Фото: intermagazin.rs

Професор економије на Филозофском факултету у Београду Миодраг Зец изјавио је данас да је добра вест што је немачки трговински ланац Лидл запослио велики број људи у Србији, али да се поставља питање колико ће радника остати без посла у малим продавницама.

“Еуфорија има политички значај. Народ воли неке представе. То има своје врлине, али има читав низ индикатора да смо ми на тој тачки поделе рада која није баш најбоља”, рекао је Зец за Н1 и нагласио да није Србија отворила ланац у Немачкој, него је Немачка код нас.

Он је рекао да је еуфорија поводом отварања нових трговина културолошки феномен.

“Нема их у цркви, на Божић колико их има у Лидлу да виде колико је чоколада… Но, то је наша цивилизација”, рекао је он и додао да је већа еуфорија него кад би папа дошао.

Зец је оценио да се сви радују конкуренцији у трговини, али да оно што долази је “само то да се изравњују цене” (на пример, у Штутгарту и Београду), док је оно што се у транзицији очекује поравнање плата.

“Нико не поставља питање где су ренте, где је џабе земља… Ми смо за Икеу изместили аутопут… Где су плате, које су вишеструко ниже”, упитао је Зец.

Зец је оценио и да градјани могу да осете побољшање животног стандарда при стопи раста од седам или осам одсто, али да је то немогуће достићи, и да је због тога потребно променити правила.

Оње истакао да Србији потребна правила за која ће бити сигурно да ће важити унапред неколико година.

“И даље се гради без дозволе и даље се крше закони и даље се исплати не плаћати ништа, а тражи све”, рекао је Зец.

Чланак ПРОФЕСОР МИОДРАГ ЗЕЦ: Нема их у цркви, на Божић колико их има у Лидлу да виде колико је чоколада… Но, то је наша цивилизација се појављује прво на ИСКРА.

Миодраг Зец (Фото: ИН4С)

Политичари увек траже објашњена, суша јесте разлог што раст бруто друштвеног производа неће бити на пројектованом нивоу, али питање је зашто наш развој зависи од елементарних непогода, постоји наводњавање, канал Дунав-Тиса-Дунав, каже професор економије на Филозофском факултету Миодраг Зец у Новом дану на телевизији Н1.

„Политичари увек траже објашњења, тачно је да је суша сада разлог, зашто наш развој зависи од елементарних непогода, постоји наводњавање. Маштовити смо у писању образложења зашто нешто није, та осовина образложења је фантастична“, каже Зец.

Он наводи да стално говоримо о бројкама, а да се изоставља питање компетенције управљања јавним сектором.

„Нешто се деси и ми се не питамо ко је крив, а нама се лоше ствари стално дешавају, не учимо. Стопа раста је као организам, ако имате добар метаболизам и користите ресурсе, можете с шаком пиринча цео дан…проблем је организације друштва“.

Професор Зец објашњава да се све своди на просечну плату и раст БДП-а јер грађани то виде и додаје „да није посао владе већина овога што ради“, већ, како каже, треба да реструктуира железнице, ЕПС…

„Ми за разлику од других смо увек на раскрсници и не знамо где ћемо поћи. Ми нисмо знали где ћемо после пада комунизма, погледајте како су успеле Чешка и Словачка. Балкан је био жртва меког комунизма, мислили смо да смо супериорни у односу на остале. Србија је остала острво које не зна где ће. Живимо у митовима, мислимо да смо нешто што нисмо. Треба размислити о томе како направити модел да ресурсе које имамо добро искористимо“.

О позиву Ане Брнабић младима да се врате у Србију, Зец каже да је посао владе да уреди привреду и државу и да младима мора да направи услове за повратак.

„Ана Брнабић треба да реши да ли у државној администрацији има лажних диплома, ако се они одстране онда ће се лакше доћи до запослења. Ако је лакше да се уђе с дипломом неког НН факултета, онда јој не вреди да позива. Људи ће доћи интересом, али морате направити услове да се то деси“.

Он каже да је тешко прогнозирати најаве да ће просечна плата бити 440 евра до краја године.

„Биће, ако дође до обарања курса. Ако обориш курс на 90 можеш да имаш плату колико хоћеш. Имамо стопу инфлације која расте, пад куповне вредности девиза, са 100 евра не можете ништа, опште обезвређивање папирног новца“, рекао је Зец.

Чланак ПРОФЕСОР МИОДРАГ ЗЕЦ: За разлику од других, ми смо увек на раскрсници и не знамо где ћемо поћи! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Један од разлога зашто смо тако сиромашни је зато што не користимо како треба једини ресурс који је неисцрпан – образовање, оценио је у Новом дану на телевизији Н1 професор Филозофског факултета Миодраг Зец. Децу из Математичке гимназије извозимо, а ми добијамо ријалити програме. Јефтину радну снагу имамо јер смо прихватили мантру да монтирамо само леви точак.

„Тема сиромаштва је у Србији увек била политичка тема,“ каже Зец и додаје да смо у СФРЈ били сиромашни јер су нам једни радили једно, а други узимали друго. Сада смо сами, па смо поново сиромашни јер смо били и остали политичко друштво где се расподела дешава кроз политичку моћ, објашњава Зец.

„Друштвени производ се код нас третира као казан у који се ретко шта убаци, а онај ко држи кутлачу досипа ономе ко му је симпатичан,“ илуструје професор Зец.

Онај ко учи је штребер, ко не преписује будала, а онај ко плати рачун на време идиот

Један од ресурса кључан за друштвено богатство или сиромаштво је и образовање, каже Зец и додаје да је оно код нас „разваљено“, па је онај ко учи штребер, онај ко не преписује будала, а онај ко плати рачун на време идиот.

„Када бисмо извукли зрнца песка и ставили их на своје место – најбоље студенте електротехнике да ставимо да воде систем ЕПС-а, најбоље студенте економије да поставимо у систем финансија…,“ набрајао је могућности гост Новог дана.

Србија привлачи стране инвеститоре рекламирајући се као земља јефтине радне снаге. Зец каже да је то глобални механизам који локалне власти спроводе, а који се своди на то да радник који прави патике у Бангладешу иде бос, а радник који у Србији склапа каблове не може да купи БМW.

Он подсећа на случај Хенрија Форда, произвођача аутомобила који је у Детроиту сакупио најбоље мајсторе и инжењере како би му правили аутомобиле. За то им је дао драстично веће плате него што су биле уобичајене. Због овог потеза је трпео критике колега индустријалаца, а он им је одговорио да не може да зове људе да производе нешто што је савршено компликовано и скупо, ако они који раде не могу то да купе.

Мантра јефтине радне снаге постала универзална

Зец да наше друштво није балансирало производњу знања и тражњу за знањем.

„Ако целу земљу подесите према интересима глобалних компанија, они само траже то – радну снагу од 18 до 38 година, оне који ће монтирати леви точак, а они који су на врху – инжењери и лекари ће да одлазе. Остаје само радна снага. Ако у производњи добијате само делић нечега, сав тај резултат одлази негде. Ако сте у таквом раду онда вас чека и таква расподела,“ објашњава професор Филозофског факултета.

Говорећи о друштвеној прерасподели и средњој класи, Зец објашњава да је она настала после Другог светскок рата када је постојала јака алтернативна идеја комунизма и страх од револуције у западном свету. Падом комунизма и нестанком алтернативе, нестао је и баланс у прерасподели.

„Мантра је постала општа. Али се и Америци десило да је у тежњи за профитом производња отишла у Кину, па је дошло до побуне средње Америке,“ подсећа Зец.

Србија би могла да почне да релативно побољшава када би се сабрали и направили нешто што се зове мала просвећена ефикасна држава.

„Србија је постигла макроекономску стабилност, али пост фестум,“ рекао је Зец. Објашњава да су плате у јавном сектору смањене, а пензиони систем урушен. Додаје да се тако увек могу ствари ускладити и постићи стабилност, док се истовремено огромна средства троше у јавном сектору и предузећима типа РТБ Бор.

Чланак ЗЕЦ: Сиромашни смо јер не користимо једини неисцрпни ресурс – образовање се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Професор Филозофског факултета у Београду др Миодраг Зец већ дуго је радо виђен гост на многим јавним медијским и другим дебатама. Студенти га обожавају, новинари и стручна јавност га респектују, а због његове хитре и бритке мисли, власти га не гледају баш благонаклоно. Интервју Миодрага Зеца за „Прес“ преносимо у целости.

Разговор се почиње актуелним питањем – шта може Србији донети почетак преговора о чланству ЕУ и шта ће се догодити кад тамо стигнемо, професор Зец лаконски одговара:

– Стићи ћемо на бракоразводну парницу или на сахрану ЕУ.

Након тога образлаже:

– Најпре се ваља подсетити да је ЕУ настала као немачки пројекат, послужила је сврси јер је била сасвим згодна платформа за уједињење Немачке и истовремено је подстакла велику економску експанзију Немачке. ЕУ је почела од тзв. римског уговора, односно уговора за угаљ и челик, што је отворило немачкој индустрији велико тржиште. Евро је заправо немачка валута која је допринела томе да Немачка експлодира и супериорно влада Европом. С тим у вези занимљив је податак да је данас суфицит немачке привреде онолики колики је дефицит остатка европских земаља. Немачка је у ствари владар ЕУ.

А то што се ЕУ сусреће с низом проблема, као данас са избегличком кризом, јесте у ствари недостатак ЕУ идентитета. Направљена је велика државна творевина која нема идентитет који пуца при малим потресима. У ЕУ свако се представља првенствено као Немац, Француз или Енглез, а никако као Европејац.

Добро, где је ту Србија?

– Ми смо се нашли ни на небу ни на земљи. Нашли смо се у оквиру једне мантре у коју сви улазе, па ‘ајмо онда и ми. Уместо да смо ишли у ЕУ почетком деведесетих кад је ЕУ цветала, када смо могли ићи као на свадбу и весеље, ми ћемо стићи на бракоразводну парницу или на сахрану ЕУ, где ће бити постављана питања ко је коме дужан и ко је кога преварио. Наша домаћа политика на ту тему је једна мантра које се сви држе и та политика црпи свој легитимитет из тог „европског пута“. Уосталом, у Србији је немогуће променити власт иза које стоји ЕУ. И ово што ради Вучић, то је њему велики плус, јер похвале његовој политици стижу из ЕУ и ММФ-а, а Европи је потребан потпис за Косово баш од оних политичара који су били највећи евроскептици. Међутим, има ту ствари које су смешне и отужне.Вучић главни аргумент извлачи из онога „шта су рекли странци“. Па, рецимо, на питање смањења плата и пензија, Вучић одговара: „Баш су нас Немци похвалили што смо смањили плате и пензије.“ Ако је то тако добро, зашто Меркелова својима није смањила плате и пензије? Али, он се држи те матрице и он ће на том таласу имати велику подршку споља и изнутра. Али, ми имамо стандардни и давнашњи проблем распећа између Истока и Запада и објективно то не можемо да пресечемо. Једна од највећих мудрости код нас, као да је Свети Сава рекао: „Ми смо Исток на Западу и Запад на Истоку“. Тако кроз историју у сукобима Истока и Запада све иде преко наших леђа.

Професоре, не постоји проблем који нема решење. Где је решење?

– Геостратешки актуелна власт у Србији одлучила је да идемо у ЕУ. Али, имамо проблем, јер нам обећавају да нас тако чекају мед и и млеко, а неће нас чекати. Напротив! ЕУ нам нуди штап и шаргарепу, где је штап све дужи, а шаргарепа све мања.

Највећи профит Србије у овој причи могао би да буде да коначно направимо правну државу?

– То јесте важно питање, али има и озбиљну дилему – да ли је можемо сами направити или нам треба тутор. Волео бих да то урадимо сами, али очигледно је да ми без тутора нисмо у стању да направимо тако значајан корак. Е, ту већ видим некакав смисао нашег уласка у ЕУ. Ту се, ипак, јављају озбиљни проблеми. Дубоко сам разочаран сазнањем да ЕУ нема историјску мисију коју су имале велике државе и империје. Рецимо, кад је Рим освајао нове просторе, он их је цивилизовао, урбанизовао и унапређивао у сваком смислу. Видите, кад је Рим освојио северну Африку, цена жита у Риму је пала. А кад је ЕУ ушла у Либију, добили смо хаос. Европи, дакле, није стало до цивилизацијске мисије, стало јој је само до доминације.

У једном интервјуу рекли сте да Србија полако клизи у хаос. Премијер Вучић тврди да Србију чека прави просперитет?

– Чини ми се да се ствари не одвијају како премијер каже. У делу европских интеграција он је добио матрицу и он то спроводи. Исто важи и за односе с ММФ-ом. Али, у дијелу гдје треба самостално да уреди државу, да изгради институције, правни систем, да изгради правила игре – не видим да он то ради. Не видим да су урађене реформе правосуђа, здравства, школства, видим додатно растакање институција, система на којима почива свако модерно друштво. Узмимо за пример систем образовања – једна нација да уради себи ово што смо ми урадили с Болоњом, убацивање „амброзије“ у систем равна је самоубиству нације. Па још ако у систем пустиш пет стотина хиљада лажних диплома, па људи с тим дипломама продру у судство, здравство, у цркву, то је стравично. Тако смо дошли до логике младих људи која каже да нема смисла учити за овде него за иностранство.

То је канцер нације, пораз без преседана?

– То је крволиптање једне мале нације које не може добрим да се заврши. Ми смо нација којој је неопходна људска инфузија. Србија као матица српског народа дуго је живела на инфузији људског капитала. То је била снага Србије. Сад замислите ситуацију у Гламочу, Требињу, Дрвару, где у сваком мјесту 100 најбољих момака заврши гимназију и дође у Београд на студије. Педесет одсто остане у Србији. Србија је била мала Америка, земља с највећом миграцијом на почетку двадесетог века. А данас је Србија такође мигрантска земља, из ње млади и образовани више одлазе него што долазе, па се Србија суочила с опасношћу тоталног нестанка, јер нема ко да дође из поменутих крајева. Слично је и у Српској. Из свих српских крајева млади одлазе у Чикаго, Торонто, Нови Зеланд. А истовремено у Србији и Српској лишавамо се највећег капитала – младих и образованих људи који одлазе да се не врате. Значи, у Србији, па и у Републици Српској, човек је вишак. Београд је изгубио супремацију на Балкану, јер људи из Српске, Словеније, Македоније, више не улажу новац у Београд, што су некад радили. Они сад купују станове у Бечу, Прагу, Лугану.

С тим у вези је и најава ревизије Дејонског споразума на штету Републике Српске. Да ли овако онемоћала Србија може да заштити Републику Српску?

– Мислим да Српска треба да штити саму себе, што још може, а и Србија може да је штити уколико успостави  једну другачију комуникацију са Српском – да то не буде искључиво комуникација политичких партија и предизборних обећања, већ комуникација кроз школу и државне системе две српске земље. Данас заправо није јасно шта ми једни од других хоћемо, немамо идеју и не чинимо довољно у вези с тим питањима. Изгубиле су се интелектуалне везе, рецимо…

Професоре, утисак је да све владе које су столовале у Београду од 1995. до данас некако нису стале иза Српске, нису је пригрлиле с идејом да је унапреде, подигну?

– Морају се градити слојевите и свестране везе између две српске државе, да се та сарадња издигне изнад текуће политике, да се та сарадња сведе на део националне идеје и националног корпуса, да, рецимо, имамо природне везе између универзитета из Београда и Бањалуке. Ми заправо не схватамо благословеност већег простора. Нажалост, Срби се и даље множе дељењем, што свакако није добро… Генерално, проблем у Србији и у Српској јесте у томе што нема институција које би обављале своје послове по дифолту. Треба поставити питање – можемо ли заједничким снагама направити једну просвећену администрацију, добру болницу у Бањалуци, три врхунске гимназије у Српској. Па, можемо, али нисмо. Овако, сви ћемо постати Мегатренд, јер они који ваљају у ови условима постаће ништа, што разара и Српску и Србију. Укратко, ми немамо сазнање благословености уређене државе која служи народу, па зато имамо партократску државу која је алат за отимање.

Због чега све власти у Србији од 1980. па касније и у Српској личе једна на другу?

– Личе, јер код Срба ништа није домишљено. Овде је појам државе нешто туђе, јер су нам дуго на овим просторима странци организовали државу, па се и даље понашамо тако да то треба разорити, поткрадати, варати, пљачкати. Не певају узалуд свако јутро Американци: „Бог благословио Америку и мене што сам ту рођен.“  Већина Срба кад се пробуди помисли: „Проклет био што се родих овде, боље би било да сам у воду скочио.“ Због тога се код нас често догађају мање или веће револуције, преврати, а ниједан властодржац у Србији није нормално завршио.

Код Срба елита никад није била на цени. Због чега?

– Све је то негде уткано у наш ген. Код нас влада правило – лакше је оробити караван него ткати свилу. Хајдучија је на већој цени, а елита, елита је давно издала свој народ. Али, пре тога елита је доживљавала велика понижења. Рецимо, Јован Стерија Поповић дошао је из Угарске, где је имао поштовање и статус. Дошао је у Србију гдје су га понижавали и вређали, а Милош га је протерао из Србије. Али, генерално, у тим временима и касније успешни Срби долазили су у Србију, окупљала их је једна велика идеја, људи су доносили капитал, улагали у Србију. Данас успешни Срби одлазе у иностранство, тамо односе и капитал. Замислите овако – у Француској постоји Висока школа за националну администрацију, из које најбољи иду у одређена министарства, здравствене и друге установе. Код нас сигурно иду најгори на најважније функције. Дошли смо дотле да једино има смисла лепити плакате и бити политичар. Не тако давно, рецимо, професори чувене бањалучке Гимназије били су уважена господа, имали су знања више него данашњи академици и универзитетски професори. Али, они нису претурали по контејнерима, нити је власник две тезге на пијаци имао идеју да купи унивезитет као данас… Данас наставнице и професорке немају зубе, деца их туку, па ми смо, рушећи образовни систем, срушили темељ на којем почива ово друштво. То нам није урадила Европа, сами себи смо то учинили.

Чланак ПРОФЕСОР МИОДРАГ ЗЕЦ: Стићи ћемо таман на сахрану Европске уније! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Србија се нашла у ситуацији да ће уместо на свадбу или весеље ЕУ стићи на неку врсту бракоразводне парнице, каже проф. др Миодраг Зец.

Без обзира што сва истраживања јавног мњења показују да је проценат грађана који желе у ЕУ одавно пао испод 50 одсто и да је из дана у дан све нижи, што смо приликом гласања о пријему Косова у Унеско попили „жестоку шамарчину“ од „наших европских пријатеља“ и што се ЕУ све више показује као нефункционална творевина — „Европа нема алтернативу“.

И после свега, Србија упорно истрајава на европском путу.

За разлику од времена од пре неколико година, „еврофанатици“ данас не понављају као папагаји да нам европски пут гарантује бољи живот и економску корист.

Дисбаланс прихода и расхода

Економиста др Миодраг Зец, професор на Филозофском факултету у Београду каже за Спутњик да је ЕУ пред Србију постављала захтеве које није пред друге државе кандидате и додаје да је „Србија прихватила један поступак где су уступци који се чине Унији и добици од ЕУ несразмерни“.

„Што се тиче трошкова уласка у ЕУ, Србија је већ многе ствари прихватила — ССП, укидање царина итд, а истовремено заузврат ништа није добила. Дакле, имамо дисбаланс између хипотетичких, очекиваних прихода од уласка у ЕУ и неопходних расхода. Србија је велики део расхода платила — и ту мислим на економске расходе, о политичким да не говорим — мада су неизвесни приходи, ако ће их уопште бити“, каже Зец.

Новинарка Ружа Ћирковић сматра да је Србија направила многе уступке да би се нашла у ЕУ исто као и Турска, али овог тренутка не изгледа да је Србија нарочито близу пријема, што значи да је њена инвестиција била несразмерно већа од резултата које је постигла.

Куда смо пошли?

Она је оценила да се тренутно дешавају велике геополитичке промене у свету и да се не може рећи шта ће бити сутра, али не верује да Србија у неко догледно време може да скрене с „европског пута“. Ако се погледају интересне сфере на Балкану, изгледа да ћемо сигурно дуже време остати на том путу.

„ЕУ је у последњих неколико година показала да је једна потпуно нефункционална целина. Кад год се пред њом појавио неки озбиљан изазов, она није имала решење. Сматрам да би Србија требало да редефинише свој став према ЕУ, али силе утицаја у Србији су тако јаке у правцу истрајавања на европском путу да неће бити ништа од тога“, каже Ружа Ћирковић.

Професор Зец сматра да је главни проблем Европске уније што је она замишљена као један политички пројекат и што се на свим препрекама показује да она не може да решава проблеме — од избегличке кризе, до међусобних односа чланица.

Свадбе и сахране

Према његовим речима, ЕУ није успела да изгради оно што је кључно за ту заједницу — европски идентитет, због чега је у ЕУ „сваки Словенац, сваки Грк, сваки Србин — прво Србин, Словенац и Грк, па тек потом Европљанин, за разлику од Америке где је свако прво Американац, па тек онда Пољак, Грк итд.“

„Србија се нашла у ситуацији да ће уместо на свадбу или весеље ЕУ стићи на неку врсту бракоразводне парнице“, каже Зец.

Источноевропске државе које су пре економске кризе ушле у ЕУ, вероватно су имале економску корист, каже Ружа Ћирковић, али је њихова кључна политичка предност то што кад год дођу у неки интересни сукоб са земљама ван Уније, ЕУ њима даје за право. Пошто Србија жели да се додвори ЕУ, она пристаје на таква решења, додаје она.

Сваки цига свога коња хвали

Као пример, Ружа Ћирковић наводи „скандалозно понашање Хрватске“ по питању ћирилице и једнако скандалозно образложење ЕУ да су питања образовања и језика — унутрашња питања њених чланица због чега „Србија није имала никакав маневарски простор да се јави као заштитник права српске националне мањине у Хрватској“.

То показује да „ЕУ држи страну својој чланици чак и кад је то потпуно супротно елементарним вредностима чији је ЕУ, наводни, заштитник“.

Професор Зец упозорава да је у свим бившим комунистичким земљама елита више пута слала порука да ће од учлањивања у ЕУ грађани имати само користи, а да трошкова неће бити. Међутим, трошкови ће сада постати очигледни, сматра он.

„Већина елитe бивших комунистичких земаља политички је саопштавала грађанима да ће нешто добити у ЕУ, а да их то неће ништа коштати. Систем политичког обмањивања, који је присутан код свих земаља, да влада увек обећава да ће нешто дати а не каже од кога ће узети, сада се пренео на перцепцију појединачног грађанина ЕУ, тако да сви очекују да ће нешто добити а да неће ништа платити. А само по себи, то је немогуће“, каже Зец.

Србија се налази у стању „нечега између“, а ми, нажалост, „живимо са тим већ одавно, тако да мислим да ћемо се у ЕУ уклопити са огромним трошковима, а да ће добит бити врло неизвесна“, закључује Зец.

Чланак ЦЕНА ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: Србија дала банку да уђе… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Професор економије на Филозофском факултету у Београду Миодраг Зец оценио је да Европу не интересује шта се у Србији догађа већ да се коначно заврши косовски проблем и да се највероватније иде у правцу признавања косовске државе. ;

„Друго питање због кога је Европа страшно заинтересована за нас је да се, ако је могуће, што пре угура Република Српска у централизовану Босну, пошто је то њихова опсесија: да се све државе могу распасти, а у распаду многих су они лично учествовали, али баш Босна, ето, мора бити јединствена”, рекао је Зец за Магазин Бизнис.

Он је додао да Влада Србије са Александром Вучићем на челу има подршку Европе јер је процењено да је спремна да помогне да се остваре та два циља, а да истовремено обезбеди унутрашњу стабилност.

„Што се тиче економских реформи, пуна су уста свима тога, али се поставља питање којим путем поћи. Ја не видим једно целовито геостратешко мишљење да се направи мала и функционална држава. Ја видим појединачне реформе које су доста болне и о чијим се правцима може дискутовати, а које су превасходно везане за буџетски дефицит и буџетско уравнотежење”, рекао је Зец.

Како је истакао, буџетски дефицит је смањен тако што су смањени расходи и то оних буџетских корисника који се могу најлакше контролисати, а то су расходи пензионог система и делимично плате запослених, односно плате средње класе.

„Није проблем што је пропала наша држава па покушавамо да направимо неку нову, демократску, либералну. Није то проблем, проблем је што је пропало друштво. Јер, друштво прави државу. Кад је Немачка држава пропала 1945. године, разорено све, окупација, војска… Али, Немци су остали у уверењу да има смисла учити школу, да има смисла нешто знати, да има смисла радити”, казао је Зец.

У Србији је, по његовим речима, проблем што се млади питају има ли смисла ићи у школу кад је половина диплома лажна и има ли смисла бити најбољи ђак кад се најбољи обично не могу запослити, а држава им шаље поруку да се учлане у партију како би могли да добију радно место.

Чланак ЗЕЦ: Европа подржава Србију због својих циљева се појављује прво на ИСКРА.