Фото: Политика

Више од 75 одсто лекара запослених у здравственом систему Србије размишљало је о одласку из земље, резултати су истраживања о миграцији здравствених радника, што је, како је наведено, растући проблем који би у наредним годинама могао да угрози стабилност система здравствене заштите.

На представљању истраживања “Миграција здравствених радника из земаља Западног Балкана – анализа узрока, последица и политика“ речено је и да је према попису становника Србије у 2011. години укупно 1.186 лекара – грађана Србије радило у иностранству, а да економски мотиви значајно утичу на миграцију радне снаге.

“Резултати истраживања су показали да је више од 75 одсто лекара размишљало о одласку из земље – икада у животу или недавно. Тај проценат је још већи (81 одсто) код млађих испитаника до 35 година старости“, рекла је сарадник на истраживању у Србији др Маја Крстић.

Она је истакла да су основни разлози због којих лекари желе да оду у иностранство – лоша економска ситуација и ниска примања, незадовољство послом, лоши услови за рад, немогућност запошљавања и непостојање даље перспективе.

Како је рекла, оно што привлачи запослене у здравству да оду у иностранству су атрактивније плате, социјални и други бенефити, професионално радно окружење погодније за обуку и развој вештина, постојање адекватних здравствених технологија неопходних за савремене процедуре, постојање политике запошљавања и стабилност и уређеност земље.

Крстић је истакла и да је од 2012. године Лекарска комора Србије издала око 2.000 “потврда доброј репутацији“ лекарима уз стално повећање броја издатих уверења уз објашњење да не постоје подаци о могућој земљи одласка, као ни дужини боравка ван земље.

Истраживање је показало и да је највећи број потврда у прошлој години издат лекарима без специјализације и специјалистима опште хирургије, радиологије, интерне медицине и анестезиологије.

Наводећи да је у Србији крајем 2014. године било 2.644 незапослених лекара, она је рекла да годишњи број уписаних студената није у складу са реалним могућностима за запошљавање у Србији.

На скупу је упозорено и да губитак великог броја ангажованих професионалаца услед миграција утиче на доступност и квалитет здравствених услуга, а уједно отежава потребан трансфер знања на млађе генерације.

Председник Регионалне коморе Београда Олга Поповић рекла је да је до сада, од почетка године, у Београду издато око 250 захтева за одлазак у иностранство.

“Пола су лекари опште праксе – почетници, а пола лекари специјалисти. Они углавном иду у Немачку, а последњих месец и по дана захтеви се углавном односе на Уједињене Арапаке Емирате, Катар“, рекла је Поповић.

Из Националне службе за запошљавање навели су да се на њиховој евиденцији тренутно налази укупно 2.400 лекара опште медицине и око 8.600 медицинских сестара.

Истраживање “Миграција здравствених радника из земаља Западног Балкана – анализа узрока, последица и политика“ спровела је међународна истраживачка организација Хелтгрупер у Србији, Македонији и Албанији кроз Регионални програм за унапређење истраживања на Западном Балкану.

Истраживање је реализовано у сарадњи са Фрајбуршким Универзитетом у Швајцарској и Брауновом школом јавног здравља из Израела, а пројектне активности подржали су Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“ и Лекарска комора Србије.

Чланак СРБИЈА: Више од 75 одсто лекара размишља о одласку из земље се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Већ годину дана студент пете године Медицинског факултета у Београду, двадесетчетворогодишњи Д. Ж. из Краљева учи норвешки језик. Кад положи још пет испита са пете године и заврши шесту годину, одлучан је да посао тражи у Норвешкој. Само у његовој групи још троје студената учи немачки, мада је популаран и шведски.

– На петој години студија сви смо већ довољно порасли да схватимо шта нас чека у Србији после свих ових година тешког студирања. Чека ме неколико година волонтирања, можда ћу добити неку волонтерску специјализацију, а ко зна да ли ћу икада добити стални посао. Зато сам одлучио да на време почнем да учим норвешки – каже за „Политику” овај младић.

На „блок час” норвешког, у трајању од два и по сата, одлази једном недељно, уз попуст. Плаћа месечно 100 евра. Каже да би га од ове идеје одвратиле четири ствари; посао који би добио у року од годину дана у родном граду или Београду, бољи услови рада у здравству, већа плата, али здравствено просвећенији пацијенти.

Да добије посао лекара у немачкој клиници у близини Дизелдорфа, Александри Ж.(36) било је потребно око две године. Радила је у малом дому здравља у централној Србији, на одређено време, некад са 10, некад са 20 одсто радног времена. Успела је да добије коначно пуно радно време, али не и уговор о запослењу на неодређено време, при чему је била дежурна за сваку Нову годину и за сваки празник. Имала је и највећи број дежурстава. Коначно су јој рекли и праву истину: да нема шансе да добије посао за стално.

Зато је докторка Александра преко интернета нашла агента, специјализованог за налажење посла у немачким клиникама, који јој је организовао све – од учења језика у Немачкој до полагања испита за Б1 диплому. Врло брзо је уследио и стручни испит и први посао за стално у бањи – Бад Елсте. Из малог рехабилитационог центра, Александра је брзо добила препоруку за већу клинику и бољу плату у близини Дизелдорфа. Како се од покрајине до покрајине разликују услови за добијање такозване апробације, лиценце за рад у Немачкој, Александра је на новом послу била ослобођења полагања 10 испита, што јој је тражено у бањи у којој је првобитно била запослена.

У сваком случају, за мање од две године, два пута је добила посао на неодређено време, а у Немачкој јој се ускоро придружио и муж.

Оваквим причама, нажалост, могли бисмо да испунимо лист од прве до последње стране. Иако у Србији нема званичног податка о броју младих лекара који су нашли посао у иностранству, много је показатеља да се тај број из године у годину повећава.

– Сви уче немачки и одлазе у огромном броју – каже за „Политику” председница Регионалне лекарске коморе Београда, професорка др Олга Поповић Младеновић.

Она је у мају само у Београду потписала 27 потврда које су потребне за рад наших лекара у иностранству.

– Чак смо почетком априла изменили образац за потврду Лекарске коморе: уместо на енглеском, образац је сада на немачком језику, јер сви иду у Немачку – каже др Поповић Младеновић, која је од 1. јануара до данас потписала укупно 145 ових потврда, и то само за Београд.

Осим тек свршених медицинара, још више забрињава одлазак лекара специјалиста у најбољим професионалним годинама.

– Искусни лекари углавном одлазе у Емирате, Катар, али и у Немачку. Отишли су радиолози, анестезиолози… Прошле недеље и два физијатра. Неме праве статистике, али моје мишљење је да барем 70 одсто младих лекара искористе ову потврду, да те заболи душа кад им издајемо исписницу из наше Коморе – каже Поповић Младеновић.

Директорка Лекарске коморе Србије (ЛКС), Весна Јовановић, каже за „Политику” да је прве године издавања сертификата, 2012, дато 250 потврда за одлазак из земље, 2013. је тај број премашио 400, а 2014. године чак 970! Сматра се да ће тај број бити надмашен ове године, јер у првом тромесечју већ је издато 250 потврда. Весна Јовановић очекује да ће ове године хиљаду лекара узети потврду за напуштање Србије.

То је такозвани „сертификат о добром гласу”, потребан за добијање сталног или привременог посла у иностранству. Тај папир доказује да лекар није осуђиван за кривично дело против здравља људи или да није учинио нешто неетично.

– Није ово само проблем Србије. Тржиште Европе тренутно може да прими и десет пута више лекара него што је до сада отишло. Изгледа да су нарочито у Немачкој проценили да им је исплативије да доведу свршене лекаре са стране него да школују своје. Овај одлив лекара за Србију је нешто најстрашније што нам се догађа, јер смо школовали и улагали како у младе људе, тако и у искусне специјалисте који одлазе – каже директорка ЛКС.

Министар здравља др Златибор Лончар је недавно, коментаришући овај проблем, казао да се ради на проблему задржавања младих лекара у Србији и да је 1.500 лекара добило посао или је конкурс за пријем у завршној фази, као и да добар део оних који узме ову потврду не напушта нужно земљу.

Докторка Јовановић додаје да је тешко зауставити младе лекаре да не одлазе све док се у Србији не поправи материјална ситуација: млади су изгубили наду да ће у Србији добити вишеструко веће плате и специјализације.

– Глас Лекарске коморе морао би више да се уважава и приликом уписне политике, као и приликом одређивања потребних специјализација, јер ми имамо увид у неповољну старосну структуру – огроман број специјалиста за пет до 10 година одлази у пензију и направиће се вакум – упозорава директорка Коморе.

У тренутку када ће за мање од месец дана на медицинске факултете бити примљено поново око 1500 нових студената (уписне квоте још нису објавили сви универзитети), јасно је да се уписна политика и даље не мења. Реч је о великом апсурду. На једној страни, на Бироу рада посао чека око 2.700 лекара. На другој страни, уписују се нови кандидати за беле мантиле које ћемо школовати новцем пореских обвезника Србије. А онда ћемо их поклонити Европи, која у њих није уложила ни евро.

Чланак ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ У НЕМАЧКУ, НОРВЕШКУ, ШВЕДСКУ: Ове године ће 1000 лекара напустити Србију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У најновијем видео-снимку Исламске државе, млади љекар из Аустралије позива „браћу и сестре“ широм свијета из области медицине да дођу у Сирију и придруже се „џихаду за ислам“ против Запада.

Љекар, који се представио као Абу Јусуф, рекао је да је дошао из Аустралије и да се придружио Исламској држави да би „живио у калифату“, преноси Танјуг.

Јусуф, плавооки љекар са карактеристичним аустралијским акцентом, каже да је дошао у Раку, град на око 160 километара источно од Алепа, који су борци Исламске државе прогласили пријестоницом, да би понудио медицинске услуге.

„Ово видим као дио мог џихада да помогнем муслиманима у области у којој могу, а то је медицина. Волио бих да сам дошао раније“, рекао је Јусуф.

Снимак је највјероватније начињен на неонаталном одјељењу опште болнице у Раки, а види се и како љекар обилази новорођенчад која су у инкубаторима, пренијела је Раша тудеј.

Фото: РТРС/РТ

„Разочаравајуће је што има много муслиамске браће и сестара, који су у области медицине, а који још живе на Западу, а на жалост муслимани овдје заиста пате од недостатка медицинске опреме, као и квалификоване медицинске његе. Порука коју желим да упутим браћи и сестрама, који још живе на Западу и размишљају да дођу, јесте – заиста нам је потребна ваша помоћ“, казао је Јусуф.

Аустралијски медији су објавили да је млади љекар идентификован као бивши студент медицине у Аделаиду, Тарек Камел, који има близу 30 година и који је „пио алкохол и имао много дјевојака“.

Како се наводи, послије завршених студија преселио се у Перт.

Колеге са студија су навеле да раније није показивао интересовање за Исламску државу.

Чланак СИРИЈА: Аустралијски љекар позива колеге на џихад се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Лекарска комора Србије издала је у 2014. години 927 сертификата који су лекарима потребни приликом пријаве за рад у иностранству, што је готово три пута више него 2012, а највише је младих лекара без специјализације који желе да оду из Србије.

Директорка ЛКС-а Весна Јовановић рекла је агенцији Бета да Комора издаје Сертификате о добром гласу (Goodstanding sertifikate) од 2012. године, када је издато укупно 338 сертификата, 2013. године издато је 435, а 2014. године 927 сертификата.

„У 2012. највише сертификата издато је докторима медицине — 161, а од специјалиста највише су га тражили специјалисти интерне медицине —19, затим педијатрије — 17, опште медицине — 17 и опште хирургије —15“, истакла је Јовановићева.

У 2013. години, како је навела директорка ЛКС-а, највише сертификата — 257, издато је докторима медицине, специјалистима из области педијатрије 20, гинекологије и акушерства 19, опште хирургије 19, интерне медицине 18.

Јовановићева је истакла да је и у 2014. години највише сертификата издато докторима медицине и специјалистима из области опште хирургије, интерне медицине и анестезиологије са реаниматологијом.

„У 2015. години до данас издато је око 250 сертификата“, рекла је Весна Јовановић, наводећи да ЛКС нема податак колико је заиста тих лекара и отишло из земље, али да статистика говори да имамо стални пораст броја издатих Сертификате о добром гласу.

Чланак У ПОТРАЗИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ: Све више лекара жели да оде из Србије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Годишње са Балкана у Западну Европу оде неколико хиљада лекара, а многима је одредиште баш Аустрија, којој иначе, недостаје лекарски кадар. Према неким проценама, Србију је прошле године напустило око 500 доктора, који су трбухом за крухом отишли, пре свега, у Аустрију и Немачку, пише Салцбургер нахрихтен. Овај аустријски лист наоводи и да је један број лекара отишао у Велику Британију и скандинавске земље.

Разлози за одлазак у земље чланице Европске Уније су јасне. Наше лекаре тамо чекају веће плате, бољи и модернији услови за рад, као и бољи услови за стручно напредовање.

Разлике у заради су велике. Док специјалисти у Србији имају шансу да зараде до 900 евра месечно, аустријске и немачке болнице врбују почетним платама од око 2.200 евра месечно! Поред тога, у многим случајевима нуде смештај и њима и њиховим породицама.

Лекари све више одлазе и из Хрватске. Поједини чланови хрватске владе чак су предложили да се онима који након завршеног факултета оду из земље, тражи повратак школарине или наплати казна, пише аустријски лист, који преноси изјаву председника лекарске коморе БиХ Харуна Дрљевића:

„Босни и Херцеговини прети колапс здравственог система ако доктори наставе да напуштају земљу!“

Чланак ОТИШЛО 500 ДОКТОРА: Аустрија српским лекарима нуди посао и плату од 2.200 евра месечно! се појављује прво на ИСКРА.