Фото: РТРС

Хоће ли и злочини над Србима на Возући остати некажњени након што тужиоци нису нашли доказе у документацији Мирсада Кебе.

Наредба Тужилаштва БиХ да се не спроводи истрага против предсједавајућег Представничког дома ПС БиХ Шефика Џаферовића донесена је врло брзо, будући да је више од 10.000 страница материјала тужиоцима предато прије само мјесец дана. Неналажење одговорности Џаферовића иако се, како пишу медији, у документима види да је стајао десетак метара од мјеста на ком су припадници одреда „Ел Муџахид“ одрубљивали главе српским цивилима, наставак је, поручују у Републици Српској, познате праксе правосудних институција на нивоу БиХ да кривца за ратна страдања траже само међу српским народом. Питање одговорности Џаферовића, некадашњег начелника ЦСБ у Зеници, одавно се потеже, али је оно актуализовано након што је бивши потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо тужиоцима уз пријаву доставио обимну документацију о тим и другим злочинима над српским народом током рата у БиХ.

Непријављивање ратног злочина је кривично дјело саучесништво у ратном злочину. Зна се да је ратни злочин над српским цивилима и војницима почињен пред Џаферовићевим очима, поручују парламентарци из РС у ПС БиХ. У Тужилаштву истичу да се из достављене документације „не може закључити да постоје основи сумње да је Џаферовић починио било какав злочин“. Тужилаштво је у сриједу одбацило оптужбе и за Сакиба Махмуљина, пензионисаног генерала тзв. Армије БиХ, у вези с чим је такође достављена обимна документација. Кебо се не мири са тужилачком одлуком и најављује жалбу. Адвокати из Српске објашњавају, да се Тужилаштво позвало на Кривични закон из СФРЈ, у ком није јасно дефинисана командна одговорност, рекавши да су многи Бошњаци и Хрвати амнестирани од Кривичног закона БиХ, по ком је пак суђено углавном Србима. Надлежни у Српској подсећају да је пред Судом БиХ за ратне злочине који су почињени над Србима у правоснажно окончаним предметима изречена 131 година затвора или седам одсто укупно изречених казни, а ријеч је о 17 особа, од тога је 13 Бошњака и четири Хрвата.

С друге стране, у правоснажно окончаним предметима за злочине над Бошњацима и Хрватима изречене су казне у трајању већем од 1.400 година затвора за 92 особе српске националности, што је 78,6 одсто укупно изречених казни. То, кажу надлежни, свједочи о томе да су ове двије институције, иначе наметнуте одлуком високог представника у БиХ, селективне у спровођењу правде.

Одлуке ових институција оспораване су и раније у Српској, између осталог, када је прије нешто више од двије године обустављена истрага против главних осумњичених за злочин над војницима бивше ЈНА у мају 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву и Тузланској колони.

Због незадовољства њиховим радом, Милорад Додик, предсједник РС, 2011. је најавио да ће Парламенту РС предложити референдум на ком би се грађани изјаснили да ли су им потребне ове институције. Ова иницијатива заустављена је након што је у Бањалуку дошла Кетрин Ештон, тадашња висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност. Исход ове посјете био је одлагање референдума, уз обавезу да се покрене структурални дијалог о реформи правосуђа БиХ, који још није дао конкретне резултате.

Чланак ЖРТВЕ ВОЗУЋЕ ВАПЕ ЗА ПРАВДОМ: Нема кривих за одсјечене српске главе се појављује прво на ИСКРА.