Фото: Танјуг/З.Жестић

– Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да не може лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић, „штеточина српске политике“, који је добио подршку српског народа тек нешто више од један одсто, држати лекције и говорити другима шта је пут стабилности, мира и сарадње у региону, па и у БиХ.

„То може неко ко је моралан и нормалан, а Јовановић није ни једно ни друго. Јер овај биограф земунског клана и пропали политичар својим јавним иступима против Српске давно се сврстао у ред водећих непријатеља и заговорника њеног нестанка“, рекао је Додик за „Спутњик“.

Предсједник Српске је напоменуо да је Јовановић то показао и својим јавним иступом на комеморацији у Поточарима, где је као освједочени српски непријатељ дочекан уз све почасти.

„Тако је овај мајстор обмане свој опстанак у политици очигледно везао за нападе на Републику Српску и за манипулацију злочином у Сребреници. Он га на сав глас промовише као геноцид, покушавајући тако да одглуми праведника, јер у томе види своју посљедњу шансу да као политичар преживи, али и осигура егзистенцију преко својих како иностраних, тако и сарајевских ментора, својски се трудећи да их импресионира својим нападима на Српску“, каже Додик.

Додик је додао да Јовановић, „пошто је потрошио позамашну траншу, добијену од ментора, за оптужбе да је постојбина његових родитеља – Република Српска ‘геноцидна творевина’, а како му се странка распада, јер су га готово сви оставили и народ на изборима презрео, овај блефер и мајстор обмане, преко ријечи ‘геноцид“ покушава да се врати на политичку сцену, али и добије „нову траншу за наставак удобног живота“.

„Зато је посегао за својим провјереним методом – нападом на Републику Српску и српски народ, оптужујући их за геноцид, што његови инострани ментори изузетно цијене, али прије свега богато награђују. Таквих као што је Чедомир Јовановић, који би да сада у миру одраде оно што нису могли у рату, има поприлично“, истакао је Додик.

Он је напоменуо да су Република Српска и сваки човек у њој јасно осудили злочин у Сребреници и заложили се да свако ко је починио злочин треба да одговара на свим странама.

„Но, Република Српска која је настала вољом српског народа, такође је јасно доказала да је спремна и да одбрани своју аутономију од свих насртаја, посебно политичких шићарџија као што је Јовановић“, истакао је Додик.

Предсједник ЛДП-а Чедомир Јовановић је једини политичар из Србије који је ове године присуствовао у Поточарима обиљежавању 21 године од страдања муслимана у Сребреници.

Јовановић је том приликом рекао да је из прошлогодишњег геста доласка у Поточаре премијер Србије Александар Вучић изоставио „јасан став о ономе што се десило у Сребреници, и то је додатно искомпликовало односе“, а проблематичним је назвао и то што ове године у Поточарима није било никога ко представља Републику Српску.

Јовановић се у Поточарима уписао у књигу жалост, између осталог, наводећи да ће „под теретом невиних жртава Сребренице Србија нестати осим уколико своју срећу и мир не потражи међу Бошњацима којима су 11. јула српски злочини и убиства кроз геноцид узели све“.

Чланак ДОДИК: Јовановић – мајстор обмане и штеточина српске политике се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Влада Србије највероватније ће бити формирана у другој половини јула, и то после отварања преговарачких поглавља 23 и 24 са Европском унијом, сазнаје „Политика” у врху Српске напредне странке. Иако се у СНС-у очекивало да би нова влада могла крајем следеће недеље да положити заклетву, до тога највероватније неће доћи, јер се очекује да мандатар Александар Вучић предводи делегацију која ће 19. јула у Бриселу присуствовати отварању ова два важна поглавља.

Иако све коцкице још нису у потпуности сложене, будући обриси нове владе се полако назиру. У новом Вучићем тиму осим напредњака места ће бити и за социјалисте. Како се незванично сазнаје, иза затворених врата воде се разговори и да Чедомир Јовановић буде део владајуће већине тако што би ЛДП  могао да у новој влади добије место државног секретара у неком од министарстава.

Још раније је званично договорено да нову владу подржи Савез војвођанских Мађара и партија Муамера Зукорлића Бошњачка демократска заједница.

Далеко од очију јавности, у последњих месец дана лидер СНС-а имао је више састанака са представницима СПС-а на којима није било речи о кадровским решењима, већ о политици владе. Према сазнањима „Политике”, Александар Вучић и Ивица Дачић сагласни су да нова влада треба да настави садашњу политику приближавања ЕУ и дијалога са комшијама. Обе стране су такође сагласне да Србија не уводи санкције Русији.

За разлику од протекле четворогодишње коалиционе сарадње СНС-а и СПС-а, убудуће ће социјалисти морати да буду далеко оштрији и борбенији у одбрани владиних ставова. На основу досадашњих разговора могло би се закључити да је Ивица Дачић најближи да и у новом сазиву буде министар иностраних послова, али да је неизвесно да ли ће у новој влади бити места и за Александра Антића, потпредседника СПС-а. Наиме јака струја у СНС-у залаже се да на том месту у наредне четири године буде Мирјана Филиповић, државна секретарка у Министарству рударства и енергетике, у чији рад има поверење и лидер напредњака. Као један од разлога зашто њене акције боље стоје од Антићевих јесте спремност Филиповићеве да учествује у реструктурисању ЕПС-а.

Иако се на неким порталима спекулише да су Душану Бајатовићу одбројани дани на месту директора „Србијагаса”, извори „Политике” из СПС-а тврде да је то далеко од истине и да ће председник покрајинског одбора социјалиста и у наредном периоду остати на челу овог јавног предузећа.

Осим Ивице Дачића, спекулише се да је из редова социјалиста најближа месту у Немањиној 11 Славица Ђукић Дејановић која би могла да буде министарка образовања.

Осим са социјалистима, Вучић је разговарао и са Чедомиром Јовановићем, али нису познати детаљи њиховог дијалога. Лидер ЛДП-а је пре неколико дана у интервјуу „Дневном авазу” изјавио „да ће састав нове владе дати одговор на питање на коју страну Србија жели да крене”. Он је рекао да ће његов улазак или неулазак, односно степен сарадње који ће бити могућ између ЛДП-а и будуће власти, представљати меру спремности владајуће већине да се проблемима који стоје пред Србијом последњих петнаестак година бави на другачији начин него што су то радиле све владе после Зорана Ђинђић. У СНС-у нису хтели да коментаришу ове Јовановићеве ставове, али нико у овој странци не очекује да ће лидер ЛДП-а бити министар. Паралелно са разговорима са странкама, лидер СНС-а је разговарао и са сваким високом функционером своје странке понаособ у четири ока. Од најближих Вучићевих сарадника сматра се да је наводно већ извесно да ће Небојша Стефановић остати министар полиције, док је највеће интересовање за министра одбране. Добро обавештени избори наводе да је Александар Вулин заинтересован за овај ресор. Осим председника лидера Покрета социјалиста, за ово министарско место кандидат је и садашњи министар одбране Зоран Ђорђевић, док новинар „Политике” Мирослав Лазански није у комбинацији за ово министарство.

Извори нашег листа у СНС-у наводе да је наводно већ готово да ће „привреда” припасти Горану Кнежевићу, а пољопривреда Браниславу Недимовићу, градоначелнику  Сремске Митровице. После отварања поглавља Јадранки Јоксимовић је загарантовано министарско место и она ће бити задужена за европске интеграције, док ће Зорана Михајловић и у новој влади највероватније остати потпредседница владе и бити задужена за саобраћај.

Чланак И ЧЕДИНИ ЋЕ ВЛАДАТИ: ЛДП би могао да добије место државног секретара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Танјуг

“Сигуран сам да су Руси давно заборавили 1948. и да данас по Београду и Москви кадрирају као Коминтерна”, надреална је констатација председника ЛДП-а и последица је преучености ученика која се у пракси спроводи: Чеда отвара уста, а Латинка Перовић проговара.

Чедомир Јовановић није глуп — уме да плива кроз живот, а и политички је писмен. Чеда пак није више пожељан ђувегија као у време кад су девојке носиле беџ „Чедо, ожени ме“. С треће стране, Јовановић, председник ЛДП-а, у најнезавиднијем је положају и већ годинама једино показује да би да се уда. Не мора добро, само да се уда. После ће он то уратлучити. Доста му је одмора, планинарења, све у свему провода, те би најрадије да се скраси и решава проблем у домаћинству које га прими. А свако „домаћинство“ у које би он да унесе себе је, у најмању руку, запуштено.

Путине, роде и брате, попусти

Хтео је савез са ДС-ом, али се демократама није дало, па колико данас поручује да би да решава проблем Србије која је, како ју је ошацовао, у фронцлама. Но, има један проблем што Чедици срећу квари — Русија. Ако му је веровати, а знате треба ли му веровати. Да није Руса, Јовановић би већ чистио Србију и решавао њене проблеме, али ће највероватније морати на одмор до 1. септембра. Немојте да плачете, Чедомире.

Исправио је зубе, ојачао рамена, пустио браду, таман оседео, направио фирму или фирме, четворо деце, и сад још да збрине Србију.

Због Србије се — а не како изроди мисле због себе — до пре пола године константно нудио Александру Вучићу са објашњењима која се могу подвести на: кад треба гасити пожаре, није важно са ким носиш канте са водом. Пошто га Вучић није хтео или нису нашли начин да ванпарламентарног Чеду у Владу уведу, он је пристао да га барем пред камерама полију водом.

Пред последње изборе је направио савез са Тадићем који „га је избацио из ДС-а на улицу док ме је за руку држала Јелена у деветом месецу трудноће“, мало заоштрио реторику према Влади и Вучићу, и после избора заћутао.

Ћути, појаснио је, зато што „свакога дана хода по минском пољу“ и ако „направим погрешан потез могао бих да доведем у питање шансу да бар покушам да пронађем излаз из слепе улице у којој се земља налази“. Јој, Путине, роде и брате, попусти, пред Србијом су последњи дани ако Јовановић не узме дизгине у руке. Немојте да плачете, Чедомире.

Чекао сам, чекао сам, драгог…

На више од десет суштински истих питања Оље Бећковић у интервју НИН-у, Чеда Јовановић нема одговор да ли улази у Владу Србије, шта ће бити ако га Вучић позове, и хоће ли га позвати. Није сигуран, рече, да је данас могуће бавити се политиком изван власти. Једино зна да је био неуспешан у „консолидовању грађанске политичке сцене која је у слободном паду од 2012“.

Све у свему, ово не личи ни на ђувегију, ни на оцвалу удавачу, већ на ону врсту особа које седе и чекају позив који се можда неће десити, али чекају. Позивар има сталног партнера, неколико потенцијалних партнера и константног Чеду који константно чека. Зато му је цена најнижа. Немојте да плачете, Чедомире.

Не воле људи истину, па тако ни Јовановић не схвата добронамерно питање новинарке о достојанству, нуђењу и целом том пакет аранжману са машницом на којој пише „тужна прича“. Нема он, вели, права на неодговорност.

Подсетимо, коалиција ЛДП—ЛСВ—СДС освојила је 5,02 процената гласова на парламентарним изборима. Кад се то — иако је највећи број гласача повукао Чанак, а добар део њих сваким појављивањем у кампањи отерао Чеда — подели на три једнака дела, дођемо до 1,67 процената или око 63 хиљаде гласова за ЛДП. Дакле, човек који годинама прича о томе да политичари, партије и грађани у Србији треба да схвате реалност, ту реалност уопште не поима. Тачније, одбија да је поима. Немојте да плачете, Чедомире.

Преученост ученика

Зато су му, тако измештено реалном, криви Руси. „Сигуран сам да су Руси давно заборавили 1948. и да данас по Београду и Москви кадрирају као Коминтерна“. Ово је већ надреално и последица је преучености ученика која се у пракси спроводи: Чеда отвара уста, а Латинка Перовић проговара.

Опседнутост амбасадорима долази из нашег примитивизма, појасни драматург Јовановић, али су ипак западни амбасадори ако не добри, а оно као он — могу са свима да сарађују, док се Руси понашају као да је влада њихова и мисле да треба да одлучују. Иначе, ето Чеде, ето пролећа у Србији.

Зато „млин ради, прави брашно, брашно се продаје, теста се продају, ја мало на Миконосу, мало у Атини, Фиренци…“. Немојте да плачете, Чедомире.

Чланак БЕОГРАД 2016. ГОДИНЕ: Чедино историјско НЕ Путину се појављује прво на ИСКРА.