Фото: Спутњик/ Tanjug / Драган Кујунџић

Дива српске и југословенске кинематогрфије Милена Дравић сахрањена је данас у Алеји заслужних грађања, у присуству великог броја колега, пријатеља и поштовалаца.

Уз песму „Милена“, дуги аплауз и сузе, пријатељи и колеге данас су се у Звездара театру опростили од диве српске и југословенске кинематографије Милене Дравић.

На истој сцени где је Милени Дравић у децембру уручена награда „Добричин прстен“ данас је одржана комеморација на којој су о њеном изузетном опусу, необичној харизми, великој доброти и таленту, аутентичности и лепоти говорили директор Звездара театра, драмски писац и академик Душан Ковачевић, глумци Јелисавета Сека Саблић, Аница Добра, Војин Ћетковић и Бранка Петрић, филмски посленик Радослав Зеленовић, редитељи Јагош Марковић, Дејан Мијач и Стефан Арсенијевић, књижевник и академик Љубомир Симовић и директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.

Саблићева је истакла да је Милена била неодољива у комедији и моћна у драми, добра, искрена, драга, лепа и храбра до последњег дана.

„Остаје да се поносимо што је била наша и што је публика обожавала од првог дана и сигурна сам да њена душа иде ка неком свитању“, рекла је Саблићева, преноси Танјуг.

Зеленовић је нагласио да уметнички опус Милене Дравић представља историју српске и кинематографије бивше Југославије, упечатљив документ једног времена.

„Сваком својом улогом, од филмова црног талас, преко ратних спектакала, до комедија и драма, доносила је нешто своје, непоновљиво, уз подједнако признање колега и критике, и обожавање публике. Показала је и доказала нешто што је готово немогуће — да се увек може бити најбољи и узор“, рекао је Зеленовић, подсетивши да је Дравићева први добитник награде „Александар Лифка“ палићког фестивала, где се последњи пут појавила пред публиком у јулу ове године и поздрављена громогласним аплаузом.

Он је нагласио да се више од 160 филмова, ТВ серија и драма у којима је играла, сливају у документ о једној кинематографији и једној земљи која још постоји само у филмовима и све то остаје као заоставштина за будуће генерације.

Редитељ Јагош Марковић је рекао да ће „свет без Милене бити много мање леп, честит, узвишен, радостан и мање жив“.

„Била је и остала велика, препуна лепоте, оне за коју је Достојевски рекао да ће спасити свет. Била је племенитост, дух и шарм. Била је Београд и Југославија, била је и остала свет. Велика у свим медијима, жанровима, у сваком тренутку живота и рада. Завршава се једна епоха у којој су великани били велика господа и велики људи. Била је светлост, била и остала звезда“, казао је Марковић.

Он је констатовао и да није било лако бити Милена и Гага, „толика слава и популарност, а сами своји на Балкану, на Чубури, бити и уметник и комшија и човек, сами и своји, часни и даровити, вредни и племенити, скромни харизматични, човечни изнад свега, и одвојено и као пар, животни и глумачки“.

„Све је то подвиг, и живот, и љубав и уметност, доведени на ниво чистоте савршене поезије“, сматра Марковић.

Симовић је скренуо пажњу на импозантан почетак 19-годишње глумице која је наредних шест деценија „метеорски прелазила из филма у филма, из филма на телевизију, са телевизије у позориште. Без одмора и предаха“, али као њен заштитни знак сматра улогу сељанчице Ранке у филму „Прекобројна“ Бранка Бауера, којом је освојила и рафиниране филмофиле и најширу публику и Пулу.

Све њене улоге, сматра Симовић, остају међу нама као „много живих Милена“ чиме се доказује, како каже, да смрт ипак није дефинитивна.

Аница Добра је у свом врло емотивном обраћању Милени подсетила на све дуге разговоре телефоном о филму, глуми, о топлини и нежности са којом је Дравићева пригрлила као младу глумицу, Петрићева је евоцирала успомене на сусрете са Миленом, са чијим одласком, одлази и „још тачно недефинисана епоха“, а Арсенијевић је испричао о последњем дану снимања филма „Љубав и други злочини“ илуструјући њену бригу о другима.

Ћетковић се присетио Пирота 2002. године, почетка лета и дана пре почетка снимања филма, када је Дравићева са собом донела завесе, душек, лустер, јастук и одлучила да се усели у хотел док траје снимање филма.

„Милена се заувек уселила у наше животе, донела своју доброту, своје плаве очи и све нам је то оставила“, рекао је он.

Према речима Пантелића, Милена Дравић је исписала историју покретних слика и остаје да буде инспирација и симбол свега што заслужује најдубљи наклон.

„Историју покретних слика овог или ових простора Милена је исписала са Пуришом Ђорђевићем, Бранком Бауером, Бором Драшковићем, Вељком Булајићем, Душаном Макавејевом, Гораном Паскаљевићем… Од Милене треба много тога научити — од тога како не треба затварати очи пред стварношћу и уши пред буком до тога да је данас већ јуче“, казао је Пантелић.

Мијач је рекао да је најважније код Милене Дравић била доброта која је исијавала из ње, коју је публика знала да примети и због које су је волели људи различитих карактерних квалитета, а она сама је волела све што је живот и од тога је помоћу љубави правила чаролију.

„Цео наш живот је привикавање на бол и када помислимо да смо један бол одболовали, појави се нов који нас поново разболи и ми се повијемо да нас мање има и да нас мање боли и тако умањени и уплашени, чекамо да бол прође. Зато да данас имамо снаге само за две речи: Збогом Милена!“, опростио се Душан Ковачевић.

Чланак ДАНАС ИМАМО СНАГЕ САМО ЗА ДВЕ РЕЧИ: „Збогом, Милена“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Награда Добричин прстен за 2016. годину припала jе истакнутоj драмскоj уметници Mилени Дравић, коjа jе тиме постала 30. лауреат овог наjвишег глумачког признања у Србиjи, саопштило jе данас Удружење драмских уметника Србиjе.

Седмочлани жири jе одлуку о додели глумачке биjеналне награде Удружења драмских уметника Србиjе за животно дело – Добричин прстен донео вечерас, таjним гласањем и то већином гласова.

O термину и месту одржавања свечаности уручења златне копиjе прстена великог Добрице Mилутиновића добитници Mилени Дравић биће накнадно саопштени, наводи Удружење драмских уметника Србиjе у саопштењу коjе jе потписао председник удружења Воjислав Браjовић.

У конкуренциjи за овогодишњу награду било jе 11 истакнутих глумица и глумаца, а осим добитнице Mилене Дравић, номиновани су и Ливиа Банка, Властимир Велисављевић, Радмила Живковић, Mирjана Kарановић, Mарко Николић, Горица Поповић, Mиодраг Радовановић Mргуд, Tихомир Станић, Саша Tорлаковић и Дара Џокић.

Жири су чинили глумци Jасна Ђуричић, претходни добитник, Aнита Mанчић, Предраг Ejдус, коjи jе и председник жириjа и Воjислав Браjовић, као и драмски писац Mилена Mарковић и редитељи Небоjша Брадић и Eгон Савин.

Подршку додели награде дали су Mинистарство културе и информисања Србиjе и Секретариjат за културу града Београда.

Чланак БEOГРAД: Mилена Дравић добитница награде Добричин прстен се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Фејсбук

Дени Божић, умјетник из Добоја, насликао је мурал у част Драгана Николића и Милене Дравић.

Смрт Драгана Николића потресла је грађане Србије, али и цијеле бише Југославије. Легенда српског глумишта био је једна од највољенијих јавних личности, што је на најљепши начин показао Дени Божић, умјетник из Добоја.

Направио је улични мурал Драгана Николића и Милене Дравић, чија је фотографија убрзо осванула на друштвеним мрежама, а људи су само имали ријечи хвале за умјетников поступак.

Чланак СЈЕЋАЊЕ НА ЛЕГЕНДУ: Драгану Николићу и Милени Дравић мурал у Добоју се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Председник Републике Србије Томислав Николић, поводом 15. фебруара Дана државности, потписао је 5. фебруара указе о одликовању великог броја личности и институција.

Одликовани су генерал Љубиша Диковић, Ноам Чомски, Ватерполо савез Србије, Велимир Бата Живојиновић, Милена Дравић, Драган Николић…

Обилићевом медаљом постхумно је одликован Дејан Лазаревић,

Орденима су одликовани:

Проф. др Смиља Аврамов је одликована Сретењским орденом првог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности.

Нада Милић је одликована Сретењским орденом првог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић је одликован Орденом белог орла са мачевима првог степена, за нарочите заслуге у изградњи система одбране и командовању и руковођењу војним јединицама.

Проф. Ноам Чомски, из САД, одликован је Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге у области јавних, научних, просветних и културних делатности.

Ватерполо савез Србије је одликован Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане и постигнуте изузетне резултате у спортским делатностима.

Проф. др Иван Клајн је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних, просветних и културних делатности.

Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института Српске академије науке и уметности, одликован је Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних и културних делатности.

Основна школа „Прота Стеван Поповић“ у Чумићу је одликована Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној делатности.

Ђорђе Марјановић је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у културним делатностима и посебно у области музичке уметности.

Проф. др Милан Распоповић је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној и педагошкој делатности.

Медаљама су одликовани:

Дејан Лазаревић је постхумно одликован златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, за испољену изванредну храброст и самопрегор у спасавању људских живота и материјалних добара, у изузетно опасним ситуацијама.

Луиз Милер из Велике Британије је одликована златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.

Ћезаре Висмар из Италије је постхумно одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима.

Константин Косачов из Русије је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у културним делатностима и посебно за допринос обнови Руског некропоља.

Валериј Рјазанскиј из Русије је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у културним делатностима и посебно за допринос обнови Руског некропоља.

Љубиша Самарџић, глумац, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Велимир Бата Живојиновић, глумац, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Драган Николић, глумац, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Милена Дравић, глумица, одликована је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Мирослав Милошевић је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима Боривоје Бора Тодоровић, глумац, постхумно је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Војислав Бубиша Симић, композитор и диригент, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Војкан Борисављевић, композитор, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Милутин Поповић Захар, композитор, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Зоран Симјановић, композитор, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Славољуб Ђукић, новинар, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.

Грегориј Русовић, почасни конзул Републике Србије у Њу Орлеансу, САД, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима и представљању Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама.

Др Бабкен Симоњан, почасни конзул Републике Србије у Јерменији, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима и представљању Републике Србије у Републици Јерменији.

Радомир Вуковић, архитекта и графички дизајнер, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.

Грађевинска техничка школа у Београду одликована је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у просветној делатности.

Слободан Марковић, директор Међународног фестивала позоришта за децу из Суботице, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.

Клиничко болнички центар Звездара у Београду одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у здравственој заштити.

Фудбалски клуб „Војводина“ из Новог Сада одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима.

Златном медаљом за заслуге је одликована Жандармерија Министарства унутрашњих послова, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у извршавању безбедносних задатака и заштити грађана Републике Србије.

Златном медаљом за заслуге је одликована Противтерористичка јединица Министарства унутрашњих послова, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у извршавању безбедносних задатака и заштити грађана Републике Србије.

Златном медаљом за заслуге је одликована Специјална антитерористичка јединица Министарства унутрашњих послова, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у извршавању безбедносних задатака и заштити грађана Републике Србије.

Николај Петрович Бурљајев, драмски уметник из Русије, одликован је сребрном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.

Драгица Гага Росић, преводилац за грчки језик, одликована је сребрном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.

Заслужни припадници Министарства одбране и Војске Србије одликовани су, за изузетне заслуге и резултате показане у обављању дужности и задатака у области одбране и безбедности, медаљама за ревносну службу, и то 16 златних и 35 сребрних, наведено је у саопстењу Прес службе председника Републике.

Чланак УКАЗ ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ: Председник Николић одликовао Ноама Чомског, Бату Живојиновића, Дејана Лазаревића, Диковића… се појављује прво на ИСКРА.