Фото: Срна

У Андрићграду је синоћ одржан скуп посвећен теми „Живот Мехмед-паше Соколовића“. На скупу је истакнуто да Мехмед-паша Соколовић није био само градитељ, војсковођа и моћник, већ и човјек који је обезбиједио опстанак Пећке патријаршије.

Мехмед-паша Соколовић је био дио нашег племства, човјек који је у времену када смо губили своју државност постао један од њихових, а никада није престао да буде један од наших, истакао је директор Андрићевог института Емир Кустурица.

– Мехмед-паша није био само градитељ или војсковођа, већ човјек који је обезбиједио опстанак Пећке патријаршије – истакао је Кустурица.

Фото: Срна

Он сматра да историју треба посматрати као збир синтетичких својстава, гдје све није ни црно, нити бијело, те да управо у прошлости треба тражити охрабрење које је, можда, најбоље пронаћи у лику и дјелу Мехмед-паше Соколовића.

– Кад се погледа европско вријеме, које нам је истицало све вријеме средњег вијека, ми говоримо о Европи, што би рекли Хрвати, која је крижала своје улице под правим углом, правила тргове на којима се одвијао друштвени живот. Код нас је то остало у средњем вијеку и стварало је ресентиме, незадовољство, лош однос према прошлости. Мислим да управо у тој прошлости треба да тражимо охрабрење које је, можда, најбоље пронаћи у лику и дјелу Мехмед-паше Соколовића – истакао је Кустурица.

Значај обнове Пећке патријаршије 1557. године, као темеља српског националног индентитета, допринио је значајном мјесту Мехмед-паше Соколовића у српској историји, човјека који је се школовао у Милешеви и који је као православац током данка у крви одведен у отоманско царство.

О поријеклу, животу и каријери у отоманском царству гдје је стигао до мјеста великог везира, окупљенима је говорио и историчар из турске Енес Демир.

– Мехмед-паша Соколовић је друга по важности личност у Османском царству, значајна како у турској, тако и српској историји – рекао је Демир.

Скуп о животу Мехмед-паше Соколовића, како је речено, само је дио настојања Андрићевог института да помјера сазнајне границе на недовољно или уопште неистражене значајне историјске теме.

Чланак АНДРИЋГРАД: Мехмед-паша обезбиједио опстанак Пећке патријаршије се појављује прво на ИСКРА.

Енес Демир

Докторант на Одсјеку за савремену историју на Гази универзитету у Анкари Енес Демир истакао је на скупу у Андрићграду посвећеном животу Мехмед-паше Соколовића да је ријеч о личности која је подједнако важна за турску и српску историју и истакао да је, захваљујући његовом генију, Отоманска империја постала суперсила.

„Једна од најважнијих личности Османског царства Мехмед-паша Соколовић рођен је у селу Соколовићи у округу Рудо који је припадао Вишеградском кадилуку. У турској историографији не постоје јасне тврдње о његовом етничком поријеклу“, рекао је Демир на предавању у Андрићевом институту под називом „Живот Мехмед-паше Соколовића“.

Он је навео да су италијански великодостојници, који су били у непосредном контакту са Мехмед-пашом Соколовићем у периоду када је већ био велики везир, говорили да је дошао из реда српских деспота.

Други извори наводе да је рођен је у православној породици у селу Соколовићи, 1505. године као Бајо.

Њемачки историчар Јохан Вилхелм Цинкајсен наводи да је, према неким италијанским изворима, Мехмед-паша рођен у Требињу, близу Рагузе, односно Дубровника и да је име његовог оца Димитрије.

Према историјским изворима, познат је податак да је прво образовање добио у српском манастиру Милешева од свог ујака који је ту био монах, као и да је био помоћник свештеника.

Демир је истакао да су га османски службеници регрутовали у османску војну службу 1521. године.

„Мехмед-паша Соколовић прво је представљен султану Сулејману Величанственом, а затим одведен у једренски сарај. Био је подвргнут оштрој војничкој дисциплини, а затим је, како би му било пружено даље образовање, пребачен у Топкапи сарај“, навео је он.

Током боравка у Топкапи сарају био је на разним функцијама, а службе је мијењао нарочито у периоду од 1535. до 1545. године.

„Говорили су да је био вриједан, поуздан и лијепог понашања, чиме је досегао високе положаје у државној управи и војсци“, додао је Демир.

Демир је додао да је Мехмед-паша Соколовић имао још два млађа брата, а када је досегао високи положај, браћу је укључио у државну службу.

„Отац Мехмед-паше Соколовића се 1540. године преселио у Истанбул и преласком на ислам узео муслиманско име Мехмед Целалетин Синан. Заједно са њим, кренуо је и Мехмед-пашин средњи брат који је по доласку у Истанбул убрзо ушао у државну службу, разболио се и умро. У вријеме када је Мехмед-паша именован за великог везира, умире му и отац који је тада био у Солуну, те Мехмед-паша остаје сам са мајком“, рекао је Демир.

Према његовим ријечима, Мехмед-паша Соколовић имао је три сина – Курд-бега, Хасан-пашу и Ибрахим-хана.

Демир каже да је Мехмед-паша био вриједан младић који се доказао за кратко вријеме и 1549. године именован је за румелијског беглербега. То је била функција која је значила прекретницу у његовом животу јер је то звање значило и непосредно приближавање највишој власти.

Он је истакао да су сви војни и дипломатски успјеси отворили пут Мехмед-паши да 1565. године са својих 59-60 година постане велики везир.

Према његовим ријечима, са административним, политичким и стратешким генијем Мехмед-паше, Отоманска империја је постала суперсила тог периода која контролише цијели свијет.

„У име султана, Мехмед-паша је руководио царством у сијенци, одржавајући власт и велику снагу Османске империје. Са лакоћом је обављао велике послове“, каже Демир.

Он је додао да је Мехмед паша Соколовић убијен 20. октобра 1579. године у конаку Султан Ахмед џамије на Атмејдану када му је, док је био на састанку, пришао један човјек из Босне коме је он чинио многа доброчинства, рекавши да треба да преда молбу.

„Он се приближио паши, забо му јатаган у груди и тешко га ранио. Мехмед паша Соколовић преминуо је те вечери од од задобијених рана“, додао је Демир.

Постоји више тврдњи у вези са страдањем Мехмед-паше Соколовића, а једна од њих је да су у његово убиство умијешане стране силе које су биле узнемирене тиме што су Османлије доживјеле врхунац моћи.

Демир истиче да је Мехмед паша Соколовић своје богатство и имовину усмјерио у бројне вакуфе – задужбине које је подигао широм Османског царства.

„Осим политичких и војних заслуга, Мехмед-паша је у Босни најпознатији по мосту у Вишеграду који је пројектовао главни османлијски архитекта Мимар Синан“, истакао је Демир.

Неке од задужбина Мехмед-паше Соколовића у Османском царству су мост на Дрини подигнут је 1577-1578. године, вакуф у Београду изграђен 1570. године, те џамија у Истанбулу из 1578. године, коју је у његову част изградио Мимар Синан.

https://www.youtube.com/watch?v=R6veKq6cmfg&feature=player_embedded

Чланак ДЕМИР: Мехмед-паша једнако важан за српску и турску историју се појављује прво на ИСКРА.

Мирослав Перишић (Фото: Срна)

Мост Мехмед-паше Соколовића је као историја која се гледа и која, осим дивљења, изазива бројна размишљања, па и оно које се издиже изнад осталих – о судбини једног простора и односа универзалног и трајног наспрам пролазног, изјавио је руководилац Одјељења за историју Андрићевог института Мирослав Перишић. Он истиче да Мехмед-паша Соколовић има трајно мјесто у историји, које је неодвојиво од вишеградске ћуприје, од овог поднебља и то је оно по чему он остаје да траје.

„Мост на Дрини који је историја, мост као духовност, као уметничко – градитељско дело и достигнуће, као сведочанство времена, али и сведок времена и епоха. Мост који је симбол, мост као нешто што хуманизује културу живљења, који је хумано дело човекове идеје, његове маште и вештине његових руку. Мост који је тема литаратуре“, рекао је Перишић у Андрићграду на предавању о теми „Живот Мехмед-паше Соколовића“.

Перишић је навео да живот и судбина Мехмед-паше Соколовића на различите начине симболизују судбину простора који баштини огромно историјско искуство које је само привидно дио локалне историје.

Он је истакао да је посебно важно што се овакав скуп одржава у Андрићграду.

„Некада је, осим тога о чему се говори, како се говори и ко говори, битно и где се говори. У том смислу лако је питање у којем садржан и одговор, а то је да ли постоји позваније место од овог да разговарамо о Мехмед-паши Соколовићу – историјској личности чије име је вековима познато свим генерацијама на овом и ширем простору?“, рекао је Перишић.

Он је напоменуо да је Андрићев институт основан идејом његовог творца Емира Кустурице да помјера сазнајне границе на недовољно или уопште неистраженим суштински значајним историјским темама, а једна од њих је и Мехмед паша Соколовић.

Чланак ПЕРИШИЋ: Мехмед-паша Соколовић неодвојив од вишеградске ћуприје се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Директор Андрићевог института Емир Кустурица поручио је вечерас у Андрићграду, на отварању скупа посвећеног теми „Живот Мехмед-паше Соколовића“, да постоје универзалне људске вриједности које сежу изван обичног живота и остављају дубоке трагове, као што је оставила ћуприја на Дрини.

Кустурица је рекао да Мехмед-паши Соколовићу, као свијетлој историјској личности, треба захвалити за опстанак Пећке патријаршије, као и његовом брату за опстанак манастира Милешево.

Фото: Срна

Он сматра да историју треба посматрати као збир синтетичких својстава, гдје све није ни црно, нити бијело, те да управо у прошлости треба тражити охрабрење које је, можда, најбоље пронаћи у лику и дјелу Мехмед-паше Соколовића.

„Кад се погледа европско вријеме, које нам је истицало све вријеме средњег вијека, ми говоримо о Европи, што би рекли Хрвати, која је крижала своје улице под правим углом, правила тргове на којима се одвијао друштвени живот. Код нас је то остало у средњем вијеку и стварало је ресентиме, незадовољство, лош однос према прошлости. Мислим да управо у тој прошлости треба да тражимо охрабрење које је, можда, најбоље пронаћи у лику и дјелу Мехмед-паше Соколовића“, истакао је Кустурица.

Фото: Срна

Он је подсјетио да је општина Вишеград једну донацију претворила у постављање споменика Мехмед-паши Соколовићу, који је имао велику пажњу у јавности.

„Вјерујемо у то да постоје универзалне људске вриједности, оне које сежу изван обичног живота и које остављају дубоке трагове као што је оставио мост, ћуприја на Дрини. А, као што рече Достојевски, преживјећемо захваљујући љепоти, а ако ишта имамо у нашој близини, што нас преводи у то преживљавање – то је велико дјело Мехмед-паше Соколовића“, нагласио је прослављени српски режисер.

Фото: Срна

Он је изразио задовољство што су грађани показали интересовање за вечерашњи значајан скуп посвећен животу и дјелу Мехмед-паше Соколовића.

„Лијепо је гледати вас вечерас што се дивите нечему што није профано и што се не тиче живота који живимо и који је тежак и незанимљив. Дивно је што сте показали интересовање за догађај који је за нас врло значајан, а то је све што је везано за живот Мехмед-паше Соколовића. То је узвишено и он је дио нашег племства“, истакао је Кустурица.

Фото: Срна

Након Кустуричине уводне ријечи учесницима скупа обратио се магистар из Турске Енес Демир, запослен у Генералној дирекцији државних архива Републике Турске.

https://www.youtube.com/watch?v=R6veKq6cmfg

Чланак КУСТУРИЦА: Хвала Мехмед-паши Соколовићу за Пећку патријаршију и Милешево (Видео) се појављује прво на ИСКРА.

У Андрићевом институту се одржава предавање „Живот Мехмед-паше Соколовића“ у организацији Одјељења за историју Андрићевог института.

Предавање се емитује уживо, можете га пратити овде.

Чланак АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Предавање посвећено Мехмед-паши Соколовићу (УЖИВО) се појављује прво на ИСКРА.

У Андрићевом институту у Андрићграду, 7. децембра 2017. године у 16 часова, биће одржано предавање „Живот Мехмед-паше Соколовића“ у организацији Одјељења за историју Андрићевог института. Уводну ријеч на предавању одржаће директор Андрићевог института, Емир Кустурица.

О једној од најзначајнијих личности историје Балкана али и свјетске историје говориће стручњаци и врсни познаваоци лика и дјела Мехмед-паше Соколовића.

Гост Андрићевог института и један од предавача биће мр Енес Демир, докторанд на Одсјеку за савремену историју на Гази универзитету у Анкари. Мр Енес Демир се бави научноистраживачким радом у области историје, политике, архивистике, дипломатије, спољне политике и међународних односа, а запослен је у Генералној дирекцији државних архива Републике Турске.

О животу Мехмед-паше Соколовића говориће др Милош Ковић, ванредни професор на Одјељењу за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Модератор предавања „Живот Мехмед-паше Соколовића“ биће др Мирослав Перишић, руководилац Историјског одјељења Андрићевог института.

Напомињемо да је у Вишеграду, надомак ћуприје, у оквиру овогодишњих Видовданских свечаности, у присуству предсједника Републике Српске Милорада Додика, режисера Емира Кустурице, академика Матије Бећковића и бројних званица свечано откривен споменик Мехмед-паши Соколовићу.

Као што сваки трг Андрићграда краси споменик неког од великана српске историје тако и Византијски трг очекује свој. На централном мјесту трга којег опасава стари византијски конак биће поставен споменик двојици браће – Мехмед-паши Соколовићу и патријарху српском, Макарију Соколовићу.

Чланак АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Предавање посвећено Мехмед-паши Соколовићу, једној од најзначајнијих историјских личности Балкана се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Предавање у Андрићевом институту: „ЖИВОТ МЕХМЕД-ПАШЕ СОКОЛОВИЋА“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

– Добро дошао Бајо, потоњи Мехмед-пашо Соколовићу, који си давно отишао да би заувек овде остао! – овим речима, академик Матија Бећковић, поздравио је откривање споменика великом везиру Мехмед-паши Соколовићу, недалеко од његове задужбине – на Дрини ћуприје – у Вишеграду, на Видовдан.

Истим поводом, отвореним писмом, грађанима и власти Вишеграда, уочи Видовдана, обратио се Мирослав Којић, председник ОО СДС Вишеграда:

– Ко вам је дао сагласност и по чијем налогу постављате споменик турском везиру Мехмед-паши Соколовићу у Вишеграду? Везиру османлијског царства, које је више од 400 година држало српски народ у ропству и вршило невиђено насиље и геноцид над целим српским народом… Мало који народ на свету би издржао стотине година ропства крволочног отоманско-исламског царства, али су Срби то издржали, захваљујући свом вишевековном битисању на овим просторима, пре најезде Турака, својој традицији, култури и, пре свега, својој православној хришћанској вери и цркви, која је чврсто стајала уз свој народ и надљудским напорима нас сачувала да не нестанемо као народ на овим просторима.

Претходно цитирано, политичар Којић је јавно обзнанио пре него што ће академик Бећковић ишта рећи, те би, већ по том основу, ова ”полемика” могла бити окончана. Али, у том некада српском, потом отоманском и овом најновијем вилајету, никада се ништа не може окончати, па ни полемика, јер…

… Јер људи у Вишеграду причају да већ данима виђају Мирослава Којића Коју како са мацолом у руци, тешком неких десетак килограма, накривљен мало у страну, због тог терета, шета градом. Кажу људи да га виђају и ноћу са том мацолом, како обилази око споменика Мехмед-паши Соколовићу, исто онако како је Мурат Шабановић са мацолом обилазио око споменика Иви Андрићу.

Мирослав Којић Која да је српски Мурат Шабановић..?!

То не може бити истина!

Чему, онда, мацола..?

То је његова покора!

Тешко, рећи ће заштићени сведоци његовог живота.

Да носи покору, та би мацола морала имати најмање 50 кила! А такву још нико није ни направио ни видео! И сад: ако би, неким чудом – које никако не би било божје, Мирослав помуратио и оном мацолом од десет кила срушио бронзанога везира отоманског, морао би добити покору од 50 кила, а са таквом покором у рукама, ударио би он и на мост Мехмед-паше Соколовића! И њега треба срушити!

Има ли велики везир грађевинску дозволу за мост?

Нема!

Има ли Коџа Мимар грађевинске лиценце за мостоградњу и хидроградњу?

Нема!

Молим лепо! Нису поднели ни захтев за легализацију!

Да се руши нелегална отоманска градња!

…

Такве идеје јесу отоманске, ако је реч о психијатријском отоману.

Лежећи на њему, њихов поборник треба да добије терапију:

Мехмед-паша Соколовић имао је заслуге за обнављање Пећке патријаршије. Пре тога, овај простор био је под управом Охридске архиепископије. Мехмед-паша тако је осамосталио српску Цркву, а први патријарх био је архиепископ пећки, Макарије Соколовић, блискi сродник или, чак, брат Мехмед-паше Соколовића.

Ефикасна кућна терапија била би – читање романсиране биографије Мехмед-паше Соколовића, Душана Баранина (Отворена књига, Београд, 2010), три пута на дан, по 349 страна, колико књига има.

То, међутим, тешко да ће помоћи оном који исправно схвата да је црква сачувала српски народ, али не разуме да је растурену и унижену српску  цркву васпоставио ”Турчин православне вере” – што би морао бити еквивалент јањичарски потурченом или исламизираном  Баји Соколовићу, потоњем (да вратимо и академика у ”полемику”) Мехмед/паши Соколовићу…

…

И прича се, још, у том вилајету рајетинском, да се ноћу, при доброј месечини, на вишеградским крововима може видети прилика која, њишући се под несразмерним теретом мацоле, скакуће са црепљике на црепљику, са димњака на димњак, примичући се све ближе и ближе уснулом, бронзаном Мехмед-паши Соколовићу…

Вреба да бронзани паша устане, па да га разбије у парампарчад и за свагда освети страдали српски род, а нова зла предупреди!

Ко, још, осим деце предшколског узраста и СДС-а верује у такве приче..?

Мада… Ни деца нису оно што су била…

Не верују, сигурно!

Чланак ТАМНИ ВИЛАЈЕТ: Како је академика Матију Бећковића оспорио страначки активиста Мирослав Којић Која се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У Вишеграду је, данас поподне, на шеталишту између Андрићграда и чувене ћуприје, откривен споменик Мехмед паши Соколовићу, отоманском војсковођи и великом везиру, неимару и задужбинару који је пореклом из српске православне породице из села Соколовићи крај Рудог. Откривању споменика присустовали су председник РС Милорад Додик, прослављени српски режисер и творац Андрићграда Емир Кустурица, бројни културни посленици из Србије и РС, грађани Вишеграда, а споменик су открили привредник Слободан Павловић који је даровао споменик Вишеграду и начелник ове општине Младен Ђуревић.

– Пола миленијума је требало да прође да Бајо, потоњи Мехмед паша Соколовић дође у свој завичај, да види своју камену задужбину и на њој за сва времена заустави своје бронзане очи. Пет стотина Видовдана је прескочио, док се вратио тамо одакле је кренуо да докаже да се од завичаја и свог народа нико никад није заувек раздвојио – рекао је данас у Вишеграду, беседећи крај новооткривеног споменика књижевник Матија Бећковић.

– Споменик који је себи о свом трошку подигао није повезао само две обале једне реке и два света, него је пребачен преко свих провалија и предрасуда прошлих и будућих времена. И овог Видовдана, бронзани везир гледа унапред и не осврће се уназад и као да се више нада оном што ће бити, него што памти оно што је било. Стигао је из далеке будућности да се придружи онима чије време тек долази. Гледајући духовним очима видео је све што ће се догодити и ко ће се родити, достојан да настави оно што је започео угледајући се на великог градитеља универзума. Али, као да је паша видео оно што није видео ни писац „На Дрини ћуприје“, да ће недалеко од моста нићи Андрићград, Емира Кустурице, најзначајнији подухват неимарске културе после Мехмед пашине задужбине на Дрини. Зато је кад стигне обучен у бронзу знао да неће доћи у касабу, већ у културну престоницу Републике Српске и да ће га чекати и бронзани Његош и бронзани Никола Тесла и бронзани Иво Андрић и да ће имати кад и о чему да разговарају. Што дуже гледа своје камено ремек дело, бронзани Мехмед паша, као да више није ни сам сигуран да ли је то прва слика, којој је било суђено да се оствари, блеснула у његовој машти пре пола миленијума , 1516. кад је у сепету одведен у свет или је то прочитао у роману који је добио Нобелову награду – рекао је Бећковић.

– Је ли својим ушима чуо мајчин глас – Бајо сине, не заборави мајке или га је на те речи подсетио онај који их је овековечио. Једино је сигуран да је његову задужбину зидао Раде неимар који је морао живети стотинама година да би сазидао све што је лепо и трајно у босанским земљама и да је тај исти неимар жив и најзаслужнији за споменик који данас откривамо и да су живи они који ноћу руше све што се дању зида. У овом часу се чини да би Мехмед паша Соколовић, чију биографију казују сви језици и све историје и боље се зна у свету него овде код нас, који је водио победничке битке на три континента и уздигао се у нама непознате висине моћи и власти, све то данас дао за „на дрини ћуприју“. Зато се на овој видовданској прослави окуписмо сви да се радују и живи и невидљиви. Сишао је с коца и дошао Радисав на чији гроб вековима са неба пада јака бела светлост, ту је и онај шехид сахрањен без гроба и биљега да се не би знало да је ту. Чују се и данас речи Николе Тесле написане давно, а актуелније данас више него икад – „Срце ме боли за тешки удес Србије што се неправедно на крст разапиње, један од најдаровитијих народа после древних Хелена“.

Као да је у међувремену све преведено из језика пролазности на језик уметности и вечности. Волети је услов сваког стваралаштва, а без љубави нема великих дела нити смислених подухвата. Сведоци смо великих културних остварења у најопскурнијем времену за културу. Због заслуга за СПЦ знаменити историк Константин Јиричек је Мехмед пашу назвао српским родољубом. Та смела реч је можда најмање што се може рећи за онога који се страним дипломатама представљао као унук деспота Србије, оног који је Порту приволео да обнови Пећку патријаршију, а за патријарха свих Срба довео свог брата Макарија. Мехмед и Макарије су неодвојиви од манастира Милешеве, а Милешева од Хиландара а обоје од Светог Саве, његовог пута и живота. Како су утврдили позванији, Пећка патријаршија је простором надмашивала Цариградску, а заузимала простор већи од Душановог царства. И патријарси који су наследили Макарија били су Соколовићи, Антоније, Герисим и Саватије постриженици тврдошког манастира и Херцеговачке митроплије. За његов повратак и данашњи долазак заслужан је мостоградитељ Слободан Павловић, презимењак велможа Павловића који су у време босанског краљевства подигли стари град са кулама и казаматима. Добро дошао, Бајо, потоњи Мехмед пашо Соколовићу који си давно отишао да би овде заувек остао. Срећан Видовдан – рекао је Бећковић.

Начелник Општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Додику, Павловићу, Кустурици и Бећковићу за реализацију овог пројекта, истичући да је ово „наставак културе сјећања, чији је зачетник Емир Кустурица“.

Слободан Павловић је рекао да је и њему и његовој супрузи Мири велика част и задовољство што су били у прилици да Вишеграду поклоне споменик Мехмед-паши Соколовићу.

Према доступним информацијама, Соколовић је поријеклом Србин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи, близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато – помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.

Као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У „данку у крви“ одведен је у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају гдје остаје 13 година.

Мехмед-паша Соколовић познат је и као Мехмед Високи.

Он је одведен у раном добу као дио османског система сакупљања хришћанских дјечака који ће бити одгајани да служе као јањичари.

Ови дјечаци су били приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добили прилику да се укључе и напредују у османском царском систему.

Мехмед-паша Соколовић био је један од бројних који су направили завидну каријеру и доспјели до положаја Великог везира.

Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу, 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, описан у делу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, који је за овај роман добио Нобелову награду за књижевност

Он је подигао и три моста на просторима садашње у БиХ и један у Црној Гори – Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.

У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.

Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.

Вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.

Фото: С. Гарић

Начелник Општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Додику, Павловићу, Кустурици и Бећковићу за реализацију овог пројекта, истичући да је ово „наставак културе сјећања, чији је зачетник Емир Кустурица“.

Слободан Павловић је рекао да је и њему и његовој супрузи Мири велика част и задовољство што су били у прилици да Вишеграду поклоне споменик Мехмед-паши Соколовићу.

Према доступним информацијама, Соколовић је поријеклом Србин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи, близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато – помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.

Као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У „данку у крви“ одведен је у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају гдје остаје 13 година.

Мехмед-паша Соколовић познат је и као Мехмед Високи.

Он је одведен у раном добу као дио османског система сакупљања хришћанских дјечака који ће бити одгајани да служе као јањичари.

Ови дјечаци су били приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добили прилику да се укључе и напредују у османском царском систему.

Мехмед-паша Соколовић био је један од бројних који су направили завидну каријеру и доспјели до положаја Великог везира.

Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу, 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, описан у делу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, који је за овај роман добио Нобелову награду за књижевност

Он је подигао и три моста на просторима садашње у БиХ и један у Црној Гори – Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.

У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.

Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.

Вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.

Чланак У ВИШЕГРАДУ ОТКРИВЕН СПОМЕНИК МЕХМЕД ПАШИ СОКОЛОВИЋУ: Добро дошао Бајо! Давно отишао да би овде заувек остао! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: visegrad24.info

Споменик Мехмед-паши Соколовићу постављен је данас у Улици Друге подрињске бригаде у Вишеграду, у организацији ове општине.

Споменик је окренут ка вишеградској ћуприји, а налази се на шеталишту од старог моста до Андрићграда. Свечано ће бити откривен 28. јуна на Видовдан, у оквиру одржавања Видовданских свечаности. На цеременији откривања споменика говориће Слободан Павловић, који је поклонио Вишеграду споменик, те академик Матија Бећковић.

Мехмед-паша Соколовић био је отомански војсковођа и велики везир царства. Рођен је у селу Соколовићи код данашњег Рудог у српској православној породици, а са шест година одведен је у јањичаре у данку у крви. Подизао је бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду.

Чланак ВИШЕГРАД: Споменик Мехмед – паши Соколовићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Бизнисмен Слободан Павловић најавио је данас да ће његов поклон Вишеграду бити биста Мехмед-паше Соколовића, која је већ допремљена из Чикага и налази се у Слобомиру у Бијељини.

Он је рекао да је биста рађена седам година и да је ауторско дјело умјетника из Сирије и Румуније.

Павловић је данас посјетио Вишеград и заједно са начелником општине Младеном Ђуревићем обишао Андрићград са жељом да упозна привредне и културне потенцијале ове општине.

Фото: С. Гарић

Павловић је изразио одушевљење овим комплексом, нагласивши да Вишеграђани треба да буду поносни на град од камена, јединствен на Балкану.

Ђуревић је истакао значај Павловићеве посјете граду на Дрини са циљем организовања заједничког састанка са вишеградским привредницима, који ће бити одржан у првој половини јануара наредне године.

Он је додао да Павловић са својим сарадницима има жељу да помогне Вишеграду и овом народу у привредном опоравку општине и запошљавању омладине.

Фото: С. Гарић

„Вишеград има огроман потенцијал који смо данас презентовали овом великом српском инвеститору и надамо се доброј и успјешној сарадњи у будућем периоду“, рекао је Ђуревић.

Слободан Павловић је финасијски помогао израдњу моста на ријеци Рзав код манастира у Добруну и водовода за манастирски комплекс 2004. године, поводом 200 година од почетка Првог српског устанка.

Чланак ПОКЛОН ВИШЕГРАДУ: Биста Мехмед паше Соколовића – поклон Слободана Павловића се појављује прво на ИСКРА.