Фото: Политика

Лука Тешановић рођен је 1869. године у селу Остружањ код Осечине, у сеоској породици напредној за то доба. У домаћинству врло радан, али као образован момак пратио је актуелна политичка и друштвена дешавања у Европи и Србији, која су имала одјека и у Ваљеву и у срцу његове Подгорине. Ипак, свакодневни живот био је најважнији. Подизао је нове оборе, гајио воћњаке, множио стада и, пре свега, бринуо о укућанима. Старији су му причали о устанцима, бунама, јунацима… Походио је вашаре и сеоске игранке. Оженио се Јелисаветом Грујић из суседног села Лопатња и с њом изродио четворо деце.

Постао је члан Народне радикалне странке и као човек од поверења у породици, селу и срезу био именован за среског одборника. После династијских трвења у Србији и новонасталих прилика на Западу почетком 20. века, полако се већ осећало да следе тмурна времена.

Као и многи из села поред Јадра, отишао је у Први, па у Други балкански рат. У оба је исказао храброст и заслужио поверење надређених.

Веровање у крај ратовања није се обистинило. Аустроугарска напада Србију, отаџбина опет зове. Остају неми старци, жене и деца, а ратници опет крећу у бој. За почетак, најјаче борбе воде се у комшилуку – две велике битке и велике победе на Церу и Колубари. Преживео је страхоте на Мачковом камену, Повлену, Маљену, код Ваљева, Уба и Обреновца.

Следе страданија, од јесени 1915. па наредне три године. Непријатељ који је окупирао Србију нарочито сурову одмазду вршио је у овом крају. Војсци и народу једини пут био је према југу. На челу одлазеће покретне краљевине – Петар Први Карађорђевић. У пратњи краља и Лука. Цениле су се његова писменост, образованост и организованост.

Албанска голгота, крвави Божић на Мојковцу, тифус, Драч, Валона, Крф, Плава гробница, Солунски фронт и Васкрс на Кајмакчалану нашли су се у каснијим казивањима Тешановића, који је приповедао скромно, својим језиком и без преувеличавања.

Ушао је на врата Србије као поново рођен. С јавом из сна поклонио се земљици својој. Целивао тло, загледао небеса и молио бога да умири душе страдалника који на ову литургију не стигоше, а кренули су с истом жељом.

Вратио се кући. Залечио ране. Радовао се новом животу с Јелисаветом и њиховом децом којој је пренео истину о слободи. Наставио је рад у странци, и због свих заслуга и услуга радо га се сећају његови сељани. Поживео је девет деценија, нажалост и као сведок следећег рата.

Албанска споменица и данас је у његовој родној кући. А биће и део изложбе Музеја Осечине поводом 100 година од Великог рата. Претходна поставка изазвала је велико интересовање током пратећег културно-уметничког програма Сајма шљива 2014, као и изложба у Дому војске у Београду током Ноћи музеја ове године, где су посетиоци имали прилику да виде и предмете из личне колекције доктора Светислава Шолета Станојевића из Осечине.

Чланак 100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА: Сведок четири рата се појављује прво на ИСКРА.