Фото: Танјуг

Идући у сусрет осамстотој годишњици од подизања манастира Жича, данас је у Народној библиотеци Србије представљена монографија „Манастир Жича“, коаутора Милке Чанак-Медић, Данице Поповић и Драгана Војводића.

Монографија је рађена јако дуго, као што се и радови на Жичи могу мерити деценијама, рекла је Тањугу научни саветник Балканолошког института САНУ и коаутор монографије Даница Поповић и додала да је Жича споменик који је својеврсна метафора српске историје.

„Ми аутори смо покушали да у оквиру ове књиге, која је посвећена средњовековној историји и уметности тог споменика, дамо врло конкретне резултате, сазнатих дугогодишњих истраживања, као својеврсну подлогу, на којој смо после градили шира тумачења у складу са стандардима модерне науке, нашим личним научним погледима, покушавајући да предочимо у чему је значај Жиче“, рекла је Поповић.

Како је рекла, Жича је настала као резултат највећих узлета који су остварени у Немањићкој држави, замишљена је као фокус највиших државних и црквених функција, као крунидбени храм, катедрала аутокефалне српске цркве и као сакрално династичко средиште око моштију светог првовенчаног краља.

Истакла је да тај углед и статус Жича никад није изгубила, те да је остала оно што је одувек била- светиња и додала да тај манастир и данас живи свој двоструко значајни живот.

„То је врхунски споменик културе, не само у размерама српске уметности, већ и шире гледано хришћанском свету, али она је истовремено и свето место, жариште духовности и других активности које су особене за монашки живот“, нагласила је Поповић.

Помоћница министра културе и информисања Александра Фулгоси рекла је да је та монографија изузетно важна за Министарство културе и информисања, посебно, како је навела, пошто смо сведоци врло честих ситуација у којима се појављују историјски фалсификати и различита тумачења прошлости нашег народа, државе и цркве.

„Једна оваква монографија која на научној основи тумачи прошлост кроз живот самог манастира Жича, свакако доприноси бољем разумевању њених културних вредности и код наше и код међународне јавности. То је за мене кључно“, рекла је Фулгоси Тањугу.

Епископ жички Јустин нагласио је да је нова монографија изузетно сведочанство и српске цркве и народа и опстајања за осам векова, и да представља дело коме често треба да се враћамо.

„Ова монографија биће свима путоказ, на првом месту доноси благослов и молитве свете Жиче, уз благодарност ауторима. У овим временима, када се људске вредности и тековине цивилизације померају, ово је још један доказ да смо ми православни Срби, народ конститутиван, народ који уме да поштује и историју и уметност и који даје себе у изградњу тога и таквога друштва“, рекао је епископ жички.

Монографија „Манастир Жича“, издата на 578 страна, са 342 илустрације и опсежним резимеом на енглеском језику, дело је Републичког завода за заштиту споменика културе, а припрему и реализацију подржало је Министарство културе и информисања.

Чланак ОСАМ ВЕКОВА СВЕТИЊЕ: Представљена монографија „Манастир Жича“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Једну од најлепших српских светиња, манастир Жичу, у последње време најчешће посећују – Руси. Желе да виде фреску руског цара Николаја Другог Романова, која се налази у параклису цркве Светог Саве. Једина фреска руског цара у нашој земљи откривена је не тако давно – тајна њеног постојања била је строго чувана међу монахињама.

– Портрет руског цара Николаја представља редак пример у живопису из тог времена – прича нам сликар-конзерватор Душко Јовановић, заменик директора краљевачког Завода за заштиту споменика културе.

Црква Светог Саве није увек отворена за јавност. Смештена југозападно од главне цркве, „лепи“ се за трпезарију, па је посетиоци тешко проналазе. Кад конзерватори нису овде, морају да се потраже монахиње да је отворе.

– Осим што се спорадично помиње у литератури као пројекат Александра Дерока, овом црквом се нико од истраживача архитектуре није озбиљно бавио – каже Јовановић. – Случај је хтео да монахиње сачувају портрет цара Николаја, а да тај портрет касније спасе вредан живопис цркве.

Црква је прилично оштећена у земљотресу, који је пре неколико година погодио Краљево. Кров је прокишњаво, а један део композиције отпао је из куполе.

– Идеја је била да монахиње из Жиче поново осликају цркву – објашњава Јовановић. – Позвали су нас да питају да ураде нове фреске. Тада смо сазнали да се испод обичног папира, налази фреска са ликом цара Николаја. Фреску су 1945. године покрили духовник манастира отац Доситеј и тада, млади монах отац Герасим. Били су присиљени да то ураде. Наредба је стигла од локалних власти.

Новац за делимичну санацију живописа стигао је тек прошле године. Али, то није довољно за озбиљне радове.

– Живопис је у забрињавајућем стању, због влаге – тврди Јовановић.

Цркву је осликао руски емигрант сликар Николај барон Мајендорф 1937. године. Мајендорф је био у екипи руских уметника, која је била ангажована за израду копија најлепших средњовековних фресака за израду краљевског маузолеја на Опленцу.

– Негде између два рата владика Николај Велимировић почео је да обнавља Жичу – прича Јовановић. – Као присталица и један од духовних вођа богомољачког покрета, настојао је да у Жичи буде направљено дванаест олтара, заједно са звонаром која ће имати 12 звона, колико је главних апостола. У њима је по владичиној замисли непрекидно требало да се смењују литургије. Црквица Светог Саве са трпезаријом управо је подигнута за чланове богомољачког покрета, који су организовано посећивали манастир и ту 1937. одржали сабор.

Владика Николај успео је да подигне још један параклис – посвећен Светом Николи на брежуљку југозападно од манастирске порте, где се налази монашко гробље. Подигао је и костурницу у Жичком пољу.

– Његове градитељске активности зауставио је Други светски рат, који је манастиру донео велика разарања. Сам владика Николај одведен је у логор – каже Јовановић.

Поред фреске руског цара Николаја, у Цркви Светог Саве насликани су и руски светитељи Серафим Саровски и кнез Владимир.

Ове фреске у комбинацији са српским светитељима врло су значајне са историјског аспекта за Жичу – објашњава Јовановић. – Владика Николај је много поштовао Русију и њеног пострадалог монарха, а ово је био један од начина да пренесе личну оданост и патриотизам. О Николају Другом Романову, Николај Велимировић је писао као о великом добротвору српског народа. Велики дужник и поштовалац цара Николаја био је и краљ Александар Карађорђевић, који је после драматичних околности које су наступиле у Русији, великодушно удомио руске емигранте.

СИРЧА ЧУВА ИКОНОСТАС

Конзерватори краљевачког Завода за заштиту споменика културе недавно су открили оригинални иконостас из главне цркве манастира Жича. Иконостас испред кога су миропомазана два краља – Александар Обреновић и Петар Карађорђевић налази се у Цркви Светог Илије у селу Сирча, надомак Краљева.

– Аустроугари су склонили највредније иконе. Иконостас није цео, неким иконама се изгубио сваки траг. Трагамо за њима – открива Јовановић.

ПУНО КРАТЕРА

Проблем који Жича има са фасадом која отпада још није решен. Републички завод за заштиту споменика културе урадио је пројекат за нову фасаду и – на томе се стало. Прелепа Црква Светог Спаса, када се боље погледа, делује помало оронуло. Фасада у себи има громуљице негашеног креча, који кад се споји са влагом напросто експлодира. Зид цркве пун је рупа, односно малих кратера, па изгледа као да је неко пуцао у њу.

Чланак ПОСЛЕ ОТКРИЋА ФРЕСКЕ ЦАРА НИКОЛАЈА ДРУГОГ РОМАНОВА: Руси хрле у Жичу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

У манастиру Жича код Краљева, у цркви Светог Саве, неколико фресака је први пут угледало светлост дана, након што су деценијама биле сакривене од јавности. Црква никад није отворена за јавност, јер је после Другог светског рата у њој дуго чуван у тајности портрет цара Николаја Романова.

– Монахиње су вештом досетком прекриле тај портрет папиром, и префарбале га у плаву боју, тако да је он до пре три године био сачуван од погледа посетилаца – прича Душан Јовановић рестауратор у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву.

Живопис богомољачке цркве у Жичи биће конзервиран у три фазе, а Министарство културе је обезбедило средства за прву фазу радова. Осим радова, у току су и научно-истраживачки радови који ће открити период настанка цркве, разлоге због којих је осликавана, као и стил у којем је грађена.

Након што живопис буде сачуван од даљег пропадања, посебна комисија ће одлучити на који начин ће бити урађена реконструкција недостајућих делова. Живопис ће заблистати у пуном сјају за три године и биће доступан јавности, поготово Русима који све више насељавају Краљево.

Фото: Блиц

Црква је саграђена 1935. године по налогу владике Николаја Велимировића. Живопис је осликао руски барон Никола Мајендорф, док је иконостас дело аутора руског порекла Ивана Мељникова.

Чланак ОТКРИЋЕ: Фреска руског цара Николаја у цркви Светог Саве у манастиру Жича се појављује прво на ИСКРА.