Фото: vostok.rs

Милорад Телебак, један од најпознатијих српских лингвиста, упозорава да је српска језичка култура никаква, чему у великој мери доприносе и медији, пре свега електронски. Према његовим речима, српски језик се готово никако не изучава у школама, док на јавној сцени све више говоре и њиме пишу полуписмени и неписмени.

– Све то квари језичку културу оних који знају и воле језик! У овој земљи магистара и доктора никад није било више, људи с факултетским дипломама, а с јаднијим и бједнијим знањем, поготово у погледу писмености. А језик није само средство споразумијевања, него оруђе националне културе и науке, он је израз народног духа и идентитета. Ми то очигледно не схватамо – наглашава Телебак у интервјуу за Пресс.

Како то мислите?

– Већ дуго времена граматика и правопис се не уче у нашим школама, а граматика је основа писмености, она је језик. Нажалост, српски језик је протјеран из српских школа, у њима се учи само књижевност. У основној школи се нешто и учи, док у средњој српског готово да и нема.

Шта је с факултетом?

– Кад заврше факултет, људи о језику знају мање него што су знали док су били у основној школи! То је један од разлога зашто је наша језичка култура никаква!

Који су још разлози лоше језичке културе код Срба?

– Некада су јавно писали и говорили они који су знали да говоре и били писмени. Данас, више него икада, људи говоре и пишу јавно, а да за то нису квалификовани. То раде полуписмени људи! Зато се полуписменост, тачније неписменост, раширила на јавној сцени. Нажалост, српски језик се не брани нигдје – ни у школи, ни у медијима, ни на јавној сцени, ни у породици.

Ко шири ту неписменост?

– Она је завладала политичком сценом, правосуђем, у јавним, па чак и образовним институцијама. Примјера ради, у нашој скупштини сваки дан чујемо „безбједоносна ситуација“, „хтјео бих“, „амандман кога смо поднијели“!

Где медији највише греше?

– Они су давно напустили некадашњи новинарски језички стил који је красила јасност, краткоћа реченица, правилност облика ријечи. Некада су људи вјеровали медијима и говорили: „Жива истина, писало у новинама“. Данас језик највише кваре електронски медији. Моћна телевизија би највише могла да поправи језичку културу, чак боље него школа. Али, од тога нема ништа!

Зашто?

– Зато што тамо ради много људи који су завршили школу у којој се језик није учио. Свакодневно чујемо „одбрана магистрата“, „иницијална капсула“, што није само неписменост, него опште необразовање. Уредник једне телевизије недавно каже „лингвиниста“, што је готово невјероватно! Кад је Меркелова долазила у Сарајево, новинарка извјештава да су јој се током шетње градом окупљени „љубазно подсмјехивали“! За новинаре пензионери „роваре“ по контејнерима!

Шта је с туђицама?

– Користимо их, а ни своје ријечи не знамо! Наравно, нико ништа нема против туђица, ако немамо своју одговарајућу ријеч. То је као кад узимамо стране производе, ако су бољег квалитета од домаћих. Али, ми то радимо без потребе. Шта ће нам лидер поред вође, мониторинг поред надзора, кастинг поред аудиције. Чињеница је да се просто утркујемо да приграбимо неку страну ријеч.

Да ли бар знамо њихово значење или се само фрљамо њима?

– Прије четири године код нас су се ухватили структуралног дијалога, али су тек сада почели да га доводе у везу с правосуђем. Дакле, само смо млатили празну сламу, коју и данас млатимо. Они који беспотребно употребљавају туђице привидно желе да покажу оно чега немају, а то је образованост!

У којој мери се код нас и даље негује српскохрватска варијанта језика?

– Од распада језичког и државног заједништва прошло је скоро 25 година, али ми још говоримо српскохрватски. Други који граде свој језик настоје да их уразличе од српског, па уводе нову стандардизацију. Међутим, то што њихови лингвисти утврде уче и њихови спикери, и новинари, и политичари. Ми не треба да учимо, само треба да говоримо српски, али ни то не радимо. Штавише, неке наше политичаре у заједничким органима чујемо да кажу „они који обнашају функцију у заједничким органима, треба да се боре за опстојност РС“! А тако се бори против РС!

Да ли новинари бар у овом погледу бране српски језик?

– Слабо! Они никако да науче што је правилно, а од колега у Сарајеву и Загребу брзо усвајају оно што је погрешно. Онда чујемо да су погинули борци дали оно што је „наврједније“, ништа нас „не спрјечава“ и слично. То је катастрофа. Новинари те несрећне телевизије би, бар због свог дигнитета, морали да се усаврше у језику који је њихово оруђе рада.

Где је спас српског језика?

– Српски језик треба вратити у српске школе. Он је некад, уз математику, био најзаступљенији, први у дневнику и у свједочанству. Придавао му се значај који заслужује као основна национална вриједност.

Како га можемо вратити у школе?

– Тако што ћемо обавезати професоре и наставнике да предају област граматике и правописа, а не да је избјегавају. Кад је ријеч о институцијама, највећа одговорност је на ресорном министарству и Педагошком заводу РС.

Чланак МИЛОРАД ТЕЛЕБАК: Јавном сценом царује неписменост се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Познати лингвиста Милорад Телебак истакао је да је у језику, прошлост, садашњост и будућност, као и духовност једног народа, нагласивши да језик и народ дијеле судбину.

Телебак је навео да се језик назива по народима, а не по државама.

„Морамо се вратити србистици, говорити српски језик, вратити се српској традицији и узусу у употреби језика. Морамо вратити своје писмо да пишемо само ћирилицом, као што сви други народи пишу својим писмом, нема двоазбучних народа“, поручио је Телебак на предавању под називом „Кроз српски језик са смјехом“ које је синоћ одржано на Сокоцу.

Он је рекао да се ријечи морају учити из рјечника, оне носе нека значења, а сматра се да има око 2.000 ријечи и њихових облика гдје су акценти једини знаци разлика у значењу. „Језик мора бити сажет, добар стил тражи сажетост јер гдје је много ријечи мало је мисли“, истиче Телебак.

Телебак каже да онај језик који се учи у дјетињству је народни језик, дијалекат у зависности гдје ко живи, али ниједан матерњи језик није на нивоу стандардног, односно књижевног језика, што значи да се мора учити.

Према његовим ријечима, недопустиво је да се српски језик не учи у српским школама, учи се у основној школи, али то су основи које би требало у средњој школи проширивати и надограђивати.

Телебак је рекао да је језик граматика и правопис, док је књижевност нешто друго, напоменувши да се она учи у средњој школи као да је задатак школе да образује књижевнике. Није Вук Караџић случајно своју прву граматику назвао писменица.

„Никада свој језик нисмо мање учили, а никада више људи није јавно говорило и писало, те је неписменост зацарила на јавној сцени или полуписменост“, нагласио је Телебак.

Према његовим ријечима, за народ језик није само средство комуникације, већ оруђе културе и науке, а захваљујући језику све оно што су створиле претходне генерације буде пренесено на будућа покољења.

Он је напоменуо да је појавом писма могућност преношења у времену и простору неограничена. „Да није језика не би био могућ напредак јер би свака генерација почињала испочетка“, наглашава Телебак.

Телебак је добитник књижевних награда „Свети Сава“ и „Кочићево перо“ за језичке приручнике које је написао. Добитник је Повеље за укупан допринос у његовању српске језичке културе, које додјељује Матица српска за допринос култивисању српског стандардног језика.

Аутор је десетак језичких приручника, објавио је више од 800 написа о српском језику у разним листовима и часописима, а приредио је и око 400 језичких емисија за радио и телевизију.

Чланак ТЕЛЕБАК: Морамо говорити српски језик, морамо вратити своје писмо, да пишемо ћирилицом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Познати лингвиста Милорад Телебак поручио је да треба повести више рачуна о српском језику, почевши од школе, државе и институција.

„Одговорни народи који држе до себе не односе се тако окрутно према своме језику, јер језик и народ имају исте судбине – што се дешава језику дешава се народу и обрнуто“, рекао је Телебак у Андрићграду, гдје је изведен његов комични приказ „Кроз српски језик са смијехом“.

Телебак каже да је комични приказ „Кроз српски језик са смијехом“ написан да подучи и подсјети, нарочито младе да српски језик није баук, да није сувопаран ни досадан, него да може бити веома занимљив.

„Хтио сам да млади заволе српски језик и граматику, али, нажалост, српски језик се одавно не учи и то је несхватљиво и недопустиво“, истакао је Телебак.

Он је рекао да се српски језик нешто мало учи у основним школама, а у средњим никако, односно у средњим школама се учи као књижевност.

Фото: Срна

„Почели смо да потцјењујемо и свој језик и свој говор и себе. Потребно је повести више рачуна о српском језику почев од школе, државе, институција и наставника“, каже Телебак.

Он сматра да без језика нема народа и да га треба чувати и његовати, те путем лекторских служби едуковати људе који јавно говоре.

Телебак је рекао да је Андрићград бисер Републике Српске и да дуго времена ништа вриједније није урађено на овим просторима.

Предсједник Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“ у Вишеграду Данка Митровић рекла је да је једна од основних активности овог друштва његовање српске културе и традиције, српског језика и ћириличног писма.

„Један од најеминентнијих представника тог дијела науке је Милорад Телебак, а наше је задовољство што смо га угостили у Андрићграду“, рекла је Митровићева.

Организатори комичног приказа „Кроз српски језик са смијехом“ су „Просвјета“ из Вишеграда и Андрићград.

Чланак ТЕЛЕБАК: Андрићград је бисер Српске, одавно ништа вриједније није урађено се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Српска језичка култура никада није била на нижем нивоу него данас, а на јавној сцени „зацарила“ је полуписменост која је гора од неписмености, указује лингвиста Милорад Телебак.

Телебак каже да Срби данас, као никад раније, говоре и пишу „николико“ и за овакво стање у језику оштро критикује, прије свих, колеге професоре, потом медије, који су напустили новинарски стил и прихватили бирократски.

„Српски језик истјеран је из српских школа још прије 30 година. У школама се не учи. Истина, нешто мало се учи у основним школама, а у средњим никако. У средњим школама језик се учи као књижевност. Почели смо да потцјењујемо и свој језик, и свој говор и себе кроз то. Никада више људи није јавно говорило и писало. И народ је почео да `фразира`“, навео је Телебак, који је и аутор популарног ТВ серијала „Говоримо српски“.

Говорећи о утицају медија и новинарског функционалног стила на језик, Телебак каже да оно што новинари данас раде никако није новинарски стил.

„Новинарски стил је постојао прије 30-40 година када су телевизија и радио били узор и школа правог језика, када су медији писали јасним и кратким реченицама, познатим ријечима… Оно што данас новинари употребљавају није језик медија, већ политички језик, бирократски, административни, односно антијезик, који никако не би могао да постоји да га не подржавају новинари, односно медији“, рекао је Телебак, који је вечерас пред бројном публиком у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини, бесједио о српском језику, на једноставан и духовит начин.

Он каже да сви који раде у медијима морају бити посвећени језику.

„Ово како се сада говори, упркос присуству лектора, представља катастрофу. Они немају појма о акцентима и акцентологији“, каже Телебак.

Телебак је указао и да је непотребно у језик насилно, вјештачки, рогобатно „угонити“ нешто што не може да прими, јер језик никада није трпио насиље.

Према његовим ријечима, има небројено примјера гдје је немогуће створити женску именицу, а да се она уклапа у моделе творбе у српском језику, да то буде природно.

Родна перспектива језика није родна него полна, каже Телебак, а у језику гдје год је то могуће и постоји уз именицу мушког рода и именица женског рода.

„Нипошто нисам против равноправности полова, али сада се под том некаквом родном равноправношћу жели пошто-пото у језик угурати да буде обавезно и мушки и женски лик те именице. У томе се не огледа равноправност, а и нема никакве потребе за тим. Питам те боркиње и друге што не врате своје дипломе на којима пише дипломирани инжењер, дипломирани правник, ако нису сагласне са тим“, рекао је Телебак.

Он каже да је свјестан да језик не воле да уче ни они који морају, те је за народ још прије 30 година почео говорити и писати на једноставан и духовит начин, да би свима било занимљиво, али, истовремено поучно, практично и примјењиво.

Истакнути лингвиста напомиње да је његов циљ, прије свега, био да разбије предсрасуде да је „граматика дрвена мотика“, јер то никако није тачно – граматика може бити занимљива ако јој се приступа на исти такав начин.

Он каже и да се у посљедњих 20 година на „бојном пољу“ када је ријеч о језику осјећа поприлично усамљено, те да нема ни подршку институција, нити појединаца.

Телебак је напоменуо да је посљедња реформа српског језика управо Вукова реформа, али да су Срби, зарад заједничког језика, братства јединства, заједничке државе и сличног, преко српскохрватстог, хрватскосрпског једва дошли до српског језика, док су Хрвати преко српског врло брзо дошли до хрватског.

Он сматра да је једино рјешење да се српски језик врати у српске школе, да се учи, воли и зна, те да буде основ за изучавање других језика.

„Прво треба научити свој језик, па на основама сличности и различитости изучавати и друге. Без језика нема народа, и треба га чувати и његовати, систематски и организовано, путем лекторских служби едуковати људе који јавно говоре. Штогод се буде дешавало са језиком десиће се и са народом“, поручује Телебак.

Чланак ТЕЛЕБАК: Зацарила полуписменост која је гора од неписмености се појављује прво на ИСКРА.

У сали Факултета у Андрићграду у петак, 12. јуна, са почетком у 18,00 часова биће изведен комични приказ „Кроз српски језик са смијехом“, аутора и извођача Милорада Телебака, потврдила је Данка Митровић, предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Вишеграду.

Телебак је познати српски лингвиста, аутор серијала „Говоримо српски“.

Организатор комичног приказа је „Просвјета“ Вишеград у сарадњи са Андрићградом.

Чланак ЛИНГВИСТА МИЛОРАД ТЕЛЕБАК 12. ЈУНА У АНДРИЋГРАДУ: Кроз српски језик са смијехом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стање српског језика горе је него прије 50 година, а најгоре је у смислу неучења, небриге, незнања. Све оно што је школа некада проглашавала грешкама узело је маха у језику, зато људи више и не знају шта је исправно.

Рекао је ово за „Глас Српске“ лингвиста Милорад Телебак, који се годинама бори да српски народ што боље упозна са својим језиком.

– Појединац ту не може ништа, ту може само институција, само једна општа политика враћања основним вриједностима. Без тога смо разнарођени, без тога нас нема. Језик и народ су повезани. Нестанком језика, нестаје и народа. Треба да чувамо свој језик, да га његујемо, да га знамо, а он је и основа за изучавање других језика по сличности и супротности. Ко не зна свој језик, он не може научити ни друге језике, јер нема са чиме да упоређује – каже овај цијењени лингвиста.

Телебак се осврнуо и на чињеницу да се српски језик не учи довољно у школи, те да је раније српски језик увијек био главни предмет у школи, од основне до завршетка гимназије.

– Први је био у дневнику, први је био у свједочанству, био је заступљен свакога дана. И сваки дан у седмици био је час  српског језика, а данас није тако – казао је Телебак.

Како је рекао, из тог разлога млади људи заврше основну и средњу школу са лошим знањем језика, па се упишу на факултет, који заврше са мањим знањем него што су га имали у основној школи.

– На јавној сцени имамо полуписмене интелектуалце, да не говоримо о квалитету студирања. Школе не припремају људе, чак ни оне којима је језик на неки начин животно занимање, а то су новинари, јавни радници, судије, адвокати, посланици, сви они који би били обавезни да говоре, јер њихов говор је јавни, а у јавном говору морају да се поштују стандарди и норме – указао је Телебак.

Овог викенда обиљежен је Међународни дан матерњег језика, који представља сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у источном Пакистану, јер су протестовали што њихов матерњи језик није проглашен званичним.

На судбину српског језика подсјетио је и књижевник Рајко Петров Ного, који има слично мишљење као и Телебак.

– Ми радимо све да покваримо, да не кажем уништимо наш српски језик. Готово је скаредно погледати натписе фирми, улица, свега, све је на латиници – указао је Петров Ного.

Подсјетио је и на причу у којој један високи школовани страни официр није могао да се начуди како Срби не чувају свој језик.

– Он је тада рекао: „Ваша ћирилица, ваш је кинески зид, а ви се према њој односите као према Алајбеговој слами“. Тачно тако, ми се тако односимо према свему што нам је у баштину од предака остало. То је страшно изговорити, али је тако – нагласио је Ного.

Истиче да промјене, које би донијеле боље вријеме српском језику, морају да се догоде на нивоу закона и Устава.

– Премда је то у закону и Уставу прецизирано, али није довољно, треба то учинити тако како чине озбиљне државе и да ту врдања нема. Ако се на овакав начин настави, са оваким „башмебригизмом“ према свему, а уз то, ако наставимо са овом белом кугом, нама неће душмана требати, доста смо ми сами себи – сматра књижевник.

Додаје и да је школство пресудно.

–  Ништа се не може догодити ни у школству ни у култури док се то у држави не догоди. Имамо ли државу или немамо, то је питање. Ако је немамо, стварајмо је, убрзано, хитро, ако је имамо, а она је тако растезљив појам, стегнимо је. Ово су последња времена, ово је последњи час да се то све скупа догоди – прича он.

Ипак, каже, за језик се не брине јер је он снажнији од свега.

–  Њему нико ништа није могао. Није му нико могао ништа 500 година под Турцима, ни интегрално југословенство Александрово, ни Брозова брозомора, ни ово све, не знам како ни назвати, а све је горе у савременој историји. Језик има своју снагу и брани се он сам. Али писмо, наша ћирилица, према њој смо се понијели као да је пасторче и као да није наша. То је срамотно – нагласио је Ного.

– Књижевници, који треба да учествују у стварању језика, у унапређивању језика, данас га кваре. Никад се више није писало него данас што се пише, а никад језичка култура није била мања. Данас није проблем објавити књигу и полуписменом човјеку, само ако има паре и нађе пријатеље рецензенте. Издавач треба да одреди рецензента. То не води ничему, то погубно утиче на језик – каже Милорад Телебак.

Чланак БЕЗ ЈЕЗИКА НАС НЕМА, БЕЗ ЊЕГА СМО РАЗНАРОЂЕНИ: Срби не чувају свој језик се појављује прво на ИСКРА.