Манастир Крка (фото: РТРС/wikimedia.org)

Прослављању Преображења у манастиру Крка, у Епархији далматинској, присуствовао је велики број вјерника.

Епископ далматински Фотије указао је да су обновљене многе светиње – манастири Крка, Крпа, Драговић и друге.

– Имамо седам манастира сада у Далмацији. Дакле, то је све темељ духовни за опстанак, али треба народ својом љубављу да се врати на ове просторе својом молитвом својим поштовањем својих што кажу својих темеља гдје су никли својих огњишта, своје вјере, своје крсне славе и тако ћемо опстати. Дакле, то нам је пут, то нам је пут Светога Саве – додао је епископ Фотије.

– Сада смо у трећем периоду у којем тражимо понови инспирацију за снагу, када је повратак застао, када се поново атакује на српску заједницу, када се поново атакује на могућности нормалног живота, на могућности да стварамо будућност за себе у Хрватској – рекао је Милорад Пуповац, предсједник Српског народног вијећа.

Чланак ТЕМЕЉ ДУХОВНИ ЗА ОПСТАНАК: Прослава Преображења у манастиру Крка се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Данас, на православни празник Преображење, биће обележена 400-та годишњица богословије Света три Јерарха, најстарије српске богословске школе, у манастира Крка, који је 1350. подигла српска принцеза Јелена, сестра цара Душана.

Архијереску литургију у том манастиру, чувеној светињи Далматинске епархије, служиће патријарх Иринеј са епископима СПЦ.

Манастир Крка, који се налази недалеко од Кистања између Книна и Шибеника, од оснивања је био духовни и културни центар православних далматинских Срба, а и шире.
Богословска школа је отворена још 1615. године и позната је као прва школа за свештена лица у српском народу.

Српска принцеза Јелена, удата за хрватског кнеза Младена Другог Шубића, посветила је манастир Светом архандјелу Михаилу.

Предање каже да су манастир у кањону реке Крке, на данашњем месту, основали монаси приспели из Свете земље, из манастира Светог архистратига Михаила којег је тамо подигао српски краљ Милутин.

Монахе је на то наговорио исповедник принцезе Јелене монах Рувим.
Одговор на питање зашто је баш на том месту подигнут овај православни светоархангелски манастир може се потражити и у тврдњи старог историчара Луцијуса, који говори о проповедима апостола Павла Далматинцима на простору око реке Крке.

Близина римског војничког града Бурнума и катакомбе испод самог манастира оснажују ту тврдњу и наводе на закључак да су оснивачи манастира знали за то, па су управо ту и установили ову светињу.

Манастир Крка није престао бити молитвено место и једном броју католика Хрвата и живо је сведочанство о духовном јединству Срба.

Дабробосански митрополити, Гаврило 1578. и касније Аксентије и Теодор, администрирали су над манастиром Крка, а у 17. и 18. веку то су чинили и неки црногорски архијереји, као свети Петар Цетињски или митрополит Сава Петровић.

По благослову патријарха Пајсија Јањевца и митрополита Дабробосанског Теодора, при манастиру је 1615. основано богословско училиште.

Оно је радило до 1647. када су ученици и њихови наставници монаси пред турском најездом морали побећи највећим делом у Задар, а делом и у Сремске Карловце.
Манастирска братија се вратила у манастир 1650. године, а богословија је поново отворена тек 1964. године.

Манастир Крка броји векове и богатећи своју ризницу, у коју су приспевале бројне драгоцености непроцењиве вредности не само из српских крајева него и из Јерусалима, Свете Горе, Венеције и царске Русије.

На пример, донет је епитрахиљ светог Саве и Октоих Божидара Вуковића, као и књиге Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића на којима су они, као аутори, исписали своју посвету манастиру Крки.

Овоме свакако треба прибројити и патерик из 1346. назван „бугарски“ на чијим корицама пише: „Сија Књига манастира Вилендара“.

У манастирској цркви се чувају честице неколицине светитељских моштију као што су св. Трифуна, св. Николе, св. Антипе, св. Харалампија, св. Власија и других.
Бројна су имена српских великана који су посећивали манастир Крку или били у чврстој вези с њим.

Уз Доситеја Обрадовића и Герасима Зелића били су то Симо Матавуљ, Никола Тесла, Мирко Королија, Милош Црњански, Владан Десница и други.

При самом крају 20. века у манастиру је радила и ликовна колонија, где су свој стваралачки траг оставили бројни српски уметници.

Након последњег рата деведесетих година манастир је покраден, али не битније, јер су га хрватске власти заштитиле од вандализма.

Та светиња је запустела од 1995. до 1998. године, а богословија је при манастиру 1964. премештена најприје на Дивчибаре код Ваљева, а потом у Србиње, некадашњу Фочу.

Богословија је обновљена настојањем епископа Далматинског Фотија 2001. године.

У запустели манастир Крку крајем 1998. је најприје дошао млади монах Герасим, пострижник овог манастира, а потом и отац Доситеј и отац Михаило. Са њима је манастир „пропојао“ и постао опет као што је и био кроз векове духовно средиште православних Далматинаца.

У манастиру Крка налазила се читава галерија уметничких портрета црквених великодостојника распоредјених у манастирској трпезарији, салону, ризници и другим просторијама.

На портретима су представљени углавном игумани и далматински епископи. Ту се налазио портрет архимандрита Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године.
Медју иконама овог манастира биле су бројна дела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. века.

Иконе су радови знаних и незнаних иконописаца медју којима су радови Георгија Михалика, Спиридома Рома, Вука Сударевица и других.

Иконе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.
Представници Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије присуствују и данас централној прослави 400. годишњице богословије Света три Јерарха.

Како је најавила СПЦ, патријарх Иринеј ће данас посетити град Кистање, а у четвртак Епископски двор и српску православну цркву Светог Спаса у Шибенику, као и Црквену општину Сплит и недовршени храм Светог Саве у том граду.

Планирана је и посета римокатолицкој цркви Светог Дује, као и сусрет патријарха српског Иринеја са бискупом шибенским Антом Ивасом и надбискупом сплитским Марином Баришићем, као и градоначелницима Шибеника и Сплита, Жељком Бурићем и Ивом Балдасаром.

Чланак ПРВА ШКОЛА ЗА СВЕШТЕНА ЛИЦА У СРПСКОМ НАРОДУ: Данас се обележавају четири века богословије манастира Крка се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Патријарх српски Иринеј од данас ће боравити у посјети Епархији далматинској поводом четири вијека од оснивања Богословије „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка.

Свечани дочек српског патријарха планиран је у поподневним часовима у манастиру Крка, гдје ће присуствовати свечаној академији поводом јубилеја Богословије.

Патријарх Иринеј претходно ће посјетити парохијски храм Светог Илије у Задру, објављено је на сајту Српске православне цркве.

У римокатоличкој цркви Свете Стошије планиран је сусрет са надбискупом задарским Желимиром Пуљићем, предсједником Бискупске конференције Хрватске, и градоначелником Задра Божидаром Калметом.

Патријарх Иринеј ће на празник Преображења Господњег, 19. августа, у манастиру Крка служити Свету архијерејску литургију уз саслужење више епископа.

Истог дана, патријарх Иринеј ће посјетити град Кистање.

Његова светост ће у четвртак, 20. августа посјетити Епископски двор и Српску православну цркву Светог Спаса у Шибенику, Црквену општину Сплит и недовршених храм Светог Саве у том граду.

Планирана је посјета римокатоличкој цркви Светог Дује, као и сусрет српског патријарха са бискупом шибенским Антом Ивасом и надбискупом сплитским Марином Баришићем, те градоначелницима Шибеника Жељком Бурићем и Сплита Ивом Балдасаром.

Посјета патријарха Иринеја Епархији далматинскј планирана је до 20. августа.

Чланак МАНАСТИР КРКА: Патријарх Иринеј у посјети Епархији далматинској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Обасјало јутарње сунце кршевиту буковичку зараван код Кистања. Ту, са догледа Јадрана и заглушја севернодалматинског крша, вијугави пут спушта се према смарагднозеленој Крки. А, она савладана умором од тока прелепим кањоном, баш ту решила да се одмори. Одједном раширила корито, озеленела котлину. Начичкани гајеви, високи чемпреси, зелена трава и невероватан мир „нарушен“ непрестаном „песмом“ зрикаваца.

Из те оазе усред камене пустиње зачуше се црквена звона. Указа се и високи звоник. Манастир Крка! Велика врата порте широм отворена. Поплочаном, каменом стазом улазимо у бисер српске духовности у Далмацији. У светилиште које је пре седам векова подигла Јелена Шубић, сестра цара Душана Силног.

У дворишту омеђеном хладом чемпреса и древним, патином окупаним, манастирским грађевинама, дочекују нас четири монаха. Одлазимо у Цркву Светог архангела Михаила, искру вере живе, вековни молитвеник Срба. Дуго гледамо иконе, столетне фреске…

Спокојно, како то само они могу, приповедају монаси манастира Крке о многобројним детаљима историје ове српске светиње. Не могу, ипак, да скрију узбуђење и неизмерно задовољство због предстојећег доласка патријарха Иринеја:

– Угостићемо Његову светост за Преображење. Обележавамо 400 година постојања Богословије „Света три јерарха“ при манастиру Крка, прве основане у српском роду. За четири века, и она је делила сва искушења, радости и патње Срба у Далмацији. У последњем рату, селила се на Дивчибаре, па у Фочу, али је Божјом промишљу у недра свог манастира враћена 2001. године. Прва генерација богослова матурирала је пре деценију. Сада Богословију похађа 50 редовних и 10 ванредних ђака, а предаје им 12 професора. Млади су и ђаци и предавачи. Њихова младост је знак живота, наде и будућности Срба у Далмацији. На многаја лета!

Док фонтана усред поплочаног дворишта жубори, монаси поносно настављају причу о манастиру Крка:

– Овде је 61. године нове ере, апостол Павле са ученицима проповедао хришћанство, у катакомбама баш испод наше цркве.

Игуман Никодим благослови да их видимо. Силазимо степеницама, пролазимо гостопримницу… Један од монаха отвара врата која деле садашњу богомољу од ранохришћанске. У подземним одајама, обузима нас нестваран осећај брзог путовања кроз 20 векова, до времена првих хришћана.

– Овде су се тајно окупљали и богослужили под земљом, поред гробова првих хришћанских мученика пострадалих за Христоса – приповедају монаси. – Археолошка испитивања су показала да су катакомбе из првог века наше ере. Проповедало се овде ранохришћанској заједници римског градића Бурнума, данашњих Кистања. Надамо се да ће стручњаци још истраживати катакомбе, нарочито зазидани крак дуг неколико километара.

И ове истражене, прича крчка братија, свакодневно обилазе и верници и туристи из целог света. Има их, кажу, и по 15.000 годишње. Како дан одмиче, појединачно или у групама, смењују се намерници из Србије, Италије, Немачке… Посета манастиру Крка део је туристичког обиласка истоименог Националног парка.

– То нам је Богом дана прилика да туристима испричамо причу о вишевековном животу Срба у Далмацији – настављају приповедање. – Да им кажемо да су још у деветом веку овде градили прве богомоље које су разни ратници палили, харали и рушили, али да смо им се ми увек, и у најбезнадежнија времена, враћали и обнављали их.

РИЗНИЦА „ЧЕКА“ ПОВРАТАК

Манастир Крка броји дуге векове током којих се стварала и његова богата ризница – причају монаси. – У њу су приспевале бројне драгоцености не само из српских крајева него и из Јерусалима, Свете Горе, царске Русије и Венеције. Чувала је ова светиња и епитрахиљ Светог Саве, „Октоих“ Божидара Вуковића као и књиге Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Николе Тесле, Симе Матавуља, Милоша Црњанског, Владана Деснице, Моме Капора… Књиге и реликвије, због рата су измештене у музеје у Србији. Даће Бог и да се врате.

ИЗРЕШЕТАНО ЗВОНО

Наврх озидане манастирске капије мало звоно. Изрешетано мецима. У минулом рату, за време „Олује“ било је мета нељудима. Пуцали су у њега из чисте обести.

– Како ли је тада тужно звонило – питају се монаси. – Сигурно је громко одзвањало нечовештвом. Нељуди су, потом, манастир похарали и отишли. Али, изрешетано звоно је остало. Да сведочи.

Чланак МАНАСТИР КРКА У ДАЛМАЦИЈИ: Неуништиви храм православља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Свечаном академијом у Културном центру Бански двор у Бањалуци синоћ је обиљежено 400 година од оснивања Богословије „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка.

Његово преосвештенсво епископ далматински Фотије рекао је да је ово велики јубилеј не само за Епархију далматинску, него и за цијелу Српску православну цркву, посебно за црквену просвјету.

Према његовим ријечима, овај јубилеј показује да православни Срби у Далмацији имају дубоке коријене и да су српске светиње тамо још од 14. вијека.

„У Богословији имамо дивне светиње које и данас чувају српски православни народ на тим просторима“, истакао је владика Фотије.

Фото: Срна

Он је рекао да светиње, као што су манастири Крка, Драговић и Крупа, чувају и окупљају српски народ, а посебно Богословија, из које излазе млади људи, свештеници који ће живјети са народом у Далмацији, али и у другим мјестима гдје је Српска православна црква.

„То је заједништво и јединство које представља благослов за све нас“, нагласио је владика Фотије.

Владика Фотије захвалио је епископу бањалучком Јефрему за благослов да данас у Бањалуци буде одржана ова свечана академија поводом великог јубилеја Богословије у Крки.

Свештеник у Дрнишу Драган Зорица, који предаје црквено појање на Богословији, сматра да је ова свечана академија одржана на правом мјесту јер је већина ђака са подручја Бањалуке.

„Због тога смо и одабрали овај град да ту прославимо овај значајан јубилеј“, рекао је свештеник Зорица.

Ученик трећег разреда Богословије „Света Три Јерарха“ Душко Живанић из Приједора каже да је живот у манастиру лијеп за онога ко се опредијели за тај пут.

Он је испричао да је од малена ишао у цркву, те да је то био разлог зашто се одлучио да живот посвети Богу и вјери.

Богословија „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка је најстарија српска богословија. Основао је 1615. године Митрополит дабробосански Теодор, чије је сједиште у то вријеме било у манастиру Рмњу. Богата историја манастира Крке је уједно и историја Богословије.

Чланак 400 ГОДИНА БОГОСЛОВИЈЕ У МАНАСТИРУ КРКА: Срби у Далмацији имају дубоке коријене, српске светиње су тамо од 14. вијека се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/eparhija-dalmatinska.h

Духовна академија, поводом четири вијека од оснивања Богословије „Света три Јерарха“ у манастиру Крка, биће одржана вечерас у Банском двору у Бањалуци.

У прогаму духовне академије учествоваће ученици Богословије манастира Крка, изворне групе „Пилипенда“ и „Змијање“, Српско пјевачко друштво „Јединство“ Бањалука и Хор свештеника Епархије бањалучке.

Ово је најстарија богословска школа у српском народу, која ове године бројним манифестацијама обиљежава овај значајан јубилеј.

Богословију „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка код Книна у Хрватској основао је 1615.године митрополит дабробосански Теодор, чије је сједиште било у то вријеме у манастиру Рмањ у Мартин Броду. Неколико пута школа је мијењала мјесто, али је увијек била везана за манастир Крку, јер је манастир био и остао центар духовности православне Далмације, рекао је за Радио РС, епископ далматински Фотије.

Епископ Фотије рекао је да је Богословију до сада завршило око хиљаду свештеника и монаха, те да је трећина садашњих епископа Светог архијерејског сабора везана на одређени начин за ову богословију. Богословија је увијек дијелила судбину са народом у православној Далмацији, па тако и 1995. године за вријеме операције хрватске војске „Олуја“ и прогона српског становништава и Богословија је напустила манастир Крка и премјештена најприје у Дивчибаре код Ваљева, а потом у Србиње, данашњу Фочу. Чим су се стекли услови, вратила се у своју колијевку, манастир Крка. Одлуком Светог архијерејског сабора у мају 2001. године, Српска православна богословија „Света три Јерарха“ поново почиње с радом у манастиру Крка. Те године је Богословија имала само један разред и 12 ученика.

Данас је Богословија много напредовала. У три разреда има 40 редовних и 10 ванредних ученика, којима Христову науку предаје девет предавача, на челу са епископом далматинским Фотијем, који уједно обавља дужност ректора Богословије.

Централа прослава четири вијека од оснивања Богословије „Света три Јерарха“ биће одржана 19. августа на празник Преображења Господњег у манастиру Крка у Епархији далматинској. Очекује се да ће овој свечаности присуствовати и патријарх српски Иринеј, истакнуте личности из културног и политичког живота Србије, Републике Српске и Хрватске, рекао је за наш Радио епископ далматински Фотије.

Позивом на број 1433 можете даривати двије КМ, за прикупљање средстава за даљи опстанак и рад Богословије „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка.

Припремила – Радмила Карановић

Чланак БАЊАЛУКА: Духовна академија поводом четири вијека Богословије у манастиру Крка се појављује прво на ИСКРА.