Фото: Спутњик/FB/Kolašin Nekad

Планирање изградње електрана у кањону ријеке Мораче прати нека врста тоталне конспирације. Акције којима би се уништили неки од најзначајнијих културних и природних добара Црне Горе морају бити предмет разматрања.

Влада Црне Горе крајем 2016. године усвојила је документ према којем у сарадњи са кинеском компанијом „Норинко“ планира да на ријеци Морачи изгради осам хидроелектрана, од којих пет на главном току ријеке Мораче и три на њеним притокама (Мртвици, Сјеверници и Малој ријеци). Реализацију пројекта изградње великих хидроелектрана, најављена је као подухват повећања енергетских капацитета и потенцијала земље, као и смањења губитка преноса на електричној мрежи.

Међутим, у концесионом акту јасно стоји да ће компанија која буде добила концесију имати право да извози енергију која се произведе у овим бранама. А такође, у Црној Гори је јавна тајна да је основна намјера овог пројекта извоз електричне енергије путем подводног кабла за Италију, што је својевремено потврдио и италијански министар за економски развој, који је изјавио да ће испод Јадранског мора хиљаде киловата енергије бити преношене између Црне Горе и Италије, као и да ће то помоћи снабдијевању Италије електричном енергијом.

У јавности су се до сада могле чути бројне критике и инсинуације у погледу овог посла, од констатација да Влади у овом пројекту није стало до интереса грађана, већ да има одређене дилове са представницима страних интереса у земљи, па све до упозорења да би реализација оваквог пројекта у потпуности девастирала биљни и животињски свијет кањона Мораче, трајно нарушила климатску слику у Црној Гори, а представљала би и смртну пријетњу за један од најзначајнијих споменика духовности и културе — манастир Морачу.

Носилац најзначајнијег црногорског државног признања —Тринаестојулске награде, Проф. др Александар Чиликов, каже у разговору за Спутњик да му је ова идеја добро позната још од краја ’80-их година 20. вијека, када је вршио функцију руководиоца Републичког завода за заштиту споменика културе.

„Институција у којој сам радио безрезервно се противила таквом пројекту, првенствено из разлога заштите манастира Мораче, чија би физичка егзистенција реализацијом планираних радова била потпуно угрожена“, објашњава Чиликов.

Професор Чиликов се присјећа да је још прије 30-ак година била планирана изградња четири електране са воденом акумулацијом чији би ниво био неколико метара испод платоа на коме је лоциран манастир Морача.

„У оквиру борбе против градње електрана, између осталог, на моју иницијативу одржан је састанак директора свих републичких институција заштите са екс-југословенског простора којом приликом је произашао јединствен закључак који се суштински сводио на констатацију да манастир Морача формирањем акумулације долази у позицију тоталног уништења изванредних споменичних и цивилизацијских вриједности. На срећу заштитара и бројних интелектуалаца из земље и иностранства, одустало се од изградње електрана и, био сам убијеђен да је тиме за сва времена обезбијеђен физички интегритет чувеног духовног, политичког и умјетничког средишта“, наглашава Чиликов.

Но према признању нашег саговорника, изгледа да је и сам био у тешкој заблуди јер, према најновијим информацијама у медијима, креће се у изградњу чак осам електрана у кањону Мораче, при чему нема ни слова по којим пројектима ће се радити и какве се акумулације предвиђају.

„Ако би се запитали зашто међу релевантним стручњацима постоји толика брига за манастирски комплекс Мораче, одговор је веома једноставан. Морача, заснована половином 13. вијека, не може се посматрати само као домицилно културно добро јер она својим историјским и умјетничким, па и општецивилизацијским значајем заслужује статус универзалног добра на листи Унеска попут средњовјековног Котора“, наглашава Чиликов.

У контексту планираних хидроенергетских реализација свакако, како објашњава наш саговорник, осим манастира Мораче, морају се поменути и опасности уништења једног ванредно важног природног амбијента са потенцијалним значајним археолошким локалитетима и специфичним еко-системом.

„У разговорима са низом експерата скренута ми је пажња и на могућност опасности уништења биљних и животињских врста, изгледне сеизмичке проблеме и поремећаје који ће се одразити на функционисање вода Скадарског језера, те на још многе друге пропратне аномалије“, прецизира професор.

„Без намјере да било кога увриједим, поготово не у политичкој равни, имам утисак да планирање изградње електрана у кањону ријеке Мораче прати нека врста тоталне конспирације, што ни у ком случају не сматрам пожељним. Акције којима би се, дубоко сам убијеђен, уништили неки од најзначајнијих културних и природних добара Црне Горе морају бити предмет разматрања од стране низа експерата, политичких субјеката, интелектуалне елите, невладиних и еколошких организација, па и свих социјалних слојева црногорског друштва“, сматра Чиликов.

Притом, како додаје, „све дискусије морају бити растерећене било каквих политичких, конфесионалних и националистичких конотација јер је ријеч о судбини универзалних вриједности“.

„Након потпуне информисаности јавности о карактеру и начину изградње електрана и изречених мишљења актера релевантних профила, с обзиром на значај проблематике, крајња одлука би била најближе праведности ако би се донијела на референдуму“, закључује Чиликов за Спутњик.

Чланак ЦРНА ГОРА: Изградња електрана смртна претња за Манастир Морачу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Када су Немањићи пре осам вjекова, у 13. вијеку, саградили један од најљепших задужбина – Манастир Морачу на обали ријеке Мораче и прелијепог и јединственог водопада Светигора, ни слутили нијесу да би било када и било ко могао доћи на идеју да се до њега долази чамцима и да му прети урушавање јединственог фрескописа

Можда има нешто што човјек не разумије у најљепшој фресци овог манастира “Гавран храни Пророка Илију”, али ако не разуме мора да спријечи да свештенство у манастиру након “вељег потопа” кањона ријеке Мораче за изградњу грдосија од хидро-електрана, једино гавран буде у прилици да им принесе кору хлеба.

А фреска “Гавран храни Пророка Илију” не само да је проглашена као једна од најлепших у свијету, већ је као непроцењиво и јединство културно, односно умјетничко благо, заштићена УНЕСКОМ.

Али то ништа не значи онима којима је профит изнад и испред свега, најпре Влади Црне Горе која већ деценију настоји да од грађана, стручњака и Митрополије црногорско-приморске добију макар дјелимичну сагласност да на реци Мораче сагради неколико хидро-електрана. До сада је влада такав наум јавно објелодањивала, али најновију одлуку донијела је на посљедњој сједници којом се одређују извођачи, а којом је предсједавао премијер Мило Ђукановић.

У Информацији је наведено да је Министарство економије, очито тајно чим није било јавног конкурса за понуђаче, договорила да ХЕ на ријеци Морачи граде компаније – кинеска „Норинко“ и турска „Берекет енерџи“. Наш извор каже да ће Турци градити, а Кинези опремати будуће енергетске гиганте.

А ево како у владиној Информацији изгледа транаспарентност за ХЕ на ријеци Морачи:

“Потписан је Меморандум о разумијевању за изградњу хидроелектрана на ријекама Морача и Комарница између Владе Црне Горе и кинеске компаније NORINCO International Coorporation Ltd. Потписан је Меморандум о разумијевању за изградњу хидроелектрана на ријекама Морача и Комарница између Владе Црне Горе и турске компаније Bereket Enerji. Министар економије је 11.05.2016. године донио Решење о именовању Комисије за оцјену понуда потенцијалних инвеститора за изградњу ХЕ на Морачи. Компанија НОРИНЦО је доставила техничку понуду за ХЕ Морача…”

Према владиној Информацији, систем хидроелектрана на Морачи обухвата укупно осам хидроелектрана од којих пет на главном току ријеке Мораче и три на притокама од којих је висина бране за ХЕ “Андријево” износи у првој верзији 285 а у другој 253 метра и она је та која ће уништити манастир Морача. Језеро би било запремине око милијарду кубних метара, док би цијела инвестиција коштала око пола милијарде евра.

У Митрополији црногорско-приморској упозоравају да би изградњом хидроелектрана био угрожен и манастир Морача. На ту тему организовани су бројни научни скупови, а стручњаци из разних области су углавном били против пројекта. Сматрају да не постоји начин да се физички заштити, пошто се цио плато налази на конгломератној стени и да би језеро било на метар и по од уласка у манастир. Огромна испаравања уништила би јединствен фрескопис и тиме би нестало непроцјењиво умјетничко благо.

А шта чека Морачу у случају да он буде измјештен или га опколи језеро писали су историчари умјетности, Татјане Пејовић и др Александра Чиликова:

“Морача се не може измјестити. Сувише је сложен организам са толико специфичности за које наше друштво није стручно ни материјално дорасло. Њено ‘чупање’ из величанственог кањона било би неопростив злочин. Оставити је да се огледа у мртвим водама језера, без водопада Светигоре, исто тако неопростив злочин. Неминовна измена микроклиме била би додатни, непредвидљиви ризик њеног даљег опстанка. Стиче се утисак да шира јавност, па и културна, довољно не схвата какво благо Морача чува. Није само то планетарно познати пророк Илија кога храни гавран, чија античка лепота наговештава ренесансу, која ће се родити на другој обали Јадрана у фрескама Ђота. У Морачи се, стицајем историјских околности, одиграо један својеврстан културни феномен. После обнове у 16. веку, када су скромни мајстори покушали да прате рад својих славних предходника из доба настанка манастира, Морача постаје стециште најбољих сликара 17. века, чија су дјела досегла врхунац у сфери поствизантијске умјетности на читавом простору православног Балкана”.

Пејовић и Чиликов на крају обимног текста о манастиру Морача пишу:

“Свијет око нас води битку да врати драгоцености у земље порекла. Грци траже фриз са Партенона, Египћани главу Нефретити и камен из Розете. Манастир Морача је наш Партенон, наша Нефретити, друге немамо. Зар њу заложити ради велике непознанице коју извесно носи подизање брана на чудесној реци која је манастиру подарила име”.

Осим Манастира Мораче под језером би остала и друга вриједна знамења попут Калуђеровог моста који су градили манастирски калуђери у оном земану када се грађаше манастир. Не би више било ни Даниловог моста, а мештани околних села остали би без гробних црквица и гробаља својих предака. Цијли вјекови нашли би се под водом.

Не мали број породица морало би да се исели са својих огњишта, а надокнаду за огромна имања, ливаде, оранице, воћњаке, шуме, биле би у износу који одреди Влада Црне Горе која је недавно и донела закон којим се сваки простор може прогласити од посебног интереса за државу која у тим случајева врши надокнаду у износу који процијени.

Житељи мјеста чија ће имовина бити девастирана и потопљена из Роваца, Међуријечја, Равни, Горње и Доње Мораче, Ђуђевине све до Драговића поља поручују да неће “своју дедовину продавати за туђе интересе, нити да ће дозволити да светиња попут манастира Мораче буде уништена зарад ситног шићара црногорске власти, Турака, Кинеза и Италијана”.

Будућа језера електрана запретиће и манастиру Дуга који се налази на педесетак метра од леве обале Мораче, на двадесетак километара од Подгорице. Манастирска црква је саграђена 1755. године.

Ни Подгорици се добро не пише у случају пуцања неке од брана. Стручнаци кажу да би цео град био “збрисан у Скадарско језеро за мање од један сат”.

Морача је мјесто. Морача је ријека. Морача је она Доња и она Горња. Морача је Манастир. Морача је ријеч исписана златним и свијетим словима прије осам вјекова. Морача је Божји запис. Фрескописана Библија. Светиња.

Чланак НОВИЦА ЂУРИЋ: Потапање Мораче је – злочин! се појављује прво на ИСКРА.