Фото: Спутњик

Са Капитол хила у Вашингтону стижу захтеви да се САД повуку из споразума о елиминацији ракета кратког и средњег домета из Европе. Тај споразум је потписан између САД и Совјетскг Савеза далеке 1987. године, када је Михаил Горбачов наилазио на салве похвала на Западу.

Са својом „перестројком“ у спољној и унутрашњој политици СССР-а, као и са „передишком“ у оружаним снагама, а то је тада била такозвана војна доктрина „разумне довољности“, не само да је изгубио совјетску империју, цех сада Русија плаћа на многим местима, већ је потписивао све могуће војне споразуме без сагледавања шта би они једног дана могли значити за Москву.

Конкретно, споразум из 1987. године, такозвана „дупла нула“, о уклањању свих ракета кратког и средњег домета са тла Европе, данас после распада Совјетског Савеза и Варшавског уговора, уједињења Немачке и ширења НАТО-а на исток, на Балтик и на Црно море, данас је војно изразито штетан за Русију. Јер политичко-војна географија Европе се променила, америчке ракете средњег домета сада су за Русију заправо стратешке интерконтиненталне ракете. Плус што споразум о елиминацији пројектила кратког домета, од 500 км до 1.000 км, и средњег домета, од 1.000 км до 5.500 км није те 1987. године, када је и потписан између СССР-а и САД, обухватио пројектиле са нуклеарним бојевим главама Велике Британије и Француске, што су совјетски генерали испрва тражили, али је Горбачов на крају великодушно попустио.

Други врло значајан пропуст Горбачова јесте што тај уговор о кратком и средњем домету ракета у Европи није „везао“ за заустављање или совјетско-америчку трговину око америчког СДИ програма управо у Европи, програма који је данас оличен у контексту система америчке антиракетне одбране са базама у Румунији и Пољској. Тај систем СДИ у Пољској и у Румунији је направљен тако да се за 15 минута из њега могу лансирати крстарећи пројектили средњег домета, чиме они за руску одбрану постају стратешке офанзивне ракете које тако скраћују свој лет до стратешких циљева на територији Русије.

По споразуму из 1987. Совјети су из Европе уклонили и уништили 270 ракета СС-20, сваку са по три бојеве главе, домета 5.000 км и 112 ракета СС-4 домета до 2.000 км, као и 265 ракета „фрог“ и СС-21, 265 пројектила „скад“ и СС-23, и 65 ракета СС-12, све кратког домета.

Американци су по споразуму из 1987. уклонили из Европе 108 ракета „першинг 2“ домета 1800 км, 464 крстарећих „томахавка“ домета 2.500 км, што је све средњи домет, али и 72 ракете „першинг 1“ и 163 пројектила „ленс“ домета од 110 км, односно кратки домет. Горбачов је пристао и да се у оквиру споразума не броје ракете, већ бојеве главе, што су Американци отпочетка тражили, а совјетски генерали одбијали.

Данас, када су амерички копнени и поморски „томахавци“ на руским границама, док Москва нема своје копнене ракете на границама САД, и када Вашингтон најављује излазак и из таквог споразума, постаје јасна сва величина „наивности“ Михаила Горбачова. „Наивност“, коју сада мора да исправља Владимир Путин.

Чланак ЛАЗАНСКИ: Да ли је Горбачов сада свестан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Valeriy Malnikov

Да је Запад подржао Михаила Горбачова када је он тек почињао да прекраја Совјетски Савез, његов распад би се догодио много мирније. Међутим, како пише „Гардијан“, суочени са суровом реалношћу и непоштовањем које је Запад све више показивао према Русима, они су почели да траже новог јаког вођу и нашли су Владимира Путина.

Да би се разумело зашто је Русија постала оваква каква је сада, потребно је вратити се на суштину проблема, схватити то и убудуће не понављати грешке из прошлости. „Гардијан“ наводи да Запад није само одбацио Русију у критичном тренутку већ ју је подстакао да отвори врата пред спољним експлоатационим капитализмом у време када Русија и друге совјетске републике нису имале ефикасна средства за контролу активности финансијских капиталиста, чији је једини циљ био максимални профит.

У раним данима стварања савремене Русије млада руска влада није имала довољно снаге да спречи своје искусне капиталисте да одузимају и експлоатишу природне ресурсе у земљи, а проблеми који постоје и данас су директна последица грешака Запада.

Аутор текста сматра да је Запад требало да подржи Михаила Горбачова 1989. године, укључујући и усвајањем неке врсте Маршаловог плана за помоћ руској економији и спречи крах рубље 1998. године. И да су Сједињене Америчке Државе и Европска унија предузеле одређене мере у периоду када је Горбачов тек почињао да прекраја Совјетски Савез, његов распад би се, можда, догодио мирније.

Али уместо тога, катастрофални пад економије поткопао је позицију Горбачова међу бирачким телом. И до председничких избора 1996. Горбачов је могао рачуна само на смешних 0,5 одсто гласова.

„Суочени са суровом стварношћу и непоштовањем које је Запад све више показивао према њима, Руси су, и то не би требало никога да изненађује, почели да траже јаког лидера. И пронашли су Владимира Путина. Посејали смо ветар, а сада жањемо олују“, закључује британски лист.

Чланак „ГАРДИЈАН“: Запад одбацио Русе, па су они нашли Путина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/Ројтерс

Последњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов оштро је данас критиковао одлуку НАТО да распореди додатне снаге на својим источним границама, оптуживши Алијансу да је „започела припреме за ескалацију хладног рата у врући рат”.

„Сва реторика која се користи на самиту НАТО у Варшави указује на жељу да се Русији готово објави рат. Они само причају о одбрани, али се заправо припремају за офанзивне операције”, истакао је Горбачов за руску агенцију Интерфакс.

Лидери НАТО су на самиту у пољској престоници јуче одобрили слање по четири међународна батаљона, односно око 1.000 војника у Пољску, Литванију, Летонију и Естонију ради одвраћања Русије, као и румунско-бугарску бригаду у црноморски регион.

Међународни батаљон у Литванији ће предводити Немачка, оним у Пољској САД, у Естонији Британија, а у Литванији Канада.

Чланак ГОРБАЧОВ: НАТО се практично спрема за рат са Русијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши предсједник Совјетског савеза Михаил Горбачов разбјеснео је Украјинце изјавом да би и он присјединио Крим Русији да је био на мјесту Владимира Путина.

Горбачов, који важи за човјека који је разбио СССР и цио Источни блок, рекао је да се већинска воља народа који живи на Криму мора поштовати.

– Увијек сам се залагао за слободну вољу народа. А, како већина становништва Крима жели да буде у државној заједници са Русијом, онда бих и ја учинио исто што и Владимир Путин – рекао је Горбачов.

Из Кијева је брже-боље стигла реакција на ову изјаву Горбачова и у њој се пријети некадашњем лидеру СССР да ће му бити забрањен улаз у Украјину.

– Жалићемо се и нашим европским партнерима, тражићемо да Горбачов буде на црној листи Европске уније – поручио је Антон Герашенко, савјетник министра унутрашњих послова Украјине.

Чланак ГОРБАЧОВ: Да сам на Путиновом мјесту и ја бих присајединио Крим се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Партија Комунисти Русије обратила се државном тужилаштву са захтевом да покрене кривични поступак против првог и последњег председника Совјетског Савеза Михаила Горбачова због „издаје домовине“ и „неиспуњавања воље народа“.

Комунисти траже и да Горбачов буде у притвору док траје истрага, како не би побегао у иностранство, као и да му буде одузета имовина, која је „стечена незаконитим путем“.

„Те 1991. године већина грађана земље гласала је за очување СССР-а. Међутим, Михаил Горбачов, упркос томе што је имао неопходна овлашћења, није испунио вољу бирача и није преузео никакве акције када је у питању очување СССР-а. Кривци морају бити кажњени, а ми смо убеђени у то да је то била издаја државе“, сматра лидер партије Максим Сурајкин.

Пре тачно четврт века, 17. марта 1991. године одржан је први и једини народни референдум. Грађанима савезних република понуђено је да изразе своје мишљење у вези с очувањем савезне државе у „обновљеном виду“. И премда је шест савезних република одбило да учествује на референдуму, преко 75 одсто Совјета гласало је за очување СССР-а.

Упркос томе, 8. децембра 1991. године председници Русије, Белорусије и Украјине, Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич потписали су у Минску Беловежски споразум о формирању Заједнице независних држава (ЗНД). Тиме је престао да постоји Совјетски Савез.

Неколико дана касније, њима су се придружили и лидери још осам република, а 25. децембра је Горбачов поднео оставку на место председника државе.

Tоме је претходио и неуспели покушај државног удара против перестројке Михаила Горбачова, такозвани Августовски пуч (од 19. до 21. августа 1991).

Уз подршку шефа КГБ-а Владимира Кријучкова и министра одбране Дмитрија Јазова антиреформске снаге уверавале су јавност да Горбачов „није способан да води земљу и испуњава председничке функције из здравствених разлога“ — они су прогласили ванредно стање, вратили цензуру и довели тенкове у Москву. Борис Јељцин мобилише снаге, уводи полицијски час и преузима команду над оружаним снагама. Коначно, распад Совјетског Савеза уследио је само четири месеца касније, у децембру 1991. године.

Најновија истраживања, међутим, показују да би данас више од половине Руса, чак 64 одсто њих, гласало за очување Совјетског Савеза у случају одржавања референдума о овом питању, а већина њих као главног кривца за распад земље види Горбачова.

„После 25 година од одржавања референдума о очувању СССР-а (17. марта 1991. године) већина грађана (Русије) поново је изразило спремност да дâ потврдан одговор. Тако је, према подацима Централне комисије референдума СССР-а ’да‘ на гласачком листићу заокружило 76 одсто бирача. Данас, 64 одсто Руса каже да би гласало за очување СССР-а“, навели су у руском центру за истраживање јавног мњења ВЦИОМ, додајући да би негативно на ово питање одговорило 20 одсто грађана Русије.

Као главне кривце за неиспуњавање народне воље o oчувању СССР-а савремени Руси виде тадашњег лидера земље Михаила Горбачева (27 одсто) и његов тим, врховну власт у целости (17 одсто) и Бориса Јељцина и његове сараднике (13 одсто).

Тек два одсто Руса сматра да су на распад земље утицале Сједињене Државе и друге западне земље, а само један одсто њих верује да криваца уопште није ни било. Многима је, међутим, било тешко да одговоре на питање ко је кривац за распад Совјетског Савеза — чак 40 одсто њих није могло да одговори.

„Истраживање спроведено четврт века после референдума показује да је увржено мишљење о свеопштој носталгији за Совјетским Савезом само претеривање. Главни носиоци те носталгије данас су они који су гласали за очување Савеза пре 25 година, а и даље за распад криве Горбачова. То су људи старије генерације, међу којима је реч ’совјетски‘ снажно повезана са редом, сигурношћу и и стабилношћу“, објаснила је резултате истраживања шефица истраживачких пројеката Управе друштвено-политичких истраживања ВЦИОМ-а Јулија Баскакова.

Она истиче да данас „на њихово место долазе представници нове генерације, који о Совјетском Савезу знају само из прича својих родитеља“.

„За њих је Совјетски Савез само једна у низу окренутих страница у историји“, закључила је Баскакова.

Чланак ЗА „ИЗДАЈУ ДОМОВИНЕ“: Комунисти Русије траже хапшење Горбачова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Рамиль Ситдико

Први и последњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов данас слави 85 рођендан. Овај отац либералних реформи познатих као „гласност“ и „перестројка“ оставио је велики траг у историји Русије, па и света. О његовој улози и резултатима његове политике и данас се воде бурне дискусије и полемике.

Горбачов је на свој јубилеј изјавио да ће „целу истину рећи у својим мемоарима“, који су у припреми.

За владавину Горбачова везује се крај Хладног рата, повлачење трупа из Авганистана, али и крах совјетске економије и распад земље. Он је такође допринео и слому комунизма у земљама Источне Европе.

Горбачов је 1990. године добио Нобелову награду за мир. Његову кандидатуру предложиле су немачке власти, као знак захвалности за став Горбачова о уједињењу Немачке.

На унутрашњем плану, започео је реформу совјетског система, залагао се за слободу говора, за укидање партијске цензуре у медијима и култури и за увођење демократских избора.

Бивши лидер СССР-а је увек говорио: „Реформатори нису срећни“. Сада мисли другачије. На презентацији своје нове књиге, пре неколико дана, Горбачов је признао да му је сада „подједнако драга свака година од проживљених 85“.

Он је, наиме, уочи свог рођендана објавио књигу под називом „Горбачов у животу“, а представљајући своје дело изразио је наду да ће „књига помоћи Русима да разумеју своју савремену историју“.

Најновија испитивања јавног мњења показују да већина грађана Русије сматра да се Горбачов, током своје владавине, руководио интересима грађана.

„Тако, 46 одсто испитаника верује да је он водио рачуна о добробити земље, али и да је направио неке озбиљне грешке. Сваки десети (Рус) се слаже са тим да је он „као човек који се није бојао преузимања одговорности, спровео реформе које су биле неопходне земљи и учинио све што је било могуће“, навео је руски центар ВЦИОМ.

У достигнућа Горбачова Руси су набројали завршетак Хладног рата (6 одсто), увођење демократских избора (5 одсто) и почетак перестројке (2 одсто). Међутим, скоро сваки други испитаник сматра да он није учинио ништа добро за Русију, а сваком трећем је било тешко да одговори на ово питање.

ВЦИОМ наводи да су Руси у својој оцени рада Горбачова у последњих неколико година постали још критичнији — порастао је број оних који сматрају да је он „злочинац, који је свесно разбио велику земљу“. Пре шест година тако је мислило 16 одсто Руса, а данас се тај број попео на 24 одсто.

Поводом његовог рођендана, руски Први канал је ноћас премијерно емитовао документарни филм о Михаилу Горбачову, под називом „Први и последњи“.

Како је најављено из Горбачовљеве фондације, свој јубилеј ће бивши лидер СССР-а прославити у кругу својих пријатеља и чланова породице. Слављу ће присуствовати око 150 људи — политичара, новинара, сарадника, пријатеља из школских и студентских дана.

Председник Русије Владимир Путин упутио му је честитику, истичући да Горбачова „знају као изузетног човека, истакнутог државника и јавног радника“. Руски лидер му је, између осталог, пожелео и добро здравље.

Претходни јубилеј, свој 80. рођендан, Горбачов је обележио гламурозном хуманитарном забавом у Лондону, којој су присуствовале бројне холивудске звезде, попут Шерон Стоун, Кевина Спејсија, Миле Јововић, Арнолда Шварценегера и многих других.

Новац прикупљен на гала вечери био је поклоњен хуманитарним организацијама, међу којима је и „Фондација Раиса“, која носи име Горбачовљеве супруге, преминуле 1999. године.

Ове године он је 100.000 фунти донирао двема дечјим болницама у Санкт Петербургу и Лондону, у знак сећања на своју супругу. Он је рекао да је Раиса Максимовна, баш као и он, увек желела да ублажи патње деце и изразио је наду да ће предати новац помоћи болницама.

„Није ми лако — 85 (година) је 85. Никада нисам мислио да ћу доживети те године. Раиса и ја смо имали договор да наша граница буде 70 година. А после тога је човек и сам себи терет, а не само другима. Раиси се посрећило…“, изјавио је Горбачов.

Чланак ГОРБАЧОВ – ХЕРОЈ ИЛИ ЗЛОЧИНАЦ: Четвртина Руса мисли да је свесно разбио велику земљу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Пре тачно три деценије, 23. априла 1985. године, свет је први пут чуо, а касније и научио једну руску реч – „перестројка“, што буквално значи престројавање, односно реформа. На пленарној седници Централног комитета КПСС нови амбициозни совјетски лидер Михаил Горбачов најавио је велике промене у друштву. Априлски пленум је запамћен у историји јер је Горбачов тада најавио демократизацију и „гласност“, што је подразумевало слободнији рад новинара и већу отвореност у друштву.

Горбачов је изабран за генералног секретара 11. марта 1985. после колоне болесних стараца који су умирали као на траци. Причајући о демократизацији доживео је огромну популарност не само у својој земљи, већ и у иностранству. Горбија су свуда дочекивали као човека који жели да промени и побољша не само своју земљу, већ и свет. Али, после шест година боравка на власти Михаила Горбачова дошло је до распада великог Совјетског Савеза, а он остао запамћен као гробар „црвене империје“. Иако добро информисани знају да је детонатор у темељима СССР поставио Борис Јељцин уз помоћ лидера Украјине Леонида Кравчука и Белорусије Станислава Шушкевича, договором у Беловешкој пушчи националном парку у Белорусији.

Недорастао компликованом историјском тренутку Горбачов није могао да решава ни унутрашња а ни спољнополитичка питања. Буш старији му је обећао 3. децембра 1989. на Малти да се НАТО неће ширити на исток. Договорили су се и да две велесиле никада неће ратовати једна против друге. Горбачов је волео велике изјаве па је на Малти казао да је свет напустио једну епоху и кренуо је у другу и да ће то бити дуги пут чврстог мира. Тада је Горбачов казао да се СССР неће мешати у унутрашње ствари других социјалистичких земаља, а такође је обећао Бушу да ће Москва повући војску из земаља чланица Варшавског уговора. До тада је Политбиро ЦК КПСС имао став да ће повући војску из Немачке само ако се једновремено распусте НАТО и Варшавски пакт.

Главни проблем СССР-а био је неефикасност инвестиција. Руско руководство није схватило на време да стрпљење грађана има границе. Све док се СССР није отворио, могла се продавати демагогија о „грађењу светле будућности“ али кад су људи почели да путују и видели како други живе, нагло је расло незадовољство.

Угледни московски економиста и политичар Григориј Јавлински каже да „Перестројка“ није имала никаквог економског програма већ је партијски врх понављао само пароле. Тако су Горбачову, а после и Јељцину, остале хвале Запада, што им се много допадало, и незадовољство народа у Русији.

Осим тога, у време Роналда Регана Американци су наговорили Саудијску Арабију да рапидно повећава производњу нафте и обори јој цену, па се совјетски буџет потпуно испразнио.

Владимир Путин је очигледно научио важну политичку лекцију на грешкама и наивности својих претходника па је, поготово после рата у Грузији, престао да верује у искреност саговорника из Вашингтона.

Интерес Русије за Путина је постао приоритет свих приоритета.

Чланак ЛЕКЦИЈА КОЈУ ЈЕ ПУТИН НАУЧИО: Скупа наивност Горбачова се појављује прво на ИСКРА.

Михаил Горбачов

Последњи председник бившег С С СР-а Михаил Горбачов изјавио је данас да је у односима између Запада и Русије наступио „катастрофалан губитак поверења”, као и да је ширење НАТО-а на Исток створило безбедносну претњу у Европи.

„Ширење блока на Исток срушило је европски безбедносни поредак прописан Завршним актом из Хелсинкија од 1975. године”, рекао је Горбачов у интервјуу немачком недељнику „Шпигл” а преноси ТАС С.

Према његовим речима, то је окретање за 180 степени и удаљавање од Париске повеље из 1990. године, која је требало да оконча „хладни рат”.

„Сви предлози руске стране, као што је био предлог (актуелног премијера Русије) Дмитрија Медведева, да се удруже снаге и ради на новој безбедносној архитектури надмено су игнорисани. Сада видимо резултат”, рекао је Горбачов имајући у виду напете односе Русије и Запада.

„Ако у садашњем напетом расположењу неком попусте нерви, нећемо преживети наредне године”, рекао је он.

Одговарајући на питање може ли у Европи почети прави рат, Горбачов је рекао да „о томе не треба чак ни размишљати”.

„Такав рат би неизбежно прерастао у атомски”, рекао је он а пренела је руска агенција.

Чланак ГОРБАЧОВ: Ако у садашњем напетом расположењу неком попусте нерви, нећемо преживети наредне године се појављује прво на ИСКРА.