Фото: Sputnik / CC0 / Јавно власништво

У Јошаничкој Бањи у току су радови на обнављању меморијалног центра посвећеног Милунки Савић. Хероини Великог рата, сматрају мештани, никада се нисмо довољно одужили, па тако меморијални центар до данас није обављао своју намену, иако је изграђен 1995. године.

О хероини Великог рата у Јошаничкој Бањи, из чије околине потиче, могли сте до пре неколико година добити само усмено предање. Меморијални центар постоји више од две деценије, али је временом прилично оштећен, преноси РТС.

„Кренули смо у реализацију пројекта који ће обухватити реконструкцију самог објекта, заштиту од даљег прокишњавања и уређење просторија које постоје у оквиру самог комплекса“, рекао је Дејан Котурановић, председник Месне заједнице Јошаничка Бања.

Захваљујући труду Актива жена Јошаничке бање, комплекс није претрпео већа оштећења. Заслужне су и за одржавање бар три манифестације Милунки у част.

„Тај пример јаких и храбрих жена код нас у Србији постоји одувек. То је једна од водећих хероина, али и дан-данас постоји толико јаких жена које на својим плећима носе много више него што могу да понесу“, каже Гордана Вучетић из Актива жена Јошаничке Бање.

Дејан Котурановић каже да је 2015. године обновљена њена родна кућа у селу Копривници.

„Од 2016. године смо основали манифестацију ’Дани Милунке Савић‘. У 2017. години смо реконструисали уз помоћ Министарства одбране и Општине Рашка макадамски пут до њене куће“, рекао је Котуровић.

По завршетку обнове, у меморијалном центру ће бити отворена спомен-соба чију су поставку мештани Јошаничке Бање добили од Историјског музеја Србије.

Чланак ПОСЛЕДЊА МИЛУНКИНА БИТКА: Тужна истина о меморијалном центру највеће српске хероине се појављује прво на ИСКРА.

Милунка Савић (Фото: РТРС)

Посљедице четворогодишњег сукоба у Првом свјетском рату биле су огромне. Убијено је више од 15 милиона људи, а још 20 милиона је рањено. Своју слободу, Србија је платила животом милион и по људи. У тој борби, учешће жена бораца било је револуционарно. Раме уз раме с мушкарцима, борила се и Милунка Савић – хероина о којој се мало зна.

Носилац војне златне Карађорђеве звијезде са мачевима, златне медаље за храброст „Милош Обилић“, Легије части 4. и 5. степена, француског Ратног крста и споменица. Храбар борац. Необичан и величанствен. А Жена. Била је то Милунка Савић – велика хероина Великог рата. О њој се, међутим, недовољно зна.

„Тек недавно је ушла у уџбенике историје. Жена борац, хуманитарац, ратник, херој, жена коју су као хероја препознале и савезничке силе из времена Првог свјетског рата. Жена која је послије рата живјела мирно, скромно и повучено и можда због тога потонула у заборав“, каже Боривоје Милошевић, професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.

Кријући идентитет, учествовала је у балканским ратовима као Милун Савић. Преживјела је повлачење преко Албаније, аустроугарску офанзиву.

„Затезала је груди, потпуно је прикрила свој идентитет жене, претворила се у мушкарца да би заштитила свог брата и да би отишла умјесто њега да буде војник“, истиче Слободанка Грковић, унука Милунке Савић.

Њена тајна је откривена након што је 1913. године, у Брегалничкој бици, рањена у груди.

Ипак, у својој величини била је скромна. Чак ни чланови њене породице нису знали колико је величанствена њена улога била у Првом свјетском рату.

„Сјећам се једног интервјуа, њен унук је рекао како није имао представу да је бака била велики народни херој, али се, када је долазио у посјету, играо са њеним безбројним ордењем. Њему је то као дјечаку било интересантно, да се игра ордењем, што оним добијеним од југословенске државе, што од стране савезничких сила“, описује Боривоје Милошевић, професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.

А савезничке силе и те како су свјесне улоге Милунке Савић. У музеју Великог рата у француској заузима значајно мјесто.

„Она представља симбол, чак и за нас у Француској. Управо због свих одликовања, Милунка има своје мјесто у великом музеју, попут нашег“, истакао је у филму „Милунка Савић – хероина Великог рата“, Мишел Роже, директор Музеја Првог свјетског рата у Француској.

Крај рата дочекала је са чином каплара српске војске. У миру је била је хуманитарка, мајка, а ишколовала је више од 30 дјеце.

Умрла је 1973. и сахрањена у породичном гробу.

Четрдесет година послије, на иницијативу тадашњих власти, њени посмртни остаци пренесени су у Алеју великана на Новом гробљу у Београду.

Чланак ТЕК НЕДАВНО УШЛА ЈЕ У УЏБЕНИКЕ ИСТОРИЈЕ: Милунка Савић – ратна хероина вриједна поштовања се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

О Милунки Савић, хероини из Балканских и Великог рата причале су се легенде. Она је, свакако, била јединствен пример жене која је јунаштвом надмашивала многе мушкарце и једна од највише одликованих бораца ратова с почетка прошлога века. Али, као што често бива, кад су ратови прошли, о њеној судбини се мало ко бринуо. Тек после много година почело је да се говори и пише о њеним подвизима.

Поводом стоте годишњице Првог светског рата, у Прокупљу је ових дана приказана књига о Милунки, чију су аутори Предраг Павловић, Новица Пешић и Видоје Голубовић. Њихову књигу под насловом „Милунка Савић витез Карађорђеве звезде и Легије части” издали су Удружење ратних добровољаца, „Прометеј” и РТС у оквиру едиције „Србија у Великом рату 1914–1918”. Истовремено је промовисан и документарни филм „Милунка Савић – српска хероина” аутора Бранка Станковића, новинара РТС. О овој необичној личности српске историје надахнуто је говорио Предраг Павловић, предавач националне и војне историје на Војној академији.

То је књига која на свој начин брани од заборава ову јунакињу. Промовисана је баш у Прокупљу где је и формиран Други пешадијски пук „Књаз Михаило”, који је једини од свих српских пукова назван – Гвоздени пук, у којем је она као ратник показала невиђено јунаштво.

А ко је, уствари, била Милунка Савић? Ова сеоска девојка, рођена у Копривници на обронцима Копаоника 1890. године, пријавила се у војску да би заменила брата јединца. Све до рањавања у Брегалничкој бици нико није ни знао да је она, уствари Милунка, а не Милун, како се представљала. И одлучно је одбила да буде демобилисана. У Великом рату она је опет добровољац и то истакнути бомбаш у Колубарској бици када је Гвоздени пук први пробио непријатељске линије. За то је одликована Карађорђевом звездом са мачевима. При повлачењу 1915. године опет је тешко рањена, али се после опоравка вратила на Солунски фронт. У бици на Кајмакчалану сама је заробила 23 бугарска војника. Добила је нашу медаљу „Милош Обилић” и француски орден Легије части. Французи су је одликовали и Златним крстом са палмом. Унапређена је и у чин наредника…

После ратова нашла је посао куварице у Босни где се удала и са Вељком Глигоровићем изродила кћер Милену. Брак је кратко трајао, али је Милунка усвојила још три самохране девојчице. Тек 1920. године доделила јој је држава мало имање у Војводини за ратне заслуге. Са четири девојчице није могла од тога да живи па се преселила у Београд где се 1929. године запослила као чистачица у Хипотекарној банци, живећи у скромној кућици у којој је, ипак, очувала велики број деце из родног краја која су долазила на школовање у престоницу. Кад је добила малу пензију, потпуно је заборављена од свих. Умрла је у оној већ оронулој кућици 1973. године.

Ипак, последњих година о Милунки Савић, као српској хероини, почело је више да се пише и говори. Мирко Добричанин, војни историчар, у књизи „Топлички гвоздени пук” њој и Флори Сендс из Шкотске, јединим женама борцима овог пука, посветио је посебне странице. О њеним подвизима и животном путу пише и Википедија.

Тек четири деценије по упокојењу посмртни остаци Милунке Савић пренети су у Алеју великана на београдском Новом гробљу. Недавно је и Завод за заштиту споменика културе из Краљева реконструисао њену родну кућу, а Музеј Топлице у Прокупљу планира да оснује спомен-парк јунацима Гвозденог пука. Међу бистама носилаца Карађорђеве звезде биће, кажу, и Милункина.

Чланак МИЛУНКА САВИЋ: Жена херој, чистачица у банци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

СТРУЧЊАЦИ Завода за заштиту споменика у Краљеву раде на конзервацији и рестаурацији родне куће Милунке Савић (1890-1973) у Копривници код Јошаничке Бање. Реконструкција дома где је рођена славна српска хероина одвија се у брдовитом пејзажу планине Жељин, а кућа је саграђена још у првој половини 19. века као типичан објекат традиционалног, народног градитељства тог периода.

Обнова куће Милунке Савић, која је све донедавно била у очајном стању, представља идеју враћања њеног култа у српски народ. Име ратнице и хуманитарке, напомињу саговорници „Новости“ који воде овај амбициозан пројекат од првокласног значаја, довољно је велико за покретање приче о ревитализацији њеног родног краја. Пројекат „Социокултурна ревитализација Јошаничке Бање“, ауторке др Марије Марић, замишљен је отуда као мултидисциплинарни приступ заштити културног наслеђа у складу са савременим третманом баштине као кључног потенцијала у бањскoj области.

– Радови су отпочели крајем јула, при чему је велики део времена утрошен на демонтирање постојеће архитектуре уз чување свих елемената који се могу уградити у нови објекат на аутентичним позицијама – предочава за „Новости“ др Марија Марић, ауторка пројекта, додајући да су Милункини наследници, власници куће, радо уступили потребне информације и понудили помоћ током радова. – Сада смо већ у реконструктивној фази која се одвија под надзором колеге архитекте Рајка Чубрића, који је све време на терену са зидарима. Очекујемо ускоро завршетак радова.

Идеја о реконструкцији куће одакле је Милунка кренула у ратове потекла је још приликом израде пројекта ревитализације Јошаничке Бање, чија је основна сврха да се кроз оживљавање културног наслеђа оживи цела бања, односно сеоска заједница. Бањски живот би се са овом атрактивном историјском понудом вратио на туристичку мапу. Са друге стране, на тај начин се постиже и спровођење одрживог развоја, што је једини предуслов за спречавање пропадања баштине.

Приликом обиласка терена, стручњаци су затекли њену родну кућу у потпуно руинираном стању што је било довољно да се одмах дају у писање пројекта и тражење фонда за њену реконструкцију.

– Министарство културе је препознало важност ове иницијативе и доделило нам средства за радове у оквиру програма „Сто година од Првог светског рата“ – напомиње др Марија Марић. – Уз подршку општине Рашка и МЗ Јошаничка Бања кренули смо у радове. По завршетку изградње објеката, радни тим Завода ће се побринути о ентеријеру и уређењу окућнице под надзором мр Катарине Грујовић Брковић.

И ентеријер Милункине куће биће осмишљен на основу одговарајућих студија из етнологије, као аналогија са постојећим објектима Копривнице и околних села. Опремање објекта ће се извести са аутентичним покућством, које се још увек може пронаћи у сачуваним сеоским кућама. И спољни и унутрашњи изглед дома огроман је посао.

– Кућа је била у потпуно рушевном стању и било је питање дана када ће и ти остаци нестати – истиче наша саговорница. – Кровна конструкција са покривачем је пала и потпуно је уништена, док је таванска конструкција била сачувана само у малом делу. Греде тавањаче, шашовце и коленике смо затекли у таквом стању да су једино могле послужити као угледни примерак за нове елементе. Малтер са бондручних зидова је отпао и само још дрвени приковци су држали зидна платна да се потпуно не распадну. Било је и питање дана када ће нестати урушени зидови од камена и опеке. Остали објекти у оквиру домаћинства су затечени само у нивоу темеља.

У Заводу напомињу да се сеоско домаћинство састојало од већег броја објеката, док је кућа представљала средиште окућнице, место окупљања, друштвеног живота и обављања религиозних функција. У окућници су саграђени пратећи економски објекти (млекар, амбар, хлебна пећ и др). Домаћинство је сакривено у обраслој шуми те је до њега због зараслог пута било тешко доћи. И данас је само домаћинство активно у целом селу.

– Обнова родне куће представља почетни елемент за успостављање културно-туристичке понуде на који ће се даље надограђивати богати потенцијали ове области, јер нам је намера да обновима Старо и Ново купатило у бањском парку, рестаурирамо споменик Милунки Савић у центру Бање, отворимо родну кућу патријарха Германа и све археолошке локалитете средњовековне жупе Јехошанице ставимо на планинарску мапу западних падина Копаоника – открива наша саговорница.

ОКОСНИЦА СТАРО КУПАТИЛО

– ПРОЈЕКАТ је разрађен у оквиру Љубљанског процеса 2 при Савету Европе где се и данас налази на мониторинг листи – објашњава за „Новости“ ауторка пројекта. – Иако је окосница НКД Старо купатило, реконструкција куће Милунке Савић (аутор архитектонско-грађевинског пројекта је архитекта Рајко Чубрић) представља само језгро дефинисања осталих активности и укључивања природних и друштвених могућности поткопаоничког краја у циљу развоја руралне средине уз ангажовање свих родних категорија становништва у покретању активног економског и културног живота области.

Чланак ЗАДУЖИЛА ЈЕ СРПСКИ НАРОД: Дом хероине Милунке Савић ниче из корова се појављује прво на ИСКРА.