Фото: Новости

Светом архијерејском литургијом и ломљењем славског колача у Сарајеву је у понедељак прослављена слава Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. У присуству великог броја верника литургију је предводио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве.

– Данас славимо рођење Пресвете владичице Богородице која је постала благовољењем Божијим нова Ева. Као што сви знате, Ева је прамајка свих нас – поручио је владика Григорије, обраћајући се верницима.

Владика је захвалио свештеницима који су све ове године водили и воде бригу о Саборној цркви, као и њеним приложницима и верницима.

– Свима нам је јасно да нас има много мање, него што нас је било, и да нас је много мање него шта нас треба бити, али, зрно по зрно, погача. И ми треба да се сакупљамо зрно по зрно, јер смо свуда расејани, и разбијени на разне партије, разне фракције, разне интересе. Али, тешко оном зрну које остане изван млина и не претвори су у брашно, и тешко оном брашну које се не претвори у хлеб и нико га не поједе – рекао је владика Григорије.

Након славског обреда у порти Саборне цркве у Сарајеву припремљена је трпеза љубави за вернике и госте крсне славе овог храма.

Одлука о градњи Саборне цркве Рождества Пресвете Богородице у Сарајеву донесена је почетком 1859. године. Од тада па до 1862. године купљено је земљиште и материјал за градњу цркве. Земљиште је купљено у равници, с десне стране Миљацке, а у оно време то је било скоро у центру Сарајева. Црква је почела да се гради 1863. године, од добровољних прилога православних житеља Сарајева, околних села, трговаца из Београда, Дубровника, Беча и Трста.

ОШТЕЋЕНА У РАТУ

САБОРНА црква је у току Одбрамбено-отаџбинског рата доста оштећена. Богослужења у њој није било четири године, од 1992. до 1996. Палата Митрополије која се налази у саставу Саборне цркве, опљачкана је и гранатирана 1992. Исте године је део Митрополије изгорео заједно са библиотеком и архивом.

Чланак МАЛА ГОСПОЈИНА У САРАЈЕВУ: Славски колач на трпези љубави се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Српска православна црква прославиће данас Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину, један од највећих завјетних празника.

На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету у дому Јоакима и Ане рођена Света Дјева Марија.

Јоаким и Ана су дуго били без дјеце. Већ стари, они су усрдно молили Богу да им подари дијете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, дарујући им сина Исака.

Јоаким једном оде у пустињу, гдје је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.

Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под ловоровим дрветом, Ани се јави анђео Божји и рече јој да је њен вапај допро до Небеса и да ће убрзо постати мајка.

Ана се на те ријечи завјетова да дијете, које буде родила, мушко или женско, посвети Господу Богу, да му служи цијелога вијека.

И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку.

Када дође вријеме, старица Ана роди кћерку, којој надјену име Марија, што значи висока или господарећа.

Дјева Марија, плод молитава својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се Богу и завјетовала њена мајка Ана.

Са 14 година Дјева Марија се вратила у Назарет гдје јој је, према предању, саопштена благовијест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колијевци обавезан је мотив православних икона и средњовјековних манастирских фресака.

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. вијека.

Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно мјесто у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовијести, Успење Пресвете Богородице /Велика Госпојина/ и они који обиљежавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Чланак РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: Данас је Мала Госпојина се појављује прво на ИСКРА.