Oног ко сруши крстионицу, да Бог сруши њега и његово потомство се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је на Светосавској академији у Даниловграду да нема нема ниједног педља у Црној Гори гдје нема неког спомена Светог Саве.

„Савин кук, Савин лук, Савино ждријело, Савино камење, Савина…Нема ниједног храма, од манастира Мораче, оних грађених у 12 и 13. вијеку и послије за вријеме обнове Пећке патријаршије 1557. године, за вријеме Црнојевића, нарочито за вријеме Петровића, у коме нема иконе Светог Саве и Светог Симеона“, рекао је митрополит Амфилохије на синоћњој Светосавској академији у Центру за културу.

Он је изразио посебну радост сабрањем у Бјелопавлићима, у чијој равници се налази немањићка лавра – манастир Ждребаоник у коме се чувају мошти Арсенија Сремца, насљедника Светог Саве.

„Радује ме да се Бјелопавлићи враћају сами себи, својим исконским предањима, духовности својих предака, вјери православној хришћанској, а онда и носиоцима и свједоцима те вјере као што је био Свети Сава, његов ученик Свети Арсеније и сви они послије њих који су овде живјели, укључујући и Светог Василија Острошког“, рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је подсјетио да је сва историја Црне Горе, а посебно Бјелопавлића, везана за Немањиће.

Он је подсјетио да је у Црној Гори, послије великог прогона Цркве Христове – Светосавске, који је трајао више од 50 година, обновљено више од 650 храмова и да су саграђени нови, међу којима је највеличанственији храм у историји Црне Горе – Храм Христовог Васкрсења у Подгорици.

Он је навео да је Црна Гора била утемељена као православна земља, па је све до најновијих времена православље била државна вјера.

„Ако хоћемо да се вратимо Црној Гори краља Николе, онда морамо да вратимо краља православног, оне границе за које је крв проливао краљ Никола, а оне су до Призрена, Стона“, рекао је Амфилохије

Митрополит Амфилохије је констатовао да се данас, иако је осам вјекова прошло од добијања самосталности Жичке архиепископије Пећке патријаршије, Свети Сава назива окупатором, а у исто вријеме и он.

Он је истакао да избезумљени људи, пуни мржње, на томе хоће да граде своју будућност и будућност своје дјеце и Црне Горе.

„Тај дио наше браће, затрован опаком болешћу `брозомором`, избацио је из цркве једну икону Светог Саве и она се данас налази у Цетињском манастиру. Другу икону су спалили и ометају служење литургија“, рекао је митрополит црногорско-приморски.

Он је појаснио да је то један од плодова онога што се догодило током и послије Другог свјетског рата, када је и забрањена прослава Светог Саве који слављен као школска слава током цијеле историје Црне Горе, а о коме је пјевао, између осталих, и краљ и господар Црне Горе, Никола Први Петровић.

У умјетничком дијелу програма Светосавске акдемије, коју је организовала Црквена општина Даниловград, наступили су хорови, рецитатори, дјеца – полазници вјеронауке и Фолклорно друштво из Даниловграда.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Сва историја Црне Горе везана за Немањиће се појављује прво на ИСКРА.

Митрополит црногорско приморски Амфилохије (Фото: Sputnik/ Митрополија црногорско-приморска)

Црногорски председник Мило Ђукановић поручио је данас, поводом стогодишњице „Божићног устанка“ из јануара 1919. године, да је то био „велики догађај“ и „оружани отпор насиљу и неправди“, док је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Божићној посланици навео да је у питању била „велика братска несрећа“.

Како је наведено у саопштењу упућеном медијима из Ђукановићевог кабинета, црногорски председник је одао признање Министарству одбране и Влади Црне Горе на организацији Свечане академије поводом стогодишњице Божићног устанка и „адекватан државни однос према том великом догађају“.

„Божићни устанак има посебно место и значење у славној црногорској историји. Убрзо након завршетка Првог светског рата група грађана у Црној Гори прогласила је себе Великом народном скупштином и под патронатом Владе Србије решила да укине сопствену државу и династију. Шест недеља касније, у јануару 1919. хиљаде Црногораца одлучиле су да се оружаним путем одупру том насиљу и неправди“, навео је Ђукановић.

Он је оценио да је „гесло устаника ’За право, част и слободу Црне Горе‘ на прави начин одражавало карактер и циљеве њихове борбе“, преноси Танјуг.

„Нажалост, Божићни устанак је имао и обележје првог великог унутарцрногорског сукоба. Део Црне Горе је стао уз нову власт, и окренуо се против своје државе и народа. Многи од њих су убрзо и сами видели да су били обманути и заведени. Али, без обзира на различите мотиве који су их одвели на ту страну, историја им наравно није дала за право. Ни они којима такви служе не цене људе који се окрену против својих најближих и своје државе. Божићни устанак је силом угушен, али идеја отпора којом су устаници вођени никад није поражена“, казао је Ђукановић.

РТЦГ преноси да је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Божићној посланици такође говорио о Божићном устанку из 1919. године.

„Овај Божић 2019. године, ми у Црној Гори дочекујемо са међусобно различитим сећањем на догађаје који су се, баш у ове дане, одиграли пре 100 година — на Цетињу и у његовој околини. У то време с једне стране: ’за три дана, три света Божића, такве битке и крвопролића‘ на Мојковцу ’није било од кад људи памте‘, а с друге стране у једном несрећном стицају ратних и поратних околности, после свих мука и страдања, од Скадра, преко Брегалнице, до Мојковца — дочекали смо и тај страшни моменат, да удари брат на брата, и да се сукобе они који су до јуче, и који су вековима, били у истом строју — за право, част и образ отаџбине“, казао је Амфилохије.

Наводи се да је он рекао да су „присталице одлука Скупштине у Подгорици 1918. били црногорски родољуби, а да су се на другој страни нашли исто тако храбри родољуби одани заклетвом свом краљу“.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је казао да догађаје о којима је данас реч једни Црногорци зову „Божићном побуном“, а други „Божићним устанком“, а у питању је била, како је оценио, „велика братска несрећа, настављена револуционарним братоубиством у Другом светском рату“.

РТЦГ преноси и Божићну посланицу митрополит канонски непризнате Црногорске православне цркве (ЦПЦ) Михаила који је поручио да је „Црногорско-приморској митрополији српске Православне Цркве све дозвољено, ЦПЦ све одузето“, као и да „Црногорци нису Срби, већ Црногорци који обнављају своју државу“.

Чланак БОЖИЋНИ УСТАНАК: За три дана, таквог крвопролића на Мојковцу није било откад људи памте се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Педерастија је истовјетна (и по изразу) са гријехом педофилије, скрнављењем дјетета. Зато они који данас озакоњују прво, то чине и са другим. Зашто израз ”педер” у свим језицима представља моралну ругобу?

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије огласио се поводом најављене „Параде поноса“ које се одржава сјутра у Главном граду, оцијенивши да откад постоји Црна Гора, Црногорци су тај гријех сматрали као наказност и неморал.

Међутим, према његовим ријечима, дошло је вријеме да данашњи Црногорци стављају своје бркове, свој мушки понос, тамо гдје им мјесто није.

„Светиња брака није проста биолошка заједница него радионица живота, радионица рађања за вјечност и спасење. Брак представља наставак Божјег стваралачког чина кроз човјека и у њему уграђеној тајни љубави. Отуда чедоморство (абортус) и савремена бијела куга представљају негацију те божанствене тајне, плод су себичности и човјекомржње„, казао је митроплит.

Додаје да себичност, разарање смисла љубави и њено обесмишљење представља и основу тзв. једнополних бракова.

„Пропагирање педерастије као ”поноса” представља свођење љубави на тјелесну похоту, угрожава вјечни смисао човјековог бића, његовог тијела и душе. Љубав која не рађа (немајући ни природни потенцијал рађања) и која се не рађа, једнака је обоготворењу смрти и пролазности. Заиста, човјеку је ”све слободно”, све је његово право, али ово представља слободу која рашчовјечује, лишавајући човјека и свега човјечијег – вјечног смисла, обоготворујући нечовјечност, ништавност, пролазност. Света је ријеч Апостола народа Павла: ”ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни лопови, ни пијанци, ни отимачи, ни мужеложници неће видјети Царства небеснога” (1 Кор. 6, 9-10). Мужелоштво је, дакле, један од основних гријехова људских. Ко је видио блуднике и прељубочинце, лопове и пијанице да обављају ”параде поноса”? Само противприродни гријех педерастије ЛГБТ… се пропагира као ”понос”, истиче митрополит Амфилохије.

Такође, он истиче, да су људи подложни и другим гријесима, али их макар не пропагирају као врлину.

„Оне који се томе супроте називају хомофобима; гријехофобију проглашавају за хомофобију! Треба да је свима знано: Црква Божја би се одрекла себе, када би прихватила гријех за врлину, лажну љубав за праву љубав, нечовјечност за човјечност, гријехофобију за хомофобију. Не само хришћанска црква, него и свеукупна човјечанска религиозност, сво људско искуство од искони, почевши са древним јеврејским пророцима, истиче међу свим гријеховима посебно – содомију“, казао је Амфилохије.

Митрополит, такође, каже да су градови Содома и Гомора због тог гријеха Божијом казном претворени у Мртво море, воду без живота и живих бића – до данашњег дана.

„Никакво чудо: овај гријех материну утробу претвара у ”мртво море” радионицу живота претвара у радионицу смрти. Данас озакоњено чедоморство (абортус) представља озакоњење убиства (убити дијете од мјесец дана, или десет мјесеци или девет година – исти је злочин). Педерастија је истовјетна (и по изразу) са гријехом педофилије, скрнављењем дјетета. Зато они који данас озакоњују прво, то чине и са другим. Зашто израз ”педер” у свим језицима представља моралну ругобу? Па и они који тиме ”поносно парадирају” осјећају тај израз као увреду, тражећи да се педерастија озакони као брачна заједница, изједначи са светињом брака, као да заборављају да ”педофилија” има исто значење. Отуда такви, прије или касније, тражиће озакоњење усвајања дјеце; поричући светињу рађања, ипак не могу без дјеце“, наглашава митрополит.

Содомија, као и многи други гријеси, додаје он, прате човјека одвајкада.

„Човјечанство, међутим, по први пут у историји, и то оно ”просвећено западно”, тај содомски гријех озакоњује (заједно са самоубиством и убиством дјеце). Није ли то знак да ова ”модерна” цивилизација озакоњује самоуништење људског рода?! Они који то заступају и пропагирају, не одричу ли се тиме и својих родитеља, јер да су се они понашали на њихов начин, ових не би ни било, не би се родили…“, изричит је Амфилохије.

Толико је гријехова које данас чине људи, сматра он, али је чудно и несхватљиво за здрави људски разум, да овај гријех одвајкада сматран за болест (сваки гријех је уствари морална болест) се пропагира као ”понос”.

„По народној: ”чега се паметан стиди, тиме се луд поноси”, казао је владика.

Према његовим ријечима, ово се код нас прихвата у духу усвајања ”западних вриједности”.

„Но, зашто прихватити и пропагирати као ”право” и ”вриједност”, озакоњење нечега што уствари уништава и Запад и Исток, као и оне који то прихватају, одричући се свог исконског морала, свога ”чојства и јунаштва”. Неки од таквих тврде да вјерују у Бога, превиђајући да нас сваки гријех одводи од Бога; да се тиме уствари одричу од Бога љубави, понижавајући и човјека у себи као бића створеног за истинску Љубав, бића које рађа и које се рађа – за вјечност“, закључио је митрополит Амфилохије.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ О „ПАРАДИ ПОНОСА“: Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Високопреосвећени је истакао да и савремено човјечанство поново личи на оног гадаринског бјесомученика, јер се у њега уселио легион демона који управља земаљски народима који више брину о свом земаљском пролазном животу од онога што је вјечно и непролазно

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 4. новембра са свештенством Литургију у Цркви Светог Ђорђа у Ораховцу код Пераста, у једном од најстаријих храмова у Боки Которској.

Своју архипастирску бесједу владика Амфилохије је почео молитвом са Свете литургије „Запали у срцима нашим Господе свјетлост непролазне Твоје свјетлости“. Појаснио је да је Господ створио човјека да буде заједничар те свјетлости вјечне и непролазне а кроз њу и преко ње да буде заједничар живога Бога, зато је човјек и створен по лику и подобију Божијем:

„И човјек овдје на земљи кроз све своје науке и знања, чезне за том свјетлошћу. Има и свијетло човјековог ума, знања, али је то мало и пролазно, као што је и човјек пролазан. Само је оно достојно човјека што је вјечно, што је непролазно јер је човјек створен не за пролазност и ништавило, него за вјечни и непролазни живот.“

Говорећи о данашњој јеванђелској причи, Митрополит Амфилохије је истакао да је том Божанском свјетлошћу и силом, Господ исцјелио и гадаринског бјесомученика и из њега изагнао легион демона. Нагласио је да и демонска сила хоће заједницу па пошто није могла да остане у човјеку отишла је у крдо свиња. Док је бјесомученик одавао Христу поштовање због исцељења, остали Гадаринци су били љути на Њега што су се демонизоване свиње бациле у језеро. Подсјетио је да су они затражили од Господа да иде од њих:.

„И то што се догодило у Гадаринској земље, нажалост, то је нешто што се догађа у свој историји човјеков до наших времена. Умјесто да људи прихвате Њега као вјечну свјетлост и живот, као вјечну истину, љубав, као Бога свога и спаситеља, они жале за земаљским стварима, ништавним и пролазним, везујући се за њих, жале за крдом свиња и радије остају са свињама него ли са Господом.“

Високопреосвећени је истакао да и савремено човјечанство поново личи на оног гадаринског бјесомученика, јер се у њега уселио легион демона који управља земаљски народима који више брину о свом земаљском пролазном животу од онога што је вјечно и непролазно:

„Сва савремена цивилизација, првенствено некад хришћанских народа, она је у том правцу усмјерена данас. Па ево и овдје код нас у Црној Гори и шире то је главно усмјерење оних који управљају судбинама људи народа. Није то добро за нас, нашу дјецу, будућност. Овдје код нас, као што видите наши преци нијесу жртвовали свој живот свињској психологији и свињском менталитету него су се жртвовали за оно што је Божије, што је истинско. Ево, овај храм на овој Божијој стијени саграђен прије толико вјекова је свједочанство тога.“

Нагласио је да је овдје свјетлост лица Божијега обасјавала покољења читава и помолио се да Господ и у нашим срцима разгори огањ Божанске свјетлости како би свињска психологија која полако преовладава судбином овога свијета била исцијељена у нашем времену.

„Нека би легион демона који се усељава поново у човјечанство, као у гадаранског болесника, одлазио из људи и њихове савјести, људског ума и срца, да би је Божја свјетлост обасјала све људе и све земаљске народе као што је обасјавала и градитеље овога храма и све оне који су се кроз вјекове крштавали у име Оца и Сина и Духа Светога.“

Након Свете Литургије похрањене су земни остаци Мата Гопчевића, чије су кости пренијете из Аргентине у родни Ораховац.

Митрополит је казао да је и то једно од Божијих чуда, великих Христових чуда, којега се Мате удостојио да га данас похранимо и сахранимо овдје у гробље његових предака, да га обасјава свјетлост лица Божјега и овдје на овом мјесту као што је обасјавала и оне који су градили овај свети храм и који су уграђивали своје кости у ову дивну светињу.

„Ево Бог је благословио и Мата Гопчевића да из далеке Аргентине дође да овдје гдје је зрно клицом заметнуло ту и плодом почине. И то је једно од чуда која се догађају у нашим временима и сигурно једно од свједочанстава дјело или више дијела, да је Мата Гопчевића Бог удостојио послије толико времена да се опет се врати тамо гдје је рођен, гдје је настао, да овдје и плодом почине, заједно са Савом Кривокапићем. Заједно су и отишли у Аргентину а Господ их удостојио да се заједно и врате.“

Присутнима се обратио и Матов директни потомак, Лабуд Божов Гопчевић. Он је казао да је за овај данашњи чин захвалан највише Његовом високопреовештенству владици Амфилохију, рођаку свештенику Мому Кривокапићу, Мишу Кривокапићу који је као представник удружења наших исељеника у Аргентини помогао да се нађе његово почивалиште .

Мато Гопчевић је рођен 1880. године у Ораховцу од оца Тодора и мајке Стане, као пето дјете у породици. Попут многих Ораховчана 1915. нашао је уточиште у Аргентини гдје су му већ била два брата. Умро је 1957. године и послије 103 године налази свој вјечни мир поред својих родитеља у рођеном Ораховцу.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Савремено човјечанство личи на гадаринског бјесомученика се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је данас да никад таквих безумника није рађала Црна Гора какве данас рађа, који чак кажу за Светог Саву да је окупатор Црне Горе.

-Овај свети храм у коме се налазимо јесте свједочанство да је и овдје у овом мјесту било оних који су призвани, али и који су се одазвали на Божији призив. Овај храм је везан за светородну лозу Штиљановића чије је поријекло одавде из овога мјеста. Штиљановићи, који су били последњи владари у она теговна времена историје српскога народа, рекао је митрополит Амфилофије током свете литургије у цркви Светог Николе у Бољевцима, у Црмници.

Митрополит је, говорећи о светородној лози Штиљановића, говорио о Светом Стефану Штиљановићу, који је почетком 16. вијека отишао да брани цркву Божију, да брани народ хришћански и да се бори против најезде Турака, који су већ онда завладали свим овим крајевима, па је тако стигао до Срема, Барања и Бачке.

-Бог га је послао тамо да брани свој народ. Борио се и против Латина који су хтјели да униште вјеру православну и против Турака који су већ онда почели да турче наш народ, рекао је митрополит и додао: „Остало је предање да је на гробу Светог Стефана Штиљановића засијала свјетлост и на основу те свјетлости су открили његов гроб, открили његове свете мошти које су биле пренијете у манастир Шишатовац, који дан данас постоји и гдје су биле те његове свете мошти и сијале вјековима. Сијале су његове мошти и сјећање на њега и његову супругу Јелену која је видјевши мошти свога мужа и она је дубоко била потрешена и постала монахиња Јелисавета. Његове мошти биле су ту до 1942. године када је запријетила опасност да буду уништене опет од Латина од усташа хрватских“.

Митрополит је, говорећи о самом храму Божијем у којем је служио свету службу, поменуо да је иконостас радио књаз Никола заједно са Митрофаном Баном, тадашњим црногорским митрополитом.

„Митрофан Бан је овај иконостас освјештао и ту насликани и Свети Сава. Данас има безумника у Црној Гори, никад таквих безумника није рађала Црна Гора какве данас рађа, па кажу за Светог Саву да је окупатор Црне Горе, а ево га овдје свједок, није га насликао митрополит Амфилохије, него ваши преци. Овдје су насликали Светога Саву заједно са оним дивним изданцима нашега рода и народа Светим Василијем Острошким, заједно са Светим Петром Цетињским, заједно са Светим Трифуном, такође древним светитељем који се подвизавао на истоку“, истакао је митрополит Амфилохије.

Позивајући се на светог Апостола Павла, митрополит Амфилохије је рекао да у Цркви „нема Грка ни Јевреја“, има само Христа, без обзира којем народу припадали, сви су исти.

Он је такође поменуо колико су дуго у Црној Гори, током комунистичке власти, били уништавани храмови.

-Многи храмови су били запустјели, заборављени, у многима је стока спраћана, у храмовима на Скадарском језеру и свуда по Црној Гори. Храмови су и рушени, рекао је он и нагласио: „Ено га и данас срушеног храма светога Петра на Ловћену и на његово мјесто подигнута фараонско здање, маузолеј који нема никакве везе са духом Светог Петра Ловћенског Тајновидца који је потпуно супротан и њему и његовој души и његовој вјери хришћанској, православној и супротан његовој жељи“.

–Погажена је и његова последња воља: „Овдје да ме сахраните“. Тада су му рекли: „Доћи ће Турци, главу да ти посијеку“, а он им је одговорио: „Ако ме овдје не сахраните бацићу проклетство на вас“, подсјетио је митрополит и закључио: „То проклетство је данас остало од Светога Петра Ловћенског Тајновидца на данашњи један дио Црногораца који су учествовали и који даље учествују у рушењу гроба Светог Петра Ловћенског Тајновица и који не дозвољавају да се врати његово тијело ухапшено и затворено у онај маузолеј, у онај подрум тамо, а он побјегао из блата на Ловћен да би и његови земни остаци сијали свјетлошћу и његово знање да би обасјало Црну Гору и читаву Европу“.

Митрополит је нагласио да је у Црној Гори у последних неколико деценија обновљено преко 600 храмова.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Црна Гора изродила и такве безумнике који Светог Саву зову окупатором се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије позвао је данас медије у Црној Гори да не стварају и не потенцирају деобе и мржњу, тамо где она не постоји, те поручио да је улога Цркве да сједињује.

„Црква је она која сједињује, то је улога цркве већ 2.000 година и немојте да на основама цркве стварате мржње“, поручио је Амфилохије, поводом писања појединих медија да је патријарху СПЦ Иринеју забрањен улаз у Црну Гору.

Митрополит је рекао да су у Острог данас позвани и председник и премијер Црне Горе, али да су одговорили да не могу због раније испланираних обавеза.

„Видите колику пратњу је држава дала црквеним делегацијама, то је потпуно нормално“, рекао је Амфилохије.

Коментаришући изјаву патријарха Иринеја да је положај цркве у Црној Гори данас гори него у време окупације Османлија, а да је положај Срба као у време НДХ, Амфилохије је навео да је то патријарх СПЦ саопштио у контексту протеривања свештенства СПЦ.

Амфилохије каже да за 30 монаха, монахиња и свештеника СПЦ, није одобрен боравак у Црној Гори.

„Никада то у Црној Гори није било да се избацују свештеници, то је он рекао, зато што то данас раде неки који не воле цркву, или стварају неку лажну цркву“, казао је митрополит, пренео је портал РТЦГ.

Испровоциран питањима о имовини монаха, свештенства и Цркве, Амфилохије је навео и да не зна шта су остали у цркви стекли од имовине, али да је истакао да он нема ништа осим мантије и књига.

Упитан шта је са аутомобилима које има СПЦ, Амфилохије је одговорио:

„Неће ваљда митрополит на магарцу да јаше. То би била срамота за Црну Гору да митрополит у 21. веку јаше на магарцу, ако на то мислите. Могао бих на коњу, јер сам јахао коња као дете, то бих већ могао“, казао је Амфилохије.

Чланак АМФИЛОХИЈЕ ОДГОВОРИО НОВИНАРУ: Неће ваљда митрополит на магарцу да јаше се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Дан након повратка из посете латиноамеричком континенту, митрополит црногорско-приморски Амфилохије узео је учешће на научном скупу о манастиру Стањевићи, чије је освећење планирано следећег викенда. У паузи између литургије у цркви Свете Тројице у будванском Старом Граду и панела на научном скупу, митрополит Амфилохије се љубазно одазвао на моју молбу за интервју, истакавши да му је увек драго да говори за медиј који у свом називу има руски предзнак.

У јавности се последњих недеља много говори о намери Цариградске патријаршије да се директно укључи у црквени раскол који деценијама тиња у Украјини. Колико по Вашој оцени ове активности доприносе даљем заоштравању односа између две најважније патријаршије, Московске, која окупља највише верника, и Цариградске, прве по значају у православном свету?

–Нажалост све иде у том смјеру. Постављањем тзв. егзарха у Украјини, Цариградска патријаршија наставља са активностима које подсјећају на вријеме након убиства цара Николаја Другог Романова, на 20-е године прошлог вијека, када се на престолу цариградског патријарха налазио Мелентије Четврти Метаксакис. То је била једна по много чему дискутабилна личност, која је одиграла негативну улогу у историји православља.

Патријарх Мелентије Четврти нашао се на челу Цариградске патријаршије у моменту њеног највећег историјског распећа, када су милиони православних, углавном Јелина (Грка) из Мале Азије прогањани са својих вјековних огњишта. Он је покушао да губитак вјерника надокнади враћањем неких ингеренција цариградској патријаршији, које је она имала у вријеме када је Цариград био престоница Источно Ромејског царства (Византије). Тада је Цариградска патријаршија одиграла и значајну улогу у формирању аутокефалне српске и бугарске цркве.

С обзиром да је велики број његових дојучерашњих вјерника отишао у Европу и Америку, патријарх Мелентије Четврти покушао је да комплетну православну дијаспору, односно све православне који живе ван граница православних држава и тадашњих епископија канонских цркава, стави под ингеренцију Цариградске патријаршије. Он је ту идеју успио да дјелимично спроведе у дјело, у првом реду на примјеру Јелина. Остале православне цркве те тежње нису прихватиле, па данас српска, руска и остале цркве, сем оних јелиноговорних, имају своје епархије широм свијета.

Међутим у то вријеме, Цариград је Финској православној цркви, конституисаној након формирања финске државе 1920. године признао аутономни статус. То не представља аутокефалију у пуном капацитету, али су двије финске епархије издвојене из састава Московске партијаршије, којој су до бољшевичке револуције припадале, и укључене у Цариградску.

Нездрава политика цариградског патријарха Мелентија Четвртог у православном свијету настављена је и касније након његовог одласка са престола. Године 1923. одржана је Свеправославна конференција, на којој нијесу учествовале источне православне цркве укључујучи и руску. На конференцији је учествовала наша црква представљена каснијим патријархом Гаврилом Дожићем. Биле су тамо присутне и Бугарска и Румунска црква. На тој конференцији предложено је било да се усвоји нови грегоријански календар, што је одмах прихватила Цариградска патријаршија. Овај предлог начелно је подржао и наш представник, али на црквеном сабору одржаном у Београду предлог о усвајању новог календара је одбијен. Поједине цркве, иако су првобитно одбиле промјену, нови календар су прихватиле накнадно. Умјесто да овако важно питање буде ријешено на свеправославном нивоу, дошло је нажалост до молитвеног раскола кроз увођење новог календара.

Одлука о егзарсима у Украјини је управо наставак по много чему погубне политике патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса. Више од 300 година, тачније о 1686. године простор данашње Украјине налазио се под ингеренцијом Московске патријаршије, што нико није доводио у питање. Наша браћа у Цариграду морали би да схвате да ону улогу коју су имали у вријеме Византије одавно више немају. Цариградска патријаршија је и данас тотронос, првопрестолна црква, међутим то значи да она има право части, али не и власти. Цариградска патријаршија има право да иницира, али не и да доноси и намеће одлуке за свеправославни свијет. Како је стајало у канону Четвртог Васељенског сабора, епископ Византиона – Другог Рима, зато што се налази у престоници царства, гдје је и сједиште царског сената сикрита, има иста права као и епископ Првог Рима – римски папа.

Неки теолози у Цариграду данас постају заговорници новог папизма цариградског патријарха, што се покушава искористити и у односу Цариграда према Руској цркви. Ту нажалост има и уплитања политике, као што је било и у вријеме 20-их година и трагичних сукоба током Првог свјетског рата и оних који су непосредно услиједили и довели до пропасти руског царства. У данашњој Европи и Америци нажалост влада антируска идеологија, коју у неком мјери нажалост прихвата и Цариград. Наравно морамо бити свијесни да Цариградској патријаршији дана заиста није лако, међутим то овој инсититуцији никако не даје за право да намеће у суштини политичке концепције и под утицајем политике Запада разара јединство православне цркве.

Да ли се Српска православна црква званично одредила према спору Московске и Цариградске патријаршије у Украјини?

-Наша црква упутила је писмо цариградском патријарху. Садржај писма у цјелини још није доступан јавности. Писмо је преведено и на руски језик и достављено московском патријарху. У овом обраћању Српска православна црква веома документовано и аргументовано говори о проблему егзарха у Украјини.

Цариградском патријарху је указано на наставак политике патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса и његовог наследника патријарха Григорија Седмог, који је чак био склон да малтене прихвати тзв. живоцрковнике у Русији, неку врсту совјетске цркве која се одрекла патријарха исповједника Тихона и званичне руске цркве. Ова одлука, донијета под притиском историјских збивања, био је чин који није служио на част Цариграду, како му не служи на част ни ово што се сада догађа у Украјини. Ја сам лично веома изненађен да патријарх Вартолемеј, теолошки образован човјек, који је докторирао на канонском праву, прихвата политику патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса.

Као и у 20-им година, евро-америчке политичке силе и данас имају за циљ да разбију јединство православља. Послије бурних историјских збивања током последњих неколико вјекова само је православна црква остала јединствена на простору гдје живе православни народи. Ово што се догађа у Украјини није добро, ни за саму Цариградску патријаршију која губи на свом ауторитету у православном свијету, а у исто вријеме не доприноси се превазилажењу раскола, већ се тај раскол продубљује без икакве сумње.

Егзарси који су данас постављени у Украјини, од којих један долази из Цариградске патријаршије, подсјећају на јерархију створену за вријеме нацистичке окупације 1941-1943. Под притиском Хитлера, митрополит Василије Пољски неканонски је рукоположио епископе из групе аутокефалиста, тзв. самосвјатих. Послије пада нацизма, они су напустили Украјину и отишли на Запад. Украјински расколници били су на неки начин везани и за наш раскол у вријеме владике Дионисија у Америци.

То што се на сличним позицијама као у вријеме нацистичке окупације покушава ријешити сложен проблем раскола у Украјини, неће добра донијети ни Цариградској патријаршији, а ни осталим православним црквама.

Пре 2 године одржан је Сабор на Криту, који је бојкотовало неколико православних цркава, укључујући и Московску патријаршију. У којој мери тада испољено неразумевање две водеће православне патријаршије утиче и на актуелни спор око Украјине?

-Вјероватно је овај руски изостанак са Сабора на Криту у некој мјери оптеретио односе Московске и Цариградске патријаршије. Лично сам сматрао, а сматрам и данас да је Московска патријаршија погријешила што није присуствовала сабору, јер је учествовала у његовој припреми и потписала све пратеће документе у Женеви 27. јануара 2016. године. Штавише, Московска патријаршија се до последњег тренутка припремала да учествује у раду сабора.

Руско присуство и мишљење на Криту било би веома значајно, поготово по питањима која су се тицала дијаспоре. Усљед одсуства Московске патријаршије избјегнуто је да се ова питања ваљано размотре. Цариградска патријаршија је себе покушала поново да позиционира као надлежну за сву православну дијаспору. Представници српске цркве су реаговали и издвојили супротно мишљење, али заједно са Московском патријаршијом и другим православним црквама које нису дошле на Крит, ти наши ставови имали би јачу снагу.

Да ли је и у којој мери учешће представника СПЦ на Критском сабору пореметило њене односе са Московском патријаршијом?

–Било је притисака на нашу цркву да и она одустане од одласка на Сабор на Криту. Ми смо међутим донијели одлуку да на овом сабору ипак учествујемо. Важно је истаћи да смо ми на Криту заступали управо оне ставове које би заступала Московска патријаршија да је тамо била присутна.

Заиста, по мом схватању, Московска патријаршија није требала да пропусти Сабор на Криту, први од 1961, јер је управо она била најакативнија у његовој припреми. Један од главних разлога руског одсуства био је то што није постигнут консензус са Грузијском и још двије патријаршије, међутим никада на васељенском сабору нису присуствовале све православне цркве, већ су поједине цркве одлуке прихватале накнадно. Они којима није на срцу суштинско јединство православља искористили су руско одсуство са Сабора на Криту да покрену активности које су по мом суду безумне са становишта јединства православља.

Крајем октобра прошле године доделили сте Орден Светог Петра Цетињског председнику Ингушетије Јунус Бек Јевкурову, једном од најзаслужнијих за успешно заузимање приштинског аеродрома од стране руске војске у јуну 1999. године. У време највећег страдања српског народа на Косову и Метохији у лето и јесен 1999. били сте тамо. У којој је мери руско војно присуство помогло српском народу на Косову?

–Руско војно присуство на Косову и Метохији било је драгоцјено. Нажалост, убрзо је и отишла. Ваља истаћи да су команданти руске армије ту акцију наредили и практично спровели без знања предсједника Бориса Јељцина и тај подвиг треба да им служи на част. Штета је што руска војска и данас није на Косову и Метохији, међутим став Русије у СБ УН и другим међународним институцијама данас је такође веома драгоцјен не само што не признаје тамошњу лажну државу, већ и што подржава српски народ у одбрани својих права.

Руска подршка је много важна и драгоцјена, међутим постоји оправдана бојазан да садашње власти Србије не направе нешто слично што је урадила већ црногорска власт и признају независност Косова. Ипак добро је што власт у Србији за разлику од Црне Горе одржава добре односе са Русијом. Многе велике и моћне земље као што су Кина и Индија имају истовјетан став према Косову и Метохији као Русија. Недавно сам се вратио из Јужне Америке, континента на којем је само једна земља, Перу, под снажним притиском САД признала независнот Косова. Двије трећине човјечанства и даље не признаје ту лажну државу.

Сергеју Бубликову, саветнику у Амбасади Руске Федерације у Црној Гори уручи је орден Светог Петра Цетињског додељен председнику Републике Ингушетије Јунус Бек Јекурову од стране Светог Архиерејског Синода СПЦ.

Ове године митрополија на чијем се челу налазите обележила је 100 година од страдања царске породице Романов. У манастиру Дајбабе подигнуто је и спомен обележје Светим Царским Мученицима. Колико је последњи руски цар био значајан за Црну Гору и српски народ уопште?

-Улога руског царства у стварању Црне Горе била је огромна у сваком погледу. Ту није ријеч само о материјалној помоћи већ и политичком покровитељству. Да није било Русије не би било Црне Горе Петровића и Црне Горе уопште. Зато је безумна политика санкција Русији од стране црногорских власти у првом реду издајничка према Црној Гори.

Од свих руских царева који су били посвећени ослобођењу Балкана од турске окупавије, посебну улогу одиграо је цар Николај Други, цар који је своје царство, свој и живот своје дјеце жртвовао за спас Србије. Не само да је ушао у рат да би заштитио Србију, већ је и 1916. године испоставио ултиматум савезницима да се српска војска и краљ Петар Карађорђевић морају спасити, а да уколико се то не деси, Русија ће потписати сепаратни мир са Њемачком и Аустроугарском. Тек након његовог ултиматума савезници су послали бродове који су српску војску пребацили на Крф.

Шта за вас, преосвећени владико, представља Русија?

Наш народ Русију назива мајком. Она је била и остала једна од најзначајнијих православних земаља. Након пада Источно Ромејског царства (Византије) Русија је спасила православни исток. Русија је послије убиства цара Николаја и њеогове породице прошла кроз страшно совјетско распеће, али је ипак успјела да сачува своју душу и своју православну цркву. Данас су управо сатанске силе кренуле на православну цркву, једину институцију коју нису успјели да разоре ни Хитлер, ни Мусолини, ни бољшевици, ни титоисти. Са једне стране распирују раскол у Украјини, а у Црној Гори спремају отимање црквене имовине.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Цариград нема право да намеће политичке концепције Запада у Украјини се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Црногорски покрет предао је кривичну пријаву Основном државном тужилаштву у Подгорици против митрополита црногорско-приморског Амфилохија, због, како наводе, повреде угледа народа, мањинских народа и других мањих националних заједница и изазивања националне, расне и верске мржње.

У кривичној пријави се наводи да је митрополит Амфилохије у интервјуу дневним новинама „Вијести“ казао да онај који није крштен нема страха Божјега, ни стида пред људима, те да је „Црногорску цркву“ назвао сектом која се родила из зеленашко-удбашких и четничко-партизанских подела, а не из памети, ни од црквених људи, наводи Радио-телевизија Црне Горе.

„’Црногорску цркву‘ ствара исти фашистички дух који је створио и такозвану ’Православну цркву Хрватску‘. Њу су створила двојица Црногораца — проклети Секула Дрљевић, творац фашистичке независне Црне Горе, и Савић Марковић Штедимлија из Пипера. Исти је тај и дух који који ствара овде ’Црногорску цркву‘“, казао је, између осталог Амфилохије.

У Црногорском покрету (ЦП) сматрају да је том изјавом починио кривично дело повреде угледа народа и других мањинских заједница, у стицају с кривичним делом изазивања националне и верске мржње.

„Јер је повезујући ’Црногорску православну цркву‘ индиректно и Црногорце са злочиначким фашистичким и нацистичким творевинама из Другога светскога рата, намерно нарушио углед ’Црногорске православне цркве‘ и националног имена Црногорац. То је учинио тако да њихов помен асоцира на зло, злочин и злочиначке организације које су у току Другога светскога рата вршиле уништење целих народа, с циљем да би Црногорце и ’Црногорску православну цркву компромитовао у земљи и иностранству‘“, наводе из ЦП.

Истовремено, како се наводи, некрштене грађане је изложио порузи, зато што као атеисти или муслимани нису крштени, да би распирио верску мржњу између Црногораца различитих конфесија и идеологија.

„Оваквим порукама шаље мрачну поруку, сеје страх и панику и немушто позива на прогон Црногораца, ’Црногорске православне цркве‘, атеиста, Муслимана и Бошњака и уништење Црне Горе“, истичу из ЦП.

Оцењују да је митрополит Амфилохије на директан начин подстиче мржњу између припадника православне вероисповести који припадају двема црквама, „Црногорској“ и Српској православној цркви, и између њих као хришћана и грађана исламске вероисповести и атеиста.

Чланак ЦРНОГОРСКИ ПОКРЕТ: Кривична пријава против митрополита Амфилохија се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Митрополит црногорско приморски господин Амфилохије у бесједи у манастиру Рустово рекао је да су сви злочини 20. вијека сабрани у страшном злочину над царском породицом Романов. Он је пред вјерним народом сабраним поводом 100 година од убиства Романових поручио да су чланови царске руске лозе не само убијени, већ и спаљени у Ганинској јами.

–Данас прослављамо цара Николаја и царицу Александру, Алексеја престолонаследника, Олгу, Марију, Анастасију и Татјану. Откривени су само остаци од њих, али они су засијали Божјом силом и свјетлошћу у Божјем царству небеском и представљају примјер жртвене љубави за свој велики руски народ, али за човјечанство. Ријетки су у историји човјечанства цар и царица који су се одрекли земаљске власти, као што се одрекао круне цар Николај јер није хтио да ниједна кап крви буде проливена због њега и његове власти у Русији. Али зато су га безбожници ондашњи, као што то раде данашњи безбожници, жртвовали мислећи да ће тиме избрисати сјећање на њега и на његову жртву. Међутим, њихови трагови, као и трагови свих злочинаца и до њега и послије њега, до данас, смрде нечовјештвом, богоубиством и човјекоубиством а њихов траг остаје све свјетлији, чудеснији и примјер њихове жртве остаје примјер за свеукупно човјечанство. Њихова жртва која је Христолика као што је Христос себе жртвовао за живот свијета тако су се цар Николај и царица Александра и деца њихова жртвовали за живот и спасење велике православне Русије и свих земаљских народа, на првом мјесту свих словенских народа“, нагласио је Митрополит.

Он је поменуо и мученичку смрт Драже Михајловића који је такође на данашњи дан пострадао од исте те безбожне идеологије и који је, иако га данас оспоравају и проглашавају злочинцем, добио орден и од Трумана и Шарла де Гола.

„Све су то жртве које су се жртвовале за добро човјечанства, за будућност и сваки напредак на челу са Царским страстотерпацима Николајем и Александром и њиховом дјецом као јагањци закланом за Христа чија се крв помјешала са крвљу Голготског мученика – Јагњета Божјег закланог за живот свијета“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Митрополитов је додао да је у Рустову прије десетак година и подигнута црква посвећена Светим царским мученицима, као и спомен камен код манастира Дајбабе гдје су у камену усклесани њихови свети ликови.

„Цар Николај у Црну Гору је долазио и док је био жив. Благодарећи њему је подигнута црква Светога Василија Острошкога у Никшићу и онај царски мост који везује Никшић – стару Ерцеговину са Црном Гором. Благодарећи њему 1910. када је крунисан краљ Никола Први Петровић је положен камен-темељац цркви Свете Тројице између Владиног дома и Биљарде. Тај камен темељац се чува у Митрополији као и пројекат да се храм сагради изнад Цетињског манастира по благослову ондашњег Митрополита црногорско-приморског Гаврила, потоњег Патријарха српског. Он је сасијекао горе ону камену стијену и ту припремио да се гради храм Божије љубави, храм Свете Тројице-појаснио је митрополит.

Господин Амфилохије је подјсетио да је и од садашње власти, предсједника државе, предсједника Владе Црне Горе, тражи и даље да испунимо завјештање краља Николе Првог јер на камену пише Овај храм се подиже за вријеме краља Николе Петровића подиже га августа мјесеца 1910. године цар Николај Романов. Митрополит црногорско-приморски је рекао да ће тај камен темељац бити уграђен у храм Свете Тројице изнад Цетињског манастира и да ће се у њему, ако Бог да, смјестити три велике светиње које су такође преко царске породице Романов стигле до нас.

Рука Св. Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег и икона Пресвете Богородице Филермосе, Марија Фјодоровна поклонила је краљу Александру Карађорђевићу, великом добротвору који је примио стотине хиљада најугледнијих Руса тога времена и преко 30 епископа Руске заграничне цркве на челу са Антонијем Храповицким Митрополитом кијевским – кандидатом за московског Патријарха 1918. прогнаних од бољшевика. Нажалост и краљ Александар мученички је пострадао.

-Убијен је у Француској. Прва жртва нацифашизма европског и тоталитаризма а у исто вријеме и он је жртва бољшевичка, јер су замјерили што је примио велики број прогнаних Руса. То је била његова кривица као и то што је обједињавао Балкан и саградио Југославију која се распала на пет-шест колонија -, казао је владика.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ У РУСТОВУ ПОРУЧИО: Романови и Дража мученички пострадали се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, на Велики четвртак 5. априла 2018. љета Господњег, служио је са свештенством Свету архијерејску Литургију Тајне вечере у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца.

Након читања зачала из Светог Јеванђеља о Тајној вечери Христовој и Јудином издајству, сабранима је бесједио Високопреосвећени митрополит, који је између осталог казао да Христос на Тајној вечери сабира своје ученике и установљава Свету Тајну Причешћа.

„Ми се кроз вјекове сабирамо око Тијела и Крви Његове, око Господа распетог. Када је Господ показао неизрециво своје смирење и опрао ноге ученицима, показао им је да се у томе смирењу открива лице Божије овоме свијету и то је призив људима да имају смирење и пред Богом и једни према другима и поштују једни друге, јер као што Он није дошао да му служе, него да служи и да живот свој положи за ближње своје, тако призива и оне прве Његове ученике и Његове ученике до данас и нас данас призива на то и такво смиреноумље и призива све људе свих земаљских народа, јер је то једини пут истинског спасења човјековог, његовог поклоњења пред лицем живог Бога и његовог поштовања према сваком људском бићу као према икони Божијој“, казао је Митрополит Амфилохије.

Он је додао да се Бог открива у пуноћи своје, доброте, мудрости, љубави, свога смирења, открива се као јагње које иде на заклање за живот свијета и истински пастир који жртвује себе за стадо своје, народ свој, који не тражи ништа за себе него се сам дарује другоме.

„Тиме заиста Господ открива прави начин нашег односа једних према другима и према Богу. Открива да су заиста оне двије заповијести темељ свих закона земаљских. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и ближњег свог као самог себе и не само као самог себе него више, јер нема веће љубави него оне да неко живот свој жртвује за ближње своје на начин како се Христос жрвовао за човјечанство, за сву своју творевину“, нагласио је Високопреосвећени митрополит.

Владика Амфилохије је казао да Христос сабравши ученике око хљеба и вина и претворивши их у Тијело своје и Крв своју, установљава Тајну Светог Причешћа у којој се открива тајна Бога као љубави неизрециве, тајна наше љубави према Богу и једних према другима и смисао творевине Божије, хљеба који једемо, вина којег пијемо, нашег живота, тијела, душе. Он је казао да су сви свети Божији људи свети зато што су општили са Господом, трудили се да држе заповијести Његове и зато што су примали Његово Тијело и Његову Крв.

„Међу те свете Божије људе, изабранике Божије је и Свети Отац наш Василије који нас вјековима сабира овдје око Христа Господа преко свога ћивота, својих светих моштију. Управо зато што је примао Тијело и Крв Господњу, што је овдје служио Господу на његов начин, зато је и ово мјесто постало свето сабиралиште, јер се Свети Василије никада од свог дјетињства није одрекао Господа“, истакао је Митрополит Амфилохије.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Свети Василије нас вјековима сабира око Христа се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Трибина „Ријеч“ УКЦГ, у оквиру сегмента Нове књиге, представиће песничку збирку „Трептаји неизрецивог“ Митрополита Амфилохија, чиме уједно изражава и јавну захвалност Митрополиту Амфилохију који је Трибини “Ријеч“ УКЦГ  пружио прави дом, омогућивши континуирани књижевни рад УКЦГ.

Митрополит Амфилохије (Ристо ) Радовић, рођен је 7. јануара 1938. године у Барама у Доњој Морачи. На Богословском факултету дипломирао је 1962. године, а упоредо је студирао и филологију на Филозофском факултету у Београду. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, где је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). У Атини је одбранио докторат о Св. Григорију Палами. Докторат  Московске духовне академије, Института теоологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Св. Сергија у Паризу, 2012. и Санктпетербуршке духовне академије 2014. године

Митрополит Амфилохије се, осим теологије и философије, бави есејистиком, преводилаштвом и поезијом.

Објавио је следећа дела: „Тајна Свете Тројице по учењу Св. Григорија Паламе,“,“Синаити и њихов значај у Србији XIV вијека“, Филокалијски покрет XVIII и почетком XIX вијека, Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару“, „Преподобни Рафаило Банатски“, „Враћање душе у чистоту“,“ Нема љепше вјере од хришћанске- православна вјеронаука“,“ Увод у православну философију васпитања,“ „Свети Сава и Светосавски завјет,“ „Светосавско просветно предање и просвећеност Доситеја Обрадовића“,“ У Јагњету је спас“(пјесме), „Историјски пресјек тумачења Старог Завјета“,“ Тајна Свете Тројице по учењу Св. Григорија Паламе“(докторска дисертација), „Божић, загрљај Бога и човјека“, „Васкрс- дар живота вјечнога“, „У почетку бијаше Слово“, „Часни крст Христов и Косовски завјет“, Косово је глава Лазарева“, „Тајна Христа и тајна свијета“, „Литургија и подвижништво“; „Са извора воде живе“I и II,“ Љетопис новог косовског распећа“I II, „Разговори о духовном животу, Цркви и друштву“, „Тајна Свете Тројице“, „Богословска слова“ I, „Поменик новог косовског страдања (дневнички и други записи Митрополита Амфилохија из времена НАТО окупације Старе Србије – Косова и Метохије 1999. и 2000. године (на српском, руском и енглеском језику).

Митрополит Амфилохије је преводилац бројних дела са грчког језика. У његовом преводу објављене су беседе, студије, романи, есеји.

Добитник је најзначајнијих књижевних награда, као и одликовања и медаља: „Богородица Тројеручица“ (Међународна награда, Чикаго, 2005), „Макаријево слово“ (УКЦГ, 2010), „Извиискра“ (2012), Орден Његоша Првог реда Репулике Српске (1994), Орден Ломоносова Националног комитета друштвних награда Руске Федерације (2001), Медаље доброчинства поводом 50 година од упокојења краљице Јелене Савојске (2002), Орден Светог Александра Невског (2003), Орден за вјеру и вјерност Фонда Андреја Првозваног и Центра националне славе Русије (2006), Орден Светог Кирила Туравског Бјелоруске Православне Цркве (2008), Орден Светог равноапостолног Кнеза Владимира Украјинске Православне Цркве (2012), Орден Светог архангела Михаила Академије наука из области безбједности из Москве (2013), Орден у спомен на напоре на добро Свете Цркве поводом 1025-годишњице крштења Русије, Руске Православне Цркве (2013), Ордена Краља Петра Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године (2014), Орден Светог страстотерпца цара Николаја Романова Међунарoдне награде “Слава Русије“ под покровитељством Руске заграничне Цркве (2014).

О књизи “Трептаји неизрецивог“ говориће песници: Новица Ђурић, председник УКЦГ, Будимир Дубак (аутор  Предговора), Радомир Уљаревић (издавач) и Милица Краљ, уредник Трибине.

Вече ће се одржати у четвртак, 22. марта у 19 часова у Духовном центру „Симеон Мироточиви“ Немањина обала, Предград 31.

Чланак „ТРЕПТАЈИ НЕИЗРЕЦИВОГ“: Представљање песничке књиге Митрополита Амфилохија се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је данас да је недавна посјета црногорског премијера Душка Марковића самопроглашеном Косову срамота по Црну Гору.

Он је истакао да се ништа срамније у историји Црне Горе није догађало од тога што се данас догађа са Косовом и Метохијом.

Митрополит Амфилохије подсјетио је да је Црна Гора метох Цетињског манастира и да су изворни Црногорци манастирски синови.

Митрополит Амфилохије је рекао да то што је Црне Горе постала метох, а Црногорци манастирски синови, то је благодарећи Метохији, благодарећи Пећкој патријаршији, коју је ослободио краљ и господар Црне Горе Никола Петровић 1912. године и за коју су хиљаде Црногораца жртвовали своје животе.

„Нека Бог поврати памет онима који су је изгубили, који су обољели од мувљег памћења, а то мувље памћење сад проглашавају за спасење и за будућност. Ништа на том мувљем памћењу није саграђено нигдје у историји, па неће ни овдје бити“, рекао је митрополит Амфилохије, преносе црногорски електронски медији.

Самопрозвана Влада Косова јуче је на свечаној сједници поводом десете годишњице једностраног проглашења независности усвојила заједничку изјаву, анекс споразума о демаркацији границе са Црном Гором, а који су потписали у петак, 16. фебруара, у Подгорици Хашим Тачи и Филип Вујановић.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Марковићева посјета Космету-срамота по Црну Гору се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије тражи од власти да престане прогон из Црне Горе православних свештеника, монаха и вјерских службеника који су страни држављани.

Митрополит Амфилохије оцјењује да је оспоравање правног статуса Православне цркве кроз наводне „аргументе“ да није регистрована по Закону о правном положају вјерских заједница од 1977. године и упућивање цркве која вјековима постоји у Црној Гори на некакву „регистрацију“, која није прописана законом, не представља ништа друго него продужетак идеолошке борбе против цркве.

„Обавеза регистрације не постоји по закону, те нико, па ни црква, није дужна да поступа и чини радње које законом нису прописане“, рекао је митрополит Амфилохије за подгорички „Дан“.

Он истиче да бројна важећа рјешења, одлуке и правоснажне судске пресуде утврђују и потврђују да Митрополија и све епархије Српске православне цркве /СПЦ/ у Црној Гори имају неспоран правни статус.

Митрополит Амфилохије је, коментаришући нови Закон о странцима који је јуче усвојен, а према којем ће свештеници из Србије и БиХ морати да полажу црногорски језик и прилажу потврду о регистрацији вјерске организације за коју раде, да би добили привремени боравак, подсјетио предсједника Скупштине Црне Горе Ивана Брајовића да му је док је био министар унутрашњих послова послао допис у којем га је упознао о томе да хришћанска црква постоји на овим просторима од четвртог вијека.

„Још једном и изнова позивамо МУП Црне Горе да прекине са прогоном и изгоном више свештеника и монаха који немају црногорско држављанство. Упорно се пренебрегава чињеница да је ријеч о људима који никада нису имали проблем са законом и који су лојални грађани Црне Горе“, рекао је митрополит црногорско-приморски.

Он је нагласио да је и овај проблем вјештачки изазван јер су свим свештеницима и монасима без црногорског држављанства годинама уназад редовно одобравани привремени боравци управо по прописима који су и данас на снази.

Митрополит Амфилохије је поручио да од надлежних државних органа Црне Горе очекује да се што прије приступи припреми и доношењу новог закона о слободи вјероисповијести и црквама и вјерским заједницама, закона о реституцији одузете имовине цркава и вјерских заједница, као и припреми уговора са СПЦ у истом обиму права као што је већ учињено у случају Римокатоличке цркве, Исламске и Јеврејске заједнице.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Зауставити прогон свештеника Српске православне цркве се појављује прво на ИСКРА.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Фото: Новости)

Митрополија црногорско-приморска и Црквена општина Подгорица организововале су вечерас у Подгорици централну Светосавску академију за Црну Гору, коју је благословио Његово високопреосвештенство митрополит Амфилохије.

„Носилац живота и нове наде у нашем роду светосавком, и онај који нас је повео тим путем и води у живот вјечни, јесте управо Свети Отац наш Сава, којем је посвећена ова академија“, рекао је митрополит Амфилохије у поздравном обраћању.

Он је истакао да је Косово схваћено као изданак светог града Јерусалима, гроба Христовог, који је живоносни гроб и он рађа нови живот и нову наду.

Митрополит црногорско-приморски нагласио је да је свјетлост косовске гробнице опредјељење за оно што је вјечно и што је непролазно, што значи за вјечни живот, а не за смрт, то је и опредјељење на које је призван људски род и човјечанство.

„Зато се радујемо што припадамо таквом народу који се опредијелио за Цартво небеско, који је то схватио и непрекидно поима ријечи цара Лазара: `Да је земаљско за малена царство, а небеско вјечно и довијека`“, рекао је митрополит Амфилохије.

Он је оцијенио да се преко оног што се данас догађа са Косовом и оног што се догађало са њим већ шест стотина година, прелама судбина и Европе и свијета.

„И ми вечерас и у ово вријеме ходимо путем Светог Оца Саве и Светог цара Лазара“, поручио је митрополит.

Бесједу о Светом Сави говорио је и професор са Косова и Метохије Живојин Ракочевић из Грачанице.

У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења током Светосавске академије били су изложене три реликвије Сетог Саве Равноапостолног, првог архиепископа српског – Крст /ризница Манастира Савина/, Епитрахиљ/ризница Цетињског манастира/ и Патерица /ризница Манастира Мораче/.

Затим је изведен богат духовни, културно-умјетнички програм у којем су учествовати црквени хорови из Никшића, Подгорице, Цетиња, фолклорни ансамбли, етно-групе и народни гуслари.

У Црној Гори, Србији и Републици Српској сутра се обиљежава Савиндан, празник Светог Саве, заштитника српских школа.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Преко Косова се прелама судбина Европе и свијета се појављује прво на ИСКРА.

(Александар Вучић) Фото: РТС

Председник Србије Александар Вучић неће коментарисати изјаву митрополита црногорско-приморског Амфилохија до 14. јануара, када ће на Јавном сервису говорити и о тој и о другим оптужбама на његов и рачун тима који води.

Танјуг је данас више пута покушао да добије коментар председника Вучића на Амфилохијеву изјаву у којој је изразио бојазан да политика председника „води издаји Србије и Косова“, а из Кабинета председника је речено да о томе неће говорити до 14. јануара.

„Тада ће на Јавном сервису говорити и о тој и о свим другим оптужбама на његов и рачун тима људи који води“, речено је Танјугу.

Раније су државни званичници реаговали на Амфилохијеву изјаву.

Генерални секретар председника Републике Никола Селаковић рекао је за РТС да је реч о човеку који је „живом Вучићу двапут одржао опело“ и да Вучић неће наставити политику додворавања Амфилохију, већ политику која води до повећања броја Срба на КиМ.

Министар одбране Александар Вулин је рекао да од клетви Амфилохија Радовића ни један Србин на Косову и Метохији није ојачао, али да је од напора Александра Вучића косовска независност постала много слабија.

Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић каже да је председник Србије Александар Вучић последњи човек у Србији коме се може рећи да не води рачуна о Космету и нашим грађанима који тамо живе. Навела је да очекује да ће се појачавати напади националиста на Вучића како се унутрашњи дијалог о Космету буде ближио крају.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да је Амфилохије, нажалост, већ два пута живом Вучићу држао опело, а ова његова изјава је опело улози њега као духовника.

Заменик председника СПО-а и посланик Александар Чотрић изјавио је да митрополит Амфилохије и сви потписници Апела за одбрану Косова и Метохије касне пуне две деценије и да је тај апел требало да пошаљу Слободану Милошевићу.

Историчар др Александар Раковић са Института за новију историју Србије сматра да је Амфилохије изнео став у своје лично име, а не у име СПЦ. Подсетио је да је став СПЦ изричит и поновљен у Божићној посланици патријарха Иринеја, коју су потписали сви српски архијереји. Тај став, истиче Раковић, гласи да не долази у обзир нити признавање сецесије, нити подела Косова и Метохије.

Чланак Вучић о Амфилохијевој и другим оптужбама 14. јануара се појављује прво на ИСКРА.

Цетињски манастир, седиште Митрополије црногорско-приморске (Фото: РТС)

Свештеници Митрополије црногорско-приморске саопштили су да подржавају митрополита Амфилохија и да осуђују реаговања на његову изјаву називајући их хајком против митрополита.

Свештенство критикује српске политичаре Николу Селаковића, Зорану Михајловић, Марка Ђурића и Александра Вулина, наводећи и да питање Косова није београдско већ свесрпско.

„Знамо и сведочимо да митрополитова, често пута и оштра реч, није упућена лично ни против кога него је искључиво изговорена за добро, за очување не само Косова и Метохије него и образа и угледа оних који доносе судбоносне одлуке у овом народу“, тврде у саопштењу архијерејски протопрезвитери у Митрополији црногорско-приморској, преноси портал Аналитика.

Свештеници сматрају да „медијска хајка“ показује да је „проблем много дубљи“ од једне митрополитове изјаве и да такве реакције може да произведе само „истина коју је митрополит Амфилохије рекао“.

У саопштењу наводе да их забрињава што су, како кажу, „челници Србије кренули да спроводе дукљанско-монтенегрински приступ Косову и Метохији“.

Критикују што се „на овом примеру показује интенција да се косовскометохијско питање искључиво представи и решава као ‘србијанско’, београдскопашалучко, а не као свесрпско питање“.

Свештенство Митрополије црногорско-приморске сматра и да унутрашњи дијалог о Косову и Метохији није потребан и наводе да подржавају речи српског патријарха Иринеја да се никада не сме дати сагласност на отуђење Косова.

Огласио се и један од потписника Апела за одбрану Косова и Метохије, професор Милош Ковић, који је такође изразио протест због „срамног напада“ на митрополита Амфилохија, саопштено је из ДСС-а.

Двери су такође реаговале саопштењем у којем оцењују да председник Србије неће моћи да убеди СПЦ у исправност своје политике поводом Косова и Метохије.

Чланак „МЕДИЈСКА ХАЈКА“: Свештенство Митрополије црногорско-приморске подржава Амфилохија се појављује прво на ИСКРА.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Фото: Новости)

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије сматра да је савремени човек у опасности да се Христово рођење, које открива најдубљи смисао свега постојећег, претвори у комерцијални обичај.

„Онога кога је дубље и здраво људско памћење запамтило као Божић Бату, као Бога који је постао наш бата, брат и вечни сабрат, подаривши човековој природи, као Богочовек, не само човештво, него вечно богочовештво као меру човековог савршенства, претвара у Деда Мраза“, навео је Амфилохије у Божићној поруци.

Амфилохије истиче и да је сваки абортус богоубиство.

Како наводи, поставши дете „најлепши између синова људских“, како га назива пророк Божји још пре његовог рођења, он својим рођењем освећује тајну сваког зачећа детета и рођења.

„Отуда сваки абортус – чедоморство, представља, не само човекоубиство, него и христоубиство, богоубиство. Зато није случајно да је чедоморство озакоњено управо у временима атеизације људског рода“, сматра Амфилохије, преноси РТ ЦГ.

„Као што је сва творевина Божја – радионица живота, тако, изнад свега, материнска утроба, утроба жене је створена да буде радионица живота односно мајка и то радионица вечног, бесмртног живота. Уништавањем природе око нас лишавамо је њеног богоданог смисла, убијањем зачете деце, материна утроба се претвара у радионицу смрти“, рекао је Амфилохије.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Савремени човек у опасности да се Христово рођење, које открива најдубљи смисао свега постојећег, претвори у комерцијални обичај се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Кад год „напредни расрби“ желе некога да нападну, а одавно нема повода, онда им митрополит Амфилохије увек послужи као неко на кога се ваља натресати. И никад у томе неће погрешити. Ово не говори толико о неправди, колико говори о томе да је, с обзиром на све ово, митрополит Амфилохије неко кога се они плаше и у коме виде стуб српства и духовности. Дакле, када они нападну, то није напад, већ комплимент.

Сада су нашли за сходно да тврде како је Амфилохије Радовић саставио „политички памфлет“ о Косову и Метохији, тачније, апел за одбрану Косова. Мене интересује како то да је њима уопште стало до тог истог Косова и тога ко шта о њему прича? Зар то није оно Косово кога су се ти „Европејци“ одрицали и признавали као независну државу? Је ли то оно исто Косово за које тврде да никада није ни било српско? Да ли је то исто оно Косово до којег тим људима није стало? Ако је то исто Косово које их се никада није тицало, зашто их се сада тиче?

Видевши да је „унутрашњи дијалог о Косову“ постао „унутрашњи монолог“ Александра Вучића и да је неминовни закључак тог дијалога признање Косова као самосталне државе, хвала Богу да се појавио неко ко има бољи предлог. И није се јавио било ко, већ митрополит Амфилохије који је, а ко је читао знаће, написао више књига о Косову, него што су његови нападачи прочитали уопште! Дакле, никог погоднијег и позванијег и нема да о Косову и Метохији прича од митрополита Амфилохија који је ишао на Косово када је било најтеже, извлачио српске лешеве из рупа, држао опело сваком Србину на којег су набасали, одбијао да скине мантију када је сво монаштво и свештенство ишло у цивилу и задужио то Косово толико да српски народ никада не може да му се одужи. Ко год прича супротно, може бити необавештен, злонамеран или оба заједно, што је најчешћи случај.

Наравно, сада долазимо до тога да тај расрбљени несој потеже старе увреде на рачун митрополита. Сада ће он, врло брзо, постати „Ристо Сотона“, „пуковник УДБЕ“, „великосрпски националиста“, „женомрзац“, „екумениста“ и све оно што су измишљали деценијама не би ли га компромитовали. Све што сам ја изрекао о њему, постоји снимљено и лако је проверљиво, али њима није то уопште важно. Службе дезинформисања раде боље него икада и омиљена мета су им људи којима је стало до Србије, а са њом као њеним неодвојивим делом, и до Косова. Када неистину кажете, или објавите, три пута, онда она постаје истина за онај глупљи део народа.

Да је „Ристо Сотона“ онда би он овој некрсти био идол, као што Сотона и јесте, ако је судити по њиховим узорима, акцијама и опредељењима. Да је женомрзац, баш би му стало да упозорава Српкиње да не абортирају. Да је екумениста, баш би га било брига да свој век проведе у Црној Гори и обнавља православље у земљи која га се одриче. А да је пуковник УДБЕ, баш би ико смео тек тако њиме уста да испира и то јавно говори.

Што се мене тиче, драго ми је што је СПЦ нашла за сходно да је се Косово и Метохија тичу, не само декларативно, већ и желе нешто по том питању и да учине. Ништа природније од тога, јер Косово и Метохија јесу стубови наше вере, нације и идентитета као њиховог производа. И кад се Влада Србије пита за Косово, то је неморално, јер откуд то да се људи, ако их тако можемо назвати, питају за божје? Још ми је драже што је на њеном челу, када причамо о овом апелу, баш митрополит Амфилохије. Најдраже од свега ми је то што то иде на живце онима који кажу да их се Косово не тиче.

Само ми није јасно, зашто Монтенегро уопште жели да се изјашњава о питању Косова или онога о чему говори митрополит Амфилохије? Зар ви нисте признали Косово као независну државу и тако га се одрекли? Тиме сте изгубили свако право гласа!

Нека будем и националиста, шовиниста, хомофоб, затупљени Србин, традиционалиста, заостао и све оно чиме овенчавају Србе који воле своју земљу и нешто за њу чине, све ћу то схватити као комплименте, јер долазе од оних које не можеш да увредиш ничим, јер никад нису били сигурни у то шта су они уопште!

Што се тиче митрополита Амфилохија, нека га Господ поживи да се може још борити, на свој начин, за Србију, за веру и за нацију. Знам да бих ја, ако би ме ико питао, сваког момента нашао за сходно да станем уз њега и његова дела, јер знам њихову и његову вредност. Не да не бих поцрвенео од стида, чиме све ово сматрају ти идиоти, већ бих био препоносан што једном таквом помажем у борби за своју земљу коју издаје како ко хоће, а нико руку да јој пружи да устане. Косово је одувек Србија и ако је то мислио Његош, да останемо само на њему, ко сам ја и ко смо сви ми да порекнемо једног таквог?

Чланак МИЛАН РУЖИЋ: Бити уз митрополита Амфилохија, значи бити уз Косово се појављује прво на ИСКРА.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Фото: Sputnik/ AFP 2017/ ANDREJ ISAKOVIC)

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије изразио је наду да ће се актуелна црногорска власт вратити правом путу, односно Косову и Метохији, и да ће се покајати што је признала тобожње независно Косово.

„Тај чин актуелне власти Црне Горе највеће је њено издајство у историји и то не само према Косову, него и према Црној Гори“, рекао је митрополит Амфилохије у Подгорици на промоцији књиге „Од Косова до Јадовна“ умировљеног владике Атанасија.

Оцијенивши да се данашња Црна Гора „гради на темељима братоубилаштва“, митрополит Амфилохије је поручио да се на томе не може изградити стабилна држава.

„Камен-темељац данашње Црне Горе постављен је приликом рушења капеле на Ловћену, а признање лажне државе Косово од црногорске власти је наставак тог злочина“, рекао је митрополит Амфилохије.

Он је поручио да ће се Црна Гора „вратити себи када се врати Косову и Метохији“.

„Црна Гора се мора градити на идејама краља Николе и краља Александра Карађорђевића“, рекао је владика Амфилохије и додао да Црна Гора не смије да заборави на страдања на Косову и Метохији.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: „Власт у Подгорици да се покаје због признања самопроглашеног Косова“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Савез писаца Русије одликовао је Његово високопреовештенство митрополита црногорско-приморског Амфилохија највишим признањем – Златном медаљом Пушкина.

Медаља је митрополиту Амфилохију додијељена за књигу „Љетопис новог косовског распећа“.

Признање које носи име славног руског пјесника митрополиту црногорско-приморском уручила је синоћ на свечаности у крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици члан Московске управе Савеза писаца Русије пјесникиња Татјана Коти.

Чланак Митрополиту Амфилохију Златна медаља Пушкина се појављује прво на ИСКРА.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Фото: Sputnik/ AFP 2017/ ANDREJ ISAKOVIC)

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије истакао је у Лучинданској поруци да Црна Гора „данас страда ради усијаних глава и губи младе животе“, као и да је од свега најопасније „продубљивање диоба, старих и нових, међу браћом“.

Владика Амфилохије је оцијенио да начин живота и навике других народа, „које не приличе ни њиховим изворним културама, овдје, на силу унесене, праве смутњу и невоље“, те да су „морални разврат и невиђена глад за земаљском храном, донијела мржњу међу браћом и удаљиле дјецу од родитеља“.

„Никада у свом постојању, житељи Црне Горе нису тако безобзирно настојали да се обогате на штету другога, као што то чине данас. На штету комшије, пријатеља, а поготово на штету оних који су запослени и унајмљени да раде под њиховим кровом. А опет, никада више није било оних Црногораца без имања и без посла, него данас“, навео је је владика Амфилохије.

Он је указао да мали број њих нешто уопште зарађује, а већина то ради на штету запослених и оних који купују и користе њихове услуге.

„Ако неко од наше браће и сестара има срећу да негдје ради – тај нема слободног дана, многи немају ни осигурања, ни пристојне плате. Такви нисмо били никада једни према другима, него смо знали и умјели, по јеванђелски, да чинимо чашћу `једни друге већима`. Један мали број се енормно обогатио на рачун других“, навео је митрополит Амфилохије.

Он је додао да је од свега најопасније „продубљивање диоба, старих и нових, међу браћом“.

„Из свега овога рађа се највеће зло, које нас је у овим данима могло задесити, а то су бројна убиства и међусобице, братска крв, која се лије улицама Подгорице, Бара, Никшића, Херцег Новог, Котора, Будве, Цетиња…“, нагласио је владика Амфилохије.

Према његовим ријечима, „млади момци, они који би требало да буду слични онима које Његош у `Горском вијенцу` назива цвијетом и снагом Црне Горе, узимају једни другима живот и тако дају повода за крвну освету, већу и страшнију од оне против које се борио Свети Петар Цетињски“.

„Тако Црна Гора данас страда ради усијаних глава и губи младе животе“, истакао је владика Амфилохије.

Он је упутио „пастирски позив, свима онима који на било који начин скрећу са пута Светог Петра Цетињског Чудотворца и помиритеља, особито онима који проузрокују и који су уплетени у ова нова братоубиства и крвопролића, и који, отимајући једни од других, живећи у новим крвним осветама, да моментално престану са сваким насиљем и неморалом“.

„Нека више нико не чини неправду браћи својој, отимачином и угрожавањем живота ближњих својих!“, поручио је митрополит Амфилохије у Лучинданској поруци.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Морални разврат донио мржњу међу браћом се појављује прво на ИСКРА.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Фото: Sputnik/ AFP 2017/ ANDREJ ISAKOVIC)

„Када читам књиге дневника из Светог писма, као да читам оно што се догађа данас између Србије и Црне Горе, између ових државица овде које сада стварају свака неку своју колонију, а нарочито ово несрећно, лажно Косово. Као да је већ предвиђено пре две хиљаде година шта ће се догађати овде код нас.“

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић посетио је 62. Међународни београдски сајам књига. Спутњик га је срео у Хали 4 и у паузи између обиласка штандова имали смо прилику да поразговарамо са њим.

На питање шта то Црква има ново да нам понуди у виду литературе на овогодишњем Сајму, митрополит је одговорио да је задовољан новим насловима којих је све више из године у годину.

„Ја се сећам времена, а није то давно било, кад овде нисте могли наћи ниједну црквену, духовну, хришћанску књигу. А сада видим толико разноликих штандова, не само црквених, који овде сваки на свој начин, негују то исконско хришћанско, црквено, духовно, морално наслеђе и мислим да је то много добро и да је у томе будућност Србије.“

Амфилохије је открио за Спутњик да тренутно чита књиге дневника из Светог писма.

„Јутрос сам читао о Соломону, Давидовом сину који га је наследио и о једном од његових великих војсковођа који је загосподарио са десет јеврејских племена у Израелу. Сину који је напустио пут свога оца, цара Давида, Бог је оставио само два племена, Јудино и Венијаминово. И тако је до данас остало, јеврејски народ је подељен на Израелце и Јудејце. Јудејци су се ипак вратили у Јерусалим, то је здрава струја јеврејског народа и управљају сада судбинама света помало. Када то читам као да читам оно што се догађа данас између Србије и Црне Горе, између ових државица овде које сада стварају свака неку своју колонију, а нарочито ово несрећно, лажно Косово. Као да је већ предвиђено пре две хиљаде година шта ће се догађати овде код нас. Управо се то догађа.“

Црногорски митрополит нагласио је за Спутњик да га посебно радује чињеница што је на више штандова београдског сајма запазио дела владике Петра II Петровића Његоша.

„Његош се, нажалост, сада у Црној Гори, у црногорској просвети и школству потискује. У Црној Гори сада је на делу изричито инсистирање на стварању новог идентитета. Нови идентитет Црне Горе везује се по вертикали за дукљанство, али не оно изворно дукљанство Светог Јована Владимира. Чак и када се везује за њега, везује се унакажено. Зетско наслеђе, односно период после Немањића апсолутно је избрисан јер њега треба ’уништити“. Иде се до те мере да у школама у Никшићу деца у 5. и 6. разреду уче да су Свети Сава и Свети Симеон окупатори. Мене називају окупатором. Буквално сам нападан да сам окупатор иако сам рођен у Црној Гори, иако су моји преци војвода Мина, кнез Рашко и сви остали који су сјединили Црној Гори Морачу и Ровце 1820. године.“

Наш саговорник се запитао куда је то кренула Црна Гора, како каже, под капом Монтенегра и где је нестала земља која је вековима била везана за Рашку, где је нестало Цетиње као носилац идеје обнове Душановог царства.

„Сад је то кренуло неким другим путем, али, што се каже, свака сила до времена, а Божија свевремена. Круном Стефана Дечанског се крунисао краљ Никола и ми је чувамо у музеју у Цетињском манастиру. Сад ови продају круну којом се крунисао цар, продају Дечане и Пећку патријаршију, Косово и Метохију. То је била душа Црне Горе још од времена Јована Владимира, а нарочито 1912. године. Они то продају злочинцима, којима су руке крваве до рамена, Тачију и осталој дружини, најгорој који су на срамоту шиптарског часног народа. Шиптари су један народ који има своју историју, али ови узимају образ, а наши им помажу да узму образ своме народу, а у исто време да угрожавају биће нашем народу“, поручује митрополит и позива се на речи Александра Невског.

„Бог није у сили, него је у правди, рекао је Невски. Подигли смо му крипту, крипта је у Храму Александра Владимира — Александра Невског. Подижемо Манастир Светога преподобнога Сергеја Радонишког под Румијом, где су Рускиње монахиње моје и монаси. Подижемо Манастир Свете Матроне Московске. У Манастиру Русту припремамо седа подигнемо споменик породици царској, чувамо царев мост, задужбину, спремамо подизање Цркве Свете Тројице на Цетињу иза Цетињског манастира са каменом темељцем који је положен 1910. године, приликом крунисање краља Николе, између Биљарде и Владиног дома. На том камену темељцу пише да га је саградио Цар Николај II за годину дана“, објаснио је митрополит Амфилохије Радовић за Спутњик.

Чланак АМФИЛОХИЈЕ: Свето писмо предвидело све ово на Косову се појављује прво на ИСКРА.

(Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је данас да је крст са подгоричке Сахат-куле, око чијег враћања се води полемика у овдашњој јавности, надгробни споменик онима који су ослободили Подгорицу за вријеме књаза Николе Петровића.

Митрополит Амфилохије је у литургијској бесједи у Цркви Светих архангела у селу Дупило у Црмници, крај Подгорице навео да нико не би требало да руши светиње и обнавља мржњу.

„Сад се видим нагађају хоће ли га вратити или неће. А уствари, они који су га скинули дошли су из Турске. Свака част, дошли су овдје да обнове неке ствари, да Црногорци зараде мало пара. Све је то добро, али то не значи да треба да руше светиње, да руше спомен-крст подигнут ослободиоцима Подгорице из 1877. године“, рекао је он.

Митрополит је навео да би то било исто као када би православни хришћани сада кренули да руше џамију у Старој вароши, која је подигнута на темељима црквеним.

Он је додао да се нада да власти неће дозволити да се деси најстрашнији злочин против Црне Горе и ослободилаца Подгорице.

„То би било обнављање мржње. А није вријеме за то, превише имамо мржње. Боље је да као браћа сачувамо све оно што се догађало, да праштамо једни другима, да се не враћамо злочинима и злочинцима него да се враћамо живоме Богу и једни другима. А у исто вријеме ми хришћани да поштујемо и цјеливамо мошти и свете крстове подигнуте у славу Божију на гробовима оних који су положили животе за вјеру, Крст часни и слободу златну“, закључио је митрополит Амфилохије.

Управа за заштиту културних добара донијела је одлуку да се током рестаурације Сахат-куле у Подгорици уклони крст док трају радови. Митрополија црногорско-приморска и управе града Подгорице траже да крст буде враћен, док у Исламској заједници најаву о враћању крста називају непримјереном.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: „Скидање крста са Сахат-куле у Подгорици би било обнављање мржње“ се појављује прво на ИСКРА.

Митрополит Амфилохије служио литургију жртвама „Олује“ (Фото: РТРС/СРНА)

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је данас поводом Дана сјећања на све страдале православне Србе у војно-полицијској акцији „Олуја“ да можда у читавој историји није било толико братоубилаштва колико у 20. вијеку и да су Хрвати довршили оно што је започео Анте Павелић.

Митрополит Амфилохије, који је у манастиру Дуљево у Паштровићима крај Будве, са свештенством служио Свету архијерејску литургију и парастос жртвама „Олује“, рекао је да је саможивост и самољубље основа сваког убиства и свакога братоубиства.

– То је основа и овога братоубиства кога данас наша браћа Хрвати прослављају као свој велики историјски подвиг, као основу стварања своје државе и своје власти – каже владика Амфилохије.

Он је рекао да српски народ, побијен и прогнан са својих вјековних огњишта не може, наравно, прихватити такво обиљежавање тога злочина.
– Ми смо народи који говоримо истим језиком, коријење нам је исто. Судбина нам је историјска иста, од иза Карпата, па ево до овдје на Балкану. А у исто вријеме вјерујемо у истога Бога. Отимати од других – то је само сатанска идеологија. То сатанско сјеме трује људе и народе да се међусобно убијају и кољу. А отето је проклето, давно је рекао народ – поручио је митрополит црногорско-приморски.

Владика Амфилохије каже да се то већ види и у Хрватској.

– Довршили су оно што је започео Анте Павелић. „Браћа“ Хрвати сад славе своју „Олују“ мржње и братоубиства. А истовремено по 20.000 браће Хрвата годишње напуштају Славонију, а пуста остаде и Лика и Далмација. Србе православне, своје комшије су прогнали, оно што нису прогнали то су побили, али зашто сад они бјеже са тих крвљу заливених огњишта. Не може ту да буде среће – отето је проклето – каже митрополит црногорско-приморски.

Поводом Дана сјећања на све страдале православне Србе у војно-полицијској акцији „Олуја“, у свим храмовима Митрополије црногорско-приморске данас су служени парастоси жртвама, а након тога чула су се звона са свих храмова и манастира у Митрополији црногорско-приморској.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Хрвати у „Олуји“ довршили оно што је зпочео Павелић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Није добро да се данашња независност Црне Горе темељи на сличним духовним и идеолошким темељима као Независна држава Хрватска или, не дај боже, као Дрљевићка „Независна“. Не заслужује то Црна Гора Светог Петра Првог и Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Светог Василија Острошког и краља Николе Петровића, поручио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у писму предсједнику Владе Црне Горе Душку Марковићу.

У митрополитовом писму се истиче да посебно радује да ће један од приоритета Марковићеве владе „бити конструктиван и разуман приступ изналажењу рјешења за превазилажење подјела у православном бићу Црне Горе“.

„У праву сте, црногорско друштво је оптерећно тим подјелама. Очевидно је свакоме разумном човјеку, не само да је оптерећено подјелама него да никад у историји те подјеле нису биле тако дубоке и свестране као у ово наше вријеме. Што је још опасније, на тим све дубљим и свестранијим подјелама се данас гради будућност Црне Горе. Што се тиче мене као митрополита црногорског (45. по реду од оснивања Епископије зетске 1220. године) већ у својој приступној бесједи на Цетињу (30. децембар 1990. године) изговореној пред патријархом Павлом, епископима, свештенством, народом, ондашњим предсједником Црне Горе рекао сам да је она ‘била и остала сабирна и саборна Митрополија, која је именом Господњим сједињавала небо и земљу, Бога и људе, Исток и Запад; древнохришћанско предање светога града Јерусалима, Цариграда и Свете Горе, предање Западне Цркве…’ При томе сам додао да је ‘овај олтар прави подигнут на камену крвавом, утемељен на том непоколебивом Темељу, саграђен на неколико стубова: Светом Јовану Владимиру, Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском, новомученику Станку Острошком и Светом деспоту Стефану Штиљановићу Паштровићу’. А то значи: на мученичкој жртви за вјеру, правду и истину; на миротворству Св. Петра и борби за Крст часни и слободу златну, на подвигу, богољубљу и човјекољубљу Св. Василија, на жртвовању до смрти за Христа и хришћанску вјеру и за своје ближње. Да је Митрополија била и остала вјековна чуварка и његоватељка у Црној Гори духовне љепоте и вјерности непролазној истини и правди Божјој, узвишених врлина чојства и јунаштва“, истакао је митрополит Амфилохије, додајући да је свој програм као митрополит видио у томе да буде, као и сви његови претходници, свједок непролазне свјетлости и светиње Божје, свједок истинске вјере, мира, помирења живих, а и мртвих, међу собом, зацјељењу братских рана у братоубилаштву пострадалих.

„Трудио сам се ових 26 година свога служења на трону Светог Петра, да остварим овај свој програм и програм Цркве Божје Цетињске, према својим моћима, да ‘објединим и окупим око једне ватре’ (коју помињете) Црну Гору и Црногорце и све људе добре воље. Та ‘ватра’ је огањ Христове истине и љубави коју је Он, како сам каже, ‘донио са неба и како би му се хтјело да се тај огањ распламса у срцима свих људи’. То је голготски огањ, који је природа саме Цркве, огањ саможртвене љубави, на којој је свуда у свијету, па и у Црној Гори сазидано све што је часно и поштено. ‘Крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти’, по Његошу“, поручује митрополит.

На том голготском огњу богољубља и братољубља се, каже он, гријала и њима се просвећивала древна Дукља Светог Владимира, немањићка и Црнојевића Зета и Црна Гора Петровића. Диобе, пак, одувијек се рађају, свуда, па и код нас истиче митрополит, због гашења тог огња саможртвене љубави, богоубиством у људским срцима и из њега неминовно рађаним братоубиствима; особито од времена бољшевичко-титоистичке идеологије која је управо засновала људско „братство и јединство на идеологији богоубиства и братоубиства.
Религија није „опијум за народ“ који треба искоријенити

„Управо је таква идеологија била оно што је, посебно код нас, а и шире у свијету, продубило постојеће диобе и максимално их проширило, обоготворивши смртнога човјека, тј. његово самољубље и земне интересе, лишавајући га бесмртног вјечног достојанства, ‘грабећ’ небу искру божествену, у скотско је селећи мртвило (Његош). Отуда није никакво чудо што је религија проглашена за ‘опијум за народ’, који треба уништити и искоријенити“, навео је митрополит Амфилохије.

Како је оцијенио, ту се налази објашњење односа према Цркви и код наших ратних револуционара, нарочито послије Другог свјетског рата, а тиме и њихове идеологије која је затровала Црну Гору диобама незапамћеним у њеној историји. Подсјећа да је, кад је устоличен за митрополита црногорског, Митрополија имала, од предратних око 300, свега петнаестак активних и пензионисаних свештеника, стотине запустјелих храмова и манастира, читаве генерације некрштених, одраслих у марксизму и атеизму, без икаквог знања о цркви и без вјеронауке (укинута 1947) образованих.

„Понадали смо се да ће политичке и друштвене промјене послије деведесетих прошлог вијека помоћи да се промијени и однос према Цркви. Да ће се омогућити њена обнова и вратити јој се имовина (то је Скупштина учинила, али је 2000. године Закон о реституцији црквене имовине повучен), и она улога коју је вјековима имала у духовном и моралном препороду народа и друштва, препороду без којег је неостварив било какав други напредак: образовни, економски, политички, друштвени… Поготово у Црној Гори коју су митрополити црногорски и створили и којој је Митрополија била кичмена мождина све вријеме њеног постојања и новијег стварања за вријеме светородне лозе Петровића. Заиста, благодарећи тим политичким и друштвеним промјенама, разумијевању, па чак и помоћи државних органа (нпр. при градњи Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици), омогућена је обнова стотина храмова, десетина манастира, градња нових храмова, од којих су најзначајнији храмови у Подгорици и у Бару, а што је најважније обнова свештеничког и монашког подмлатка, повратка Цркви мноштва народа, нарочито младих, васпостављање укинуте (1956) Будимљансконикшићке епархије (за вријеме Краљевине Црне Горе звала се Захумско-рашка)“, написао је митрополит Амфилохије.

Тзв. вртање ЦПЦ

Митрополит је истакао да се, нажалост, у времену ових нових превирања политичких, партијско-идеолошких и друштвених, једна мањинска струја у друштву, оптерећена племенском свијешћу својственом нам од давнина, васпитана у духу брозоморноатеистичке идеологије, без основног знања о Цркви, усмјерила, ради остварења својих политичких циљева, ка стварању своје „Црногорске цркве“.

Како подсјећа, по признању самих оснивача „Одбора 5 за вртање аутокефалности Црногорјске цркве“ (1993), већина њих су били атеисти.

„Та група, подржана у то вријеме Либералним савезом на челу са Славком Перовићем, каменовала је Цетињски манастир (1991) на Петровдански сабор током Литургије коју сам служио са старим митрополитом Данилом у црквеној порти. Све је било припремљено за окупирање манастира, избацивање двојице митрополита, монаштва и побожног народа, како би та група преузела манастир и Митрополију у циљу ‘вртања’ тамо њихове Црногорске цркве. Било је и рањених, замало и мртвих. Само Бог и Свети Петар су спасли тај празник од крвопролића. И сами ћете признати да стварање у Црној Гори Цркве на каменовању ћивота Светога Петра, незапамћеном у историји Црне Горе (ни у временима окупације), не може имати Божјег благослова ни за кога, а камоли за Црну Гору. Тај г. Славко Перовић, по свједочењу самог архимандрита Антонија Абрамовића пред патријархом Павлом, позвао је писмом истог (1993) да се прихвати оснивања и поглаварства тзв. ЦПЦ“, подсјетио је митрополит.

Иако је Антоније патријарху претходно рекао у Канади „да му не пада ни на крај памети да то учини, ипак је, будући читавог живота заљубљен у ђинђуве владичанске митре, дошао и пред Двором краља Николе од руље био проглашен за „митрополита“ (тај чин никад није добио ни од кога). Тако је оснивана „Црногорска црква“ – истиче се у писму митрополита Амфилохија.

Како подсјећа да се послије Абрамовића те улоге прихватио Мираш Дедеић, „Ваш гост на пријему, бивши свештеник Цариградске патријаршије, лишен свештеничког чина и од патријарха Вартоломеја стављен под проклетство, како он, тако и свако ко од њега узима ‘благослов’. О томе је патријарх Вартоломеј писмено обавијестио у своје вријеме бившег премијера Мила Ђукановића и тиме потврдио једном за свагда да та ‘вјерска заједница’ не постоји за васељенску Православну цркву“, нагласио је митрополит.

Подржана и створена од партије Либерала, једно вријеме и од СДП-а, а сада од званичне власти Црне Горе (послије 1997. године, односно послије референдума 2006, регистрована први пут 2000. године лажно се представља, како она, тако и њено „свештенство, покушава да отима храмове Митрополије, води судске процесе у том циљу, проглашавајући себе за наследницу Православне цркве Краљевине Црне Горе, иако са њом, као ни са Православном црквом уопште у свијету, нема никакве везе, ни по настанку, ни по оснивању и устројству, ни по историјском континуитету и вјеровању. Једино што подсјећа на њу и тиме обмањује лаковјерне, јесте антиканонски и противуставно узурпирани назив ЦПЦ –
каже митрополит Амфилохије.

У нормалним уставним државама, како је додао, таквима се суди за лажно представљање и криминално организовање. Митрополит додаје да је сагласан са ставом премијера Марковића да је држава дужна да обезбиједи једнаку слободу вјероисповијести за сваког грађанина Црне Горе. Запитао се да ли спада у уставну обавезу Владе Црне Горе и државних органа да региструје, законски признаје и подржава било коју вјерску заједницу, било партију или неку другу организацију под именом и са правима већ постојеће организације, у овом случају Цркве са континуитетом од осам вјекова.

„Ноторна је превара и лаж да је стварањем Краљевства СХС наводно краљ Александар укинуо ЦПЦ. У ствари, управо је Свети синод Православне цркве Краљевине Црне Горе, први од свих покрајинских Цркава-Митрополија, донио одлуку (1918) о обнављању и васпостављању јединствене Пећке патријаршије, укинуте султаном 1766. године. Цариградска патријаршија је о томе издала Томос (1922), а краљ Александар, у име државе, као што данас предсједник проглашава законе, потврдио. Сво свештенство, монаштво и православни народ у Црној Гори су то једнодушно прихватили; од тада до данас, Митрополија наставља да живи и дјела под својим именом, са својом имовином и свеправославно признатим достојанством. Као такву су је последњих двадесет година посјетили скоро сви православни поглавари, на челу са васељенским, московским и јерусалимским патријарсима, учествовали, са нашим патријархом у њеним свечаностима, освећењима великих храмова итд.“, навео је митрополит Амфилохије.

Тиме је, сматра он, Митрополија дала и даје немали допринос угледу Црне Горе на свјетском плану. Запитао се чиме то Митрополија црногорска и остале православне епархије у Црној Гори, као вјековне самоуправне епархије Пећке патријаршије, од 1931. године назване СПЦ, угрожавају државност Црне Горе.

Зар се Митрополија, наглашава митрополит, припадајући СПЦ не назива и „Црногорском“ ако неком из националних разлога смета оно „Српска“.

„То поистовјећивање Цркве са нацијом и државом од неких, показује ноторно незнање самог свехришћанског Симбола вјере, који се чита на свакој Литургији, у коме се исповиједа ‘једна, света, саборна и апостолска Црква’. Ту нема ни римске, ни грчке, ни руске, ни српске, ни црногорске, ни кинеске цркве. Још је апостол Павле прије двије хиљаде година записао да ‘у Цркви нема ни Грка ни Јевреја, ни роба ни слободњака, него су сви људи и народи једно у Христу Исусу’. Због тих појава, и у наше вријеме, поистовјећивања Цркве са државом и нацијом, на предлог наше помјесне цркве на Великом сабору на Криту (јуна прошле године), одлуке Цариградског сабора (1872), које су донијете сличним поводом везаним за ондашњи бугарски раскол, добиле су васељенски, универзални значај. Наиме, етнофилетизам је осуђен као ‘змијински отров’, као ‘проклета јерес’, која разара јединствени организам богочовјечанског универзалног Тијела Цркве Божије“, наглашава се у писму митрополита Амфилохија.

Православне цркве, као и Римокатоличка, објашњава он, по природи нису националне, иако због историјских околности неке од њих носе национални назив.

Оно што чини Цркву Црквом јесте, по митрополитовим ријечима, истинито исповиједање вјере, њено апостолско наслеђе и прејемство, епископални карактер и устројство. Цитира ријечи Светог Игњатија Богоносца: „Тамо гдје епископ са апостолским прејемством (рукоположењем), са презвитерима, ђаконима и народом служи Свету литургију, ту је ,једна, света, саборна и апостолска Црква Христова, без обзира коме народу, времену или држави припада.“

„Кажете ‘Влада неће пресуђивати која је Црква озбиљна, а која је псеудовјерска заједница. Тачно, није у надлежности Владе, односно државе, поготово секуларне као што је Црна Гора, да се мијеша у устројство Цркве. Међутим, свака уставна држава штити и разликује праву монету од лажне монете. Дужна је да законом и судом штити, брани и гарантује име, право и имовину како појединца, тако и законом признатих колектива, заједница, установа. Заиста, та права је стекла и вјерска заједница тзв. ЦГОД од тренутка свога регистровања 16. јануара 2000. године. Од тада па надаље она има право да стиче имовину, гради храмове… Међутим, поставља се питање откуд њој као новокомпонованој вјерској заједници право да узурпира име једне установе која постоји осам вјекова и тиме да угрожава, отима, присваја њена вјековна права, и то уз помоћ државних органа“, указује митрополит Амфилохије.

Црногорска влада је, додао је он, склопила „Темељни уговор са садашњим универзално признатим папом римским и његовом Католичком црквом“. Како напомиње, постоје данас десетина папа и њихових „правих Цркава“, али ниједна европска држава не склапа са њима уговоре.

Постоје такође бројне „истините“ Руске цркве, грчке „старокалендарске цркве“, чак од двадесетих година прошлога вијека и једна „Православна Турска црква“, која из истих националистичко-државних разлога пориче општепризнату Васељенску патријаршију.

„Али, колико знам, нико, па чак ни турска влада, не позива ову Цркву и њеног ‘папа Ефтима на званичне пријеме и не склапа са њом Темељне уговоре’. Зашто наша влада не позива и десетину других новоформираних вјерских заједница у Црној Гори на пријеме, од којих је притом већина призната као огранак неке шире међународно признате вјерске заједнице у свијету, не само регистрована у Црној Гори. Зашто једино форсира ову, ни од кога у свијету признату, вјерску заједницу звану ЦПЦ. И не само да је форсира него и финансијски издржава њене самопроглашене свештенике, гради јој храмове, додјељује имовину, дозвољава да шири најгнусније лажи о Митрополији црногорско-приморској и СПЦ, као и да сије вјерску мржњу, ствара диобу православног корпуса незапамћену у историји Црне Горе“, поручио је митрополит Амфилохије.

Добро је, каже он, што се народу у Црној Гори, православног наслеђа, без обзира на национално и партијско одређење, не може продати рог за свијећу.

„Чак и већи дио оних који су са идеолошко-етатистичких разлога у неком тренутку подржали ову племенскопартијску вјерску интересну заједницу временом све више схватају да се ради о пропалом, у суштини антихришћанском и антицрногорском пројекту, који нема будућности и који је срамота за изворну светопетровићевску Црну Гору и њено исконско вјерско, културно, морално и државотворно достојанство“, подвукао је митрополит Амфилохије.
Сличан пројекат у НДХ

Подсјећа и на, како је навео, један сличан пројекат из времена усташке Независне државе Хрватске. Како прецизира, Анте Павелић је, као и наши послијератни носиоци брозоморне атеистичке идеологије, покушао да уништи Православну цркву српску у усташкој Хрватској.

„Убијена су четири православна епископа, стотине свештеника, а народа православног, срушених и отетих храмова и насилно покатоличених ни броја се не зна. Но, већ 1942. године Павелић је схватио да Православну цркву српску и народ не може уништити, па је онда створио „Хрватску Православну цркву, нашавши једног излапјелог старца руског епископа Гермогена, избјеглог од Совјета, између осталих, уз помоћ чувеног Пипера Савића Штедимлије и проклетог мог Морачанина Секуле Дрљевића, творца фашистичке Независне Црне Горе на Петровдан 1941. године на Цетињу. То је исти онај Секула Дрљевић који је са усташама у Старој Градишки око 20. априла 1945. одвојио командни кадар несрећне четничке црногорске војске, кренувше, по народној, на зли пут, на челу са Павлом Ђуришићем (њих 120), све их у Сави побио (или их по некима у Јасеновцу спалио). Обезглављену војску, њих око 9.000, прогласио је за војску Независне Црне Горе са црногорским капама“, наводи митрополит Амфилохије у писму предсједнику Владе.

Ту је, подсјећа он, први пут и пјевана као државна химна „Ој, свијетла мајска зоро“ у Секулиној обради.

„Није добро да се данашња независност Црне Горе темељи на сличним духовним и идеолошким темељима као НДХ или, не дај Боже, као Дрљевићка Независна. Не заслужује то Црна Гора Светог Петра Првог и Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Црна Гора Светог Василија Острошког и краља Николе Петровића. Да узгред поменемо да је, нажалост, у том истом духу писан и прошлогодишњи Нацрт закона о слободи вјероисповијести, који, намјесто да озакони враћање, сагласно европском законодавству на које се Влада угледа, стремећи Европској унији, одузете Цркви и национализоване имовине предвиђа њено ново отимање и подржављење свега црквенога што је грађено у Црној Гори до 1918. године. Зли језици тврде да држава хоће то да учини како би то уступила ‘својој’ вјерској заједници тзв. ЦПЦ“, закључио је митрополит Амфилохије.
Прогони, судски процеси, удари на имовину…

По ријечима митрополита Амфилохија, послије благословеног разведравања над Православном црквом у Црној Гори, негдjе од 1991. до 1997. године кренуло је њено ново гоњење.

Она је, како каже, једина од свих цркава и вјерских заједница данас ван закона непризната, без „Темељног уговора“. Једино се њени свештеници, монаси и монахиње прогоне, остајући без права боравка. Њено име, идентитет и имовина су угрожени, од ње се тражи да руши своје цркве (случај цркве на Румији). Против њеног митрополита се воде судски процеси, сада су три у току, на основу оптужби да „девастира културно благо Црне Горе“, обнављањем, седамдесетогодишњој небризи и запуштености препуштених, стотина храмова и манастира. Он је, такође, на оптуженичкој клупи ради „мијешања у политику“, због његове, од претходних црногорских митрополита, наслијеђене одговорности и бриге за свеукупно духовно-образовно, морално и културно народно биће и за темељење Црне Горе, њеног напретка и вјечног достојанства на предачком јунаштву и чојству тј. на вјечним богочовјечним вриједностима, на којима је вјековима грађено све што је у Црној Гори вриједно, а не на ефимерним поробљивачким интересима хомо економикуса данашњице – нагласио је он.
Голгота

Православна црква је, каже митрополит Амфилохије, посебно у Црној Гори, била и остала на Голготи.

„Она је распета и прогоњена Црква. Навешћу само основне примјере код нас тога од 1945. године до данас. У току и послије Другог свјетског рата убијен је митрополит црногорски Јоаникије, ни данас му не знамо гроба ни мрамора, и више од 115 најбољих православних свештеника, само зато што су били вјерни Богу и Цркви и бранили своју вјеру и своја исконска права. Послије рата створено је партијско свештеничко удружење, као понушај замјене њиме вјековног устројства Цркве и њеног разарања изнутра. Суђено је десетине преосталих свештеника и затварани су, неки затвору и убијени примјер Милоша Јоксимовића 1949. године“, навео је митрополит.

Додао је да је национализована црквена имовина, која ни до да нас није враћена, да би Црква била доведена на просјачки штап, а свештеници у биједи поткупљивани за мале паре. Народ је, како указује, одгоњен од Цркве, па су стотине храмова постали пусти и празни, а десетине хиљада Црногораца некрштени и отуђени од Бога и отачке вјере и морала. Додаје да је тек 1947. године било могуће поставити новог митрополита Арсенија, који је 1954. године осуђен на 11 година затвора као „непријатељ државе и народа. Кад му је истекла казна забрањен му је повратак у Црну Г ору, четворица његових свештеника су затварани, тучени и тројица приморани да свједоче против њега на суду.

„Друга православна епархија у Црној Гори Будимљанско-полимска због насиља над епископом Макаријем и свештенством била је укинута 1956. године. Срушена је црква (капела) Светог Петра првог на Ловћену, погажено завјештање Петра другог и он утамничен у зиндан фараоновског маузолеја, гдје и до данае чами. Зато што се томе супротставио митрополит Данило и Свети синод СПЦ, против митрополита су одржане демонстрације на Цетињу, једине такве врсте у послијератној Црној Гори. Први пут се тада појавила идеја о стварању ‘Црногорске цркве’ непризнавањем њега за митрополита, да би се оправдао тај злочин. Кад су питали тадашњег главног актера рушења цркве на Ловћену – Ђурановића (неки кажу да је то био Орландић), зашто нијесу послије рата створили ‘Црногорску цркву’ одговор је био: ‘Ми смо рачунали да је Црква уништена и да ће нестати’“, написао је митрополит Амфилохије.
Гдје је неправда, ту нема слободе

Слобода која није слобода од неправди, насиља, али и смрти пролазности и ништавила представља химеру, а не истинску слободу, каже митрополит Амфилохије.

„Човјек лишен права, нарочито права на бесмртноа и вјечни живот, окован у крлетци времена и земног простора личи на миша у мишоловци“, написао је он.

„У нади да ће се садашња државна администрација ослободити од наслијеђених идеолошких предрасуда о Цркви и сачувати од модерних заблуда о човјеку и људском друштву, макар се оне звале и „европске“. У вјери да ће престати да гради будућност Црне Горе на продубљивању духовних, националних, језичких, образовних, културних диоба, тј. на располућености црногорског свеукупног бића и на ономе што Црну Гору не гради него разграђује и разара све у њој свето честито. У нади да ћемо о свему овоме моћи и усмено поразговарати, примите, господине предсједниче, изразе мога особитог поштовања“, наводи се митрополитовом писму премијеру.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПИСАО МАРКОВИЋУ: Голгота Цркве у Црној Гори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Свечана Марковданска литија са моштима Светог Симеона Дајбабског, чудотворца и заштитника Подгорице, предвођена митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, прошла је синоћ улицама главног града Црне Горе.

Литија са свештенством, монаштвом и народом кренула је од цркве Светог Ђорђа под Горицом, посјетила Немањин град на Саставцима Рибнице и Мораче, те традиционално била на Драчу, гдје се некада налазила црква посвећена светом апостолу и јеванђелисти Марку.

Митрополит Амфилохије и учесници литије посјетили су кућу Ђечевића, чија породица већ четири вијека станује на темељима Храма Светог апостола и јеванђелисте Марка.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на свом редовном прољећном засједању 2011. године, прогласио је за свеца Симеона Дајбабског, рођеног Цетињанина.

Свети Симеон рођен је 1854. године на Цетињу. Његове мошти чувају се у манастиру у Дајбабама, крај Подгорице.

Чланак ПОДГОРИЦА: Литија са моштима Светог Симеона се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

У Старом граду Котору, у организацији Српског пјевачког друштва Јединство 1839 Котор, Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије одржао је бесједу поводом 170 година од штампања првог издања „Горског вијенца“ и представљања књиге „Свети митрополит Петар Други – житије, служба и акатист“.

„Докле њих имамо и поред њих смо, нема зиме за нас као народ… Воли нас Бог ипак, какви смо да смо. Чим нам је дао такве боговидце, тајновидце и пророке, има наде за нас. Биће нешто од нас, ако Бог да“, казао је митрополит.

„Оно што је Божије то је неуништиво. Неуништив је Ловћенски тајновидац”, поручио је јуче присутнима у цркви Светог Николе у Старом граду Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

„У кам га затуцали, затварали у девет тамница, сада у овој тамници ловћенској, он ће увијек изнова васкрсавати и његов пророчки лик ће сијати. Управо тиме што је он личност заквашена силом Васкрсења Христа Васкрслога, не као идеје, него личности Христа што је понио крст. Богу да заблагодаримо што нам је подарио много великих људи. Али првенствено, ја бих рекао, што нам је подарио два пророка. Пророка Николаја, охридског , жичког и васељенског и пророка Петра ловћенскога тајновидца. Докле њих имамо и поред њих смо, нема зиме за нас као народ”, казао је митрополит Амфилохије.

Он је рекао да смо били на распећу и у временима ондашња два урагана, Првога и Другога свјетскога рата, али и данас у вријеме урагана који се сад „натопактовски” испртио над нама и који је угрозио жилу куцавицу нашега бића, Пећку патријаршију, Дечане и Косово и Метохију.

„Сви ти урагани су урагани који долазе и пролазе, али оно што је Божије, што је Христово, што је васкрсло, оно постаје неуништиво, не само за нас и у нама, него је то једина нада Европе. Све обезбоженије и све нечовјечније Европе. И не само Европе него и Америке и свеукупнога људскога друштва и човјечанства. Дакле, воли нас Бог ипак, какви смо да смо. Чим нам је дао такве боговидце, тајновидце и пророке, има наде за нас. Биће нешто од нас, ако Бог да”, казао је Митрополит Амфилохије.

Он је позвао присутне да 21. маја буду у Бару поред храма Светог Јована Владимира гдје је од 1974. до данас изграђена десета „ловћенска” црква.

Књижевник Будимир Дубак је подсјетио да је духовни отац младога Рада био његов стриц Свети Петар Цетињски. Он је постао његов први васпитач, учитељ и трајни духовни узор.

„Писац Житија митрополит Амфилохије нас уводи кроз даљи животни пут младог Радивоја. Долазак у манастир Савину је од огромног значаја за његов духовни развој. Постоји аутентично свједочанство попа Митра Васиљевића, које је записао његов унук П. Ђукић. Из времена када је код Јосифа Троповића у манастиру Савини млади Раде учио школу. Цитирам: „то бјеше још дијете, али порасло и веома наочито, питома израза, али за те године и необично озбиљна погледа. На основу тог казивања Иво Андрић је сачинио свој посљедњи прозни запис о Његошу, а написао их је 10, под насловом „Тренутак у Тополој”. Његош је привлачио погледе грађана док је пролазио кроз град. Било је уочљиво, каже Андрић, да је дечак леп И стасит и некако прерано зрео. Момак читав. Само ход му је био тежак и спор. Ето тако је наш Нобеловац видио младог Његоша, будућег трагичног јунака косовске мисли”, казао је између осталог Дубак, назначивши да митрополит Амфилохије у Житију усмјерава пажњу на утврђивање стајних тачака у животопису Светог Митрополита Петра Друга.

Поздравивши присутне у име домаћина, парох которски протојереј ставрофор Момчило Кривокапић казао је да је представљена једна невелике, а врло важне и велике књиге”- „Свети митрополит Петар Други Цетињски Пустињак и Ловћенски Тајновидац житије, служба и акатист”.

„Његош је оспораван и хваљен, али никад до наших дана нико за њега није рекао да је геноцидан. Међутим, и то је доживио. Што би он био бољи од онога коме је пјевао „о преблаги тихи учитељу слатка ли је света бистра вода с источника Твога бесмртнога”, казао је Кривокапић, подсјетивши и да су и за Христа говорили све најгоре.

Додао је и да „они људи који су плитког ума и плитко мисле, не разумију Његоша”. „На крају он за њих није ни писао. Не би он био тајновидац да свако може да га разумије. Зато, не треба се чудити разнима који олако дају оцјене, па би им било најпаментије да ћуте”, казао је Кривокапић.

Присутни су били у прилици да цјеливају крст који је Његош пред саму своју смрт донио у претходницу цркве Светог Николе. Крст је преживио пожар у којем је претходна црква изгорела.

Аутор: Предраг Николић

Извор: Православна Митрополија Црногорско-Приморска; факти

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Нећемо пропасти, Бог нам је дао два пророка – Николаја Жичког и Петра Ловћенског се појављује прво на ИСКРА.