Фото: Политика

Председник Србије Томислав Николић открио је данас у Пожеги споменик кнезу Милошу Обреновићу и поручио да се као потомци, којима је допала част прославе јубилеја Два века Таковског устанака, на тај начин одужујемо једној од најзначајњој личности чије је име златном пређом уткано у историју Србије.

„Овде међу својима, нека вас књаз сербски својим присуством у бронзи подсећа на важност и преданост којом развијате свој град, рекао је Николић.

Требало је, како је додао, куд и камо раније, барем век, да заблиста споменик Милошу у Пожеги, јер је то дуг према њему.

Ова лепа и стара српска варош је јединствена и посебна на мапи Србије, рекао је он, указујући да је она цела живи град споменик Милошу Обреновићу.

„Такође, понос и љубав којима се негује сећање на сина Теодора Михаиловића, храброг вођу устаника, мудрог државника, уставотворца – коџу Милоша служи на част свима нама”, рекао је Николић.

Овај споменик, који на дан јубилеја Два века Таковског устанка и Дана Војске Србије поклања Пожеги и Србији, највише припада овом граду не само зато што је књаз Милош рођен у Великој Добрињи, која припада овој општини, већ и што је и осмислио изглед трга, развој Пожеге као модерне урбање идеје, напредне за своје доба, нагалсио је председник Србије.

„ И више од градског језгра књаз је те давне 1832. године осмислио с киме населити, како подићи Пожегу, па тако у новоосновану варош дођоше учитељи и чиновници, сточари и кланичари, повртари и воћари који запатише чувену шљиву пожегачу. Ова варош је у Милошево доба пут Аустрије и других западноевропских земаља извозила више меса и производа од шљиве неголи ико на Балкану”, истакао је Николић.

Председник општине Пожега Милован Мићовић се захвалио председнику Србије на доласку, истакавши да је ово велики дан за ту општину.

Николић ће у цркви Светих Петра и Павла у Горњој Добрињи запалити свеће устаницима, а потом присуствовати централној свечаности поводом Два века Таковског устанка и Дана Војске у Такову, на простору Спомен парка „Таковски грм”.

Други српски устанак, који је водио коначном крају турске власти, почео је 23. априла 1815. године у Такову, а предводио га је Милош Обреновић. После двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза.

Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари, представља темељ за стварање српске државе односно српске војске, тако да Војска 23. април прославља као свој дан.

Српска војска је настала из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио слободу и ту, како наводе хроничари, леже корени дубоке повезаности народа и војске.

Чланак НИКОЛИЋ: Спомеником се одужујемо Милошу Обреновићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Други српски устанак, који је водио коначном крају турске власти, почео је 23. априла 1815. године у Такову, а предводио га је Милош Обреновић. Послије двомјесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти.

Послије двомјесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

Вјештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза.

Он је, мирним путем, пуних петнаест година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру туског царства и своју власт у Србији да би, Хатишерифом од 1830. године Србији била призната аутономија.

Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари, представља темељ за стварање српске државе односно српске војске, тако да Војска 23. април прославља као свој дан.

Као продукт самосталности српске државе услиједило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића „по стасу и угледу“ из најбољих сеоских кућа. Уводе се први регрути, који су остајали у војсци десет година, имајући у виду да им рок службе није био одређен.

Стајаћа војска је живјела у касарнама и примала плату, а установљене су и униформе, односно „мундири“.

Српска војска је настала из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио слободу и ту, како наводе хроничари, леже коријени дубоке повезаности народа и војске.

Централна свечаност поводом два вијека Таковског устанка и Дана Војске Србије биће одржана у Такову, на простору Спомен-парка „Таковски грм“.

Овогодишњу свечаност, која одише духом два значајна празника, уз одавање војних и државних почасти устаницима и полагање венаца, обиљежиће и атрактивни егзерцир Гарде.

Свечаност ће обиљежити и примопредаја војних застава које ће председник Републике Србије додијелити јединицама ранга бригаде Војске Србије.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић присуствоваће централној свечаности поводом два вијека од Таковског устанка и Дана Војске Србије.

Чланак ТАКОВО: Два вијека Таковског устанка и Дан Војске Србије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, С. Јовичић

Ближи се обележавање 200 година од подизања Другог српског устанка, а завичај Милоша Обреновића, вође тог народног војевања које поставило је темеље држави Србији, спреман чека велики јубилеј.

Ту, у Горњој Добрињи под Маљеном, двадесетак километара од Пожеге, обављени су радови на обнови најважнијег овдашњег обележја, спомен-комплекса подигнутог у част Милоша Обреновића. Усред пропланка изнад села сада на новом каменом постаменту бронзани књаз гордо стоји, уз обновљену сеоску цркву, звоник и чардак, на преуређеном платоу до кога воде нове прилазне стазе.

Тај спомен-комплекс у родном селу књаза, са спомеником Милошу који је дело вајара Мирослава Б. Протића, откривен је 1991. године. Од тада на њему није било овако обимних радова какви су недавно предузети. Започети су током прошле године и на време завршени, при чему је у њих уложено око 17 милиона динара (општина Пожега преко 14 милиона, а Министарство културе 2,5 милиона). Пројекат ове санације спомен-комплекса урадила је Јасминка Протић из Београда, а послове изводио београдски „Никовић компани” под надзором пожешке Дирекције за изградњу.

Инжењер Милан Муњић из ове дирекције, који је надзирао радове, каже да је спомен-комплекс био угрожен зубом времена, те је ваљало урадити санацију и реконструкцију.

– Сваки од садржаја у оквиру комплекса је мање или више обновљен. Споменик књазу сада има нови постамент од гранита, а део платоа је преуређен гранитним плочама. Постојећа прилазна стаза је обновљена и уз њу направљена нова, да инвалидна лица лакше приступе споменику. Црква Светих апостола Петра и Павла из 1822. године, око које је и створен овај комплекс, испуцала је још од последица земљотреса у мионичком крају, па је сада грађевински учвршћена и обављено је фуговање њених камених зидова. На звонику уз цркву је направљен нови под од цигле те реновирано степениште и столарија. Чардак са чесмом, који је кнез 1860. подигао у знак сећања на оца Теодора, добио је нову кровну покривку од храстове шиндре. Уз те радове на спомен-комплексу управо уређујемо и простор око њега: санира се цео терен због одрона, уређује корито Добрињске реке и обнавља бетонски мост на њој. Сви ти пратећи радови биће готови до половине априла – наводи Муњић.

Допринос обнови књажевог спомен-комплекса дала је и „Спомен уметничка колонија Мирослав Б. Протић” која се у Горњој Добрињи повремено одржава. По речима Јасминке Протић, ћерке поменутог вајара, низ пројеката и идејних решења за послове на овом обележју и очувању градитељског наслеђа у селу проистекло је захваљујући колонији која је у шест досадашњих сазива окупила 78 уметника и организовала 11 изложби. Тренутно је, на пример, у изради пројекат уређења места где је била родна кућа Милоша Обреновића, уз план да ту буде обновљено некадашње сеоско домаћинство.

А општина Пожега, улагањем из свог прошлогодишњег буџета од 14 милиона динара за књажев спомен-комплекс, неће стати с улагањем у Горњу Добрињу. У овој години, истичу, определили су око 7,5 милиона динара за изградњу пута од центра села до спомен-комплекса, у дужини од 800 метара. Предвиђено је и финансирање уређења обала сеоског водотока у дужини од пола километра. Све с циљем приближавања овдашњег културноисторијског наслеђа посетиоцима.

Што се тиче обележавања двовековног јубилеја Другог српског устанка, председник општине Пожега Милован Мићовић каже да се за 23. април планира централна државна свечаност.

– Најављено нам је да ће тог дана председник Србије Томислав Николић најпре доћи код нас у Пожегу, где ће на градском тргу открити споменик књазу Милошу чија је израда при крају, потом отићи у Горњу Добрињу и обићи обновљени спомен-комплекс, а одатле на централну свечаност у Такову – рекао нам је Мићовић.

Чланак 200 ГОДИНА ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА: Књаз засијао у завичају се појављује прво на ИСКРА.