Фото: Спутњик/АФП

Оставка Мајкла Флина, саветника за националну безбедност у администрацији америчког председника Доналда Трампа, освета је обавештајних служби и последица русофобне атмосфере створене у Вашингтону.

Флинова оставка је изнуђена од председника и потпредседника САД, незадовољних што им он није дао потпуно информацију о разговорима са руским амбасадором, каже председница УНС-а и добар познавалац америчке политике Љиљана Смајловић. Она подсећа да Флин прво рекао па порекао да се срео са руским амбасадором Сергејем Кисљаком и да је са њим разговарао о санкцијама.

Не може потпредседник Мајк Пенс да у низу емисија објашњава да се Флин и амбасадор нису дотакли санкција, а да се касније испостави да јесу, каже Смајловићева. На питање да ли то значи да је разлог за оставку нарушени интегритет Флина, а не притисак русофоба, она објашњава да је нова америчка администрација под нападом и Демократске и Републиканске странке — демократе нападају Трампа да би му нашкодили, а републиканци да би могли да га контролишу и ојачају своју страну у том односу који није добар. Наиме, додаје она, Трамп покушава да потчини Републиканску странку, а део те странке пружа жесток отпор и жели да каже председнику: „Ви ћете зависити од нас и морате са нама да сарађујете“.

У том светлу, према мишљењу наше саговорнице, односи Трампа и Путина, односно Флина и Путина, били су добар терен за дисциплиновање Трампа зато што је америчкој јавности лако да поверује да Путин неког уцењује.

Међутим, сматра Смајловићева, кад је реч о Флину није пресудио његов разговор са руским амбасадором јер сада већ бивши Трампов саветник није обећавао укидање санкција, него је он довео у заблуду потпредседника Америке који се клео по телевизијама да тог разговора уопште није ни било.

Још један моменат у причи о Флиновој оставци је улога обавештајних служби које су желеле да га сруше јер им се замерио оценом да су политизоване. Смајловићева подсећа да је утицајни демократски сенатор Чак Шумер пре недељу дана поручио Флину да обавештајне службе умеју да се освете и да се из сукоба са њима не може изаћи као победник.

„Ко год дође на Флиново место такође ће бити на удару и чекаће се свако слово које он изговори о Русима“, примећује Смајловићева.

Она наводи као пример вест да је државни секретар Рекс Тилерсон честитао Србима Сретење, а да није поменуо пут Србије у ЕУ, што је агенција АФП одмах протумачила као уступак Путину тиме што Вашингтон више неће подржавати Београд на европском путу.

„На Тилерсона се врши исти притисак какав се и до сада вршио око Руса. Шта год он уради они ће рећи да чини уступак Путину. Сви хоће да искористе већ постојећу русофобију како би се Трамп и нови шеф Стејт департмента понашали на одређени начин“, напомиње наша саговорница.

Она потврдно одговара на питање може ли се онда рећи да је Флин жртва атмосфере у којој је малтене богохулно говорити о бољим односима са Русијом.

„Али да је та атмосфера толико успешна Трамп никад не би постао председник. Све што је говорио о Путину било је главно оружје против њега, па је ипак изабран. Да, наставиће се притисци око Путина и свако из Трампове администрације ће сваки дан морати да се брани да није Путинов човек“, сматра Смајловићева.

Додаје да ништа друкчије није ни у Србији где се сваки потез Томислава Николића и Александра Вучића гледа кроз призму тога да ли је то уступак Русији и Путину.

„То се дешава код нас и у Америци и то није ново. Али овде изгледа као да су у Америци ти русофоби скинули први скалп у новој Трамповој администрацији и то због Путина“, наводи Љиљана Смајловић, напомињући да ипак није све тако једноставно и да то не значи да ће се сад скидати један скалп за другим, а да ће свака оптужба о вези са Путином бити делотворна толико да се уруши кохезија унутар Трампове администрације.

Кад је реч о утицају Флинове оставке на односе Москве и Вашингтона, према мишљењу политичког аналитичара, професора Московске академије народне привреде и државне управе Александра Михајленка, она се неће одразити на дијалог две земље.

„Особине конкретних људи који су задужени за овај или онај правац јесу важне, али наређења која им даје председник земље ипак имају већи значај. Све зависи од Доналда Трампа, стога промена саветника неће утицати на сарадњу Русије и САД. Уколико је за САД нормализација односа са Русијом заиста од велике важности, споредно је ко обавља функцију саветника“, сматра Михајленко.

Он подсећа да је вршилац дужности саветника Кит Келог пола живота служио у специјалним јединицама и да је свестан значаја борбе против тероризма, а „ако је то један од приоритета нове администрације, Келог би могао да одигра важну улогу у сарадњи две земље“.

Мајленко истовремено истиче да у телефонским разговорима Флина са руским амбасадором не види ништа необично. Посао дипломате је, каже, захтеван и о неким осетљивим питањима се разговара приватно, јер се озбиљне одлуке не доносе преко ноћи, већ постепено.

„Не видим ништа криминално у чињеници да су нека питања размотрена пре Трампове инаугурације. А што се тиче ’цурења‘ поверљивих података из председничке администрације, то је веома лоша порука за стране дипломате, које раде у Вашингтону“, закључује Михајленко.

Чланак ОСВЕТА ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ: Русофоби скинули први скалп у Трамповој администрацији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: АП/Танјуг/Восток

Бивши шеф америчке војне обавештајне агенције Мајкл Флин, који је 10. децембра 2015. године у Москви, на прослави руске ТВ Раша тудеј, седео поред руског председника Владимира Путина, за истим столом са нашим редитељем Емиром Кустурицом, нови је саветник за националну безбедност САД. Флину је Доналд Трамп у петак поверио посао главног архитекте за спољну политику САД. Нови амерички председник је истовремено за првог човека Централне обавештајне агенције (ЦИА) поставио десничарског конгресмена из Канзаса, припадника покрета „Чајанка“, Мајка Помпеа. Сенатор из Алабаме Џеф Сешнс прихватио је понуду за преузимање функције државног тужиоца САД.

Портпарол Републиканске партије Шон Спајсер је, као да је одговарао на подигнуте обрве вашингтонског естаблишмента на тај избор, изјавио да је Трамп „нови шериф у граду“, те да је решен да доведе квалификоване људе у администрацију.

Иако по опредељењу демократа, Мајкл Флин (57), пензионисани генерал који се појављивао и у улози коментатора на ТВ мрежи Раша тудеј, био је блиски саветник републиканског кандидата Трампа током целе његове кампање. У војсци је важио за вештог обавештајног професионалца који отворено говори шта мисли. Он је изашао из војске 2014. године, после две године проведене на челу Војне обавештајне агенције, јер се, како наводи америчка штампа, сукобио са шефом свих америчких обавештајних служби Џејмсом Клапером, који је, иначе, у четвртак и сам поднео оставку.

У недавним изјавама, укључујући и запаљиви говор на Републиканској националној конвенцији, Флин је истакао став да претња од Исламске државе захтева агресивнију реакцију америчке војске.

Фото: АП/Танјуг/Восток

Управо у контексту борбе против Исламске државе, о чему је, иначе, написао и књигу, Флин је изразио уверење да Вашингтон треба ближе да сарађује с Русијом. Објашњавајући своје присуство на прослави 10. годишњице руске телевизије Раша тудеј, Флин је рекао да је био плаћен да учествује на том догађају и одбацио тврдње да је помагао руској пропаганди.

Нови директор ЦИА, конгресмен из Одбора за обавештајне послове Мајк Помпео (52), припадник је ултраконзервативног крила Републиканске партије и доживотни члан Националног удружења за наоружање. Адвокат који је завршио Америчку војну академију и право на Харварду, оштри је критичар нуклеарног споразума одлазећег председника САД Барака Обаме с Ираном. Пре две године он је посетио Украјину, када је приметио да је циљ Русије да „контролише“ ову земљу.

Он се супротставља готово свим достигнућима администрације Барака Обаме, затварању контроверзног затвора „Гвантанамо“, здравственом осигурању, законима повезаним са климатским променама.

Џеф Сешонс (69) је био први сенатор који је подржао Трампа и био његов блиски саветник током целе предизборне кампање. Овај републиканац, већ је имао тешкоће на саслушањима у Сенату који је требало да потврди његово именовање за савезног судију 1986. године. Потврду су отежавале оптужбе да је давао расистичке изјаве док је био адвокат у Алабами, па је касније одустао од функције.

Трамп је саставио и списак чланова тимова који ће контактирати са Стејт департментом, Пентагоном, Министарством правде, као и са свим агенцијама за националну безбедност. То је део припрема за транзицију пре Трампове инаугурације 20. јануара. У међувремену, нови председник САД одлучио је да се током викенда одмори на свом голф терену у Њу Џерсију.

Фото: АП/Танјуг/Восток

КРИТИЧАР МЕШАЊА САД У РАТОВЕ НА БАЛКАНУ

ГЕНЕРАЛ Мајкл Флин један је од великих критичара америчког беспотребног мешања у ратове на Балкану – подсећа за „Новости“ вашингтонски аналитичар Обрад Кесић. Флин припада кругу оних који нису оптерећени тиме ко су „добри и лоши“ момци рата:

– Флин је и велики противник такозване демократизације на начин како је спроводи милијардер Џорџ Сорош. Флин сматра да активности које САД спроводе преко УСАИД и невладиног сектора, не воде стабилизацији, већ напротив дестабилизацији у свету – каже Кесић.

Д. Савић, Новости

Чланак НОВИ ПОРЕДАК: Путин, Кустурица и нови Трампов саветник за националну безбедност за истим столом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп у петак је објавио да намерава да за свог саветника за националну безбедност именује генерала у пензији Мајкла Флина, који је познат као присталица учвршћивања веза САД с Русијом.

„Драго ми је што ће генерал Флин бити на мојој страни док радимо на уништавању радикалног исламског тероризма, уклањању геополитичких изазова и док настојимо да заштитимо Американце унутар земље и у иностранству“, навео је Трамп.

Према речима новоизабраног америчког председника, „Флин је један од највећих експерата у војном и обавештајном сектору“.

Генерал-потпоручник у пензији Мајкл Флин познат је као присталица учвршћивања веза са Русијом и поносан је због личног познанства са Владимиром Путином.

Од 2012. до 2014. године Флин је био на челу Обавештајне управе Министарства одбране САД. Медији су писали о Флину као могућем кандидату за шефа Пентагона.

Очекује се да ће основни задатак Флина бити осмишљавање борбе против терористичке организације ДАЕШ. Сам Флин је у више наврата изјавио да је неопходна политичка сарадња Вашингтона и Москве у вези са Сиријом.

Флин је пре неког времена посетио Москву, где је на свечаности посвећеној јубилеју телевизијског канала РТ седео поред руског председника.

Флин има више од 30 година искуства у војној служби. Од 2012. до 2014. године водио је Обавештајну управу Министарства одбране САД — Војну обавештајну службу, једну од 19 организација које припадају обавештајној заједници САД.

Трамп је, такође, изјавио да је уверен да ће конгресмен Мајкл Помпео, његов кандидат за шефа ЦИА, успети да заштити безбедност Американаца и њихових савезника.

„Са задовољством ћу именовати конгресмена Мајкла Помпеа на место директора ЦИА. Он је часно служио нашој земљи и посветио живот борби за безбедност нашег народа… Он ће бити изврстан и одрешит лидер наше обавештајне заједнице и моћи ће да гарантује безбедност Американцима и њиховим савезницима“, навео је Трамп.

Помпео је обећао да ће „сарађивати са обавештајним службама, чији представници свакодневно раде тако много да би заштитили Американце“.

Мајкл Помпео завршио је Војну академију на Вест поинту, а након служења у армији почео је да се бави бизнисом. Докторирао је право на Харварду и радио као адвокат компаније Вилијамс и Коноли.

Помпео је познат као противник абортуса, а био је и против затварања затвора Гвантанамо и позивао је да се Едвард Сноуден осуди на смртну казну.

Помпео је 2013. године изјавио да сви муслимански лидери који не осуђују тероризам почињен у име ислама представљају „потенцијалне саучеснике“ у терористичким нападима.

Администрација Трампа ће ступити на дужност 20. јануара наредне године. Након тога ће Конгрес САД почети да разматра и потврђује кандидатуре за министарске и друге кључне позиције које је предложио нови председник.

Чланак ПОНОСАН ЗБОГ ЛИЧНОГ ПОЗНАНСТВА СА ПРЕДСЕДНИКОМ РУСИЈЕ: Трампов саветник за безбедност лични познаник Путина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Да Сједињене Америчке Државе нису извршиле инвазију на Ирак, терористичка организација Исламска држава не би постојала, изјавио је бивши шеф обавештајне управе Министарства одбране САД Мајкл Флин у интервјуу за „Шпигл“.

„То је била огромна грешка. Колико год да је суров био Садам Хусеин, није било исправно то што је убијен. То исто важи и за Моамера Гадафија у Либији, која је сада сиромашна држава. Велика историјска лекција гласи да је стратешка инвазија на Ирак била изузетно лоша одлука. Историја не треба да буде и неће бити милосрдна према нама“, рекао је Флин.

Од 2004. до 2007. године Мајкл Флин је служио у Авганистану и Ираку, где је био обавештајни руководилац у Заједничкој команди за специјалне операције САД.

Флин се бавио трагањем за Абуом Мусабом ел Заркавијем, лидером Ал Каиде у Ираку и оснивачем Исламске државе.

Према Флиновим речима, САД су увек тежиле да униште лидера, рачунајући на то да ће његов наследник бити мање успешан.

То није било исправно, признаје генерал: уместо Бин Ладена и Ел Заркавија дошао је „много паметнији“ и „веома опасан“ Абу Бакр ел Багдади, који је подигао регионални конфликт на ниво религиозног глобалног рата.

Флин је навео да су САД погрешиле када су ухапсиле, а потом и ослободиле Ел Багдадија 2004. године. „Били смо превише глупи. Тада нисмо схватали с ким имамо посла“, рекао је бивши шеф војне обавештајне службе САД.

„Сада свака земља Европе има своју структуру (ИД). Исто то, вероватно, постоји и у САД, чак и ако у овом тренутку не можемо то да откријемо“, рекао је Флин.

Према његовим речима, за победу ИД нису довољни ваздушни напади него је потребна копнена операција.

Такође, навео је он, неопходна је конструктивна сарадња с Русијом. „Русија је одлучила да се војно ангажује у Сирији и то је кардинално променило ситуацију. Више не можемо да говоримо како је Русија лоша и како мора да оде. То се неће догодити, будимо реалистични“, рекао је Флин.

Он је, такође, критиковао одсуство жеље Америке да сарађује у вези са сиријским питањем. „Председник Француске (Франсоа) Оланд долази у Вашингтон и моли за војну помоћ. Као Американац сматрам то чудним. Одавно је требало ми да одемо код њега и да му предложимо такву подршку“, нагласио је Флин. Такав став, према његовим речима, довео је до тога да је Оланд принуђен да се договара с Москвом.

Чланак БИВШИ АМЕРИЧКИ ОБАВЕШТАЈАЦ: Историја ће нас казнити за Ирак се појављује прво на ИСКРА.