Матија Бећковић (фото: Искра)

Српски академик Матија Бећковић поручио је да ће бивши предсједник Црне Горе и премијер Савезне републике Југославије Момир Булатовић остати упамћен као примјер чојства и јунаштва у данашњој нечојској и нејуначкој држави Црној Гори.

– Булатовић ће бити оплакан и упамћен, не само као поштен човек у једном непоштеном времену, него и као пример чојства и јунаштва у данашњој нечојској и нејуначкој Црној Гори, казао је Бећковић.

Момир Булатовић биће сахрањен сјутра у родном селу Раћи у Кучима.

Породица некадашњег предсједника Црне Горе и премијера СРЈ данас ће примати саучешће до 16 часова на градском гробљу Чепурци, као и сјутра од 9 до 12 часова, када посмртна поворка полази за родно село Раћи, гдје ће се обавити сахрана у 15 часова.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Момир је био примјер чојства и јунаштва у нечојској и нејуначкој Црној Гори се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (фото: Искра)

Академик Матија Бећковић рекао је да је Видовдан најсветији дан српскога народа, празник од искона, и да се данас у Андрићграду наставља она прослава Видовдана којом се завршава роман на „Дрини Ћуприја“, коју су прекинули аустроугарски жандари.

„Настављамо је у исти дан, на истом месту, на саставцима двеју река Дрине и Рзава, на високој зеленој обали где се окретала јагњад на тихој ватри, како је ту прославу од пре 100 година описао Иво Андрић не слутећи да описује и ову данашњу у Андрићграду, његовом имењаку“, рекао је Бећковић на обиљежавању Видовдана.

Он је рекао да је Видовдан дан када треба да се радује и весели – дан када и кукавица престаје да кука. „Дан када на све српске изворе извиру предања која трају од постања и трајаће до судњег дана. А чему би служила та предања, косовски завети, идеали, успомене и сећања ако не због будућих нараштаја и Видовдана“, поручио је Бећковић.

Бећковић је рекао да је и прије шест вијекова било мало оних који су вјеровали да ће се Видовдан славити и послије 600 година.

„Дуг је списак чега бисмо све морали да се одрекнемо због будућности наше деце – од имена, писма и језика до памћења и пола. У ствари, најбоље би било да нас нема. Било нас је у прошлости, нема нас у садашњости, а о нашој будућности одлучиће други. Док чекамо да нам кажу ко смо, шта смо и како ћемо се звати, шта је наше и шта није, предлажем да ту паузу искористимо и овде и свуда где нас има и мало се порадујемо и повеселимо, славећи крсно име цара Лазара“, каже Бећковић.

Он је навео да би и Видовданска академија и Видовданско беседно слово, требало да, по старом добром обичају, буду радост и свечаност српског језика и свечана видовданска смотра светаца, хероја и мученика.

„Давно смо одложили сабље, а сада бисмо могли одложити мобилне телефоне у којима су милиони нашли свој свет и склопили пузле према својим жељама и интересима. Површност и равнодушност докопали су се најмоћнијег оружја и спојили са модерном технологијом“, наводи Бећковић.

Бећковић је поручио да немају два свијета, два Света Вида, ни два Видовдана, ни двије Косовске битке, ни два цара Лазара, ни два српска народа, те да је сваки дан Видовдан, једна годишњица и једна задушница.

„Сви Видовдани су један Видовдан. На данашњи дан пре шест векова цар Лазар је једном заувек и у име нас одговорио на питање које нам се поставља сваки дан“, истакао је српски пјесник.

Према његовим ријечима, то питање понављају надајући се да одговор цара Лазара заборављен.

„Цар Лазар је на Видовдан одбранио српски најважнији национални принцип. Из тог принципа настао је Видовдански завет и Видовданска етика. И кад смо ми заборављали на тај принцип, и на тај дан и завет, подсјећали су нас они који су нам баш на тај дан објављивали ратове, слали ултиматуме, доносили резолуције и изрицали пресуде“, навео је Бећковић.

Он је запитао како да нико нигдје ништа не може да уради.

„Оборено је све што је стајало усправно. Српски народ у Црној Гори слови као окупатор сопствене земље. Чудо да нема јуначких пјесама о бојевима Црногораца са Србима. Сваки ред као да прави још већи неред јер се ни у шта не уклапа. Времена се мењају и понављају. Онај византијски писац који је уочи Косовског боја писао да Срби на саму вест каква сила на њих иде, неће издржати, него ће сви у океан поскакати, добио је наследнике и истомишљенике међу новинарима најславнијих листова и телевизија нашег времена“, истакао је Бећковић.

Он је рекао да је пред цијелим свијетом ту прогнозу демантовала и Република Српска.

„Не треба се чудити онима који кличу `Убиј, убиј Србина!`. Псују нас, пљују и бацају у море јер верују да се тако боре против агресора, окупатора, шовиниста, фашиста и домаћих издајника, како су нас звали у уџбеницима, тврдили на суду, објављивали у новинама за владавине непознатог лица из подземља, како је тог владара назвао Свети владика Николај“, нагласио је Бећковић.

То лице нам је одређивало судбину све до смрти, а Србима је припало и наставило да влада и послије смрти.

„У Србији је у миру побило више Срба него нацисти у рату, иако су само за Србе увели квоту 100 за једног. Пратећи како се ових година сатанизовао српски народ, помишљао сам и не бих се зачудио ако би се једнога дана испоставило да су нас наши савезници `заменили` са неким другим народом“, напомиње Бећковић.

Бећковић је изразио наду да ћемо дочекати и ту истину и тај дан, а до тада нека, како каже песник, смијање буде наша пјесма, јер све је ужасна шала.

„Христос боље да се смејао на крсту, то би скаменило његове убице. Срећан ти Видовдан српски народе, срећан ти Видовдан Андрићграде“, поручио је Бећковић.

Обиљежавању Видовдана у Андрићграду присуствују српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, премијер Српске Радован Вишковић и идејни творац Андрићграда Емир Кустурица.

У културном дијелу програма, на Тргу Николе Тесле, наступили су бањалучка филхармонија са фрулашем Бором Дугићем, Хор „Србадија“ из Бијељине, Крагујевачко певачко друштво и Камерни ансамбл Музичке школе „Корнелије Станковић“ из Угљевика.

Обиљежавање Видовдана почело је јутрос Светом архијерејском литургијом коју је у Храму Светог цара Лазара и косовских мученика, у присуству бројних вјерника, служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.

Освештан је и темељ за звоник поред Храма, након чега је улицама града прошла литија, а на Тргу палих бораца служен је парастос свим погинулим српским борцима.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Видовдан – најсветији дан српског народа, празник од искона се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Sputnik / Александар Милачић)

“Мило прави епархију шкаљарско-кавачку”, поручио је српски акдемик Матија Бећковић, коме су власти у Подгорици прошле године забраниле улазак у Црну Гору.

Он је то изјавио поводом најаве режима у Подгорици да ће отимати храмове и светиње СПЦ, једине канонске цркве.

Бећковић је у изјави за Политику, казао да ће Срби у Црној Гори бити једини народ који нема своју цркву.
“Они су се одрекли свог имена, писма, вјере и нема разлога да се на томе зауставе. Та нова црква у Црној Гори може имати само нову шкаљарско-кавачку епархију, рекао је Бећковић.

Према његовим ријечима, Срби у Црној Гори немају шта да бране ако не одбране своју цркву.

“Власт у Подгорици више никога не смије да прогони осим Србе, рекао је он.

Чланак МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Мило прави епархију шкаљарско-кавачку се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Спутњик)

Академик Матија Бећковић изјавио је данас да није први пут и да није никакво чудо то што Албанци на Косову и Метохији покушавају да присвоје цркву Светог Николе у Новом Брду.

– Било би природније да су неко брвно пребацили преко неке ријеке, па да знамо за њега као велику задужбину, али пошто нема ни брвна, онда се мора ићи на наше цркве и манастире, рекао је Бећковић.

Према његовим ријечима, на Косову и Метохији српских цркава и манастира више је него и на једном другом парчету српске земље.
W3Schools

– Само је небо озвјездано онолико колико је Косово онебесано српским манастирима, црквама, гробиштима и манстириштима, казао је Бећковић за агенцију Срна.

Епархија рашко-призренска раније данас изразила забринутост због најаве почетка „извјесних радова“ на локалитету древне српске средњовјековне катедралне цркве Светог Николе, уз финансијску подршку Њемачке.

У саопштењу из Епархије истакли су да медији говоре о „катедрали у Артани, бившем Новом Брду“, игноришући званично име општине.

Храм Светог Николе налази се у једној од четрдесетак специјалних заштићених зона, које по законима самопроглашеног Косова подлијежу посебној процедури, која не зависи само од косовских институција, већ и од става Српске православне цркве.

Епархија рашко-призренска указала је и да је тај стари вјерски објекат на сајту Министарства културе самопроглашеног Косова нетачно представљен као римокатоличка црква, без икаквог помињања аутентичне историје храма и резултата археолошких истраживања.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Албанци немају ни брвна, па иду на наше цркве и манастире се појављује прво на ИСКРА.

100 мојих портрета, Матија Бећковић (фото: knjizare-vulkan.rs)

У Српској академији наука и умјетности у Београду представљена је књига „100 мојих портрета“ академика Матије Бећковића.

Представљање књиге организовано је у оквиру 148. Трибине Библиотеке САНУ, чији је уредник академик Миро Вуксановић, уочи сусрета са пјесником, прочитао 101. Бећковићев портрет, подсјетивши на његов богат књижевни опус и велики број награда.

Вуксановић је навео да у Бећковићевој књизи, у стотину пјесама, људи нису онакви као што мисле да јесу.

– Сваки од њих је постао пјесма, некад и више пјесама, у низу или одвојених, самосталних. За таква мјеста бирани су по блискости. Заједно су пјесникови укућани, преци, родитељи и потомци, пријатељи, познаници, људи из лектире, научници, умјетници, политичари, ратници, живи и покојни, побједници и жртве, Србија и Црна Гора, пјесници и пјесник међу њима, у пјесмама Матија Бећковић и аутобиографија, а заправо свуда. У пјесми су и светац и краљ и патријарх и владика, у служби, опјелу, оди или молитви, како кад, свечано увијек, с вјером у крст, пјесму и човјека – рекао је Вуксановић.

Књига „100 мојих портрета“, додао је он, има још једну умјетничку збирку у себи, коју је креирао сликар Предраг Драговић.

– Бирао је пјесничке портрете и онда их мајсторским поступком оживљавао. Пјесникова рука је ровачка. Сликарева рука је морачка. Дале су нам само такву књигу – и за читање и за гледање у исти мах – истакао је Вуксановић.

У књизи „100 мојих портрета“, у тридесетак пјесама, уоквирене су нарочите слике чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности, преноси Тањуг.

Бећковић је данас у САНУ представио само неке од портрета – Петра Петровића Његоша, Милутина Миланковића, Николе Тесле, Иве Андрића, Меше Селимовића, Бранка Ћопића, Михаила Лалића, Васка Попе…

Вуксановић је најавио да ће крајем ове године изаћи Антологија Матија Бећковић као 101. књига у едицији „Десет векова српске књижевности“, док ће САНУ објавити „Библиографију Матије Бећковића“, аутора Дејана Вукићевића у јубиларној серији, за осамдесет пјесникових година.

Чланак БЕОГРАД: Представљена књига Матије Бећковића „100 мојих портрета“ се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Спутњик)

Академик Матија Бећковић казао је данас да ће, каква год да буде, сјутрашња пресуда у монтираном процесу за тзв. „државни удар“ бити пресуда Црној Гори.

О обесправљености и прогону Срба у Црној Гори уочи изрицања пресуде за наводни државни удар на данашњој конференцији у Београду испред Одбора за одбрану Андрије Мандића, Милана Кнежевића и других оптужених говорили су Бећковић, Чедомир Антић, др Александар Раковић и Игор Вуковић.

„Патријарх српски је недавно казао да је положај Срба у Црној Гори исти као што је био у НДХ, а предсједник Матице српске је казао да је у Црној Гори на дјелу истрага предака“, подсјетио је на почетку свог обраћања Бећковић.

Он је појаснио да то значи истрага прошлости истине, памћења и слободе.

„Сјутра ће бити изречена пресуда оптуженима за „државни удар“, а ми смо убијеђени да су ти људи невини, а сигурни да ће бити осуђени“, казао је Бећковић и додао:

„За ту пресуду изабран је славни датум 9. мај – дан побједе над фашизмом, а треба да знамо да тада у Србији није био побијеђен фашизам, него је тако написано, а рат је трајао дуже 7 дана, а та недеља је била искоришћена да се побију ратни заробљеници и политички противници“.

Он је навео то исто ради Црна Гора – прије него постане ЕУ користи прилику да се обрачуна са српским народом.

„Таквих суђења је било и раније“, казао је Бећковић, додајући да је један од оптужених генерал српске Жандамерије, а да није чуо да је неко у Србији ријеч рекао тим поводом, што је вјероватно феномен незабиљежен у свијету.

„Када је био референдум за независну Црну Гору, ми нисмо имали право гласа. Ми који смо живјели у заједничкој држави и који смо били највише заинтересовани. Могли су људи са Мадагаскара, а ми са ове стране Бродарева нијесмо могли“, казао је Бећковић.

Према његовим ријечима, Црна Гора не суди ником другом, нити би се усудила да суди било коме осим Србима.

„Каква год буде та пресуда, то ће бити пресуда Црној Гори“, казао је Бећковић.

Раковић: Обрачун са Србима у Црној Гори

Сјутра у 9 сати почиње завршна епизода серије, коју можемо да окарактеришемо као Љовисну, или као неку другу тзв. шпанску серију, коју смо имали прилике да гледамо 90-тих година. То нам је приредио режим црногорских сепаратиста у свом обрачуну са српским народом у Црној Гори и српским народом у цјелини, казао је историчар Александар Раковић.

Он је додао да је режим црногорских сепаратиста конвертитски по својој природи, они има потребу да потпуно истргну из свог ума српство, да покажу да су преумили онако како је то некада радио Анте Старчевић и Секула Дрљевић.

„Као што је Анте Старчевић „отац домовине“, тако је и Мило Ђукановић у децембру 2018. изјавио да треба градити црногорски домовински идентитет. То никад нико прије њега није изјавио“, нагласио је Раковић и додао:

„С тога је ово врхунац обрачуна, не само са Андријом Мандићем, Миланом Кнежевићем, Михаилом Чађеновићем и осталим Србима који су у црногорским затворима, и којим ће сјутра бити изречена пресуда, већ је то обрачун са српским народом, и са српством у Црној Гори“.

Он је истакао да Црна Гора Мила Ђукановића овим ставља једну од последњих тачки, а последња ће бити кад крену у обрачун са СПЦ, а то је да докажу да они нијесу оно, што су одувијек били са Срби.

„Пресуда сјутра ће бити једна од мјера да се поништи српство Црне Горе“, оцијенио је Раковић и додао да ће се тиме уперити прст у српски народ који ће бити дежурни кривац.

Он је казао да је поражавајуће што сепаратистички режим има подршку западних сила и то показује да је извјесно тачно оно што је казао амерички генерал да су сви Срби пријетња.

„Шта год да се сјутра догоди, Андрија Мандић и Милан Кнежевић и остали су наши хероји, и наши мученици којима ћемо и сјутра и убудуће давати сваку подршку и никада их нећемо оставити на цједилу“, поручио је Раковић.

Вуковић: Кршење загарантованих права српског народа

Иван Вуковић испред Напредног клуба је указао на три битне карактеристике од стицања независности.

„Прва је то да се крше сва загарантована права српског народа“, истакао је он, напоменувши да је мање од 7 одсто запослених Срба у државној администрацији, из лектира и школа су избачени српски писци, има више кинеских слова у Подгорици, него оних написаних ћирилицом, не враћа се имовина породици Карађорђевић, а отима се имовина СПЦ.

Друга карактеристика је, навео је он, учешће Београда и ту постоје два периода, један који је био активан до 2012. године, нпр Вук Јеремић је 2010. године био на Светосавској академији у Бијелом Пољу, то је данас незамисливо.

И трећа каракеристика, како је казао, су недемократски процеси, који су од 2006. године сви тако проведени од спорног референдума. Преко пописа, избора, и на крају уласка у НАТО пакт који је спроведен без референдума и без двотрећинске већине.

Антић: Наставак правне хаварије

Чедомир Антић је објаснио како је дошло до овог процеса и како црногоски режим воли да се хвали да је шампион евроинтеграција, те да су они људе који су туристички дошли у Црну Гору спојили са вођама српског народа и посланицима у Скуштини, а све на ријеч пресуђеног убице Саше Синђелића.

Он је оцијенио да је овај процес трајао кратко, и да пошто су те сједнице доступне јавности, да се видјело да тај процес није ни био ни фер ни коректан.

Додао је да постоје индиције да су притворени грађани Србије били мучени, и такође свима је њима нуђено да ако признају умјешаност Русије и Србије да ће бити пуштени, што је срамотно.

Антић је посебно истакао случај Бранке Милић, која је још увијек у Амбасади, и која је стално шиканирана.

Он је указао на то да се српским вођама у Црној Гори ставља на терет да су требали да буду на челу групе која је требала ни мање ни више да погуби Мила Ђукановића и подсјетио да нису пронађене ни униформе, ни оружје, напоменувши да је крунски свједок Саша Синђелић неколико пута промјенио исказ.

„Оно што ће се сјутра десити биће наставак правне хаварије“, оцијенио је Антић.

Он је казао да ће се овим обезглавити опозиција у Црној Гори, и српски народ, а, како је истакао, без Срба у Црној Гори нема ни опозиције.

„Апелуејемо на српску, црногорску и међународну јавност, да се у Црној Гори не понови оно што се десило са епископом Јованом од Охрида, који је више од пет година био у затвору. ЕУ се није обазирала на то, презрели су права једног човјека, и наравно у Македонији после свега што се догодило има само 3,6 посто Срба“, казао је АНТИЋ.

Посебан апел српској јавности која много дугује културној компоненти народа који је поријеклом из Црне Горе и старе Херцеговине, и, како је казао, ми не можемо да имамо демократску Србију, ако је Црна Гора у овој мјери недемократска.

Он је подсјетио да је тројица учесника данашње трибине забрањен улазак у Црну Гору, и нагласио да му је жао што нема више солидарности, посебно када је власт у Србији у питању.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Пресуда Мандићу и Кнежевићу биће пресуда Црној Гори се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: РТРС)

Познати српски књижевник Матија Бећковић рекао је, поводом покушаја власти Црне Горе да сруши крстионицу на Михољској превлаци код Тивта, да ће сви они коју ломе крстове ускоро доћи у цркву и молити за опроштај.

Одговарајући на питање о недавном покушају рушења те крстионице око које су се окупили верници и то спријечили, Бећковић је рекао да је током историје забиљежно рушење крстова и на Космету, али и страдање оних који су то радили.

– Мени је жао што има још оних који се залећу на крстионице и на крстове, а имају толике примере из историје како су пролазили они који су то чинили, како су они не само лично пострадали него како су предати проклетству историје – рекао је он.

Вјерници Српске православне цркве спријечили су 2. априла рушење крстионице Суза Његошева код Манастира Светог архангела Михаила на Михољској превлаци.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Они који ломе крстове ускоро ће молити за опроштај се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Новости/ Д.Дозет)

Књига Матије Бећковића представљена у Матици српској. О песничком делу, у издању Компаније „Новости“, говорио проф. др Јован Делић. Аутор казивао стихове.

ПЕСНИК Матија Бећковић у петк увече је, у Матици српској у Новом Саду, одушевио и разгалио публику у пуној великој сали најстарије културне установе у Срба, говорећи стихове из своје књиге „100 мојих портрета“, капиталног дела у издању Компаније „Новости“.

Поздрављајући поштоваоце песниковог дела, међу њима и епископа бачког Иринеја, председник Матице српске Драган Станић је истакао да је Бећковић „једно велико чудо“ српске поезије и књижевности.

– Сваком мора бити јасно да смо привилеговани тиме што живимо у времену Матије Бећковића, јер је то чудо од наступа, усменог наступа. Он има ону врсту магије у свом песничком наступу коју бих упоредио са магијом гуслара – рекао је Станић нагласивши да Матијино дело остаје за вечита времена.

Матија Бећковић (Фото: Новости/ Д.Дозет)

А тај свој импозантни наступ песник је поновио пред Матичином публиком, читајући стихове из своје нове књиге.

– Ја овде нисам дошао сам. Дошао сам са сто својих портрета. Са својим групним портретом, својом аутобиографијом о другима. Већ сам толико пута рекао да је човек оно што памти. Оно што заборавља то није он. Ја сам оно што нисам могао да заборавим описао као ону усмену заоставштину која увек остаје незаписана – рекао је Бећковић и више од сата гововорио стихове песама „Иво Андрић“, „Меша Селимовић“, Србија“, Кустурица“, „Никола Тесла“, „Чвор“…

У овој књизи су углавном портрети упокојених личности али има и живих, рекао је проф. др Јован Делић, нагласивши да су Матијини портрети личности и својеврсна борба против заборава.

– Однос између портретисте и портретисаног јесте однос присности и блискости – навео је професор Делић и Матијин портрет песника Новице Тадића, од само једног стиха, „црна варница“, издвојио као најкраћи, али савршен.

У име Компаније „Новости“ новинарка Јованка Симић поздравила је госте на промоцији истакавши да је ово дело, једно од капиталних издања „Новости“, објављено уочи прошлог београдског Сајма књига и побудило изузетно интересовање сајамске публике.

Чланак ПЕСНИК ЗА ВЕЧИТА ВРЕМЕНА: Књига „100 мојих портрета“ Матије Бећковића одушевила публику у Новом Саду се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: in4s.net)

Редитељ Пуриша Ђорђевић ових дана ће почети да снима прве кадрове документарног филма „Матија“ о Матији Бећковићу, преноси „Спутњик“.

„Књигу снимања написао сам пре десет дана, а њена почетна реченица гласи: `Волео бих да падне снег и да се у том снежном наносу сретнемо са Матијом Бећковићем јер сматрам да ћемо се помоћу мале олује од снега боље приближити његовим стиховима`. То је прва слика“, рекао је Ђорђевић.

Он је напоменуо да је пред њим, уз све што рад на филму подразумијева, и један посебан задатак.

„Филм мора да изазове она осећања која ја имам према Матији – да га волим и да га мрзим. То је особина сваког доброг филма, да у једном кадру кажеш `ово је лепо`, а већ у следећем `чуди ме да је режисер то употребио`“, навео је Ђорђевић.

Он је додао да ће у овом документарцу бити и сцена којој Бећковић звони на једна врата на којима се појављује Алекса Ђилас, син његовог пријатеља Милована Ђиласа.

„У филму морамо да констатујемо да је у време када је Милован Ђилас био заточен сам са собом, Матија био једини човек који је понекад звонио на његовим кућним вратима“, додао је Ђорђевић.

Редитељ није навео када ће се филм „Матија“ наћи пред публиком.

„Ми ћемо почети по зими нешто да снимамо. Онда ћемо мало сачекати. Мораћемо посећивати Ваљево, Матијино родно место“, рекао је Ђорђевић.

Он је напоменуо и да на почетку филма мора да исприча трагичну судбину Бећковићевог оца, али и када је пјесник добио страшну вијест да је његова супруга Вера Павладољска умрла у болници.

„Он је то констатовао стиховима, али та страшна реченица мора да буде јасно назначена, утолико пре што га прати кроз цео живот“, рекао је Ђорђевић.

Чланак „И ДА ГА ВОЛИМ, И ДА ГА МРЗИМ“: Ускоро почиње снимање документарца о Матији Бећковићу се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Спутњик)

Чудно ми је што тамо нема Мусолинија, пошто је фашизам италијански, реакција је песника Матије Бећковића на то што га је црногорска навијачка група „Дукљани“ прогласила „фашистом“.

На скупу „Никад више 1918“, који је 29. новембра у Подгорици организовала навијачка група „Дукљани“, централно место заузимао је транспарент на коме су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, песник Матија Бећковић и опозициони лидери Андрија Мандић и Милан Кнежевић проглашени фашистима.

„Врло ми је чудно да ту није било Мусолинија, пошто је фашизам италијански. Не знам да ли је то због садашњих или прошлих односа са Италијом. Али, у сваком случају добар је тај њихов изум да није било оно што је било.“, лаконски реагује Бећковић у изјави за Спутњик.

Навијачка група „Дукљани“, која је организовала скуп, представља се као невладина организација „која се бави очувањем наслеђа и делима даје лекције како се поштује и чува црногорска историја, како се бодре црногорске репрезентације и срцем припада Црној Гори“.

Шетњу око 200 до 500 навијача подржали су и бивша министарка и директорка подгоричког КБЦ, а сада градоначелница Даниловграда Зорица Ковачевић, као и посланик Либералне партије Андрија Поповић, који је на скупу и говорио.

„Црногорци су прва нација без ђеда“, речи су којима је Бећковић прокоментарисао усвајање Резолуције у парламенту Црне Горе, којом су поништене одлуке Подгоричке скупштине из 1918.

„Том резолуцијом су поништили сами себе“, истакао је Бећковић, не искључујући могућност да власт у Црној Гори ревидира и неке друге историјске догађаје.

„Поништити све из прошлости и кренути испочетка“, навео је српски академик.

Коментаришући део Резолуције који се односи на Српску православну цркву и тумачења да је наредни потез отимање имовине једине канонске православне цркве у Црној Гори, Бећковић је казао да не искључује ни ту могућност.

„Они су превазишли сва очекивања оним што су досад урадили, тако да не би било чудо да се и то деси“, навео је Бећковић у изјави за портал Ин4С.

Чланак НЕПОНОВЉИВИ МАТИЈА: „А где вам је Мусолини?“ Прва реакција Матије Бећковића на оптужбу да је фашиста се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: РТРС

Академик Матија Бећковић изјавио је да су резултати избора у БиХ велики пораз оних који су били против /новоизабраног српског члана Предсједништва БиХ/ Милорада Додика, јер је било много оних који су се мијешали у изборе.

„Било је много различитих руку умијешано у ту причу и зато сам увјерен да је његова побједа њихов велики пораз“, рекао је Бећковић.

Он је оцијенио да је са Додиком занимљиво, јер не оставља дилему о томе шта хоће и мисли.

„С Додиком сте начисто шта он мисли и шта хоће, тако да он не личи на овдашње политичаре. Људи су се управо тога зажељели, па мисле `ако он то смије да каже, можда ћу смјети и ја`“, рекао је Бећковић за Алтернативну телевизију.

Бећковић је рекао да се Срби данас боре дипломатским средствима и да ће у томе бити једна врло важна епоха „ћерања“.

Он је навео да снага Срба не би требало да буде у њиховом броју, већ искључиво у истини, изразивши наду да ће млади нараштаји смоћи снаге да се за њу изборе.

Бећковић је подсјетио да су на простору бивше Југославије настале етнички чисте републике, а да су Срби и Србија оптужени за ксенофобију и нетрпељивост сваке врсте.

„Србија је једина мултиетнична и не постоји у њој неки народ и човјек који страда због тога што је неке друге нације. Чак постоји нека врста болећивости према њима. Када би сад неки Албанац прошао Теразијама не би га нико пипнуо, а ако би то и учинио многи би устали да га бране“, навео је Бећковић.

Он је додао да је Србија прикована на срамни стуб и да је циљ да се заборави сва њена историја, жртва, демократска традиција, а да је истина да је свако ко је хтио да склони главу, бјежао у њу.

Говорећи о Косову и Метохији, Бећковић је оцијенио да је Србија без Космета пресјечена трупина без својих удова, која личи на богаља.

„Журба да се нешто у вези Космета смути овог викенда па да је то готово до идуће недјеље, провидна је. Подсјетићу на ријечи патријарха који је рекао да ко издржи до краја, тај ће се спасити“, напоменуо је Бећковић.

Говорећи о дешавањима у Црној Гори, Бећковић је рекао да се нико не бави тиме што се измишља црногорска нација, оцијенивши да су те измишљотине у служби нечег много важнијег и дубљег што се, можда, иза брда ваља.

„Ово је претходница нечега што пријети свијету и што би требало да забрине сваког одговорног човјека. Како нико на то ко би требало, не устаје, онда се јавља та помисао да има разлога за бригу. Само је питање да се и ми не придружимо и да не буде по оној пословици, `гдје су сви ћорави и ти затвори једно око`, него да не одустанемо од подршке“, поручио је Бечковић.

Он је додао да данас има више Црногораца у Србији него у Црној Гори и напоменуо да још није чуо да је неко из Србије отишао да живи у Црну Гору, а да неко из ње није желио да оде код „тог окупатора“.

На питање да ли ће дигитално доба довести да људи више пишу него што читају, Бећковић је рекао да се можда никад више није читало и писало, али да је ријеч о редукцији језика.

„Само пљуште СМС поруке које са собом носе једну нову писменост. То је силна редукција језика на неке фразе које ако не знате, не припадате том свијету. Овдје се скупљају језички отпаци. То је огроман покушај да се стварни свијет замијени паралелним. То је попут ових ријалитија. Што бисте ишли у Венецију или у неки музеј, када све имате у ријалитијима“, рекао је Бећковић.

Он је оцијенио да је интернет можда највећи изум свим временима, али да све што се на основу њега измисли, брзо застаријева.

„Та електронска књига са свим тим новим изумима брзо застарева тако да већ сада не знате шта ћете са рачунарима, телефонским апаратима и другим уређајима од прије десетак година. А књига што је старија, вреднија је и ви желите да је имате“, закључио је Бећковић.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Србија је прикована на стуб срама, циљ је да се заборави сва њена историја, жртва, а истина је да је свако ко је хтио да склони главу бјежао у њу! се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Sputnik / Александар Милачић)

Поводом званичне забране Матији Бећковићу да уђе у Црну Гору, српски песник се, у свом стилу, огласио за Спутњик.

„Не знам да ли је та вест тачна и да ли се односи на мене живог или мртвог, пошто сам имао намеру да кад умрем живим у Црној Гори“, кратко нам је рекао Бећковић.

Иначе, како пишу црногорски медији, решењем црногорске граничне полиције улазак у Црну Гору, поред Бећковића, забрањен је и историчарима Чедомиру Антићу и Александру Раковићу, као и српском политичару и правнику Дејану Мировићу.

Како се наводи, старешинама на свим граничним прелазима је достављен списак особа које ни случајно не смеју да уђу у земљу, јер угрожавају националну сигурност Црне Горе.

Иначе, српски интелектуалци којима је забрањен улазак били су најављени као говорници на манифестацији поводом прославе 100. годишњице Подгоричке скупштине 1. децембра.

Као главни разлог забране наводе се њихове раније изјаве, које су, према процени црногорских безбедносних служби, опасност по сигурност државе.

Подсетимо, о забрани уласка Бећковићу у Црну Гору спекулисало се још крајем августа, када је најава његовог доласка у Будву на фестивал књижевности „Ћирилица“ била пропраћена салвом негативних коментара.

Тада се огласила и владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС), која је долазак српског академика Бећковића видела као „удар у темеље државе“ Црне Горе. Наиме, у саопштењу будванског ДПС-а Бећковићу је замерена досетка у којој је Црногорце назвао „Монтенегринима који испуњавају милом оно што је окупатор покушао силом“, те да је онима који се изјашњавају као Црногорци остало још само да „промене пол“.

Чланак „ЖИВ ИЛИ МРТАВ?“: Бећковић о забрани уласка у Црну Гору се појављује прво на ИСКРА.

Фото: СРНА

Књига „Шта ми ово треба“ познатог српског режисера и аутора Емира Кустурице представљена је вечерас у Вијећници бањалучког Банског двора, а аутор је поручио да технологија сваки дан напредује, али да књиге остају.

“Како год се окрене и петпарачке и озбиљне књиге се нађу једном мјесту, а људи их купују и читају. Мислим да је то неизоставан дио духовне хигијене и очувања интиме без које човјек не може да живи. Забринутост над онима који не читају јесте забринутост на њиховој неспособности да буду сами са својим идејама и лутају са тим сликама које књиге производе. Сви читају, неко Агату Кристи неко Матију Бећковића”, рекао је новинарима Кустурица уочи промоције.

Он је открио да у његовој књизи, објављеној у издању издавачке куће “Вукотић медија”, и животу има нечега донкихотовског, као и у схватању идеје о животу које не може да буде без минималне дозе идеализма и формалног пројектовања будућности.

“На несрећу, многи посрну насред пута, не као Дон Кихот који се тек на крају живота питао шта ми је ово требало, а послије тога је оболио и умро. Ја сам се питао – Шта ми ово треба и велика је разлика те сложенице која се ставља у прошло вријеме и у ово садашње у коме је то у ствари израз егзистенцијалног стања гдје се не одговара на то питање, већ постави та теза и живи с њом”, рекао је Кустурица.

Фото: СРНА

Он је навео да и даље пише о руском књижевнику Фјодору Достојевском, наводећи да ће то бити књига која говори о модерним дилемама и како је, управо, актуелна та идеја “Злочина и казне”, односно “Идиота”.

Познати српски књижевник Матија Бећковић рекао је да му је част што је овим поводом у Бањалуци.

“Било би јасније да је Емир Кустурица књигу `Шта ми ово треба` насловио са `Шта ми је оно требало`. Онда бисмо знали на шта је мислио. Тако да, мало му је што режира, пјева, свира, савјетује предсједнике, пројектује и подиже градове. Он још и пише… А ја сам само писао и он је ударио на то моје посљедње уточиште”, рекао је Бећковић.

На промоцији ове књиге, у којој је заступљено “све” – од емоција, судбина, драме, личности, идеја, ставова и полемике, осим аутора, говорили су и књижевник Ранко Рисојевић и издавач Манојло Вукотић.

Промоцији Кустуричине књиге присуствовао је предсједник Републике Српске и новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, бројни министри у Влади Српске и званице из јавног, политичког, друштвеног и културног живота Бањалуке и Српске.

Улаз на промоцију био је слободан.

Чланак „ШТА МИ ОВО ТРЕБА“ У БАЊАЛУЦИ: БЕЋКОВИЋ: Мало му је што режира, пјева, свира, савјетује предсједнике, пројектује и подиже градове, он још и пише… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Blic.rs/ Горан Срданов / РАС Србија

На Сајму књига одржана је промоција дневничких записа Емира Кустурице „Шта ми ово треба“.

Публици на крцатом Платоу Бранка Миљковића прво се обратио Мањо Вукотић испред издавачке куће „Вукотић медиа“.
– Пошто му је досадило да ‘ладује испод златних палми и иде у лов на златне и сребрне медведе и златне лавове, Кустирца се бацио на писање књига да би доказао да је и ту талентован и да и то може да ради. Прву књигу „Смрт је непровјерена гласина“ сам објавио тада у „Вечерњим новостима“ 2010, други рукопис, „Сто јада“ три године касније. Ово је трећа Емирова књига која није ни биографија ни аутобиографија већ дневнички запис дуг 25 година у којем се може пратити период од 1992. до последњег текста написаног пре два месеца – рекао је Мањо Вукотић.

Он је поменуо да је Кустурицу упознао 1990. у Мостару, на стадиону „Вележа“ док су још обојица веровала да, ако се не очува Југославија, онда макар нећемо јуриштати једни на друге.

– Тадашњи новинарски инстинкт ње ми дао мира, па сам од Кустрицое узео његов говор који је наглас читао и сачувао га. Ако на њему има неке мале мрље која је расточила слова, то нису ни његове ни моје сузе за Југославијом, него су падале мостарске кише – открио је Вукотић и вратио Кустурици његов говор из 1990.

Академик, песник и писац Матија Бећковић, потом се нашалио како је Кустурица и редитељ и музичар и градитељ и писац, а да је он само писац, па му је Кустурица директно ударио на кашику.

– Није хтео ни то да ми остави него ми је угрозио егзистенцију јер ја нити умем да свирам, нити умем да певам нити градим куће нити режирам фимове. Али њему је све то мало и ако се нешто ново појави, ево њега да буде први. Ову књигу је насловио „Шта ми ово треба“, као да се каје што је то написао. Међутим, да се каје, наслов би гласи „Шта ми је ово требало“ а ово значи да ће он то и да настави. Штета што није наведено у књизи, пошто знам да је писана вероватно у хеликоптеру и авиону, на разним меридијанима, и било би занимљиво шта је све њему падало на памет и о чему је мислио кад се налазио, рецимо, негде у Кини или Индонезији или ко зна где на земљиној кугли – изјавио је Бећковић.

Потом је испричао како му је један пријатељ пренео свој разговор са Ивом Андрићем док су били у Херцег Новом. Гледајући ноћу околна брда, која су спорадично светлуцала од људи који су пушил или палили нешто шибицама, Андрић је рекао, „Видите, онако се у Европи појавио фашизам, тако тек понегде нешто просине, негде нешто кресне, и нико томе није придавао значај нити знао да ће се претворити у онај велики пламен, велики ужас који смо једва преживели“.

Читајучи Кустуричине дневничке записе, наставио је Бећковић, њему се све то указивало као ти пламичци, као шибице које овде-онде кресну, од нечега страшнога што се приблиава, што се најављује, што се иза брда ваља.

– Кустурица се није либио да спомиње и разна имена и није себе штедео њихових коментара и одговора, али их је већ тада уочавао као претходнике неке страхоте која није именована а коју ми сви сваки дан осећамо… тако да кад човек чита ту овако лежерно написану књигу где он себи даје труда, поред оволико послова, да се тиме бави, то све има дупло дно и неку много важнију позадину која је опомињућа и која ономе који чита и који прати може га одвести у нешто што се надвија над светом и што сваки дан узима неко убрзање – истакао је Бећковић.

На крају је рекао да нема неко друго име него да Кустурицу назове ренесансним уметником.

– Његова дела се могу читати, гледати а могу и опипати рукама. Таквог подвига није било и није било такве личности. Ја сам гледао те градове његове, Мећавник и Андрићград, и то сам гледао испочетка кад су ту биле голе долине. Знам Србе који причају шта ће све подићи и нису подигли ништа а он је први који је рекао Овде ћу подићи и подигао је много више него што сам ја помислио да може подићи. А није закуцан ниједан ексер а да он није рекао „ту закуцај“. Гледао сам архитекте који му подносе своје планове. Кад га човек гледа, не би ни помислио да се тиме бави и да он нешто зна, а он им каже „не ово, не ваља ово овако, ово скините, оно оставите“ са непогрешивом инерцијом и даром тако да није чудо што нас је обрадовао и новом књигом и што је направио наслов који обећава да ће тих књига бити још.

Кустурица је поручио да је на крају ипак најважније ко је какав човек и како се ко изборио са временом у којем је живео и како је ко успевао да опстане и претекне.
– Ни велика ни мала култура не сме да ишчезне и сваки податак о њој је ваљан. Не смемо да дозволимо да нам навлаче коже преко очију и глава и од нас направе добре робове, а све ово што се данас дешава мени личи на то. Срећна је околност да можемо да се нађемо у поводу књиге па макар он био и дневник за који уопште нисам био сигуран да може бити склопљен у једну целину – признао је Кустурица и на крају закључио:
– Ми треба да се изборимо за своју културу и не смемо да дозволимо да нам се из сећања брише оно што нам је најважније.

Чланак МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Кустурица ми је директно ударио на кашику се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг / Раде Прелић

Књига „100 мојих портрета“ песника, академика Матије Бећковића, у издању Компаније „Новости“, представљена је данас на Београдском сајму књига.

„Имао сам среће да ми пријатељи буду неки од најзначајнијих људи нашег времена. Нисам помишљао да би многи моји пријатељи могли умрети пре мене и да бих могао остати сам. А када се то догодило, није ми преостало ништа друго него да о њима пишем“, објаснио је Бећковић мотиве за своју нову збирку песама коју је уредница Јелена Јововић назвала „лирском аутобиографијом о другима“ и „песничком бројаницом“.

Једна од најпосећенијих промоција на овогодишњем Сајму књига почела је обраћањем славног редитеља Емира Кустурице који је након разговора о Бећковићевој књизи на истом месту, Платоу „Бранко Миљковић“, представио и своју књигу „Шта ми ово треба“.

Кустурица је Бећковића назвао „највећим селебритијем“.

„Ни у једном народу не постоји да је најславнија особа песник. Он је једини који је успео да нашу књижевност доведе до тачке на којој иронија постаје уметност, да у својој поезији оствари иронијску дистанцу од стварности“, истакао је он.

Фото: Танјуг / Раде Прелић

Кустурица је приметио да су најузвишеније тачке његове књижевности управо оне за које је био оптуживан да подстичу неред, немир и национално.

„Ћераћемо се још“ је најдуховитија парабола која говори не само о историји српског народа него свих овде. Када Матија каже да море добро стоји уз његов плави џемпер, то је идеја да се од сваке, и успутне сензације може направити велика поезија, од баналности широка прича, а да се и у ономе дубоко заптивеном у нашу традицију може пронаћи иронијска тачка која му даје свевременост“, оценио је Кустурица.

Писац Владимир Кецмановић је рекао да му се све допада у Бећковићевом опусу – „од периода у духу Мајаковског и сродног Миљковићу, преко враћања епској традицији и црногорским коренима, до најновијег“.

Признао је да га је у најновијем делу фасцинирала виталност, и људска и песничка, са којом је Бећковић приступио нечему што је и његова (Кецмановићева) давна опсесија – „како од данашњег дебилизованог језика направити уметност“.

„У овој збирци присутне су све кључне фазе Матијиног рада, али је најдоминантнија ова о којој сам говорио. А ја бих ову књигу у духу данашњег језика могао назвати ‘групним селфијем Матије Бећковића'“, рекао је Кецмановић и прочитао песму о Бранку Миљковићу.

Бећковић се надовезао говорећи о свом сусрету са Миљковићем 1960. године, али и о самом песнику, како је носио црвени прслук и беле рукавице, отишао у Загреб уверен да тамо песнике више цене него у Београду, али и како су након његове смрти његове метафоре постале истине.

„Сви српски песници тврде да ће се убити, а убио се само он. Једини је он био кадар да своју главу да за поезију која је, плаћена том најскупљом ценом и када би видео шта је својом смрћу за поезију учинио, Бранко би, уверен сам, све исто поновио“, рекао је Бећковић.

Чланак БЕЋКОВИЋ: „Имао сам среће да ми пријатељи буду најзначајнији људи нашег времена…“ се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Sputnik / Tanjug / Тања Валич)

Песник и академик Матија Бећковић отворио је 63. Међународни београдски сајам књига, а у име земље почасног госта Марока присутне је поздравио историчар и писац Абдулах Бусуф.

До 28. октобра, под слоганом „Радост читања“, на површини од 30.000 квадратних метара представиће се око 1.000 издавача из земље и иностранства, од тога 500 директних.

Бећковић је у поздравном говору рекао да је београдски сајам највољенији сајам књига на свету и ново црвено слово у календару српске културе.

Његов говор преносимо у целости:

„Журим да кажем: Сајам књига у Београду је највољенији сајам књига на свету. Свенародни празник и ново црвено слово у календару српске културе. То што је међународни само потврђује истину да култура није култура ако је усамљена и без додира са другим културама. Разуме се да има старијих, чувенијих и богатијих сајмова књига, али нема ниједан на којем бисте, ма откуд дошли, били добродошлији. На другима ћете срести славне писце, веће издаваче, моћније пословне људе, али нема ниједног на коме ћете видети више читалачког народа. Сајам без читалаца је црква без верника. Чини се да код нас нема читаоца који не учествује у овој светковини. Као што знају кад им је крсна слава, знају и кад је Сајам књига.

И у ове дане, из најзабаченијих крајева, Камених гора и Сувих долова, крећу колоне ка Београду да одрже ову традицију. Нико не брине ни како ће доћи, а још мање како ће се вратити. Ту је већ стигао и дечак кога жуљају ципеле, јер га мати без ципела не би пустила да дође у Београд, а камоли на Сајам књига.

Зна се да само Срби имају крсну славу. Али Сајам књига је слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге. На слави је најуваженији почасни гост. Ове године, ту част и радост указала нам је Краљевина Мароко.

Не верујем да се још негде овако огроман простор греје на читаоце. Под бетонском куполом топло је од братства људи, од њиховог броја, од прокључале добре воље, љубави према књизи и вере у смисао живота. Под хладним сводом врело је од неразјашњене енергије коју исијавају слова и језици, књиге и читаоци.

На концертима опомињу да се искључе мобилни телефони. На Сајму књига се не искључују. Сваки звук и свака вибрација су добродошли. Без обзира што ниси нашао књигу коју тражиш, или си се погрешно обукао или те жуљају ципеле, немогуће је разочарати се у Сајам књига. Срби воле да су негде заједно и да их је што више. Још ако је то због књиге, то је и велики празник. А човек је и у највећој гужви често сам.

Скоро сам срео читаоца који се распитивао за судбину неких људи за које је веровао да их познајем. Подсећао ме на многе појединости и ја сам се једва сетио да је реч о ликовима из једног романа. Њега је живо занимало шта је било с њима пошто је књигу прочитао.

Велико достигнуће је да у време свакодневних претњи и забрана није забрањено читање. Свако може купити и читати књигу коју хоће. Нема више ни обавезне лектире за одрасле ни прописа шта се мора мислити о неком лику и делу.

Сајам књига је духовна својина читалачког народа и никоме је не би смео узети. Сајам се указује и као једино од ретких преосталих места без покондирености и лажног елитизма, где можемо видети свој народ. Нека га нико не присваја и не уписује у свој посед како никад не би постао хотел са пет звездица.

Годинама књигу са свих екрана проглашавају анахронизмом и замењују новим, модернијим оружјима. У време фасцинације технологијом и многи читаоци су се преселили на екране, а књига на друге медије. Упркос тријумфа технологије, књига опстаје. И да не заборавимо да то поновимо и на овом месту: Књига је била на почетку, па ће бити и на крају.

На заставама нашег века осванула је загрижена јабука. Она што је убрана са дрвета знања, због које смо истерани из раја, која је Адаму запала у грлу. Јабука раздора, симбол непослушности и буне против Бога и књиге.

А Бог, као Бог, само ћути и гледа.

Поштовани читаоци, гледаоци и слушаоци, можда је ове речи требало свима послати на вајбер групу, али сам се за ову прилику одлучио за традиционалну форму. Хвала што сте ме слушали.

Оглашавам да је Сајам књига у Београду био и остао отворен, с надом да га нико никад неће затворити“.

Отварању су присуствовали и министри културе Србије, Марока и Русије, Владан Вукосављевић, Мухамед ел Араж и Владимир Медински.

У име земље почасног госта током Сајма представиће се писац и уметник Тахар Бен Желун, списатељица и преводилац Сана Чаири и песникиња Сафае Сижилмаси Идриси, док ће Фарид Ганам одржати 22. октобра концерт у Дому омладине.

Међу бројним гостима из иностранства биће и Сантјаго Ронкаљоло (Перу), Валтер Уго Маи (Португалија), Роберт Симонишек (Словенија), Никола Маловић (Црна Гора), Питер В. Брет (САД), Јелена Сагалович (Русија), Мирјана Витман (Немачка).

Припремљено је више од 500 програма који ће се одвијати у салама и на штандовима издавача.

Чланак МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ОТВОРИО САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: Слава читалачког народа се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: РТРС

Академик Матија Бећковић отвориће сутра 63. Међународни сајам књига у Београду.

У седам сајамских дана читалачкој публици ће бити представљено 1.000 излагача из Србије и иностранства.

Слоган овогодишњег Сајма је „Радост читања“, који је одабран са намјером да се у вријеме дигиталне цивилизације и кризе књиге укаже на вриједност оног што је написано.

Овогодишњи домаћин Сајма књига је Мароко.

На Сајму ће у понедјељак, 22. октобра, у 12.00 часова бити представљено и издаваштво Републике Српске.

Сајам књига у Београду постао је културни бренд Србије и представља најрепрезентативнију и најпосјећенију књижевну манифестацију у овом дијелу Европе.

Отварање Сајма, који ће трајати до 28. октобра, најављено је за сутра у 18.00 часова.

Чланак ПРАЗНИК КЊИГЕ И КУЛТУРЕ: Бећковић сутра отвара Сајам књига у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (фото: Искра)

Судбина Косова је у рукама српскога језика, а не у рукама политичара, преговарача, специјалних саветника, колумниста, спин-доктора и аналитичара, једна је од порука из Призренске богословије Светог Кирила и Методија, где је представљено друго издање књиге српског академика Матије Бећковића „Косово — најскупља српска реч“.

Домаћин скупа био је владика Теодосије, који је том приликом поручио да „треба живети Косово“ у комплексном времену у ком се данас живи, преноси „Коссев“.

„Многи су говорили о Косову, многи су певали о Косову, то и данас чине. Али засигурно мислим да то не чини нико боље од нашег Матије. И није само довољно говорити о Косову и певати. Треба живети Косово. Треба живети косовски завет. Треба сведочити у наше време, све оно што смо били и што смо сада и што треба да будемо“, упозорио је владика.

Каже да је наше време много комплексно, да се као монах и свештеник и као владика много моли да данашња генерација буде достојна предака.

„Да ходимо њиховим стопама и њиховим путем и да никако не будемо најгора генерација у српском роду. Да се с нама, не дај боже, заврши оно што је вековима трајало, већ да ми истрајемо, да одолимо свему што нас притиска и споља и изнутра и да све оно вредно, поштено, честито и ми предамо будућим поколењима. И оно што бих хтео да поручим вечерас, овде, сваком Србину, православцу, да има на уму ове речи, да је Косово најскупља српска реч“, рекао је он.

Бећковић је рекао окупљенима да му је друго издање књиге „Косово — најскупља српска реч“ најдраже, управо зато што му је припала та част да је објави Призренска богословија.

Иако је већи део свог обраћања посветио рецитовању својих дела и то у пратњи хора Призренске богословије, Бећковић се ипак осврнуо и на тренутне политичке процесе, односно преговоре Срба и Албанаца.

„Та идеја, да вам неко дâ нешто што није његово, је бесмислена. И ма колико вам давао и ма колико он био силан, то је безначајно. Значи, требало је одавно, а није касно ни сада, да Срби и Албанци седе једни наспрам других и да виде како да уреде свој живот. И како да гарантују права Србима на Косову и њиховим светињама и њиховим границама, а да опет Србија гарантује њихова људска и демократска права. Да живимо у неком свету као што живе свуда где има такав проблем. Али се мора знати чија је то земља. Мађари су после битке на Мохачу копали своју земљу и ископали кости својих ратника који су водили битку. Ја сам убеђен да бисмо ми, да смо стигли, копали око Лаба и Ситнице, око Газиместана од Чечана, како каже народна песма, да бисмо нашли кости наших праотаца и прадедова. Коска је вечита и нема бољега и чвршћега документа“, био је изричит Бећковић.

Бећковић је изразио и уверење да у неком хипотетичком квизу, где би питање било ко су ови људи и где се налазе, мислећи на јучерашњи скуп, нико не би знао да одговори — то су Срби у Призрену.

О књизи су говорили професори Филолошког факултета Универзитета у Београду Александар Милановић и Јован Делић, а културни програм вечери употпунио је и хор Призренске богословије.

Чланак БЕЋКОВИЋ О КОСОВУ: Та идеја, да вам неко да нешто што није његово, је бесмислена! се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Sputnik / Александар Милачић)

Академик Матија Бећковић позвао је грађане Републике Српске да у што већем броју изађу на изборе у недељу, 7. октобра, и да гласају за Републику Српску, поручивши да не треба „тражити погаче преко Српске“.

„Гласајте за оне којима вјерујете, гласајте за Републику Српску и не тражите погаче преко Републике Српске“, поручио је Бећковић у изјави за Срну.

У БиХ ће у недељу, 7. октобра, бити одржани општи избори, на којима се бирају три члана Председништва БиХ, посланици за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, Представнички дом Парламента Федерације БиХ и Народну скупштину Републике Српске.

Бирају се и председник и два потпредседника Републике Српске, као и посланици у 10 кантоналних скупштина.

Чланак НЕ ТРАЖИТЕ ПОГАЧЕ ПРЕКО СРПСКЕ: Порука Матије Бећковића пред изборе у Босни и Херцеговини се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: РТРС

Академик Матија Бећковић сматра да би Хашани, родно мјесто књижевника Бранка Ћопића, могли бити једно од најважнијих мјеста у Републици Српској.

Бећковић је рекао да су родна мјеста књижевника веома значајна и да би требало направити мапу на којој би била обиљежена.

„То су главни градови Републике Српске и њене културе, то је темељ на којем она стоји. Ја са био у Смиљану Николе Тесле и данас кад сам долазио до родне куће Бранка Ћопића и овај крај ме подсјетио на то мјесто“, рекао је он данас током прве посјете родном мјесту Бранка Ћопића.

Бећковић је навео да је Ћопић први писац којег је знао, а касније га и упознао.

„Он је својим примјером олакшао живот својим земљацима, људи који се овдје рађају имају на кога да се угледају“, нагласио је Бећковић.

Светозар Личина, предсједник бањалучке Фондације „Бранко Ћопић“, подсјетио је да је Ћопић први у српску књижевност увео Грмеч.

„Ћопић је био јединствен по стваралачком идентитету, био је разапет између наде и разочарења, а иза себе је остави дјело моћно као Грмеч“, додао је Личина.

Начелник општине Крупа на Уни Младен Кљајић рекао је да је у Хашанима у току изградња реплике родне куће Бранка Ћопића, за шта је 26.000 евра обезбиједила Влада Азербејџана.

„Осим тога, изграђен је млин дједа Трише, а средства у износу од 25.000 КМ обезбијеђена су из кабинета предсједника Републике Српске“, навео је Кљајић.

Директор Основне школе „Бранко Ћопић“ из Доњег Дубовика, административног центра општине Крупа на Уни Драгана Тодић рекла је да је посјета академика Бећковића велика част.

Тодићева очекује да ће пројекат „Башта сљезове боје“ имати подршку и донаторе.

Академик Бећковић данас је посјетио мјесто гдје је у току изградња реплике родне куће Бранка Ћопића, а затим му је у спомен-школи у Хашанима представљен пројекат Спомен-подручје „Башта сљезове боје“ на површини од 38 хектара, који би, осим културних, требало би да има и привредне садржаје.

Овој презентацији коју су организовали Фондација „Бранко Ћопић“, општина Крупа на Уни и Основна школа „Бранко Ћопић“ присуствовали су и начелници општина Костајница, Нови Град и Оштра Лука.

Данас је у име манифестације „Књижевни сусрети на Козари“ Младенко Саџак представио књигу „Ћопић“ из Библиотеке „Књижевни сусрети на Козари“.

Он је рекао да ће у едицији „Овјенчани“ бити објављене књиге посвећене писцима добитницима награде „Скендер Куленовић“, а прву награду добио је управо Ћопић.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Хашани могу бити једно од најважнијих мјеста у Српској се појављује прво на ИСКРА.

Foto: Kurir.rs/ Vijesti.me/Vuk lajović

Будванска полиција поднела је прекршајне пријаве против Будванина Д. И., због инцидента који се догодио синоћ у Будви уочи почетка поетске вечери српског песника Матије Бећковића.

Када је најављен да говори и након што је пришао микрофону, дошло је до комешања међу делом особа окупљених са стране – Будванка Д. Љ. покушала је да на свом звучнику пусти црногорску химну „Ој свијетла мајка зоро“, када јој је пришао Д. И. и поломио звучник.

Према незваничним информацијама Вијести, Будванин је током саслушања рекао да је мислио да ће његова суграђанка да активира сузавац и да је зато тако реаговао.

Организатори поетске вечери, саопштили су да ће поднијети будванској полицији пријаву против Д. Љ. која је покушала, како тврде, да ремети одржавање манифестације.

„Пријавом ће бити обухваћене још четири особе, које су дошле са намером да прекину Бећковића, гађају га са разним предметима“, речено је Вијестима незванично.

Управа Јавне установе „Библиотека Будве“, уочи гостовања Бећковића упутила је писмо Центру безбендости Будве у вези са тим да се на друштвеним мрежама ствара негативна атмосфера и грађани зову на бунт.

Како су тада саопштили, појединци наводно најављивали да ће Бећковића гађати јајима и парадајзом…

Чланак ЦРНОГОРЦИ ХТЕЛИ ДА УЋУТКАЈУ МАТИЈУ БЕЋКОВИЋА: Чим је почело кошкање реаговала полиција и спречила већи инцидент се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: Марина Лопичић/ ИН4С

Српски академик Матија Бећковић говорио је у интервјуу за Блиц о фестивалу “Ћирилицом” који се одржава у Будви.

Бећковић ће одржати поетско вече на фестивалу, који другу годину заредом организује Јавна установа библиотека Будва у сарадњи са Удружењем издавача и књижара Црне Горе.

Блиц: Позвани сте на фестивал књижевности “Ћирилицом” у Будви, али сте од Демократске партије социјалиста проглашени за немилог госта и оптужени „да не признајете државу Црну Гору, њен језик, писмо, историју, нити иједан напор усмјерен ка бољитку и просперитету грађана“. Који је ваш коментар?

“Мени није јасно како једна чланица НАТО, најјачег војног савеза на свијету, и земља која држи Русију под санкцијама, може да зазире од посјете једног поете, који се с погледом у небо упутио ништа мање него право ка тргу Пјесника”, казао је Бећковић.

Он је у интервјуу одговорио и на питање у вези са ранијом изјавом српког патријарха Иринеја.

Блиц: Недавно је прашину подигла изјава патријарха Иринеја о црногорском режиму који је упоредио са оним усташким. Да ли је, можда, претјерао?

“Патријарх ће по тој ријечи бити запамћен. Мислим да ће она помоћи да се сви они који су га нагнали да то каже коначно мало замисле”, рекао је Бећковић.

Матија Бећковић је живи доказ да поезија није рекла своју последњу ријеч и да се њоме још пуно тога може рећи. Бећковић је пјесничким сликама овај пут проговорио о својим пријатељима, најчешће сабраћи по перу, нижући пјеснички ђердан портрета ових људи, онако како су остали у његовом сјећању, пише „Блиц“

Нижу се имена великана од Бранка Миљковића, Стевана Раичковића, Душка Радовића, Борислава Михајловића Михиза, Дарке и Меше Селимовића, Миће Поповића, Бранка Ћопића, Добрице Ћосића, Миодрага Павловића, Васка Попе, Бате Михајловића, промину између њих сени патријарха Павла, Јована Рашковића, Милорада Екмечића, ни сам песник не зна где ће се и како тај низ завршити…

Књига ће се звати “Моји портрети”. То је збирни портрет мојих пријатеља, са којима сам провео живот. Већ сам неколико пута рекао да је човек оно што памти. Не знам зашто нешто памтимо и по ком критеријуму. Тако је и са најближим пријатељима.

Издвајају се извјесна зрнца, извјесне сцене и доживљаји, све друго се заборавља. Не знам да ли постоји слична књига. Мени је било бесмислено да пишем мемоаре. Али сигурно није бесмислено да забележим оно што је био мој живот. Када говорим о некоме од њих, треба неко да ме подсети да они више нису живи. Почео сам раније са портретима Светог Саве, Карађорђа, Светог Василија Острошког, а наставио са портретима људи са којима сам провео свој век. И издвојило се нешто што се мени учинило да је поезија.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Каква је то чланица НАТО-а која зазире од једног поете се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: intermagazin.rs

Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.

БРАНКО МИЉКОВИЋ

Прочитао сам оне твоје песме
Каже ми Бранко Миљковић
Почетком зиме 1960. Године

Ти у њима ниси ништа слагао
А ја сам слагао сваку реч
И мислим све обрнуто
Од оног што сам написао

Али исте зиме наредне године
Кад се окренуо наглавачке
И челом пољубио земљу
Под трном за који је везао каиш
Као да је знао
Да се и његове речи
Преокрећу
У живу истину
А трн
У трон

МИХИЗ

Не излазим нигде
Не виђам никога
Не мили ми се ништа

Не гледам више ни кроз прозор

А што не одеш у Забелу
Или у Сремску Митровицу
И као бедел замениш некога
Ко једва чека да изађе
Макар само да база улицама
И зева на сунцу

А зар већ не робијам
Уместо неког другог

INCONNU

После парастоса
На Српском војничком гробљу
У Паризу
Који је одржао црноризац Амфилохије
Хиљадудеветстоседамдесетпрве године
Кренули смо између крстова
Са именима сахрањених
И застали код једног јединог
На коме је писало
INCONNU
Да се фотографишемо
Зашто баш поред INCONNU
Упита црноризац
Рекох
Можда ми је баш ту
Отац

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (5) се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: in4s.net

Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.

БРАНКО ЋОПИЋ

Чекајући зелено светло
На пешачком прелазу
Код Лондона
Кажем Бранку Ћопићу
Да су политичари глупи
Што прогоне песнике

Чим дирнеш песника
Он нада дреку
И кукњавом сазива свет

Да нису дирали Солжењицина
Свет не би никад сазнао
Да су побили милионе

Затрли су толике народе
И за то не зна нико
Јер нису имали песнике

Јер побратимковићу си мој
Ја сам у рату био записничар
У штабу команданта
Који је толико мучио
Једног заробљеника
Да ја нисам смео подићи главу
Али сам у себи мислио
Ако преживим
Осветићу ти се за ово

И осветио сам му се
У Глувом баруту

ПЕТАР ПАЈИЋ

Чим је истеран из школе
Из истих стопа отрчао је кући
Да ту новост први саопшти својима
Па шта буде да буде

Са кућног прага заврљачио је књиге
И повикао
Тата тата мене су истерали из школе

Али тата је спавао у кухињи
На сећији поред шпорета
И није се померао

Примакао се и продрмусао га
И на уво поновио
Тата тата мене су истерали из школе

Отац Лука пекар
Подигао је главу
И трљајући очи прогунђао

Мајку им професорску
Стално нешто измишљају

Окренуо се на другу страну
И наставио да хрче
А Петар срећан истрчао на улицу

На томе сам највише завидио Петру
Пајићу

Мени је мајка била отац
И поштедео сам је истине о себи

МИЛОВАН ЂИЛАС

Идући према себи
Савле је из Подбишћа
Кренуо истим путем ка Дамаску
И стигао у Сремску Митровицу
У тамошњу славну тамницу
Једино место у Србији
Где је могао живети као човек

Кад је дошао себи
Једва је чекао
Да се с црне клупе
Домогне хладне ћелије
И дувајући у промрзле прсте
На тоалет папиру
Започне своје житије

Србин сам Црногорац
Србин сам јер сам Црногорац
Нисам Црногорац што сам Србин
Него сам Србин што сам Црногорац

Можеш ме убити
Смрвити и у прах стуцати
Али што је српско
То остаје

Док и трунке има
И мисао моја траје
Док иједан дамар куца

Има и других и друкчијих Срба
Ми смо они од Косова

Затри ми Косово у памети
У души српској
Па ни нас нема
Срба нема

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (4) се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: intermagazin.rs

Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.

ЖЕНА

Клекни пред Цара
Нашег Спаситеља
И реци му
Србија је на умору

Поручила је српска влада
Свом посланику
У Петрограду
Или Москви
1914. године
Или неке раније
Или касније
Пре Петра Цетињског
Или после проте Матије

Или ових година и дана
Кад се један с Мећавника
Послан од себе сама
Упутио у исту земљу
Истим путем
И истим послом

Не можемо бити већи Срби
Од Срба
Чуо је чим је стигао
Али моја жена каже
Да Срби тренутно
Не могу бити Срби

И да би Руси
Сад морали бити
Већи Срби од Срба

Није лако живети
С таквом женом

Али јесте бити
Већи Србин
Од Срба

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ

Дуго се накањујем
Па и озбиљно решавам
Да нешто научим
Нема смисла
Да ништа не знам
И немам појма
Ни о чему

То већ почиње да ми смета
И боде очи другима
Свак нешто зна
Једино ја штрчим
Као неко ко ништа не зна

Нисам намеравао да научим
Богзна шта
Већ нешто најосновније
Што би поштен човек
Морао знати
А да га није срамота
Што то зна

Било шта
Што бих веровао да је тако
И могао да тврдим
А на питање да ли сам сигуран
Да смем да поновим

Рецимо стране света
Волео бих да ми неко објасни
Колико их има
И како се одређују
Један ми је годинама објашњавао
Оно о маховини и гробовима
Али још док сам га слушао
Било ме је срамота
Да то памтим

Уосталом где да нађем маховину
И срозам се толико
Да разликујем људске гробове
И где су којем мртвацу
Окренуте ноге
А где глава

Време лети а ја немам ништа
У убогом дому ума мог
Био сам се понадао
Да ћу сам бирати шта да знам
Да ми то нико не прописује
И да од толиких знања
Изаберем своје
Вредно памћења
А да пуним главу као шпајз
Туђим сувишним знањима

То не бих био ја
Ни мој живот

АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ

Кад год је падао у ватру
Зарицао се да више неће

Почињао је једва чујним
Монашким гласом

Али слушајући себе
Како понавља изношене фразе

Почињао је да се нервира
И подиже глас

И како је подизао глас
Подизао је и своју мисао

То га је бодрило
Да говори све гласније

И кад би висином гласа
Упалио светла у мозгу

Повезао вијуге
И уждио сваку ћелијицу

И мисао му је достизала врхунац
А из уста сукљао небески пламен

2

Како је говорио тако је и писао
Почињао мирно распредајући

Закукуљену и замумуљену
Староставну патристику

Али би му брзо сврцнуло
Да скрене са стазе утаптане

И сјури у фусноту
Да изурла себе

Препознајући у данашњем времену
Давно описане људе и догађаје

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (3) се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: intermagazin.rs

МЕША СЕЛИМОВИЋ

Док је боловао
Под танким покривачем
Као упаљачем
Постеља му је испила тело
Висни и кошчати стас
Само је на јастуку
Као на гиљотини
Остала његова поносна глава

Посетиоци су упозоравани
Да се не задржавају
И ништа не питају
Сем како си
Боли ли
Биће добро

Али ко би му сео уз узглавље
И изустио какву ређу реч
Или закучастију мисао
Лице би му се озарило
А глава засветлела
Као да је најзад добила
Ону једину храну
Које је била жељна

Говорио сам му на ухо
Победио си
Осветио се животу
Уопштио и овековао
Своју рану
Да нема никог међу здравима
Ко се не би мењао с тобом

На те речи би замрдао брадом
И наливао очи сузама
Које су казивале
Ако је то истина
Опет бих сваку
На себе примио

Као да му је тада на челу
Искрсавала нова мисао
Да ми је да опишем
Ову сада и ово сада
Што сам болујући доживео

То би тек било нешто

ДУШАН РАДОВИЋ

Признати геније
Непризнате књижевности
Душан Радовић
Обожавао је свог оца
Машиновођу
Угљешу Радовића
И жалио што не уме
Да напише поему о њему

Веровао је да бих ја умео
И наговарао да то учиним
Наводећи до у реч
Шта у њој да пише
Каква и колика да буде

Напиши је ти онако
Како мислиш да бих је ја написао
И биће боља
Од свега што бих ја могао

Али није написао
Ни он моју
Ни ја његову

Остала је песма
Коју нисмо умели да напишемо

БРАНА ПЕТРОВИЋ

Сви траже паметног човека
Који би спасио Србију

А ја таквог човека знам
Суви геније
Али коме год га поменем
Каже да од њега веће будале нема

Како онда спасити такав народ

Рећи ћу ти његово име
И питај првог који наиђе
Шта мисли о њему
Ако не каже да је то аветна аветиња
И ћор ћутук
Нек ми кућа буде на CNN

По чему сам закључио
Да је то најпаметнији Србин

По томе што крије своју памет

Замисли то лукавство ума
Бити најпаметнији и најдаровитији
А да нико на тебе не посумња

Никад се не одати
И провести живот као будала

Тај би нас спасио

Али шта вреди
Кад сви мисле да је идиот

Да се одао
Не би претекао

За будалу је нормално
Што је жива

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (2) се појављује прво на ИСКРА.

(Матија Бећковић) Фото: intermagazin.rs

Почевши од данас, Искра ће сваког другог дана објављивати по три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа.

ПАТЊА

Патријарх Павле је често причао
Шта је њему испричао неки Србин
Док је био рашко-призренски епископ

У време турског зулума
Састали су се онамошњи Срби
И договарали шта да чине

Ово се више не може подносити
Догорело је до ноката

Ајде да се потурчимо
И данемо душом
А неко рече
Ајде да још мало причекамо

Не прође дуго
А дође 1912. година
И српска војска уђе у Приштину

Опет се састадоше они исти људи
А један ће рећи

Ау браћо
Да оно учињесмо
Пропаде нам онолика патња

А тек нама

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Мртва ћути
Чува највећу тајну

Око ње цвиле
Ринцају
Чупају косе

Она стисла вилице
Зна више од свих живих
А неће ништа да каже

Величају је
Подмићују
Не би ли се смиловала
Да ода
Има ли смрт краја

На то као да се насмине
Није се мртвом лако насмејати

Гледам је на своје очи
И мислим
Џабе запомажете
Она оде

Хтели би на готово
Е нема ништа
Мучите се
И нагађајте
После свих смрти
Разјашњења
На овом свету нема

МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ

Освећење Храма
Христовог васкрсења
У Пребиловцима
Гледао је на телевизији
Са болесничке постеље

На екрану су се смењивали
говорници
И фотографије
Пребиловачких мученика
Међу њима
И четрдесет Екмечића

Изненада
Последњом снагом
Подигао се из постеље
Махнуо руком и изустио

Ено мога тате

И за који трен
Кренуо ка оцу

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Спутњик)

Од Ave Serbia до Србе на врбе
Од Србе на врбе па до шаке јада
Од шаке јада до Срба на Србе
Од Србе на Србе па до на дно Ада

Од Serbien muss sterbien до Плаве гробнице
Од Плаве гробнице до Востани Царице
Од Востани Царице до Сто за једнога
Од Сто за једнога и Данка крвавога

У безнађима ти си се надала
У безверјима ти си веровала
И кад Срби нису ти си опраштала
И твоја земља је Христосе рађала

Кад би се из својих смрти усправила
И самој себи би до колена била
Ниси могла живети изван историје
Али у њој није смисао Србије

Чланак НОВА ПЕСМА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА: Србија се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, академик Матија Бећковић и редитељ Емир Кустурица одали су почаст и положили цвијеће у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе „Црне легије“ Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Усташке јединице, предвођене Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву а намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Срби са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда у збјеговима су кренули ка Дрини, тражећи спас у Србији.

У Вишеграду италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје, па су збјегови кренули низ Дрину према селима Милошевићи и Стари Брод, гдје се налазила скела.

Усташе су стизале збјегове и на најокрутније начине вршиле покоље над српском нејачи.

Од половине марта до 2. маја 1942. године страдало је више од 6.000 жена, дјеце и стараца, а најмасовнији покољ догодио се на православни празник Младенце 22. марта 1942. године.

У Старом Броду је 2008. године подигнуто обиљежје, а у плочама од камена уклесана су имена убијених.

Чланак СТАРИ БРОД: Додик, Бећковић и Кустурица одали почаст жртвама усташког злочина се појављује прво на ИСКРА.

Матија Бећковић (Фото: Срна)

Споменик браћи Соколовић, Мехмеду и Макарију, паши и патријарху, споменик је души српског народа, ода братској љубави и братству свих људи, истакао је данас академик Матија Бећковић на откривању споменика браћи Соколовића у Андрићграду.

Бећковић је у пригодној бесједи нагласио да је овај споменик светионик, не само браћи него и братољубљу и човекољубљу, те оријентир и рјешење за читав данас завађени и подијељени свијет.

„Два Србина, два Милешевска искушеника, винула су се до небеских висина и најширих видика. Један је постао велики везир турски, а други славни патријарх српски. Један није био само паша између осталих, него најмудрији међу мудрима чију биографију казују сви језици и све историје. Други није један у низу патријарха српске цркве, него свети патријарх Макарије који се уз залагање свог брата успео на трон Светог Саве и обновио Пећку патријаршију која је спасила српски народ и заузимала већи простор од Душановог царства“, рекао је Бећковић.

Истичући како Мехмед никада није заборавио своју мајку, завичај, поријекло, језик и писмо, Бећковић је рекао да је он за њих учинио више него ико за вријеме турске владавине.

„На три континента којима је владао, Дрина није била једина ријека, али је једини на њој о свом трошку испунио завјет свог срца. Војевајући по Балкану, Мехмед, Макаријев брат, издавао је наредбе на српском језику и ћирилицом и захтијевао да му се на исти начин одговара“, навео је Бећковић и додао да је Мехмед био истински српски родољуб.

Према његовим ријечима, два брата су зауставила расуло српског народа, чему би ваљало да послужи и овај споменик у вријеме новог косовског полома и угроженог Пећког трона.

Он је истакао да се споменику браћи Соколовић радују Милешево и Хиландар, Пећ и Дечани, Грачаница, Тврдош, Пива и Морача, Срби хришћани и Срби муслимани са непребројаним храмовима које су обновили и књигама које су објавили.

„Братски загрљаји скулптора Зорана Кузмановића ликовно је виђење моста на Дрини који су заувијек загрлили њене обале. Тај загрљај свједочи колико су се браћа ужељела, а у њега су стали вијекови борбе за опстанак српског народа“, наглашава Бећковић.

Браћа и братство, истакао је он, темељ су братства свих људи о којем човјек није престао да сања.

„Занемарујући стварност, небратско, контракултурно и постистинито вријеме, Емир Кустурица у служби вишем животу и општечовјечанској умјетности ствара као да је све нормално. Република Српска у оваквим побједама доказује зашто постоји на овом свијету. Дјелима као што је споменик браћи Мехмеду и Макарију Соколовић, Република Српска освјештава своје дубоке темеље и непорушиве стубове на којима стоји. Више од савременика, будући нараштаји ће знати да цијене оваква дјела, дубље ће им се поклонити, надоградити их и надомјестити“, поручио је Бећковић.

Чланак БЕЋКОВИЋ: Споменик браћи Соколовић – споменик души српског народа се појављује прво на ИСКРА.