Фото: in4s.net

Један од најзначајнијих филмских редитеља са простора некадашње Југославије Лордан Зафрановић оцијенио је да је страшно то што се Римокатоличка црква до данас није оградила од злочина почињених у Хрватској за вријеме Другог свјетског рата.
Гостујући синоћ у амфитеатру испред Музеја Југославије у Београду, у оквиру програма књижевног фестивала „Крокодил“, Зафрановић је рекао да је историја Римокатоличке цркве везана за Други свјетски рат у Хрватској, заправо историја зла.

„Није лако повјеровати да се до данас нико из цркве није оградио од тог зла. То је једно оптерећење за народ у Хрватској“, рекао је Зафрановић.

Аутор ремек дјела „Пад Италије“ и „Окупација у 26 слика“, рекао је да се, када је отишао у Јасеновац, суочио са страшним сликама и чињеницама о настајању зла, пренијели су београдски медији.

„Када сам се са пријатељима у једном комбију враћао кући из обиласка тог стратишта, пјевао сам на сав глас оперске арије не би ли избацио из себе ту страхоту коју сам видио“, рекао је Зафрановић.

Он је оцијенио да до данашњег дана нема праве катарзе, али да се нада да ће се и то ускоро догодити.

Његов филм „Пад Италије“ био је мјесецима под цензуром, јер у припреми тог остварења неке историјске чињенице нису ваљано провјерене.

За њега су дивота Медитерана и зло фашизма увијек били велика инспирација.

Чланак ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ: Римoкатоличка црква се још није оградила од злочина почињених у Хрватској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/fama.com.hr

Редитељ Лордан Зафрановић изјавио је да је да са бившим предсједником Хрватске Ивом Јосиповићем покушао да утиче на директора ХРТ-а да прикажу његов филм „Тестамент“ из 1993. који говори о Независној држави Хрватској (НДХ), а да је касније разговарао и са бившим хрватским премијером Зораном Милановићем на почетку његовог мандата да се пусти тај филм на телевизији.

„Нисам имао против ни да се направи округли сто поводом истина које филм представља. Ништа није успјело“, навео је Зафрановић за Политику.

Зафрановић je због овог филма рађеног поводом суђења усташком злочинцу Андрији Артуковићу, морао да напусти Хрватску почетком 90-их година прошлог вијека, подсјећа Политика.

Филм је у петак први пут званично приказан у Београду, пројекцијом у „Кинотеци“, а Зафрановић је тим поводом био гост српског Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

„Неко ми рече јуче да би можда, од самог филма, било занимљивије говорити о његовом настајању и касније његовом животу, јер је ‘Тестамент’ настао у једном бурном времену рата деведесетих и послије имао необичан пут, с много приказивања у цијелом свијету, осим у Хрватској и Србији“, казао је Зафрановић у интервјуу за Политику уочи београдске пројекције филма.

Он је навео да је „тај филм првенствено направљен за хрватску публику“ с обзиром да он припада том народу.

„Сматрао сам да је најважније да млађа генерација схвати о чему је ту реч када масовно, на стадионима дижу руке у фашистичком поздраву и кажу: ‘За дом спремни’. Сматрао сам да би генерацију требало едуковати, да виде шта је то НДХ и која је то била злочиначка творевина, колико је било несрећа и ужаса до данашњих дана. На жалост нисам успио“, навео је Зафрановић.

Он, на питање зашто у Хрватској постоји толики отпор, каже да је то „зато што је у земљама у којима се десио страшан рат дневна политика увијек приоритет“.

„Избјегава се све оно што би, по њиховом мишљењу, могло да изазове неке раздоре“, сматра редитељ.

Чланак ЗАФРАНОВИЋ: Филм „Тестамент“ о НДХ кога се Хрватска плаши се појављује прво на ИСКРА.