<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Кустендорф Архиве — ИСКРА</title>
	<atom:link href="https://iskra.co/tag/kustendorf/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://iskra.co/tag/kustendorf/</link>
	<description>светла страна света</description>
	<lastBuildDate>Thu, 17 Jan 2019 11:09:53 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.5</generator>
	<item>
		<title>ЗАВРШЕН 12. КУСТЕНДОРФ: КУСТУРИЦА: Нема смисла затварати фестивал, па стога &#8211; следећи фестивал је отворен</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/zavrsen-12-kustendorf-kusturica-nema-smisla-zatvarati-festival-pa-stoga-sledeci-festival-je-otvoren/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 16 Jan 2019 21:20:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Емир Кустурица]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98996</guid>

					<description><![CDATA[<p>У препуној сали биоскопа &#8222;Проклета авлија&#8220; вечерас је свечано затворен 12. по реду Кустендорф филмски и музички фестивал. Победник фестивала је Корина Швингрубер Илић која је за филм &#8222;Ол инклузив&#8220; добила прву награду фестивала &#8222;Златно јаје&#8220;. &#8222;Сребрно јаје&#8220; добио је Огњен Петковић за филм &#8222;Јесењи валцер&#8220;, а &#8222;Бронзано&#8220; Микел Сторм Гломстејн за филм &#8222;Сортирање&#8220;. Церемонија [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/zavrsen-12-kustendorf-kusturica-nema-smisla-zatvarati-festival-pa-stoga-sledeci-festival-je-otvoren/">ЗАВРШЕН 12. КУСТЕНДОРФ: КУСТУРИЦА: Нема смисла затварати фестивал, па стога &#8211; следећи фестивал је отворен</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_99011" aria-describedby="caption-attachment-99011" class="wp-caption aligncenter"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="size-vijest wp-image-99011" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/zavrsen-12-kustendorf-750x505.jpg" alt="" width="750" height="505" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/zavrsen-12-kustendorf.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/zavrsen-12-kustendorf-300x202.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-99011" class="wp-caption-text">Фото: С. Гарић</figcaption></figure>
<p>У препуној сали биоскопа &#8222;Проклета авлија&#8220; вечерас је свечано затворен 12. по реду Кустендорф филмски и музички фестивал. Победник фестивала је Корина Швингрубер Илић која је за филм &#8222;Ол инклузив&#8220; добила прву награду фестивала &#8222;Златно јаје&#8220;. &#8222;Сребрно јаје&#8220; добио је Огњен Петковић за филм &#8222;Јесењи валцер&#8220;, а &#8222;Бронзано&#8220; Микел Сторм Гломстејн за филм &#8222;Сортирање&#8220;.</p>
<p>Церемонија је започела двадесетоминутним наступом културно-уметничког друштва &#8222;Светозар Марковић&#8220; које је изводило српске традиционалне игре.</p>
<p><iframe title="ZATVARANJE 12  FILMSKO MUZIČKOG FESTIVALA KUSTENDORF ceo snimak" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/XQsdJ1hJ-ic?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Одмах по додели награде &#8222;Шампион људскости&#8220; домаћину Емиру Кустурици, настављен је културно-уметнички програм традиционалним песмама из Србије.</p>
<p>Након песме, Емир Кустурица доделио је захвалнице свим учесницима такмичарског програма.</p>
<p>Ове године, публика је имала задовољство да ужива у мноштву филмова, како такмичарског тако и програма у оквиру других категорија.</p>
<figure id="attachment_99007" aria-describedby="caption-attachment-99007" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" class="size-vijest wp-image-99007" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11-750x500.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11-768x512.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11-1024x683.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11.jpg 1080w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-99007" class="wp-caption-text">Фото: С. Гарић</figcaption></figure>
<p>У оквиру категорије &#8222;Кустендорф представља&#8220; ове године приказан је филм &#8222;Девојке у игри&#8220; Аљине Скжешевске, док је као нови перспективни аутор представљен Иван Салатић, редитељ филма &#8222;Ти имаш ноћ&#8220;.</p>
<p>Филмови &#8222;Вук самотњак&#8220;, &#8222;Сећаш ли се Доли Бел?&#8220;, &#8222;Вестерн&#8220;, &#8222;Свлачење&#8220;, &#8222;Двадесети век&#8220; и &#8222;Драгстор каубој&#8220;, као репрезентативна остварења, приказани су у оквиру Ретроспективе великана.</p>
<p>Што се тиче Савремених тенденција, публика је била апсолутно одушевљена овогодишњом селекцијом остварења на која се треба угледати. Приказани су филмови &#8222;Пепе, један узвишени живот&#8220; Емира Кустурице чија је ово премијера у Србији, &#8222;Срећан као Лазаро&#8220; редитељке Аличе Рорваће, &#8222;Нежна равнодушност света&#8220; Адилхана Јержанова, &#8222;Догмен&#8220; Матеа Гаронеа, &#8222;Папа Фрања: Човек од речи&#8220; Вима Вендерса, &#8222;Братство у крви&#8220; Дамијана и Фабија Д&#8217;Иноченца и &#8222;Блиски непријатељи&#8220; Давида Оелхофера.</p>
<p>Добитници Награде за будуће филмове на 12. Кустендорфу су Славко Штимац и салвни шпански глумац Серђо Лопез, док је највећа звезда овогодишњег фестивала био чувени холивудски глумац Мет Дилон.</p>
<p>У такмичарском програму учествовао је 21 филм домаћих и иностраних аутора, а селекција је начињена међу 718 кратких филмова послатих на конкурс.</p>
<p>За фестивалске награде – Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичили су се филмови младих режисера из Швајцарске, Аустралије, Србије, Норвешке, Републике Српске, Пољске, Русије, Израела, Француске, Њемачке, Ирана, Мексика, Шпаније, Македоније, Турске и са Филипина.</p>
<figure id="attachment_99002" aria-describedby="caption-attachment-99002" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-99002" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6-750x500.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6-768x512.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6-1024x683.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6.jpg 1080w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-99002" class="wp-caption-text">Фото: С. Гарић</figcaption></figure>
<p>Међународни жири у саставу Стана Катић, канадско-америчка глумица, Слободан Деспот, писац и издавач из Швајцарске и Танкред Рамон, француски режисер документарних филмова и продуцент аудио-визуелних садржаја одлучили су да награде добију:</p>
<p>Златно јаје &#8211; ,,Ол инклузив&#8220; &#8211; Корина Швингрубер Илић<br />
Сребрно јаје &#8211; ,,Јесењи валцер&#8220; &#8211; Огњен Петковић<br />
Бронзано јаје &#8211; ,,Сортирање&#8220; &#8211; Микел Сторм Гломстејн</p>
<p>Специјалне награде:<br />
,,Костакурта&#8220; &#8211; Саша Карановић<br />
,,Божанствени пут&#8220; &#8211; Иларија ди Карло</p>
<p>Награду „Вилко Филач“ за најбољу фотографију филму &#8222;И ја имам нешто за тебе&#8220; доделио је француски директор фотографије Мишел Аматје.</p>
<p>&#8211; У свом веома емотивном говору у филму, Мухика је рекаи једну филозофску мисао на крају физичког порекла: ,,Ја не одлазим, ја долазим&#8220;. Нема смисла затварати фестивал, па стога &#8211; следећи фестивал је отворен &#8211; рекао је вечерас на Мећавнику Емир Кустурица затварајући фестивал.</p>
<p>Сам музички део фестивала био је веома разнолик и квалитетан, а за публику на Кустендорфу наступали су Велики оркестар народне музике браће Авдахов и солисти Валерију Каскавал и Кристи Трактор, Виницио Капосела, Јован Павловић и дувачки оркестар Марка Марковића, Кал и Биља Крстић са Бистрик оркестром.</p>
<p>Током трајања фестивала у галерији „Капор“ била је постављена изложба академског сликара Ратка Лалића, а део програма фестивала била је и изложба фотографија поводом 70 година Високе државне школе за филм, телевизију и позориште из Лођа, као и изложба слика и мозаика Бисеније Терешченко и скулптура Љубомира Лацковића.</p>

<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-1.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-1-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-1-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-1-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-2.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-2-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-2-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-2-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-3.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-3-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-3-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-3-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-4.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-4-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-4-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-4-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-5.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-5-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-5-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-5-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-6-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-7.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-7-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-7-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-7-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-8.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-8-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-8-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-8-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-9.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-9-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-9-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-9-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-10.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-10-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-10-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-10-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-11-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-12.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-12-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-12-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Zavrsen-12-Kustendorf-12-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>

<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/zavrsen-12-kustendorf-kusturica-nema-smisla-zatvarati-festival-pa-stoga-sledeci-festival-je-otvoren/">ЗАВРШЕН 12. КУСТЕНДОРФ: КУСТУРИЦА: Нема смисла затварати фестивал, па стога &#8211; следећи фестивал је отворен</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СВЕЧАНОСТ НА МЕЋАВНИКУ: Кустурици уручена награда &#8222;Мкива&#8220;, коју су пре њега добили Мандела, Кастро, Чавез и Палме</title>
		<link>https://iskra.co/kultura/svecanost-na-mecavniku-kusturici-urucena-nagrada-mkiva-koju-su-pre-njega-dobili-mandela-kastro-cavez-i-palme/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 16 Jan 2019 20:47:03 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[Емир Кустурица]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98993</guid>

					<description><![CDATA[<p>Приликом свечане церемоније затварања 12. Кустендорф филмског и музичког фестивала, Емиру Кустурици је додељена награда „Мкива“ хуманитарне фондације из Јужне Африке, признања које су претходно добили Нелсон Мандела, Фидел Кастро, Уго Чавез, Олаф Палме, Салим Ахмед Салим. Кустурици је признање уручио представник „Мкива фондације“ Золани Мкива, који је само због тога дошао у Дрвенград. &#8211; [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/kultura/svecanost-na-mecavniku-kusturici-urucena-nagrada-mkiva-koju-su-pre-njega-dobili-mandela-kastro-cavez-i-palme/">СВЕЧАНОСТ НА МЕЋАВНИКУ: Кустурици уручена награда &#8222;Мкива&#8220;, коју су пре њега добили Мандела, Кастро, Чавез и Палме</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_99009" aria-describedby="caption-attachment-99009" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Mkiva-Kustirici-1-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" class="size-vijest wp-image-99009" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Mkiva-Kustirici-1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Mkiva-Kustirici-1-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-99009" class="wp-caption-text">Фото: С. Гарић</figcaption></figure>
<p>Приликом свечане церемоније затварања 12. Кустендорф филмског и музичког фестивала, Емиру Кустурици је додељена награда „Мкива“ хуманитарне фондације из Јужне Африке, признања које су претходно добили Нелсон Мандела, Фидел Кастро, Уго Чавез, Олаф Палме, Салим Ахмед Салим.</p>
<p>Кустурици је признање уручио представник „Мкива фондације“ Золани Мкива, који је само због тога дошао у Дрвенград.</p>
<p>&#8211; Кад сам добио писмо пре два месеца путем мејла, језик којим је оно писано говорио је о дубокој традицији хуманизма. Енглески језик ретко трпи тако дубоке људске мисли и врћином се заснива на новоформираним тенденцијама. Хвала, драги Мкива. Мислим да би наша будућност могла да се назове као крај филма Казабланка: ,,Ово је почетак прелепог пријатељства&#8220; &#8211; рекао је Кустурица примајући награду.</p>
<figure id="attachment_99010" aria-describedby="caption-attachment-99010" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Mkiva-Kustirici-2-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" class="size-vijest wp-image-99010" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Mkiva-Kustirici-2.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Mkiva-Kustirici-2-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-99010" class="wp-caption-text">Фото: С. Гарић</figcaption></figure>
<p>&#8211; Част ми је и привилегија обратити вам се овом приликом. Желим да вам пренесем поздраве из Африке коју још називају ,,мајка&#8220;. Народ Африке се већ 4 деценије идентификује са радом познатог уметника, а кроз све оно што ради и што исијава из његовог рада. Дотакао је милионе људи широм света својом поетиком. У Африци га сматрамо својим. За нас је он симбол смирености, слободе и сопствености. </p>
<p>Дозволите да ову награду доделим овом генију, уметнику и од сада шампиону људскости &#8211;  рекао Золани Мкива, песник, племић, активиста и продуцент, урућујући Кустурици награду.</p>
<p>„Мкива“ награда се додељује од 1999. године и први добитник је био Нелсон Мандела.</p>
<p>Приликом обзнањивања вести да је Емир Кустурица добитник ове награде, Мкива је у свом образложењу написао:</p>
<p>&#8211; Емир Кустурица никада није наступао у Африци, али захваљујући медијима, његово стваралаштво прелази границе и његово дело налази одјека у многим заједницама света. Зато смо одлучили да дођемо на ’Кустендорф‘, који је оваплоћење његовог стваралаштва како би му уручили признање на месту које симболише његова достигнућа.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/kultura/svecanost-na-mecavniku-kusturici-urucena-nagrada-mkiva-koju-su-pre-njega-dobili-mandela-kastro-cavez-i-palme/">СВЕЧАНОСТ НА МЕЋАВНИКУ: Кустурици уручена награда &#8222;Мкива&#8220;, коју су пре њега добили Мандела, Кастро, Чавез и Палме</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ДИЛОН: Срби су веома поносан народ</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/dilon-srbi-su-veoma-ponosan-narod/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 15 Jan 2019 19:29:04 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Мет Дилон]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98950</guid>

					<description><![CDATA[<p>Амерички глумац и гост овогодишњег Кустендорфа, Мет Дилон, рекао је да му се свиђа што су Срби привржени националној историји и културном идентитету. &#8211; Срби су веома поносан народ, што ја разумијем јер, иако потичем из САД, мој идентитет је ирски. Ја свој идентитет носим са собом и када у САД сретнем људе из Србије, [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/dilon-srbi-su-veoma-ponosan-narod/">ДИЛОН: Срби су веома поносан народ</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98866" aria-describedby="caption-attachment-98866" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-2-750x529.jpg" alt="" width="750" height="529" class="size-vijest wp-image-98866" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-2.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-2-300x212.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98866" class="wp-caption-text">Мет Дилон (Фото: Александар Милачић)</figcaption></figure>
<p>Амерички глумац и гост овогодишњег Кустендорфа, Мет Дилон, рекао је да му се свиђа што су Срби привржени националној историји и културном идентитету.</p>
<p>&#8211; Срби су веома поносан народ, што ја разумијем јер, иако потичем из САД, мој идентитет је ирски. Ја свој идентитет носим са собом и када у САД сретнем људе из Србије, видим да то и они чине и да су веома поносни на своје поријекло &#8211; истакао је Дилон за Танјуг.</p>
<p>Он је изразио одушевљење Кустендорфом који, како је нагласио, слави прави филм и ауторе са гласом, а истовремено је својеврстан инкубатор, јер помаже младим људима да се развијају и пронађу свој глас.</p>
<p>&#8211; Велики фестивали су пијаца гдје људи продају своје филмове, али овакви фестивали треба да буду посвећени образовању и прослави филма. Видио сам неке врло интересантне /студентске/ кратке филмове, а ту су и филмови великих мајстора које млади треба да виде, па и ја, јер и ја још увијек учим &#8211; рекао је Дилон.</p>
<p>Иако је режирао само један филм &#8211; &#8222;Град духова&#8220; Дилон сматра да је филм душа и срце аутора.</p>
<p>&#8211; Емир /Кустурица/ снима управо филмове са душом. То је најважније и то је оно што недостаје већини холувудских комерцијалних филмова који су технички одлично урађени, али им недостаје срце. Они су производ, као када продајете конезрву парадајза. Говорим о холивудским филмовима, не америчким, јер у Америци имате одличне филмске ствараоце, који стварају са много срца и који су изван система &#8211; каже Дилон.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/dilon-srbi-su-veoma-ponosan-narod/">ДИЛОН: Срби су веома поносан народ</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>МЕТ ДИЛОН НА КУСТЕНДОРФУ: За мене је Кустурица један од најталентованијих редитеља и волим Емира! (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/met-dilon-na-kustendorfu-za-mene-je-kusturica-jedan-od-najtalentovanijih-reditelja-i-volim-emira/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 14 Jan 2019 19:10:07 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Мет Дилон]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98902</guid>

					<description><![CDATA[<p>Четврти дан филмског и музичког фестивала Кустендорф обиљежила је мастер радионица коју је одржао славни холивудски глумац Мет Дилон. Дилон је студентима и младим умјетницима говорио о својим глумачким искуствима. Тренутно припрема и документрни филм о кубанској музици, јер га, каже, музика фасцинира. Упркос згуснутом распореду, Мет Дилон нашао је времена за Кустендорф. Као и [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/met-dilon-na-kustendorfu-za-mene-je-kusturica-jedan-od-najtalentovanijih-reditelja-i-volim-emira/">МЕТ ДИЛОН НА КУСТЕНДОРФУ: За мене је Кустурица један од најталентованијих редитеља и волим Емира! (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98903" aria-describedby="caption-attachment-98903" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-98903" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-radionica-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-001-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-radionica-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-001.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-radionica-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-001-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98903" class="wp-caption-text">Мет Дилон (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p>Четврти дан филмског и музичког фестивала Кустендорф обиљежила је мастер радионица коју је одржао славни холивудски глумац Мет Дилон.</p>
<p>Дилон је студентима и младим умјетницима говорио о својим глумачким искуствима. Тренутно припрема и документрни филм о кубанској музици, јер га, каже, музика фасцинира.</p>
<p>Упркос згуснутом распореду, Мет Дилон нашао је времена за Кустендорф. Као и свим својим гостима, добордошлицу му је пожелио Емир Кустурица по старом српском обичају уз хљеб, со и ракију.</p>
<p>Славни холивудки глумац је учесницима раионице говорио о својим филмским почецима, присјетивши се да је почео да глуми са 14 година. Каже да је одушевљен је атмосфером и фестивалом.</p>
<p>&#8211; За мене је Кустурица један од најталентованијих редитеља и волим Емира. Заиста ми је драго што сам дошао. Ово је на неки начин лични филмски фестивал и заиста је ово дивно искуство, јер раније нисам био овдје &#8211; рекао је Дилон.</p>
<p>На Кустендорфу је још једна холивудска глумица, Стана Катић која је и предсједница жирија. Филмови су, каже, одлични и жири неће имати лак задатак да одабере најбоље.</p>
<p>&#8211; Утисак је да је ово мјесто гдје доминира кулура, умјетност и филм. Ово је мјесто гдје се окупљају креативни људи и размјењују искуства. Није толико наглашена прича о бизнису и зато и немамо црвени тепих и билборде. Узбудљиво је. Сви ти филмови су одлични, имајући у виду да су то студенстски филмови &#8211; рекла је Стана Катић.</p>
<p>У Мећавник је данас стигао и италијански глумац Марчело Фонте који је на посљедњем Канском фестивалу добио награду за најбољег глумца.</p>
<p>Кустендорф се затвара 16. јануара, када ће између двадесетјеног остварења бити изабрани и награђени најбољи.</p>
<p><iframe loading="lazy" title="KUSTENDORF MET DILON RADIONICA" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/MzyZHdYOeIg?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/met-dilon-na-kustendorfu-za-mene-je-kusturica-jedan-od-najtalentovanijih-reditelja-i-volim-emira/">МЕТ ДИЛОН НА КУСТЕНДОРФУ: За мене је Кустурица један од најталентованијих редитеља и волим Емира! (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЧАРИ КУСТЕНДОРФА: Чувени Мет Дилон ужива у Србији у прелепим пејсажима Мећавника и Шаргана</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/cari-kustendorfa-cuveni-met-dilon-uziva-u-srbiji-u-prelepim-pejsazima-mecavnika-i-sargana/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 14 Jan 2019 13:01:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Мет Дилон]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98887</guid>

					<description><![CDATA[<p>Чувени амерички глумац, звезда овогодишњег Кустендорфа, Мет Дилон, вече пошто га је у Дрвенграду, хлебом, сољу и ракијом дочекао Емир Кустурица, уживао је јуче у чарима Мећавника и Шаргана. Време пре појрекције његовог филма &#8222;Каубој&#8220;, Дилон је искористио да са девојком прошета снегом покривеним дрвеним улицама Мећавника и да се диви пејсажима Шаргана покривеним снегом [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/cari-kustendorfa-cuveni-met-dilon-uziva-u-srbiji-u-prelepim-pejsazima-mecavnika-i-sargana/">ЧАРИ КУСТЕНДОРФА: Чувени Мет Дилон ужива у Србији у прелепим пејсажима Мећавника и Шаргана</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98889" aria-describedby="caption-attachment-98889" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon-sa-devojkom-robertom_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-004-750x476.jpg" alt="" width="750" height="476" class="size-vijest wp-image-98889" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon-sa-devojkom-robertom_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-004.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon-sa-devojkom-robertom_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-004-300x190.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98889" class="wp-caption-text">Мет Дилон (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p>Чувени амерички глумац, звезда овогодишњег Кустендорфа, Мет Дилон, вече пошто га је у Дрвенграду, хлебом, сољу и ракијом дочекао Емир Кустурица, уживао је јуче у чарима Мећавника и Шаргана. Време пре појрекције његовог филма &#8222;Каубој&#8220;, Дилон је искористио да са девојком прошета снегом покривеним дрвеним улицама Мећавника и да се диви пејсажима Шаргана покривеним снегом и облацима.</p>
<p>На дочеку, вече раније, Дилон је изјавио да му је то најлепши дочек у каријери и да се радује сусрету са Кустурицом.</p>
<p>-Ја сам велики обожавалац његових филмова. Био сам врло узбуђен због идеје да ћу доћи. Одмах сам рекао, ако ми обавезе дозволе, стижем. И то је успело. И ево мене &#8211; рекао је Дилон у изјави за РТС.</p>
<figure id="attachment_98888" aria-describedby="caption-attachment-98888" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon-sa-devojkom-robertom_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-001-750x750.jpg" alt="" width="750" height="750" class="size-vijest wp-image-98888" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon-sa-devojkom-robertom_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-001.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon-sa-devojkom-robertom_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-001-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon-sa-devojkom-robertom_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-001-300x300.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon-sa-devojkom-robertom_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-001-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98888" class="wp-caption-text">Мет Дилон (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p>Он је рекао да је срећан што ће одржати радионицу са младим ауторима, додајући да себе не доживљава као звезду и да му прија што су оквири фестивала мали.</p>
<p>&#8222;Веома је важно да се овде сусрећу млади људи, редитељи, глумци. Добро је да поделим са њима своје искуство&#8220;, додао је Дилон.</p>
<p>Мет Дилон ће се публици на Мећавнику представити филмом &#8222;Каубој&#8220;, након чега ће одржати радионицу за младе уметнике.</p>

<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-006.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-006-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-006-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-006-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-012.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-012-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-012-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-012-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>
<a href='https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-010.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-010-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-010-150x150.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-met-dilon_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-010-80x80.jpg 80w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></a>

<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/cari-kustendorfa-cuveni-met-dilon-uziva-u-srbiji-u-prelepim-pejsazima-mecavnika-i-sargana/">ЧАРИ КУСТЕНДОРФА: Чувени Мет Дилон ужива у Србији у прелепим пејсажима Мећавника и Шаргана</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЧУВЕНА КАНАДСКО-АМЕРИЧКА ГЛУМИЦА СТАНА КАТИЋ НА МЕЋАВНИКУ: Овде је све невероватно узбудљиво и бајковито!</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/cuvena-kanadsko-americka-glumica-stana-katic-na-mecavniku-ovde-je-sve-neverovatno-uzbudljivo-i-bajkovito/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 14 Jan 2019 12:51:22 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Стана Катић]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98880</guid>

					<description><![CDATA[<p>&#8211; Гледала сам Емиров документарац и сјајан је, а што се тиче фестивала и амбијента, невероватно је и узбудљиво видети ову комбинацију познатих и људи који су дошли да уче од њих. Све је бајковито и дубоко у уметности, што је једна од најлепших одлика овог места. Филмови су одлични. Феноменалне су приче, фотографија је [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/cuvena-kanadsko-americka-glumica-stana-katic-na-mecavniku-ovde-je-sve-neverovatno-uzbudljivo-i-bajkovito/">ЧУВЕНА КАНАДСКО-АМЕРИЧКА ГЛУМИЦА СТАНА КАТИЋ НА МЕЋАВНИКУ: Овде је све невероватно узбудљиво и бајковито!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98885" aria-describedby="caption-attachment-98885" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-017-750x499.jpg" alt="" width="750" height="499" class="size-vijest wp-image-98885" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-017-750x499.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-017-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-017-768x511.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-017-1024x682.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-017.jpg 1080w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98885" class="wp-caption-text">Стана Катић (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p>&#8211; Гледала сам Емиров документарац и сјајан је, а што се тиче фестивала и амбијента, невероватно је и узбудљиво видети ову комбинацију познатих и људи који су дошли да уче од њих. Све је бајковито и дубоко у уметности, што је једна од најлепших одлика овог места. Филмови су одлични. Феноменалне су приче, фотографија је невероватна и добро је знати да постоје уметници који ће од ових кратких филмова одрасти и почети да праве врхунске дугометражне филмове.</p>
<p>Ово је данас на Мећавнику, где је гост 12. Кустендорфа, изјавила америчко-канадска глумица српског порекла Стана Катић, која је и члан жирија Кустендорфа.<br />
Она је са новинарима разговара у Капор бару на Мећавнику.</p>
<p>&#8211; Управо сам завршлиа филм који говори о покретима отпора у Француској, тако да се филм тиче Другог светског рата. Сценарио је написан по истинитој причи и радни наслов је &#8222;Слобода&#8220; &#8211; каже позната глумица.</p>
<figure id="attachment_98881" aria-describedby="caption-attachment-98881" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic-i-nsuprug-kris-brkljac_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-020-750x499.jpg" alt="" width="750" height="499" class="size-vijest wp-image-98881" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic-i-nsuprug-kris-brkljac_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-020-750x499.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic-i-nsuprug-kris-brkljac_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-020-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic-i-nsuprug-kris-brkljac_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-020-768x511.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic-i-nsuprug-kris-brkljac_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-020-1024x682.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic-i-nsuprug-kris-brkljac_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-020.jpg 1080w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98881" class="wp-caption-text">Стана Катић (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p>Да ли филм који сте снимали у Бугарској чини да вам овај део света делује ближе? -питали су новинари.</p>
<p>&#8211; Упознајем овај део света. Увек је занимљиво доћи на фестивале који се одржавају у овом окружењу. Тај филм је сниман дуго и уложили смо велике напоре у заједнички рад који се заиста одужио, па смо постали породица са читавом екипом филма. То је карактеристично за ове пределе, тај осећај да сте добродошли и да лако стичете пријатеље &#8211; речи су глумице.</p>
<p>Стана Катић говорила је данас на Мећавнику и о својим родитељима који су са овог подручја.</p>
<p>&#8211; Моји родитељи су имигранти и отишли су кад су били тинејџери, за време Југославије. У мојој породици је шесторо деце. Предност кад сте имигрант јесте да имате европско порекло и навике, а добијате и привилегију да одрастате и живите на другом крају света који је веома отворен и заинтересован за вас да вам помогне &#8211; каже она.</p>
<figure id="attachment_98884" aria-describedby="caption-attachment-98884" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-014-750x499.jpg" alt="" width="750" height="499" class="size-vijest wp-image-98884" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-014-750x499.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-014-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-014-768x511.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-014-1024x682.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-014.jpg 1080w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98884" class="wp-caption-text">Стана Катић (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p>Да ли сте гледали неки српски филм и пратите ли рад неког српског редитеља?</p>
<p>&#8211; Године 2004-2005. док сам била млада глумица, једва сам успела да дођем до карте за Кански филмски фестивал и гледала сам ,,Живот је чудо&#8220;. Било је заиста узбудљиво гледати тај прелепи филм који има позитиван поглед на живот. На крају, публика је дуго аплаудирала, а ја сам тада први пут видела Кустурицу. Било је невероватно видети колико публика цени Емира Кустурицу и колико се диви његовом раду.</p>
<p>Да ли себе видите као славну глумицу?</p>
<p>&#8211; Не. Чак нисам ни сигурна шта то значи. Само уживам у причама, у раду са креативним људима и покушавам од њих да црпим енергију. Просто, волим рад са њудима.</p>
<figure id="attachment_98882" aria-describedby="caption-attachment-98882" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-009-750x499.jpg" alt="" width="750" height="499" class="size-vijest wp-image-98882" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-009-750x499.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-009-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-009-768x511.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-009-1024x682.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/mgora-12-kustendorf-stana-katic_140119_Ras-foto-Milos-Cvetkovic-009.jpg 1080w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98882" class="wp-caption-text">Стана Катић (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p>Шта бисте саветовали младим глумцима?</p>
<p>&#8211; Када снимају, треба да оставе телефоне у својим приколицама. Врло је важно знати што више и бити концентрисан и помоћи екипи да исприча причу. Помажете да филм успе, јер нс сету дибијате велики број информација. Треба да уче што више о људима, околини, свету, морају да путују.</p>
<p>Након прес конференције, публика на Кустендорфу ће имати прилику да погледа  филм ,,Драгстор каубој&#8220; у ком главну улогу тумачи Мет Дилон, звезда овогодишњег фестивала. Након пројекције, Дилон ће одржати радионицу и са публиком поделити искуства из своје богате каријере, а студентима дати савете који ће их можда једног дана обликовати као уметнике.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/cuvena-kanadsko-americka-glumica-stana-katic-na-mecavniku-ovde-je-sve-neverovatno-uzbudljivo-i-bajkovito/">ЧУВЕНА КАНАДСКО-АМЕРИЧКА ГЛУМИЦА СТАНА КАТИЋ НА МЕЋАВНИКУ: Овде је све невероватно узбудљиво и бајковито!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>МЕТ ДИЛОН НА КУСТЕНДОРФУ: &#8222;Ово ми је најлепши дочек у животу&#8220; (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/met-dilon-na-kustendorfu-ovo-mi-je-najlepsi-docek-u-zivotu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 13 Jan 2019 21:47:14 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Мет Дилон]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98864</guid>

					<description><![CDATA[<p>На Мећавник је вечерас стигао и прослављени глумац Мет Дилон. Дочекао га је Емир Кустурица хлебом и сољу у бајковитом амбијенту завејаног Мећавника. По доласку на Мећавник Дилон је изјавио да му је ово најлепши дочек у животу. Прослављени светски глумац ће у наредним данима боравити на Мећавнику где ће одржати и радионицу.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/met-dilon-na-kustendorfu-ovo-mi-je-najlepsi-docek-u-zivotu/">МЕТ ДИЛОН НА КУСТЕНДОРФУ: &#8222;Ово ми је најлепши дочек у животу&#8220; (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98865" aria-describedby="caption-attachment-98865" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-98865" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-1-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-1-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98865" class="wp-caption-text">Мет Дилон (Фото: Александар Милачић)</figcaption></figure>
<p>На Мећавник је вечерас стигао и прослављени глумац Мет Дилон. Дочекао га је Емир Кустурица хлебом и сољу у бајковитом амбијенту завејаног Мећавника.</p>
<p>По доласку на Мећавник Дилон је изјавио да му је ово најлепши дочек у животу.</p>
<figure id="attachment_98866-2" aria-describedby="caption-attachment-98866-2" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-98866" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-2-750x529.jpg" alt="" width="750" height="529" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-2.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Met-Dilon-2-300x212.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98866-2" class="wp-caption-text">Мет Дилон (Фото: Александар Милачић)</figcaption></figure>
<p>Прослављени светски глумац ће у наредним данима боравити на Мећавнику где ће одржати и радионицу.</p>
<p><iframe loading="lazy" title="12 KUSTENDORF - DOLAZAK MET DILONA" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/JkcLdYSSg7Q?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/met-dilon-na-kustendorfu-ovo-mi-je-najlepsi-docek-u-zivotu/">МЕТ ДИЛОН НА КУСТЕНДОРФУ: &#8222;Ово ми је најлепши дочек у животу&#8220; (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ, МИНИСТАР КУЛТУРЕ: Бити националиста јесте битна особеност сваког разумног човека!</title>
		<link>https://iskra.co/intervju/intervju-iskre-vladan-vukosavljevic-ministar-kulture-biti-nacionalista-jeste-bitna-osobenost-svakog-razumnog-coveka/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 13 Jan 2019 14:18:31 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Интервју]]></category>
		<category><![CDATA[Владан Вукосављевић]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98849</guid>

					<description><![CDATA[<p>– Језик симбола који Емир Кустурица употребљава јесте ствар која ће сијати кроз време и на људе утицати да добро промисле о стварима и околностима. Ооснивањем Андрићграда Кустурица је ушао у једно поље које га сврстава у ретке посленике културе и подвижнике друштва који чине ствари које за већину људи делују немогуће и неоствариве. Ово [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/intervju/intervju-iskre-vladan-vukosavljevic-ministar-kulture-biti-nacionalista-jeste-bitna-osobenost-svakog-razumnog-coveka/">ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ, МИНИСТАР КУЛТУРЕ: Бити националиста јесте битна особеност сваког разумног човека!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98851" aria-describedby="caption-attachment-98851" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-98851" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-002-1-750x499.jpg" alt="" width="750" height="499" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-002-1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-002-1-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98851" class="wp-caption-text">ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p><span style="font-weight: 400;">– Језик симбола који Емир Кустурица употребљава јесте ствар која ће сијати кроз време и на људе утицати да добро промисле о стварима и околностима. Ооснивањем Андрићграда Кустурица је ушао у једно поље које га сврстава у ретке посленике културе и подвижнике друштва који чине ствари које за већину људи делују немогуће и неоствариве.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Ово у интервјуу „Искри“ каже Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије. Са Вукосављевићем смо разговарали на Мећавнику где је гост Кустендорфа који се одржава по 12. пут.</span></p>
<p><b>Сложићете се констатацијом да је једно писмо живо онолико колико се користи. Судећи по томе, нашој ћирилици, која је културно језгро овог народа, не пише се добро. Шта сте ви, током свог мандата, као министар културе учинили да се то промени?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– Ситуација је врло сложена. Мања употреба ћирилице није последица једног историјског тренутка, већ дужег временског периода и компликовани историјски, политички и друштвени разлози су на то утицали. Оно што је Министарство културе и информисања урадило јесте да је предложило измене и допуне Закона о језику и писму, и у тим изменама и допунама се третирају неке околности које би и чија би употреба могла да доведе до кориговања тих незгодних последица које нисмо само ми, него су их сви запазили. Међутим, те измене и допуне закона већ једно годину дана стоје на Влади Републике Србије која их још није ставила на дневни ред. И даље, још неко време, верујем да је у питању загушење прописа и једна велика активност Владе, међутим, ускоро ћемо морати снажније да инсистирамо да Влада стави измене и допуне тог закона пред посланике Народне скупштине.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Једноставно, било је различитих тумачења, из добро познатих углова, да такве измене и допуне и промене доводе до сузбијања латинице и да су то мере које су уперене против латиничног писма. Наравно да су то бесмислице које имају своје идеолошко-политичко покриће и мотивацију. На овај начин, као што смо ми то предложили, желимо да се избегне дистинкција службене и јавне употребе која заиста не постоји нигде у Европи и свету. Једноставно, треба да се користи термин „јавна употреба“ и да тамо  где год је држава присутна и на било који начин било у јавним предузећима, медијима и на други начин, ћирилица мора да буде обавезно писмо, а да се наравно стимулише одређеним разумним мерама употреба латинице, а и ћирилице у свим другим областима као што су уписи радњи и предузећа, декларација на робама и тако даље.</span></p>
<figure id="attachment_98853" aria-describedby="caption-attachment-98853" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-98853" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-004-750x499.jpg" alt="" width="750" height="499" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-004-750x499.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-004-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-004-768x511.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-004.jpg 960w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98853" class="wp-caption-text">ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ И ЕМИР КУСТУРИЦА (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p><span style="font-weight: 400;">Ми сматрамо да су те мере разумне. Сличне мере спроводе се у Бугарској, Русији и другим земљама, тако да питање ћирилице, односно заштите употребе ћириличког писма није за нас идеолошко питање нити политичко, већ је оно трансисторијско и  културолошко питање. Није тешко запазити да је то спори ритам промена. У питању су промене које су дугог трајања како их назива један француски историчар Бродел, промене које су неприметне да дневном нивоу, али које се после одређеног временског периода појављују као корените промене у односу на претходно стање. До неких ствари долази спонтано, до неких долази са неком намером.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Рецимо, латиница је први пут званично донета на аустроугарским бајонетима у окупирани Беобрад 1915. године када је донета и мера забране употребе ћириличког писма. Исто се десило у Црној Гори када је Италија окупирала Црну Гору, затим се десило поновило 10. априла 1941. године у тзв. НДХ, и, наравно, јасно да су окупатори, и Аустроугари, и италијански фашисти, и Павелићева лажна, злочиначка товревина, међу првим доносили меру забране употребе ћирлице што значи да су они врло добро знали колико је тај елемент битан део културног језгра српског народа и колико нападом на тај елемент почиње или може да почне процес не само физичке него и менталне окупације једног народа.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Наравно, процеси који су се касније одвијали нису имали директно ту мотивацију, можда донекле прикривену. Деценијама је енглески језик у званичној употреби, читава индустрија забаве, индустрија робе широке потрошње су на енглеском језику. Енглески је језик интернета, и последично, латиница постаје први, интуитивни избор не намером појединаца или већине, већ једноставно стицајем околности. Ми сматрамо да ту не треба приступати са великом политичком напетошћу. У питању су разумне мере једне разумне културне политике и Министарство кутлуре и информисања ће наставити да спроводи напоре у вези са законским предлозима који треба да пруже додатне мере заштите ћириличком писму.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Оно што јесте чињеница је да се ћирилица учи од првог разреда основне школе као прво писмо и да њу сви знају. Свако ко заврши основну школу зна и ћирилицу тако да није спорно стицање знања и употреба ћирилице у погледу капацитета којима човек располаже, али писмо јесте онолико живо, свако писмо и сваки језик, онолико колико су у употреби. Према томе, наше мере и наше процене су базиране на тим проценама и тим чињеницама.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Што се тиче струке, ми овде имамо велику подршку и то је охрабрујућа чињеница.</span></p>
<figure id="attachment_98852" aria-describedby="caption-attachment-98852" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-98852" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-005-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-005-750x500.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-005-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-005-768x512.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-005-1024x683.jpg 1024w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98852" class="wp-caption-text">ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p><b>Радите под одијумом националисте. Да ли вам смета када вам кажу или напишу за вас да сте националиста? Где је та граница између националисте и онога ко изнад свега воли своју државу, свој народ, своју културу?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– Знате, то је стара прича. Код нас се из фиоке извлаче епитети, атрибути испражњени од смисла и од садржаја и служе само за лепљење политичких етикета. Наравно, то је комично и безначајно за мене, а поготову када се има у виду из којих и каквих кругова таква врста инкриминација, ако је то уопште инкриминација, долази. Сматрам да бити националиста јесте једна битна особеност сваког разумног човека. Наравно, паралелно са тим је важно да човек има своје интернационално усмерење, да воли и познаје друге културе, да је свестан  да је његова култура, култура његовог народа, током векова и примала и давала утицаје. Та размена утицаја је веома значајна. Не постоји аутохтона култура која обитава у историјским ходницима као самодовољна, она увек трпи утицаје на свим пољима, и то су углавном добри утицаји. Према томе, ради се о политичким детињаријама. Рећи за некога да је националиста, за мене апсолутно није увредљиво, чак је нека врста похвале, ако то тумачимо на једини могући начин и језички и смисаоно и симболички, да је човек начелно заинтересован за просперитет, напредак своје нације, и наравно своје државе у свим областима и свим правцима. Мени је то, ако уопште обраћам пажњу на такве ствари много више комплимент него било какав  разлог за забринутост или покушај да демантујем такве тврдње.</span></p>
<p><b>Ваш став јесте и да је задатак Владе, вашег министарства да води „гипку“ културну политику. У ком смислу гипску и према коме гипску?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– Кад кажем гипку, мислим да је то политика, а овде је реч о културној политици, која је могуће да буде реализована. Свет идеја и свет представа које свако од нас као појединац има, свет неких заједничких представа друштвених група, јесте, наравно, добра ствар. Међутим, живот је компликован, а политички жвиот, друштвено-историјски живот једног народа и једног друштва, у овом случају друштва, је предмет различитих утицаја и околности. Према томе, не може ни нашим породицама да се деси сво оно што очекујемо од своје деце, или од својих рођака преко ноћи. Једноставно, ми се залажемо да спроводимо ону културну политику која је базирана на разумним, јасним и високо вреднованим циљевима историјских интереса српског народа И других националних мањина које живе у држави. Треба да покушавамо да подстакнемо, да покренемо оне ствари за које мислимо да у датом временском оквиру могу да буду реализоване, одрживе и самодовољне и корисне. Дакле, не заносимо се. Енглеска пословица каже: „Рим није саграђен за један дан.“ Према томе, све оно што је деценијама код нас ишло погрешним стазама или се радило на погрешан начин не може бити исправљено за време једног министра, тачније за време сазива једног министарства. Свесни смо да је одрживост битан елемент и у том смислу сам говорио о гипкости, а не као о прилагодљивости како се ова реч може тумачити. Дакле, није у питању седење на две столице или нека врста политичког опортунизма, већ супротно од тога. Гипкост значи труд и воља да се оствари оно што је разумно и оно што је оствариво.</span></p>
<p><b>Народни музеј у Београду посетио је огроман број људи. Испоставило се да је и те како недостајао Београду. Колико вас овакве вести охрабрују, колико оне дају наде и снаге за неке предстојеће изазове?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– У питању су веома охрабрујуће вести. Велика посета није никакво изненађење, јер смо је очекивали, али искрено, нисмо очекивали да ће музеј посетити баш толики број људи. Ово је једна добра вест и добра околност, али је веома битна и због једне много дубље и шире ствари. Наиме, код нас постоји једна вишедеценијска политика ружења народа у оквиру које се тврди да је народ прост, да тежи баналним садржајима, да је изгубио своју душу, да је необразован и да културни садржаји нису његов приоритет. Нормално, ми у министарству сматрамо да то није тачно. Видите да на Београдски сајам књига сваке године дође 200 хиљада људи и да наше библиотеке из године у годину остварују већу читалачку публику. Ово је једно социолошко питање. Уколико друштву нудите квалитетне садржаје, оно ће те садржаје конзумирати, расти уз њих и интелектуално стасавати, а уколико друштву понудите баналне садржаје, опет, по природи људског друштва и људског духа, биће оних који ће да похрле тим садржајима. Дакле, задатак друштва, министарстава културе и просвете и једне разумне владе јесте да на сваки начин друштву нуди суфицит квалитетних садржаја, а дефицит нечега што се не може сматрати моралним и друштвено прихватљивим. Велика потврда ове претпоставке јесте управо број посетилаца Народног музеја. Тако је и са другим институцијама. Карте за наше најбоље позоришне представе унапред су распродате, ФЕСТ има огроман број посетилаца, успешни су концерти квалитетне музике, велики број људи посећује изложбе. На друштво можете гледати са песимизмом или можете увиђати његове потенцијале да се развија. Свакако се може говорити о бројним проблемима, али наше друштво има жеђ за културним садржајима, па је наша мисија ту жеђ утолити или утољавати у складу са могућностима и самим тим ће дуго трајање квалитетне понуде условити да раст моралног, васпитног, културног и образовног нивоа. Кажу да се глобалном цунамију баналног садржаја не може одупрети, јер је он преко многобројних медија доступан свима. Ово свакако јесте забрињавајући процес, али и у том случају веома је важно пружати отпор борећи се квалитетом, традицијом, иновативношћу и добром вољом. Српска култура је култура снажног унутрашњег језгра, дугачке традиције, јаких садржаја са многим невољама које су наше друштво и државу угрожавале, али ми имамо на шта да се ослонимо, имамо чиме да се поносимо, па самим тим, треба и даље стварати услове да се ово друштво богати културом, а да се упорно, без обзира на повремене поразе и одступања, боримо против сваке врсте баналности и простаклука у сваком виду, у сваком облику и свуда.</span></p>
<p><b>Како се осећате када се у нама суседној Црној Гори појави снага која каже – песник Матија Бећковић овде није добродошао, треба му забранити не само да говори своје песме него му забранити и улаз у ту земљу?</b></p>
<figure id="attachment_98850" aria-describedby="caption-attachment-98850" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-98850" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-001-1-750x499.jpg" alt="" width="750" height="499" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-001-1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/saponja-001-1-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98850" class="wp-caption-text">ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ (Фото: М. Цветковић)</figcaption></figure>
<p><span style="font-weight: 400;">– Са великом забринутошћу смо примили вест о таквој одлуци. Касније сам добио информацију из Министарства културе Црне Горе да то није у потпуности тачно и да не постоји никаква забрана. У почетку то јесте изгледало тако, а можда заиста и јесте било онако како смо у првом тренутку и помислили. Уколико му јесте забрањен улазак и ако је неки орган у Црној Гори донео такву одлуку везан за пролаз српских интелектуалаца пореклом из Црне Горе, онда је то један веома забрињавајући гест који не доприноси сарадњи две државе, који може да доведе до мера реторзије са наше стране, али то не води никуда. Овакве ствари не би требало да се дешавају. Једноставно у бици за сопствени идентитет и реална и остварива права у сврхе просперитета, Црна Гора не би требало да посеже за таквим средствима, јер она не воде никуда. Постоји проблем идентитетског питања између Србије и Црне Горе, дакле нашој вишевековној народној испреплетаности, и то доводи до тога да неко или неки делови владајуће номенклатуре у Црној Гори долазе до једног таквог потеза или намеравајућег потеза, али свакако тај потез неће довести ни до чега осим до нових подела и разарања темеља на којем односи блиских братских народа треба да почивају. Наравно, када се говори о блиским или братским народима, та улица мора да буде двосмерна, јер један смер не води никуда и протоком времена ће довести до компликација. Лично, гајим наду и оптимизам да је реч о једном грубом кораку изнуђеном одређеним околностима у чије мотиве не желим да улазим, јер би се свакако дошло до забрињавајућих закључака, али верујем да се такве ствари више неће поновити и да је у питању један непријатни и исхитрени инцидент.</span></p>
<p><b>Да ли је уметност живот или је уметност живети у данашњој Србији?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– Веома занимљиво питање на које морам одговорити да је тачно и једно и друго. Свакако да уметност јесте живот. Креативна снага појединца и друштва јесте основна покретачка снага за сваку врсту напретка. Сви искораци које је историја запазила и препознала на историјској платформи, а да нису нестали у вихорима историје, били су прожети културним садржајима који доводе до креативности, што доводи до развоја друштва, образовања, па самим тим и државе. Дакле, култура је та која ствара цивилизацију, а не обратно. Тек касније цивилизација ствара оклоп који штити културу и који омогућава да се цивилизација даље развија. Стога, уметност јесте живот. Међутим, ви сте са питањем били у праву, јер живети у узбурканим глобалним временима јесте нека врста уметности зато што се свет у којем обитавамо мења, мења се његова структура, стари односи се руше, нови још увек нису настали, па историјске околности доводе до сталних напетости и сукоба. Можемо да се надамо да ти историјски ломови неће довести до тога да постане права уметност живети. Верујем да ће друштво да смогне снаге да избегне ратове, а победи у већ постојећим ратовима који се тичу очувања животне средине и културе. Остаје нам да се надамо да ће кроз уметност, културу и интелектуални просперитет моћи да се превазиђу све напетости које је почетак 21. века донео са собом.</span></p>
<p><b>Покретач сте петиције за оснивање Музеја жртава геноцида над српским народом у 20. веку. Да ли вишак страдања Срба има везе са мањком културе?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– Свакако да има. Код нас постоји Музеј жртава геноцида, али ја сам заиста био покретач идеје да се оснује музеј који сте споменули, јер када се каже геноцид, увек се мисли на веома трагичну судбину нашег народа у Првом и Другом светском рату од стране бугарског окупатора, од стране Албанаца на Косову и Метохији, од стране мађарског окупатора у оба рата, од стране немачког окупатора, па према томе, трагични догађаји јесу део културе једног народа, али не треба их памтити у сврхе реванша, односно песимистичког историјског памћења, већ управо супротно – народ мора да зна које су околности довеле до његовог страдања како би извукао поруке за будућност. Музеј српских жртава геноцида у 20. веку је неопходност и наставићу да улажем напоре да се ова идеја оствари и да се тако очува култура сећања у Србији и Републици Српској.</span></p>
<p><b>Шта за вас представља заједнички пројекат вас и Емира Кустурице назван „Београдски контрапункт“ и колики је одјек имао ван граница Србије?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– Имао је занимљив одјек. Идеја је да се од Београда направи место које је исходиште занимљивих интелектуалних расправа. У питању је главни град Србије, најважнији културни центар целог региона и осим приказивачких уметности, сматрамо да Београд корак по корак мора да постаје међународни центар интелектуалних дебата о уметности, култури, стваралаштву уопште и да тако окупљамо интелектуалце из целог света који ће Београд доживљавати као град у којем ће различитост мишљења бити добродошла. Професор Кустурица је пружио велику помоћ својим присуством и захваљујући њему је одјек изван Србије био запажен. У Србији је то наишло на веома добре реакције. Знамо да велике ствари почињу практично ни из чега. Оне често почињу од ентузијазма, од идеје, па су тако настајали БИТЕФ, БЕМУС, ФЕСТ и остале ствари којима се поносимо. Сматрамо да Београд има интелектуалне потенцијале и међународни углед и да протоком времена, јер није могуће одмах, може бити препознат као центар интелектуалних сучељавања на пољу културе и општих цивилизацијских токова у свету.</span></p>
<p><b>Како гледате на мисију Емира Кустурице и његових градова? Каква је ваша реакција на споменик Мехмед-паши Соколовићу и патријарху Макарију, браћи која загрљена дочекују госте у Андрићграду и поруку – можемо заједно, доста је било ратова и крви?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– Тешко је преценити значај изградње Андрићграда, а у симболичком пољу и постављања споменика које су историјски токови раздвојили. Језик симбола које је Емир Кустурица овом приликом употребио јесте ствар која ће сијати кроз време и на људе утицати да добро промисле о стварима и околностима. Споменици и друге ствари из области културе делују снагом својих симбола и продубљивањем асоцијација. Стога, тај споменик је изванредан пример промишљања о српском културно-историјском језгру, о нашим поделама, о нашим суновратима, али и о нашим успонима. Са друге стране, идеја Андрићграда је несвакидашњи светски подвиг да се нашем највећем писцу Иви Андрићу, можда се неко неће сложити, већ ће бирати између три или пет највећих, дакле, једном веома особеном човеку српске историје и културе, не само зато што је лауреат Нобелове награде, подигне град. Подићи град из маште посвећен живој успомени на великана наше књижевности јесте један од највећих потеза Емира Кустурице. Он се у области у којој је и сам великан, а то је филм, већ доказао и њему су признања пристизала и пристижу са свих страна, па је он један од највећих редитеља краја 20. и почетка 21. века у целом свету и на то не треба трошити пуно речи. Међутим, оснивањем Андрићграда Кустурица је ушао у једно поље које га сврстава у ретке посленике културе и подвижнике друштва који чине ствари које за већину људи делују немогуће и неоствариве. Такав град, тачније начин да се очува успомена на великог књижевника и његово дело, не постоји нигде у свету. Лично мислим да је у питању потез великог значаја и великог добачаја, па Емир Кустурица, не само због тога, заслужује једно трајно признање у том и другим његовим пословима и треба му пружати сваку помоћ.</span></p>
<p><b>Да ли стајати уз Емира Кустурицу донекле значи и стајати уз српску културу и њену одбрану?</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">– У симболичком смислу да, без икакве сумње.</span></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/intervju/intervju-iskre-vladan-vukosavljevic-ministar-kulture-biti-nacionalista-jeste-bitna-osobenost-svakog-razumnog-coveka/">ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ, МИНИСТАР КУЛТУРЕ: Бити националиста јесте битна особеност сваког разумног човека!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТЕНДОРФ: Серхију Лопезу &#8222;Награда за будуће филмове&#8220; (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-serhiju-lopezu-nagrada-za-buduce-filmove/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 12 Jan 2019 16:40:52 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Серхио Лопез]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98820</guid>

					<description><![CDATA[<p>Пре пројекције филма &#8222;Срећан као Лазаро&#8220;, глумцу Серхију Лопезу додељена је данас на Мећавнику Награда за будуће филмове. &#8211; Обично се овде говори о части да се награда додели некоме. Овога пута, ово ће се догодити из дна моје душе. Број његових улога је немогућ и ненормалан &#8211; рекао је Кустурица уручујући награду Лопезу. &#8211; [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-serhiju-lopezu-nagrada-za-buduce-filmove/">КУСТЕНДОРФ: Серхију Лопезу &#8222;Награда за будуће филмове&#8220; (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98821" aria-describedby="caption-attachment-98821" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-98821" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/1118473989-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/1118473989-750x406.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/1118473989-300x162.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/1118473989-768x415.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/1118473989.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98821" class="wp-caption-text">Серхио Лопез (Фото: Sputnik / Aleksandar Milačić)</figcaption></figure>
<p>Пре пројекције филма &#8222;Срећан као Лазаро&#8220;, глумцу Серхију Лопезу додељена је данас на Мећавнику Награда за будуће филмове.</p>
<p>&#8211; Обично се овде говори о части да се награда додели некоме. Овога пута, ово ће се догодити из дна моје душе. Број његових улога је немогућ и ненормалан &#8211; рекао је Кустурица уручујући награду Лопезу.</p>
<p>&#8211; За мене је лудо бити овде. Задовољство је познавати филмове Емира Кустурице и њега лично. Велико је чудо што сам добио ову награду и био сам врло емотиван када сам чуо да ћу је добити &#8211; рекао је Лопез примајући награду</p>
<p>&#8211; Сигуран сам да ћу Серхију Лопезу понудити улогу у неком оф својих будућих филмова, па ће његов живот бити још луђи &#8211; додао је Кустурица.</p>
<p>&#8211; Нисте свесни шта све ово и ви сами значи за мене &#8211; узвратио је Лопез.</p>
<p>Након филма, биће одржана радионица са глумцима овог остварења.</p>
<p><iframe loading="lazy" title="KUSTENDORF SERHIJU LOPEZU NAGRADA ZA BUDUĆE FILMOVE" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/IETnjiq41eI?start=261&#038;feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-serhiju-lopezu-nagrada-za-buduce-filmove/">КУСТЕНДОРФ: Серхију Лопезу &#8222;Награда за будуће филмове&#8220; (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ШТИМАЦ: Велика је част примити награду од Кустурице</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/stimac-velika-je-cast-primiti-nagradu-od-kusturice/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 12 Jan 2019 16:30:07 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Славко Штимац]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98815</guid>

					<description><![CDATA[<p>Славко Штимац је овогодишњи лауреат награде за будуће филмове која му је синоћ додељена на отварању 12. филмског и музичког фестивала Кустендорф. Награђени глумац који се доказао на филмском платну још од малих ногу, у изјави за Спутњик није порекао могућност да ће поново заиграти у неком филму Емира Кустурице, али је и истакао колики [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/stimac-velika-je-cast-primiti-nagradu-od-kusturice/">ШТИМАЦ: Велика је част примити награду од Кустурице</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98816" aria-describedby="caption-attachment-98816" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-98816" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-750x406.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-300x162.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-768x415.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98816" class="wp-caption-text">Славко Штимац (Фото: Sputnik)</figcaption></figure>
<p>Славко Штимац је овогодишњи лауреат награде за будуће филмове која му је синоћ додељена на отварању 12. филмског и музичког фестивала Кустендорф.</p>
<p>Награђени глумац који се доказао на филмском платну још од малих ногу, у изјави за Спутњик није порекао могућност да ће поново заиграти у неком филму Емира Кустурице, али је и истакао колики значај за њега има пристигло признање.</p>
<p>&#8222;Дуго сам на филму, био сам јако мали кад сам први пут стао испред камере, може се рећи да сам одрастао на филму. То је мој свет, моја породица. Велика је част када оваква награда долази од некога ко је доказани мајстор свог заната — од Емира Кустурице. Самим тим је велико задовољство&#8220;, рекао је Штимац за Спутњик.</p>
<p>На питање с којим је великаном југословенског глумишта пронашао најбољи заједнички језик у кадру, &#8222;чудо од детета&#8220; одговара да их је било много.</p>
<p>&#8222;Слободан Алигрудић ми је можда био најјачи партнер током моје младости. У филму &#8222;Сјећаш ли се Доли Бел&#8220; смо оживљавали однос оца и сина и то је некако увек посебно. Он је био маестралан. Емотивно доживим те наше заједничке сцене сваки пут кад их погледам&#8220;.    </p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/stimac-velika-je-cast-primiti-nagradu-od-kusturice/">ШТИМАЦ: Велика је част примити награду од Кустурице</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СВЕТЛО СА МЕЋАВНИКА: У Дрвенграду вечерас свечано отворен 12. Кустендорф (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/svetlo-sa-mecavnika-u-drvengradu-veceras-svecano-otvoren-12-kustendorf-video/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 11 Jan 2019 21:33:40 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Емир Кустурица]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98788</guid>

					<description><![CDATA[<p>Вечерас је у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у биоскопу &#8222;Проклета авлија&#8220; отворен 12. Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф који ће трајати до 16. јануара. Овогодишњи фестивал одржава се у организацији продукцијске куће &#8222;Раста интернешнел&#8220; и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и групе ТНСО. Након перформанса четворо уметника из групе [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/svetlo-sa-mecavnika-u-drvengradu-veceras-svecano-otvoren-12-kustendorf-video/">СВЕТЛО СА МЕЋАВНИКА: У Дрвенграду вечерас свечано отворен 12. Кустендорф (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98789" aria-describedby="caption-attachment-98789" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-98789" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-1024x576.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf.jpg 1280w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98789" class="wp-caption-text">Фото: З. Шапоњић</figcaption></figure>
<p>Вечерас је у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у биоскопу &#8222;Проклета авлија&#8220; отворен 12. Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф који ће трајати до 16. јануара.</p>
<p>Овогодишњи фестивал одржава се у организацији продукцијске куће &#8222;Раста интернешнел&#8220; и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и групе ТНСО.</p>
<p>Након перформанса четворо уметника из групе &#8222;Циркус сфера&#8220;, а уз пратњу дела ТНСО, присутни су имали прилику да погледају два кратка филма &#8211;<br />
&#8222;Два човека са ормаром&#8220; Романа Поланског и &#8222;Канцеларија&#8220; Кшиштофа Кишловског које су ова два велика редитеља снимала док су били студенти пољске Националне филмске школе из Лођа.</p>
<figure id="attachment_98792" aria-describedby="caption-attachment-98792" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-4-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-98792" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-4-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-4-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-4-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-4-1024x576.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-4.jpg 1280w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98792" class="wp-caption-text">Фото: З. Шапоњић</figcaption></figure>
<p>&#8211; Ушли смо у 12. годину и ја нисам знао како да почнем овај говор. Да кажем да филм достиже свој зенит, нећу да вас лажем. Зенит је досегао седамдесетих док сам ја био студент. Нетачно би било и рећи да филма више нема. Ако кажем да филм тражи свој пут, личило би на тражење Бога, а има оних који желе да га убију. Можда би требало кукати над редитељским занатом. Можда би требало рећи да у овом послу има много будала, али није моје да одређујем ко је будала, а ко не &#8211; рекао је Кустурица.</p>
<p>&#8211; Могао бих на овом месту окривити Холивуд, а имам шта да кажем на ту тему, али нећу, јер имам меру. Запрепастио сам се ушавши у кућу свог пријатеља чије дете на Гуглу скролује филмове и не зна који да гледа, па би у будућнисти могли да се тренирају људи који би тражили те филмове. Помогло би ако бих узвикнуо &#8222;Филм је мртав &#8211; живео филм&#8220; пошто је филм абдицирао и препустио све дигиталној слици.</p>
<figure id="attachment_98791" aria-describedby="caption-attachment-98791" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-3-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-98791" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-3-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-3-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-3-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-3-1024x576.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-3.jpg 1280w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98791" class="wp-caption-text">Фото: З. Шапоњић</figcaption></figure>
<p>Пошто су већ убили Бога, направили су електронску слику, а то је оно чему се сви крећу. Људи иду електронској слици, као што су некад ишли Светом Тројству. Уместо да иду Богу, они иду себи и мноштву властитих слика које постају, свака за себе, део неке идолатријске пропаганде. Ако бих се дотакао историје, рекао бих да наши историјски филмови изгледају као свечане академије, али нећу, јер и свака будала зна да прављење филма није исто као правити водоскок или ријалити.<br />
Могао бих рећи да филмови настају из амбијента. Он не може да настане ако у комуни не постоје услови за то. Можда је било боље почети са идејом да је филм побегао на телевизију. Како је филм увек био на телевизији, не мође се рећи да је побегао. Филм се сакрио у рекламама. Филм је извукао свој нови језик из динамике где се нешто рекламира. Можда је било боље почети са идејом да је филм као море, али пошто Србија нема море, то је онда тешко. Србија има реке и језера, па тамо постоје мрестилишта. Можда бих могао рећи да сам и ја риба, али да много причам. Разлог за ћутање рибе је њена супериорност. Велико је питање зашто риба ћути &#8211; она ћути зато што јој је све јасно &#8211; речи су Емира Кустурице.</p>
<p>&#8211; Овај фестивал остаје веран томе да се животне утопије претварају у реалност и да је памет младих и старих свето јединство, а добри филмови ће бити као победничке заставе које ће убрзати рад нашег срца. Можда је тако требало да почнем &#8211; казао је прослављени редитељ.</p>
<figure id="attachment_98790" aria-describedby="caption-attachment-98790" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-2-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-98790" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-2-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-2-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-2-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-2-1024x576.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Otvoren-12-Kustendorf-2.jpg 1280w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98790" class="wp-caption-text">Фото: З. Шапоњић</figcaption></figure>
<p>Затим је Емир Кустурица реч препустио министру културе Владану Вукосављевићу. </p>
<p>&#8211; Тешко је почети после оваквог увода. Овде је присутна атмосфера креативности и надахнућа која све људе доводи на ово место. Сан сваког села је да постане главни град, али десило се да једно село већ 12 година постаје престоница филмске уметности у целом свету &#8211; рекао је овом приликом Владан Вукосављевић.</p>
<p>&#8211; Светлост са Мећавника већ 12 година осветљава целу нашу државу, регију и свет уметности и културе. Ако бисмо повукли линије одакле су наши гости долазили овде, нацртали бисмо крвоток једне културе и уметности чије је срце на Мећавнику. Ово је место где се састају студенти из целог света да уче од великих, па велики и значајни могу да виде да њиховим стазама сад долазе млади лавови. Сан је сваког јајета да постане живо биће. Сан сваког лава је да види оне који долазе после њега. Верујем да ће сви великани филмске уметности, а први међу њима Емир Кустурица, као један од лавова, предводити тај чопор који ће моћи да угризе и поједе овај свет баналности и дати снагу филмској индустрији. Емира Кустурицу су живот и уметност су калили али га нису прекалили, па ће он, на радост свих нас, наставити да ради. Желим му успех и да светлост са Мећавника обасјава све око нас и да сваке године све већи број људи долази овде да се зарази вирусом културе и да преноси тај вирус даље како би се од света спасло шта се спасти може &#8211; речи министра културе.</p>
<p>Фестивал је отвореним прогласио велики српски и југословенски глумац Славко Штимац.</p>
<p>Након свечаног отварања, публика је имала прилику да погледа нови филм Емира Кустурице ,,Пепе: Узвишени живот&#8220; који приказује последња два дана председничког мандата бившег председника Уругваја Хозеа Мухике, а након филма, биће уприличена и радионица са Емиром Кустурицом.</p>
<p><iframe loading="lazy" title="Otvoren 12. Kustendorf (1)" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/5J2jDw_MxZg?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p><iframe loading="lazy" title="Otvoren 12. Kustendorf (2)" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/64w6lNYUm2g?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p><iframe loading="lazy" title="Otvoren 12. Kustendorf (3)" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/8mdVyZ5NmHg?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p><iframe loading="lazy" title="Otvoren 12. Kustendorf (4)" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/6z9aS2ECPYQ?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/svetlo-sa-mecavnika-u-drvengradu-veceras-svecano-otvoren-12-kustendorf-video/">СВЕТЛО СА МЕЋАВНИКА: У Дрвенграду вечерас свечано отворен 12. Кустендорф (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТЕНДОРФ: Славку Штимцу &#8222;Награда за будуће филмове&#8220; и овације препуне сале на Мећавнику (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-slavku-stimcu-nagrada-za-buduce-filmove-i-ovacije-prepune-sale-na-mecavniku-video/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 11 Jan 2019 21:23:13 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Славко Штимац]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98787</guid>

					<description><![CDATA[<p>Прослављени српски режисер, идејни творац Дрвенграда и оснивач Кустендорфа, Емир Кустурица уручио је вечерас на Мећавнику, на отварању 12. по реду Кустендорфа &#8222;Награду за будуће филмове&#8220; славном српском и југословенском глумцу Славку Штимцу. Публика у препуној сали на Мећавнику поздравила је Штимца овацијама које су трајале неколико минута. &#8211; Хвала вам. Част ми је. Свима [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-slavku-stimcu-nagrada-za-buduce-filmove-i-ovacije-prepune-sale-na-mecavniku-video/">КУСТЕНДОРФ: Славку Штимцу &#8222;Награда за будуће филмове&#8220; и овације препуне сале на Мећавнику (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98786" aria-describedby="caption-attachment-98786" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-nagrada-Kustendorf-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-98786" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-nagrada-Kustendorf-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-nagrada-Kustendorf-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-nagrada-Kustendorf-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-nagrada-Kustendorf-1024x576.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stimac-nagrada-Kustendorf.jpg 1280w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98786" class="wp-caption-text">Фото: З. Шапоњић</figcaption></figure>
<p>Прослављени српски режисер, идејни творац Дрвенграда и оснивач Кустендорфа, Емир Кустурица уручио је вечерас на Мећавнику, на отварању 12. по реду Кустендорфа &#8222;Награду за будуће филмове&#8220; славном српском и југословенском глумцу Славку Штимцу. Публика у препуној сали на Мећавнику поздравила је Штимца овацијама које су трајале неколико минута.</p>
<p>&#8211; Хвала вам. Част ми је. Свима нама прија када добијемо неко признање, али када оно дође од некога ко је из ваше професије и велики мајстор свог заната, онда је то посебно задовољство. Спремам будуће филмове, а Емиру желим пуно филмова и да овај јединствени фестивал траје &#8211; рекао је Штимац примајући награду.</p>
<p>&#8211; Славко Штимац је јединствена појава у свету филма. Никада и нико толико наш није тако директно изражавао емоцију као Славко и никада нико није говорио језик који комбинује све верзије језика са Балкана. Такав је још био једино Паја Вуисић. Њих двојица изговарају реплике без грешке. Славко виртуозно уноси лакоћу у сваки објектив. Ово је дивна прилика да му захвалим за мноштво филмова и да се надам да ћемо направити још један заједно. Због ових и многих других ствари, честитам му на награди &#8211; рекао је Кустурица</p>
<p>Примајући награду, Славко Штимац захвалио је Кустурици на сарадњи која траје 38 година и наставља се.</p>
<p>Након свечаног отварања, публици је приказан нови филм Емира Кустурице &#8222;Пепе: Узвишени живот&#8220; који приказује последња два дана председничког мандата бившег председника Уругваја Хозеа Мухике, а након филма, биће уприличена и радионица са Емиром Кустурицом.</p>
<p><iframe loading="lazy" title="SLAVKO ŠTIMAC NA KUSTENDORFU: Evociram uspomene, hvala Emiru na nagradi…" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/oy1vyNS1ciQ?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-slavku-stimcu-nagrada-za-buduce-filmove-i-ovacije-prepune-sale-na-mecavniku-video/">КУСТЕНДОРФ: Славку Штимцу &#8222;Награда за будуће филмове&#8220; и овације препуне сале на Мећавнику (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТЕНДОРФ: Хлеб, со и ракија за глумицу Стану Катић (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-hleb-so-i-rakija-za-glumicu-stanu-katic/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 11 Jan 2019 18:28:35 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Стана Катић]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98774</guid>

					<description><![CDATA[<p>Стана Катић, канадско-америчка глумица српског порекла, председник жирија овогодишњег Кустендорфа, стигла је поподне на Мећавник. Глумицу која је рођена у породици исељеника из Далмације, на Мећавнику дочекао је Емир Кустурица. -Ово је моја прва посета Мокрој Гори и Мећавнику. Док сам недавно снимала у Бугарској, желела сам да дођем овде и видим овај град, али, [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-hleb-so-i-rakija-za-glumicu-stanu-katic/">КУСТЕНДОРФ: Хлеб, со и ракија за глумицу Стану Катић (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98775" aria-describedby="caption-attachment-98775" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-1-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" class="size-vijest wp-image-98775" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-1-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98775" class="wp-caption-text">Стана Катић (Фото: Милош Цветковић)</figcaption></figure>
<p>Стана Катић, канадско-америчка глумица српског порекла, председник жирија овогодишњег Кустендорфа, стигла је поподне на Мећавник. Глумицу која је рођена у породици исељеника из Далмације, на Мећавнику дочекао је Емир Кустурица.</p>
<p>-Ово је моја прва посета Мокрој Гори и Мећавнику. Док сам недавно снимала у Бугарској, желела сам да дођем овде и видим овај град, али, то није било могуће &#8211; рекал је глумица а онда од новинара затражила тренутак предаха да проба чувену медовачу која се служи на Мећавнику.</p>
<figure id="attachment_98776" aria-describedby="caption-attachment-98776" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-2-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" class="size-vijest wp-image-98776" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-2.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-2-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98776" class="wp-caption-text">Стана Катић (Фото: Милош Цветковић)</figcaption></figure>
<p>-Отворена сам за рад али и за уживање на овако лепом месту. Трудићу се да критеријуме оцењивања филмова усагласим са осталим члановима жирија. Чула сам је овде добра забава, једва чекам да заиграм, али биће идоста посла &#8211; рекла је глумица. </p>
<figure id="attachment_98777" aria-describedby="caption-attachment-98777" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-3-750x495.jpg" alt="" width="750" height="495" class="size-vijest wp-image-98777" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-3.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Stana-Katic-3-300x198.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98777" class="wp-caption-text">Стана Катић (Фото: Милош Цветковић)</figcaption></figure>
<p>Стана Каић рођена је у канадском граду Хамилтону, у породици исељеника из Далмације. Студирала је на Универзитету у Торонту и у Позоришној школи универзитета Депол у Чикагу, а глумачке технике усавршавала је и код Милтона Кацеласа, при позоришту на Беверли Хилсу. Почетак њене каријере филмске глумице обележиле су улоге у филмовима као што су Дух (2008) Френка Милера, ансамбл драма Празник љубави (2007) и Зрно утехе (2008) који је итерација једне од најдуговечнијих филмских франшиза. Истовремено, Стана је започела и каријеру телевизијске глумице епизодним улогама у серијама као што су Прљава значка и Алијас. Убрзо је добила и главну улогу у веома гледаној серији Касл где је током девет сезона играла главну женску улогу. На филму је потом играла у два филма браће Полиш, у дискретној посвети француском новом таласу Само за љубавнике (2011), као и у адаптацији романа Џека Керуака Биг Сур (2013). Након роле у филму снимљеном по роману Фјодора Достојевског Двојник (2013), Стана Катић играла је главне улоге у филмовима Рандеву (2017) и Изгубљени у Фиренци (2016). Главну улогу у телевизијској серији У одсуству наставиће да игра и у 2019. години, пошто је најављено емитовање друге сезоне те серије. Стана Катић је 2008. године основала продукцијску кућу Сине Тиморе Продуцтионс. Улоге на филму и телевизији донеле су јој десет номинација и седам награда. Живи у Лос Анђелесу.</p>
<p><iframe loading="lazy" title="Dolazak Stane Katić na otvaranje 12  KUSTENDORF FESTIVALA" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/l78ePmTfMLY?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-hleb-so-i-rakija-za-glumicu-stanu-katic/">КУСТЕНДОРФ: Хлеб, со и ракија за глумицу Стану Катић (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СЛАВКО ШТИМАЦ НА КУСТЕНДОРФУ: Евоцирам успомене, хвала Емиру на награди… (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/slavko-stimac-na-kustendorfu-evociram-uspomene-hvala-emiru-na-nagradi-video/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 11 Jan 2019 15:51:27 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Славко Штимац]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98767</guid>

					<description><![CDATA[<p>Славни српски и југословенски глумац Славко Штимац гост је овогодишњег &#8222;Кустендорфа&#8220; где ће из руку Емира Кустурице примити &#8222;Награду за будуће филмове&#8220;. Штимац је данас поподне дочекан на Мећавнику хлебом и сољу, а новинарима је признао да у Дрвенграду и Мокрој Гори где је са Кустурицом годину дана снимао филм &#8222;Живот је чудо&#8220; сада &#8211; [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/slavko-stimac-na-kustendorfu-evociram-uspomene-hvala-emiru-na-nagradi-video/">СЛАВКО ШТИМАЦ НА КУСТЕНДОРФУ: Евоцирам успомене, хвала Емиру на награди… (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98768" aria-describedby="caption-attachment-98768" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Slavko-Stimac-750x481.jpg" alt="" width="750" height="481" class="size-vijest wp-image-98768" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Slavko-Stimac-750x481.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Slavko-Stimac-300x192.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Slavko-Stimac-768x492.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Slavko-Stimac-1024x657.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Slavko-Stimac.jpg 1123w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98768" class="wp-caption-text">Славко Штимац (Фото: З. Шапоњић)</figcaption></figure>
<p>Славни српски и југословенски глумац Славко Штимац гост је овогодишњег &#8222;Кустендорфа&#8220; где ће из руку Емира Кустурице примити &#8222;Награду за будуће филмове&#8220;. </p>
<p>Штимац је данас поподне дочекан на Мећавнику хлебом и сољу, а новинарима је признао да у Дрвенграду и Мокрој Гори где је са Кустурицом годину дана снимао филм &#8222;Живот је чудо&#8220; сада &#8211; евоцира успомене. </p>
<p>-Провео сам овде годину дана, и тада је, ја сам сведок, настала идеја да овде на овом месту настане овај град. Хвала Емиру на овој части коју ми је учинио &#8211; рекао је Штимац данас на Мећавнику.</p>
<p>На питање новинара колика је за њега одговорност да прими &#8222;награду за будуће филмове&#8220;, Штимац је одговорио да му је та одговорност &#8222;веома драга&#8220;.</p>
<p>-То је најбоља награда. Снимаћу, снимаћу… Кад питате глумца који му је филм најдржаи увек следи дипломатски одговор &#8211; онај следећи. Леп је назив за ту награду &#8211; речи су Штимца.</p>
<p>На питање  колико је Кустурица важан у његовој каријери, Штимац каже. </p>
<p>-Ми се знамо из младићких дана. Осамдесете смо снимали филм &#8222;Сјећаш ли се Доли Бел&#8220;, то је било пре скоро 40 године, то су озбиљне године. Емир је, нећи рећи ништа ново,  велики мајстор, велики професиоалац, скенира ствари невероватно, као микроскоп је, шта он мисли о мени он зна, Јако ми је важно ово признање, хвала му, важно је што долази из бранше &#8211; каже Штимац. </p>
<p>На овогодишњем Кустендорфу биће приказани филмови &#8222;Сјећаш ли се Доли Бел&#8220; и &#8222;Вук самотњак&#8220;. Новинари су Штимца питали са каквим осећањем гледа своје старе филмове:</p>
<p>-Већ сам се навикао Просто не знам ни да опишем своје осећање када гледам своје старе филмове. Необично је, давно је било… Сада гледате себе кад сте имали 11  или 19 година. Некадузбиљиво, а некад вам се просто не гледа &#8211; каже Штимац. </p>
<p><iframe loading="lazy" title="SLAVKO ŠTIMAC NA KUSTENDORFU: Evociram uspomene, hvala Emiru na nagradi…" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/PvoMFmqUC4o?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/slavko-stimac-na-kustendorfu-evociram-uspomene-hvala-emiru-na-nagradi-video/">СЛАВКО ШТИМАЦ НА КУСТЕНДОРФУ: Евоцирам успомене, хвала Емиру на награди… (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>МИНИСТАР ВУКОСАВЉЕВИЋ НА МЕЋАВНИКУ: Ових дана, ово мало место центар је филмске уметности у свету! (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/ministar-vukosavljevic-na-mecavniku-ovih-dana-ovo-malo-mesto-centar-je-filmske-umetnosti-u-svetu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 11 Jan 2019 14:40:03 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Владан Вукосављевић]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98765</guid>

					<description><![CDATA[<p>Министар културе и информисања у Влади Србије Владан Вукосављевић стигао је поподне на Мећавник где ће вечерас са Емиром Кустурицом отворити 12. по реду Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф. Министра Вукосављевића на Мећавнику дочекао је оснивач фестивала Емир Кустурица, а Вукосављевић је затим, по традицији, угошћен хлебом и сољу. &#8211; Министарство културе са великим [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/ministar-vukosavljevic-na-mecavniku-ovih-dana-ovo-malo-mesto-centar-je-filmske-umetnosti-u-svetu/">МИНИСТАР ВУКОСАВЉЕВИЋ НА МЕЋАВНИКУ: Ових дана, ово мало место центар је филмске уметности у свету! (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98764" aria-describedby="caption-attachment-98764" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-2-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-98764" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-2-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-2-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-2-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-2-1024x576.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-2.jpg 1280w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98764" class="wp-caption-text">Фото: З. Шапоњић</figcaption></figure>
<p>Министар културе и информисања у Влади Србије Владан Вукосављевић стигао је поподне на Мећавник где ће вечерас са Емиром Кустурицом отворити 12. по реду Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф. Министра Вукосављевића на Мећавнику дочекао је оснивач фестивала Емир Кустурица, а Вукосављевић је затим, по традицији, угошћен хлебом и сољу. </p>
<p><iframe loading="lazy" title="KUSTENDORF - Ministar Vladan Vukosavljević stigao na Mećavnik" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/AaxnzR6vjVY?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>&#8211; Министарство културе са великим задовољством подржава рад, постојање и деловање овог фесивала.  Ми мислимо да је ово једна од најзначајнијих манифестација културе током године у Србији. Овај фестивал је значајан зато што ставља Србију на светску мапу догађаја из области културе. Уз значајна имена филма овде су и млади људи са различитих меридијана. Овде се размењују искуства, стичу познанства. Ово је лабораторија духа и креативности и уметничке инспирације првог реда. Уметнички фестивал Кустендорф на Мећавнику је догађај прве категорије  и мени је драго да Министарство својим учешћем даје симболички допринос. Ових дана на Мећавнику ће бити најзначајнији ставараоци филма, било физички, било кроз своје филмове, ретроспективе. На овај начин се улаже у будућност не само филмске уметности. Ових дана ово мало место центар је филмске уметности у свету &#8211; рекао је министар Вукосављевић данас по доласку на Мећавник. </p>
<p><iframe loading="lazy" title="KUSTENDORF - Ministar Vladan Vukosavljević stigao na Mećavnik (2)" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/qPflV7k2PIY?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/ministar-vukosavljevic-na-mecavniku-ovih-dana-ovo-malo-mesto-centar-je-filmske-umetnosti-u-svetu/">МИНИСТАР ВУКОСАВЉЕВИЋ НА МЕЋАВНИКУ: Ових дана, ово мало место центар је филмске уметности у свету! (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТУРИЦА: И Путин ће једног дана доћи на Мећавник!</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kusturica-i-putin-ce-jednog-dana-doci-na-mecavnik/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 11 Jan 2019 14:28:09 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Емир Кустурица]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=98762</guid>

					<description><![CDATA[<p>Мећавник је већ данас поподне почео да живи ритмом Кустендорфа. Оснивач Фестивала Емир Кустурица, у одличној форми, на главном тргу Мећавника, испред цркве, већ од поднева дочекивао је госте а новинарима је открио да ће се идућег четвртка у Београду вероватно сусрести са председником Русије Владимиром Путином, а на питање представника седме силе хоће ли [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kusturica-i-putin-ce-jednog-dana-doci-na-mecavnik/">КУСТУРИЦА: И Путин ће једног дана доћи на Мећавник!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_98763" aria-describedby="caption-attachment-98763" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-1-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-98763" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-1-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-1-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-1-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-1-1024x576.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2019/01/Pocinje-Kustendorf-12-1.jpg 1280w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-98763" class="wp-caption-text">Фото: З. Шапоњић</figcaption></figure>
<p>Мећавник је већ данас поподне почео да живи ритмом Кустендорфа. Оснивач Фестивала Емир Кустурица, у одличној форми, на главном тргу Мећавника, испред цркве, већ од поднева дочекивао је госте а новинарима је открио да ће се идућег четвртка у Београду вероватно сусрести са председником Русије Владимиром Путином, а на питање представника седме силе хоће ли Путина позвати на Мећавник, Професор је одговорио: </p>
<p>&#8211; Доћи ће и Путин једног дана на Мећавник!</p>
<p>Пред пут у Кину где ускоро почиње рад на свом новом филму и где ће одржати неколико концерата, Кустурица је јуче на Мећанику говорио колико му је важан Кустендорф: </p>
<p>&#8211; Важно је да је Мувимејкер овај фестивал ставио на листу најбољих на свету, где се најбољи не мере градацијом него различитошћу. И то није случајно. Ми младе ауторе овде дочекујемо широм отворених руку. Истина је да је 10-15 аутора већ Кустендроф унело у своју референцу и да им је та референца помогла приликом добијања средстава. Утолико је ово утопијско село које је овде направљено посвећено млађима. Ово је 12  фестивал и имам велики проблем како да вечерас почнем говор, направићу га тако да га из више покушаја почнем и на крају нећу успети &#8211; каже Кустурица.</p>
<p><iframe loading="lazy" title="KUSTURICA: Važno je da je Muvimejker ovaj festival stavio na listu najboljih na svetu" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/HpZPkd0wdoA?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kusturica-i-putin-ce-jednog-dana-doci-na-mecavnik/">КУСТУРИЦА: И Путин ће једног дана доћи на Мећавник!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ПЕТАР ПЕЦА ПОПОВИЋ: Емиру Кустурици верујете чак и кад пева, а то је велико откриће ове године на Кустендорфу!</title>
		<link>https://iskra.co/kultura/intervju-iskre-petar-peca-popovic-emiru-kusturici-verujete-cak-i-kad-peva-a-to-je-veliko-otkrice-ove-godine-na-kustendorfu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 24 Jan 2018 10:24:21 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Интервју]]></category>
		<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Петар Пеца Поповић]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83735</guid>

					<description><![CDATA[<p>&#8211; Сасвим је природно што Емир Кустурица, који је човек ренесансних интересовања, није могао да одвоји, ово претпостављам, значај филма и музике у свом животу, а заправо се филм и музика преплићу. То је нешто важно што допуњује фестивал. Могу вам рећи да би многи музички фестивали волели да су имали програм какав је имао [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/kultura/intervju-iskre-petar-peca-popovic-emiru-kusturici-verujete-cak-i-kad-peva-a-to-je-veliko-otkrice-ove-godine-na-kustendorfu/">ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ПЕТАР ПЕЦА ПОПОВИЋ: Емиру Кустурици верујете чак и кад пева, а то је велико откриће ове године на Кустендорфу!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83736" aria-describedby="caption-attachment-83736" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-83736" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/aKUST9131-1920x1280-750x494.jpg" alt="" width="750" height="494" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/aKUST9131-1920x1280.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/aKUST9131-1920x1280-300x198.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83736" class="wp-caption-text">(Петар Пеца Поповић) Фото: kustendorf-filmandmusicfestival.org</figcaption></figure>
<p><b>&#8211; Сасвим је природно што Емир Кустурица, који је човек ренесансних интересовања, није могао да одвоји, ово претпостављам, значај филма и музике у свом животу, а заправо се филм и музика преплићу. То је нешто важно што допуњује фестивал. Могу вам рећи да би многи музички фестивали волели да су имали програм какав је имао Кустендорф.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Ово у ексклузивном интервју „Искри“ каже Петар Пеца Поповић, чувени  рок критичар, новинар и књижевник, са којим смо разговарали током 11. Кустендорфа који је у недељу завршена на Мећавнику. </span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Како вам се чине филмови који се приказују у оквиру такмичарског програма овогодишњег Кустендорфа и има ли филм на коме да остане?</span></p>
<p><b>Знајући да је у понуди било на хиљаде филмова, затим је селекциона комисија одабрала 640 и о њима причала, а да је у конкуренцију ушао 21 филм, онда можете да замислите каква је то жудња да се ти филмови прикажу. Ово је један од ретких фестивала у свету где су млади аутори у фокусу. Лично мислим да је, због наведеног броја, победио сваки филм који је ушао у званични такмичарски програм.</b></p>
<p><b>Добити награду је питање укуса различитих људи. Не заборавите, имате професора из Француске, професора из Енглеске и професора из Шведске. Свако од њих, кад види прву сцену из филма, одмах зна одакле је шта преузето. Ко добије награду на фестивалу, улази у свет филма и пружа му се велика шанса. За десет година, од ових такмичара, имаћемо бар пет освајача свих великих светских награда, и то је огроман успех.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Упутите нас у значај оних који су наступали у музичком програму фестивала.</span></p>
<p><b>Филм и музика су највећи феномени у култури двадесетог века. Филму припада крчење стазе кроз прву половину двадесетог века. Прво неми филм, па звучни филм 1927. године, а рокенрол је преузео много тога из филма и пронео то до краја двадесетог века. Сасвим је природно што Емир Кустурица, који је човек ренесансних интересовања, није могао да одвоји, ово претпостављам, значај филма и музике у свом животу, а заправо се филм и музика преплићу. То је нешто важно што допуњује фестивал. Могу вам рећи да би многи музички фестивали волели да су имали програм какав је имао Кустендорф. Друга ствар, симболично, фестивал је отворен са Геријем Лукасом који је озвучио неми филм из 1924. године. Дакле, 94 године касније, неко је озвучио филм за који је оригиналну музику написао Ерик Сати, велики француски композитор са краја 19. и почетка 20. века. С обзиром на то да ми не знамо ту музику, Гери је одмах видео филм и свирао своје, што је феноменално, јер он толике године касније показује синергију и смисао читања старог филма на нови начин. Сигуран сам да је то свима било узбудљиво. Сам тај чин озвучавања немог филма је ужасно тежак задатак. Имали смо срећу да је овде био Гери Лукас, један од најинтересантнијих музичара на америчкој сцени.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Смемо ли тврдити да су Емир Кустурица и његов бенд један од ретких доказа да панк и виртуозност ипак иду заједно, упркос чувеној предрасуди?</span></p>
<p><b>Наравно, али не би било поштено рећи само панк, јер оно што заступа Но Смокинг Оркестар, то су све оне вредности које заправо Кустурица носи кроз своју поетику. То значи – радост, тугу, отвореност различитим искуствима, културама, традицијама, географијама. Начин на који он панк, без страха, меша са различитим искуствима и културама је нешто што јесте неодољивост на музичкој сцени, и то не само на овим просторима. То што он ради је више препознато у свету него овде. Велико је задовољство видети и чути свих ових година колико се они у ствари мењају, али једна константа остаје, а то је енергија и то је бескомпромисно и без страха улажење у музичко искуство, и то се чује и види.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Како сте га доживели као певача?</span></p>
<p><b>Откако се он латио микрофона, то све другачије звучи, и то је део онога што сам рекао да се они стално мењају. Потпуно је други доживљај када пева класичан певач, да то тако назовемо, а другачије када пева аутор, јер аутор зна шта је хтео када је писао песму. Емиру Кустурици верујете чак и кад пева, а то је велико откриће ове године на Кустендорфу.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Човек сте који је пропутовао свет и присуствовао бројним фестивалима. Колико је Кустендорф другачији од осталих?</span></p>
<p><b>Да се не лажемо, највећа предност Кустендорфа је у томе што, када дођете на њега, тешко можете да одете, не само тог дана, него генерално сте опседнути њим. Тешко је из овог бајковитог света вратити се у обичан свет. У обичном свету ви немате три велика светска редитеља, једног који је добио Златну палму у Кану, другог који је пре три године добио Оскара и једног који је узео све што филмска уметност признаје као трофеје, да буду отворени, дружељубиви и да се не устежу да испричају, не само о својим квалитетима, него и о својим манама и то поделе са свима онима који тек улазе у филм. Овде није у питању само то што ће их видети, већ они имају прилику да поразговарају са најеминентнијим ствараоцима филма који без стида, без комплекса деле своја искуства. Онај ко је ушао у свет филма као аутор, а боји се реакција и суда, после прича ових редитеља, своје незнање гаји на нови начин. На овај начин он обогати своје сазнање чињеницом да неки од великих редитеља нешто не зна.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Сорентино је рекао да паметни редитељи не користе музику у својим филмовима, али да он није толико паметан. Шта то он налази у музици, песми, што ти „паметнији“ не налазе?</span></p>
<p><b>Не заборавите да је Спрингстин рекао да више научи од песме која траје три минута, него од свог целокупног школовања. Нама су песме промениле живот, није нама политика променила живот. Политика се труди да нам промени живот. Наш живот одређују песме. Ми из песама, звука, из неког стиха узимамо гесло за остатак живота, узимамо мисао која нам не дозвољава да спавамо, узимамо мисао која нас нагони да будемо другачији људи него што смо били док нисмо чули то и у томе лежи смисао праве поетике. Важна је једино порука!</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Каква је музичка индустрија данас и колико уметници успевају да одрже пажњу оних који их слушају?</span></p>
<p><b>Кустурица је у Београду рекао једну веома интересантну ствар, а то је да ће се убудуће све више ићи на филмске пројекције као на оперу. Опера је била велика уметност 19. века, филм је велика уметност 20. века, али откако су интернет и телевизија преузели форсирање телевизијских серија, људи су нагло изгубили концентрацију за тридесет минута садржаја, а не за два сата. Некада је одлазак на оперу био најважнија ствар на свету. Мислим да Куста управо тако прави филмове – као да је то најважнија ствар на свету. Друго, каква је то музика данас у свету кад толики број њих на концерте долази са додатном опремом, са компјутерима. Тако данас имате један чудан, ретуширан свет. Имате свет који није реалан у којем је све пластичним операцијама измењено. Данашња музика постоји са разним протезама. Замислите како би данас звучао Хендрикс. Поставите та питања. Гледао сам Пинк Флојд 1967. године када их је било четворо и фантастично су звучали, а данас има више људи иза бине и више миксета и компјутера него што можете да замислите. Џими Хендрикс је свирао то што је свирао без помоћи иједног музичара са стране и било какве технологије. Он узме гитару и промени свет. Данашња велика имена своје песме, које су снимили на својим компјутерима, које су навежбале са бројним музичарима, свирају само одређене песме из свог репертоара. Ако промене листу песама, пада цео систем. Ми живимо у фотошопираном свету, а у њему је и музика фотошопирана, да се не лажемо. Ова савремена музика није истинита. Истине су данас сасвим другачије. Е зато одете и слушате Бруса Спрингстина или неки бенд у блуз клубу и увидите да нема преваре и да је оно што се свира оно право. Човекова основна потреба је да чује изворност. Ми смо од ње одсечени. Ако имате ПР службе које преправљају речи својих налогодаваца, ако имате компјутере које преправљају ваш изглед чинећи вас мршавијим и лепшим, ако имате програм преко којег свако ко не зна да пева постаје певач, а ко не зна да свира постаје свирач, какав је онда то свет? Некада је све било у оригиналу. Видело се, кроз ваш рад, који страх хоћете да превазиђете, који сан желите да остварите, за коју ствар сте хтели да покажете да има смисла и значило је да прича коју желите да испричате вреди и да треба да је чују остали. Бојим се да долази свет који губи потребу за истином, јер ако лаже председник Америке, зашто не би лагао и клинац у својој соби који не зна да свира, али има компјутер којим ће изгледати као да зна.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Можете ли навести неке песме које су се прославиле уз помоћ филмова?</span></p>
<p><b>Не заборавите да је Ђорђе Марјановић захваљујући филму ушао у наше животе 1959. када је снимио „Звиждук у осам“. Не заборавите да је „Девојко мала“ исто тако песма из филма. Не заборавите „Ђелем, ђелем“. Саша Петровић је једну песму ставио у пет филмова! Када је објављен „Титаник“, уз њега се продавао албум музике из филма, и то само четири песме. Дискографска кућа је знала да ће филм повући продају. Од „Грознице суботње вечери“ и осталих, па овамо, увиђате колики је значај музике. У нашој земљи, на срећу, су се у то упетљали Зоран Симјановић, који је прво био рокер, а онда је постао композитор филмске музике, онда имате Бату Ковача и многе друге који су својим делима променили перцепцију и значај музике у домаћем филму. Замислите само филмове Емира Кустурице без музике!</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Управо Емирови филмови нас доводе до питања шта мислите о музици Стрибора Кустурице и њему као бубњару и композитору?</span></p>
<p><b>Не могу да причам много о њему као композитору ван филма, јер сам ја слушао његову музику која се нашла у два велика филма. Сигурно је да без Стриборове музике не можемо замислити те Емирове филмове. Дивно је што је од једног дечка, којег се сећам од времена када је почео да свира бубњеве, постао композитор. Имао је срећу да одраста у друштву многих великих уметника и нека не чуди што је израстао у уметника. Имате оца који сину даје слике, а син за њих прави музику. За мене је то заиста дивно. Још боље је што из тога настаде озбиљна музика.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Где је српска рокенрол музика данас и шта јој се дешава?</span></p>
<p><b>Постоји податак да је 2017. година једина година у историји музике од друге половине 20. века и прве половине 21. века да рокенрол музика није најважнија на свету! Тек је на четвртом месту. Имате реп, па нови ритам и блуз, затим латино музику, а тек онда рокенрол. То се никад није десило, али увек имате неког клинца негде у свету који мисли да својојм гитаром и песмом може променити своју улицу, школу или свет, и то је оно што је дивно. Као што је рокенрол или панк мењао вокабулар 50-их, 60-их и 70-их година 20. века, сада је реп променио језик, и то не само енглески. Реп је увео нову лексику. Врло је значајно ово поменути. Рокенрол је згубио значај и тржиште није заинтересовано за њега, па је тешко продати рокенрол. Видео сам на последњем албуму „Партибрејкерса“ да се може купити на само седам места у Србији, па можете замислити докле смо дошли. С друге стране, уколико данас урадите нешто добро, одмах се у целом свету, захваљујући интернету, зна за то. Знате, кад Бајага пева „горе од Аљаске до Аустралије“, то је истина. Може свуда да иде и пева нашима и понеком странцу. Имате феномен Кустурице и његовог бенда који свирају на најчуднијим местима на свету и онда људи кажу да је то захваљујући нашим избеглицама који живе по целом свету. Нема наших избеглица у Сеулу, нема у Владивостоку, нема у Буенос Ајресу. Нема толико Срба у Мексику, па да се деси да читави градови лудују уз Но Смокинг Оркестра. Свет је уморан од једноличног звука и отворен је да чује музику земаља које не познаје. Како другачије објаснити да Дивна Љубојевић има два пута по осам хиљада људи на концерту у Санкт Петербургу? Она је 14 албума објавила прво у иностранству, па онда у Србији. Онда имате феномен Амире Медуњанин којој Њујорк Тајмс посвети већи простор него било којем политичару из Србије икада. Прошле године је њен албум „Дамар“ на светској листи етно албума проглашен за четрнаести. Више албуми немају тираже, али концерти имају.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Ко је из Србије, што се тиче рокенрола, остварио највећи домет у свету, односно, ко је из Србије важан за светску музичку баштину у овом жанру?</span></p>
<p><b>Чорбини и Бајагини текстови би, када би били преведени на енглески, били веома важни. Мислим да је Душков текст „Шта би дао да си на мом месту“ један од најважнијих текстова на свету. Душко Трифуновић има 432 отпевана текста, а од тога само један наручен! А тек Арсенова, Балашевићева, Бајагићева и Џонијева поетика&#8230; То су писмени текстови, док су песме са почетка Битлса и Стонса чисте бесмислице.</b> <b>Данас су постали важни политика и спорт и због тога ми не видимо домете наших музичара у свету, иако политика уопште и није важна.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Узела је маха тврдња да је рок музика антирелигијска. Наравно, не слажем се са тим, али ме интересује можете ли нам ви рећи нешто о томе?</span></p>
<p><b>Не видим зашто је то питање толико важно. Мислим да у свакој уметности има више религиозности, можда је боље рећи духовности, него што заступа било која црква. Права уметност долази из духовности.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Који је Кустуричин филм, по вашем мишљењу, најбоље украшен музиком?</span></p>
<p><b>Када у свету причате о Емиру Кустурици, имате три филма – „Дом за вешање“, „Подземље“ и „Црна мачка, бели мачор“. У та три филма морате тражити по чему је он у свету познат. Свет није довољно упознат са филмом „Живот је чудо“, или са филмом „На млечном путу“ који тек треба да се открива. То је процес. Не заборавите да је филм „Црна мачка, бели мачор“ приказиван 13 година у Шпанији, а разлог мора бити и музика, док се на шпанском говорном подручју приказује и данас.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Ако је музика живот, а и живот је музика, која би песма певала причу о вашем животу?</span></p>
<p><b>Филм „Заробљено време“ који направио Милан Никодијевић, а у којем сам ја главни јунак, завршава се песмом „За који живот треба да се родим?“. Ову песму некако сматрам том једном која највише одговара мом животу. Као да ме Дадо Топић питао шта да напише. Тако исто песма Џонија Штулића „Пит и то је Америка“ као да је песма о животу мог деде који је у Чикагу ложио високе пећи и после две године се вратио да проси моју бабу, а једино што је донео из Америке било је бело одело за свадбу. Није знао ни речи енглеског.</b></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Можете ли нам рећи више о филму „Заробљено време“?</span></p>
<div class="mceTemp"></div>
<p><b>Милан Никодијевић је професор режије на факултету уметности у Новом Саду и он је пре три и по године пожелео да путујемо просторима бивше Југославије и разговарамо са мојим друговима. Снимљено је 112 сати материјала, са музичарима, спортистима, књижевницима. Нисам знао да је његова намера да направи road movie и он је изабрао 35 људи који се налазе у филму. Филм је добио награду на фестивалу у Шибенику, а приказиван је и у Торонту, Ванкуверу, Београду, Загребу, Новом Саду и скоро свуда је пола сале плакало на крају филма. Биће приказан и као серија од шест епизода у којима ће бити приказани сви који су снимани. Сад ће бити приказан у Торонту на „Crossroads“ фестивалу.</b></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/kultura/intervju-iskre-petar-peca-popovic-emiru-kusturici-verujete-cak-i-kad-peva-a-to-je-veliko-otkrice-ove-godine-na-kustendorfu/">ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ПЕТАР ПЕЦА ПОПОВИЋ: Емиру Кустурици верујете чак и кад пева, а то је велико откриће ове године на Кустендорфу!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТУРИЦА У РАЗГОВОРУ ЗА ТАНЈУГ: Води се разумна спољна политика наслеђена од Тита</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/kusturica-u-razgovoru-za-tanjug-vodi-se-razumna-spoljna-politika-nasledjena-od-tita/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 23 Jan 2018 17:19:04 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Емир Кустурица]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83701</guid>

					<description><![CDATA[<p>Прослављени редитељ Емир Кустурица полаже велике наде да ће велики аутори, али и млади ствараоци, попут аутора који су се окупили и ове године, по једанаести пут, на Међународном филмском и музички фестивал &#8222;Кустендорф&#8220; у Дрвенграду, спасити филм који прети, како каже, да постане елитна уметност за одабране. Прослављени редитељ једнако тако верује и у [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/kusturica-u-razgovoru-za-tanjug-vodi-se-razumna-spoljna-politika-nasledjena-od-tita/">КУСТУРИЦА У РАЗГОВОРУ ЗА ТАНЈУГ: Води се разумна спољна политика наслеђена од Тита</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83702" aria-describedby="caption-attachment-83702" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kusturica-2-750x483.jpg" alt="" width="750" height="483" class="size-vijest wp-image-83702" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kusturica-2.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kusturica-2-300x193.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83702" class="wp-caption-text">Емир Кустурица (Фото: Танјуг)</figcaption></figure>
<p>Прослављени редитељ Емир Кустурица полаже велике наде да ће велики аутори, али и млади ствараоци, попут аутора који су се окупили и ове године, по једанаести пут, на Међународном филмском и музички фестивал &#8222;Кустендорф&#8220; у Дрвенграду, спасити филм који прети, како каже, да постане елитна уметност за одабране.</p>
<p>Прослављени редитељ једнако тако верује и у будућност Србије у којој се, како запажа, тренутно води једна разумна спољна политика, &#8222;наслеђена од Тита&#8220;.</p>
<p>&#8222;Ми немамо други избор, само је питање да се светосавска идеја &#8211; ни Исток ни Запад, превише не претвори у &#8211; и Исток и Запад, а ми смо све ближе томе. Међутим, то је једна болест која је захватила свет, где се посебности поништавају у име општости&#8220;, истиче он у разговору за Танјуг.</p>
<p>Није сигуран, како додаје, да ти процеси у конфронтацији светских сила неће бити заустављени и преусмерени у бољем правцу, у правцу заштите идентитета и заштите културе у којој смо укорењени.</p>
<p>&#8222;Сукоби који овде настају не настају због тога што постоје културе које су компатибилне, него као последица чињенице да ми заправи на Балкану гајимо љубав према мржњи. У Србији је још понајбоље, али они мањи то инструментализују и од тога праве политику&#8220;, сматра Кустурица.</p>
<p>На питање да ли српски народ може да сачува свој идентитет у ери глобализма и наметања туђег, Кустурица подсећа на крај Андрићевог романа &#8222;На Дрини ћуприја&#8220;:</p>
<p>&#8222;Задужбинар се пење уз брдо, а људи су пуни идеја о промени у Првом светском рату где неминовност промене стиже. Тај човек трчи уз брдо и на крају издишући представи свет дефинитивно пораженог феудализма. Српски народ ту победу је изводио неколико пута и увек бивао спречаван од великих сила&#8220;, каже Кустурица.</p>
<p>Он скреће пажњу да се методи уништавања користе од прве појаве Наполеона до Аустроугарске, од прве забране ћирилице, коју је увео аустријски цар за време Метерниха, па до данас.</p>
<p>Али, он верује у људе који живе у Србији и у идеју о опстанку, која је, каже, уграђена у националну свест.</p>
<p>&#8222;Мислим да постоји наслеђе идеја опстанка које се унутар нашег националног корпуса супростављају, али, на крају, оне долазе на дневни ред у сваку кућу, на сваку славу и на сваки догађај који прави заправо трансфер у будућност. Утолико ја верујем у нашу будућност&#8220;, нагласио је Кустурица.</p>
<p>Примећује, ипак, да је амбијент у коме живимо деструисан притиском на људске животе који су свакодневни и релативно успешни.</p>
<p>&#8222;Од свега се највише развија и дугитализује оружје, оно постаје све софистицираније и та туча између Американаца, Руса и Кинеза је заправо све угрејанија и може да доведе до судњег дана&#8220;, каже он.</p>
<p>У парку природе Мокра Гора, за који са поносом истиче да није &#8222;објекат дивљег капиталистичког духа експлоатације&#8220; и да је &#8222;успорио утицај новца и капитализма&#8220;, Кустурица скреће пажњу на опасност од либералног капитализама који настао као најбољи модел за егоистичног човека.</p>
<p>&#8220; Финансијски капитал држи се у малом броју руку и врти се од руке до руке великих фараона који стоје иза мултинационалних компанија, а они су део војно-индустријског комплекса који у свету производи ратове&#8220;, сматра Кустурица.</p>
<p>Он каже да се од 1945. године та тенденција не зауставља и непрестано буди рат као једну не само материјалну него и психолошку категорију, која врти капитал, профит у једну кружницу у којој ми живимо.</p>
<p>Кустурица примећује и уврежено мишљење да они који држе до идентитета нису за мир, а за мир су они који су као плаћени од невладиних организација да се баве миром, корупцијом.</p>
<p>&#8222;Они траже нешто што би требало констатно да нас узнемирује и да нам ствара утисак да је једино глобализам заправо срећа што је обрнуто од стварности, јер човек може да схвати одмах да је сваки премаз на хамбургеру заправо отров, а да је оригинална пљескавица са луком много бољи производ, а да не говорим о парадајзу који, када треба да га произведемо у 100 милијарди тона, не може да буде укусан и добар за човека&#8220;, рекао је Кустурица.</p>
<p>Он тренутно пише своју трећу књигу и каже да ће она бити основа за сценарио за филм који ће снимати у Кини.</p>
<p>&#8222;То је универзална прича о љубави и моралној дилеми у којој преовладава дух доброг човека и његово разрачунавање са злим које се појави на путу. Разрешење те моралне дилеме је главна тема и главно искодиште књиге и касније филма&#8220;, објаснио је редитељ.</p>
<p>Након филма &#8222;На млечном путу&#8220;, љубавне драме која се одиграва у атмосфери рата, Кустурица за нову причу инспирацју црпи из руске литературе спајајући у једној особи ликове Достојевског &#8211; Мишкина (&#8222;Идиот&#8220;) и Раскољникова (&#8222;Злочин и казна&#8220;).</p>
<p>&#8222;Они одговарају данашњици исто као Скорсезеов јунак седамдесетих година. Кина је у једном страшном надимању, прогресу који незаустављиво иде на врх света, притом у тим породицама морају да се дешавају такве ствари које ја желим да откријем својом књигом&#8220;, рекао је Кустурица.</p>
<p>На питање како се осећа као аутор пред неизвесном будућношћу филма, Кустурица каже да покреће прозивођну органског сока и као што је производио филмове органски, до краја ће то да ради на исти начин, дуго и тешко.</p>
<p>&#8222;Моја посвећеност филму као уметности ће остати до краја мој главни задатак. Филм има огромну шансу да се спасе кроз моћ и одржање снажне идеје &#8220;млади аутори&#8220;&#8220;, нагласио је оснивач &#8222;Кустендорфа&#8220;, &#8222;Бољшој фестивала&#8220; и &#8222;Јесењег позоришног фестивала&#8220; чији је главни фокус на младим ствараоцима.</p>
<p>&#8222;Утолико верујем да ће филм бити с једне стране елитна уметност, а на другим програмима ће моћи да се гледа као масовна&#8220;, закључио је признати редитељ, који планира и снимање серије у Енглеској. </p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/kusturica-u-razgovoru-za-tanjug-vodi-se-razumna-spoljna-politika-nasledjena-od-tita/">КУСТУРИЦА У РАЗГОВОРУ ЗА ТАНЈУГ: Води се разумна спољна политика наслеђена од Тита</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТУРИЦА: На Мећавник су увек долазили људи којима је људска идеја већа од самог човека, а једнако важна као и људски живот!</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kusturica-na-mecavnik-su-uvek-dolazili-ljudi-kojima-je-ljudska-ideja-veca-od-samog-coveka-a-jednako-vazna-kao-i-ljudski-zivot/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 22 Jan 2018 09:06:11 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Емир Кустурица]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83648</guid>

					<description><![CDATA[<p>Редитељ Емир Кустурица је пре 11 година покренуо фестивал Кустендорф са жељом да се на њему укрштају мишљења и идеје великана светског филма и младих људи на почетку своје пловидбе водама седме уметности. А шта мисли о модерним трендовима у свету филма открио је у интервјуу за Б92.нет… Са прослављеним синеастом разговарали смо управо о тој идеји, [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kusturica-na-mecavnik-su-uvek-dolazili-ljudi-kojima-je-ljudska-ideja-veca-od-samog-coveka-a-jednako-vazna-kao-i-ljudski-zivot/">КУСТУРИЦА: На Мећавник су увек долазили људи којима је људска идеја већа од самог човека, а једнако важна као и људски живот!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83463" aria-describedby="caption-attachment-83463" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-83463" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4607-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4607.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4607-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83463" class="wp-caption-text">Емир Кустурица (Фото: С. Гарић)</figcaption></figure>
<p>Редитељ <strong>Емир Кустурица</strong> је пре 11 година покренуо фестивал Кустендорф са жељом да се на њему укрштају мишљења и идеје великана светског филма и младих људи на почетку своје пловидбе водама седме уметности. А шта мисли о модерним трендовима у свету филма открио је у интервјуу за Б92.нет…</p>
<p>Са прослављеним синеастом разговарали смо управо о тој идеји, али и о мерењу времена филмском траком, биоскопу као месту ритуала, негативностима мејнстрима, „нетфликсима“ као филмској реалности данашњег времена и идеалима из дела Достојевског.</p>
<p><strong><em>Много младих људи из света филма посећивало је Мећавник за последњих 10 година Кустендорфа. Да ли се и колико њих до сада приближило филмским великанима због којих су и долазили?</em></strong></p>
<p>„То питање нас води, рецимо, у сферу воћарства. Да ли је упутно да се проба тегла која је направљена и стоји у неком шпајзу, хлади се, јер још увек није дошло пролеће. И кад узмеш ону кајсију која је претворена у слатко, осећаш се к’о да лебдиш. Тако је исто и са овим филмовима. Прво, овај простор је дефинисан недостатком симптома савременог света. Овде се дође у реконструкцију једног села које нигде овакво није постојало, јер је станиште динарске куће подразумевало пет, шест кућа, а овде је практично симулиран Ефесус, град у Турској, у коме је рођена Милетска фолозофска школа и који је, отприлике, ове површине“, каже Кустурица у разговору за Б92.</p>
<p>„Дакле, кад се овде дође ти немаш ниједан утисак о томе да живиш у времену у коме су напућене усне и затегнута лица у фотошоповима бег од стварности и где се, заправо, фикција, по некој идеји друштва спектакла, како га је одредио један француски писац, све одвија у тој фикцији произведеној да човека одврати од његове природе и његове суштине. Овде је све обрнуто. Овде је, заправо, прво гравитационо постављена та главна пројекција, која има високу резолуцију и добар квалитет звука, што није карактеристика наших фестивала. Онда се ту стекну сви који ту треба да буду. Ту нема нико ко не треба. Односно, Мећавник никада није привлачио ни велике криминалце са златним ланцима, нити су ту биле старлете. Ту су увек долазили људи који се, некако, уклопе у концепт у коме је људска идеја већа од самог човека, а једнако важна као и људски живот.“</p>
<p><em><strong>Кажете да „време мерите филмском траком, уназад“. Кроз разговор са младим филмским ствараоцима, који у Дрвенграду разматрају идеје о будућој сарадњи, закључио сам да они данашње дигиталне техничке могућности које су им на располагању, сматрају неопходним, док на Вас гледају као на филмски узор.</strong></em></p>
<p>„То је свуда у свету, само није код нас јер су на ФДУ учили људе да не треба да раде филмове какве радим ја. Прве две године они су имали забрану са ФДУ-а да долазе овде, онда су волшебно се окренули. Зашто то говорим? Зато што је врло важно да се светски рецепти кинематографије примењују, а не уско гледање на филм. Да ли је то америчка Б продукција, па сте имали 10 година професоре који су учили студенте да се скраћено изражавају и да верују у тај скраћени, крими, израз. Овде је то поље раширено и овде, уистину, влада закон интернационалности. Зато што је интернационалност судбина човечанства. Овде су сви дочекани са набољом намером и упаво узори, о којима говорите, су заправо данас расточени и све их је мање. Време, о коме сам ја говорио, је време Антонионија, Бергмана, Роселинија, Де Сике, америчких редитеља, Артура Пена… Све је то негде стало осамдесетих година. А то само говори да је тај центар светског идеализма, што је био Холивуд негде тамо до седамдесетих година, заправо доживљава своју супротност, и он постаје као негативно одређење.“</p>
<p>„Курс који заузимају млади људи који овде дођу, а они су већ изабрани по укусу који одстрањује негативност тог мејнстрима за кога ја мислим, нажалост, да никада неће бити побеђен, зато што ће технолошки процес да изведе филм на потпуно други колосек. Филм ће све мање да буде средство које обједињује људе у катарзичним моментима на великом екрану. Гледајући филм заједно – филм постаје стварно већи од живота, како је тврђено у Холивуду. А данас је све мањи и мањи, јер су то простори у којима се једу хамбургери, телефонира, праве селфији и гласно прича. Али филм ће да се, управо захваљујући снази тих младих људи избори кроз тражење алтеративних путева и већ постојећих комуникација које иду од мобилних телефона, до тих ‘нетфликса’ и чуда, који су већ нанели штету филму. Али, теба бити оптимиста и треба веровати да управо ти млади људи, не само ови који дођу овде, него они који су заражени том врстом филма, да ће они, заправо, да пренесу нас и направе неки догађај којим ће да изведу неку тиху револуцију и упуте нас на стварну људску драму и на што вреди у људском животу и што је транспоновано филмском траком.“</p>
<p><em><strong>А могу ли ти „Нетфликси“ и сличне ствари макар делом да послуже као оружје за остварење тога?</strong></em></p>
<p>„Тешко, зато што Нетликс затвара простор. Нетфликс, прво, тржишно делује. Он за седам долара човеку да да види колико год може да види филмова у месец дана. А један ритуални излазак у биоскоп који може да се претвори у љубавну причу, који може да буде и тренутак скривања од неког рата који долази, или било шта друго, он ће имати све мање шансе. Али не треба бити песимиста. Углавом, то ће се исецкати на милион нових виђења филма у коме ће, опет, своје место имати, веће него што сад има, филм који је паметан, а није глуп.“</p>
<p><em><strong>Прошле године сте најавили сте свој нови филм, који ћете снимати у Кини. Докле сте стигли са тим?</strong></em></p>
<p>„Ја пишем роман, кинески роман, који је садржан из идеала литературе Фјодора Михајловича Достојевског. Дакле, ја стварам лик од кнеза Мишкина и Раскољникова. То ће бити један човек, у овом случају. Морална дилема коју он треба да разреши је, такође, дилема Достојевског. Реч је о једном човеку чија ћерка расте, а он упада у невоље тог раног каптализма. Односно, у транзицији у којој се налази Кина, у том силном обрту који производи људске драме, где у једном тренутку тај човек бива изложен питању, кад више не може да враћа зеленашу лову, он га упути на његову ћерку и предложи му да његова ћерка буде, заправо, враћање дуга том богатом човеку“, закључује Емир Кустурица у разговору за Б92.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kusturica-na-mecavnik-su-uvek-dolazili-ljudi-kojima-je-ljudska-ideja-veca-od-samog-coveka-a-jednako-vazna-kao-i-ljudski-zivot/">КУСТУРИЦА: На Мећавник су увек долазили људи којима је људска идеја већа од самог човека, а једнако важна као и људски живот!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НА МЕЋАВНИКУ СВЕЧАНО ЗАТВОРЕН 11. КУСТЕНДОРФ: Овације и награда за Александра Берчека, признања најбољим филмовима</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/na-mecavniku-svecano-zatvoren-11-kustendorf-ovacije-i-nagrada-za-aleksandra-berceka-priznanja-najboljim-filmovima/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 21 Jan 2018 21:50:59 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83616</guid>

					<description><![CDATA[<p>Овацијама глумачком великану Александру Берчеку, доделом награда, уз помало сете, много радости и енергије, уз довиђења до идућег Кустендорфа, у  биоскопу „Проклета авлија&#8220; вечерас је свечано затворен 11. Кустендорф филм фестивал. Свечаност је почела кадровима улога Александра Берчека, из много његових незборавних филмова, а публика у препуној фестивалској сали глумачког великана поздравила је на ногама [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/na-mecavniku-svecano-zatvoren-11-kustendorf-ovacije-i-nagrada-za-aleksandra-berceka-priznanja-najboljim-filmovima/">НА МЕЋАВНИКУ СВЕЧАНО ЗАТВОРЕН 11. КУСТЕНДОРФ: Овације и награда за Александра Берчека, признања најбољим филмовима</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83617" aria-describedby="caption-attachment-83617" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-83617 size-vijest" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek01-750x528.jpg" alt="" width="750" height="528" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek01.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek01-300x211.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83617" class="wp-caption-text">Александар Берчек и Емир Кустурица (фото: Д. Карадаревић)</figcaption></figure>
<p>Овацијама глумачком великану Александру Берчеку, доделом награда, уз помало сете, много радости и енергије, уз довиђења до идућег Кустендорфа, у  биоскопу „Проклета авлија&#8220; вечерас је свечано затворен 11. Кустендорф филм фестивал.</p>
<p>Свечаност је почела кадровима улога Александра Берчека, из много његових незборавних филмова, а публика у препуној фестивалској сали глумачког великана поздравила је на ногама – овацијама, вишеминутним аплаузом&#8230;  Српску глумачку легенду, Емир Кустурица затим је наградио признањем за будуће стваралаштво која се од ове године зове „Дрво живота“.</p>
<p>&#8211; Дружио сам се са Берчеком у време кад је показивао особине бизнисмена. Путујући по свету и кад сам срео Марлона Бранда, он се понашао као Берчек &#8211; није причао о ономе што најбоље ради. Он је у стању да уради оно што неко не може ни да замисли. Огромно је задовољство што вечерас могу да доделим награду за будуће стваралаштво која се зове &#8216;Дрво живота&#8217;. Честитамо! – поздравио је Берчека Емир Кустурица додељујући му награду.</p>
<figure id="attachment_83621" aria-describedby="caption-attachment-83621" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-83621 size-vijest" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/Nagradjeni-na-Kustrendorfusrebrno-jaje-Sameh-Alazlatno-Rakan-Mayasibronzano-Nikola-Vucinic-750x534.jpg" alt="" width="750" height="534" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/Nagradjeni-na-Kustrendorfusrebrno-jaje-Sameh-Alazlatno-Rakan-Mayasibronzano-Nikola-Vucinic.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/Nagradjeni-na-Kustrendorfusrebrno-jaje-Sameh-Alazlatno-Rakan-Mayasibronzano-Nikola-Vucinic-300x214.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83621" class="wp-caption-text">(фото: Д. Карадаревић)</figcaption></figure>
<p>Кад су се аплаузи стишали, Берчек се захвалио на награди:</p>
<p>&#8211; Сад живим у једном селу на Фрушкој Гори и бавим се обликовањем дрвета. Овоме што је мој велики пријатељ, редитељ и градитељ рекао немам ништа да додам, већ потврђујем све што је рекао. С обзиром на то да је ово награда за будуће филмове, професоре, редитељу и градитељу, памет у главу – рекао је Берчек.</p>
<p>Након доделе награде публика је имала прилику да ужива у наступу културно-уметничког друштва које је изводило традиционалне српске песме и игре. Једна од кореографија изведена је уз композицију Стрибора Кустурице.</p>
<figure id="attachment_83619" aria-describedby="caption-attachment-83619" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-83619 size-vijest" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek03-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek03.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek03-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83619" class="wp-caption-text">(фото: Д. Карадаревић)</figcaption></figure>
<p>Прву награду Кустендорфа „Златно јаје“ добио је Ракан Мајаси за филм „Бомбона, „Сребрно јаје“ Самех Алаа за филм „Петнаест“ а „Бронзано јаје“ Никола Вучинић за филм „Лумпен“. Награду „Вилко Филач“ добио је Пјотр Јанушкијевич а посебно признање жирија  Русланд.</p>
<p>Фестивал је завршен речима Емира Кустурице:</p>
<figure id="attachment_83620" aria-describedby="caption-attachment-83620" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-83620 size-vijest" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek04-750x472.jpg" alt="" width="750" height="472" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek04.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek04-300x189.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83620" class="wp-caption-text">Александар Берчек и Емир Кустурица (фото: Д. Карадаревић)</figcaption></figure>
<p>&#8211; Фестивал је откључан непостојећим филмом. Филм Мајаковског и Љиље Брик је био катапулт за овај фестивал. Проглашавам фестивал затвореним!</p>
<p>Довиђења до 12. Кустендорфа.</p>
<figure id="attachment_83618" aria-describedby="caption-attachment-83618" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-83618 size-vijest" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek02-750x452.jpg" alt="" width="750" height="452" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek02.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek02-300x181.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83618" class="wp-caption-text">Александар Берчек (фото: Д. Карадаревић)</figcaption></figure>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/na-mecavniku-svecano-zatvoren-11-kustendorf-ovacije-i-nagrada-za-aleksandra-berceka-priznanja-najboljim-filmovima/">НА МЕЋАВНИКУ СВЕЧАНО ЗАТВОРЕН 11. КУСТЕНДОРФ: Овације и награда за Александра Берчека, признања најбољим филмовима</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>АЛЕКСАНДАР БЕРЧЕК НА КУСТЕНДОРФУ: Нека свако своје вуче. Ја сам своје истерао!</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/aleksandar-bercek-na-kustendorfu-neka-svako-svoje-vuce-ja-sam-svoje-isterao/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 21 Jan 2018 19:26:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Александар Берчек]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83607</guid>

					<description><![CDATA[<p>Александар Берчек стигао је последњег дана по снежној мећави на Кустендорф, где ће му вечерас на затварању фестивала бити уручена награда за будуће филмове Дрво живота. Глумац је био добро расположен, али није имао посебан савет за младе колеге које желе да имају каријеру као његову. &#8222;Не бих ником то пожелео. Нека свако своје вуче. [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/aleksandar-bercek-na-kustendorfu-neka-svako-svoje-vuce-ja-sam-svoje-isterao/">АЛЕКСАНДАР БЕРЧЕК НА КУСТЕНДОРФУ: Нека свако своје вуче. Ја сам своје истерао!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83608" aria-describedby="caption-attachment-83608" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-na-kustndorfu-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" class="size-vijest wp-image-83608" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-na-kustndorfu-750x500.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-na-kustndorfu-300x200.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-na-kustndorfu-768x511.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-na-kustndorfu.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83608" class="wp-caption-text">Александар Берчек (Фото: Курир)</figcaption></figure>
<p>Александар Берчек стигао је последњег дана по снежној мећави на Кустендорф, где ће му вечерас на затварању фестивала бити уручена награда за будуће филмове Дрво живота.</p>
<p>Глумац је био добро расположен, али није имао посебан савет за младе колеге које желе да имају каријеру као његову.</p>
<p>&#8222;Не бих ником то пожелео. Нека свако своје вуче. Ја сам своје истерао&#8220;, додао је Берчек.</p>
<p>Кустурица је раније рекао да његов гост нема лоше улоге ни филма, као ни Сорентино. Памтимо га као Мишка из &#8222;Ко то тамо пева&#8220;, Љупчета из &#8222;Специјалног васпитања&#8220;, алкохолом анестезираног професора књижевности Ђоке Вискија из &#8222;Мајстори, мајстори&#8220; или у главу удареног студента медицине Слободана Милошевића у &#8222;Дечко који обећава&#8220;.</p>
<p>&#8222;Улога Слободана је довољна. Остало ћемо лако&#8220;, рекао Берчек, који је био близак пријатељ с председником Слободаном Милошевићем.</p>
<p>Он је последње снимио &#8222;Кругове&#8220; Срдана Голубовића, и то пре пет година.</p>
<p>&#8222;Нема ме зато што нема добрих филмова&#8220;, поручио глумац, кога ћемо гледати од јесени у трилеру &#8222;Јужни ветар&#8220;.</p>
<p>Под кишобранима који су га сакрили од вејавице, најјаче од почетка фестивала, Берчек је рекао да није припремио говор за вечерас када ће му бити уручена награда за будуће филмове.</p>
<p>&#8222;Видећу са господином професором (Кустурица) шта ће да ми каже. Можда ће нешто да промени. Хвала вам пуно. Нисам спреман, нису ми рекли да ћете бити овде. Иначе бих се спремио, прочитао бих нешто&#8220;, закључио је глумац. </p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/aleksandar-bercek-na-kustendorfu-neka-svako-svoje-vuce-ja-sam-svoje-isterao/">АЛЕКСАНДАР БЕРЧЕК НА КУСТЕНДОРФУ: Нека свако своје вуче. Ја сам своје истерао!</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>МЕЋАВНИК: Промовисана монографија &#8222;Парк природе Шарган &#8211; Мокра Гора&#8220;</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/mecavnik-promovisana-monografija-park-prirode-sargan-mokra-gora/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 21 Jan 2018 19:18:32 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Мокра Гора]]></category>
		<category><![CDATA[Парк природе]]></category>
		<category><![CDATA[Шарган]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83603</guid>

					<description><![CDATA[<p>На Мећавнику у Мокрој Гори, у оквиру Међународног филмског фестивала &#8222;Кустендорф&#8220; вечерас је промовисана монографија &#8222;Парк природе Шарган-Мокра Гора&#8220;, коју су припремила 22 аутора из Србије. Уредник и један од аутора монографије Миливоје Крвавац рекао је Срни да је ријеч о капиталном штиву које садржи око 250 страна, те додао да су аутори еколози, биолози, [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/mecavnik-promovisana-monografija-park-prirode-sargan-mokra-gora/">МЕЋАВНИК: Промовисана монографија &#8222;Парк природе Шарган &#8211; Мокра Гора&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83604" aria-describedby="caption-attachment-83604" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kust-750x554.jpg" alt="" width="750" height="554" class="size-vijest wp-image-83604" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kust.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kust-300x222.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83604" class="wp-caption-text">Мокра Гора &#8211; промовисана монографија &#8222;Парк природе Шарган-Мокра Гора&#8220; (Фото: РТРС/СРНА)</figcaption></figure>
<p>На Мећавнику у Мокрој Гори, у оквиру Међународног филмског фестивала &#8222;Кустендорф&#8220; вечерас је промовисана монографија &#8222;Парк природе Шарган-Мокра Гора&#8220;, коју су припремила 22 аутора из Србије.</p>
<p>Уредник и један од аутора монографије Миливоје Крвавац рекао је Срни да је ријеч о капиталном штиву које садржи око 250 страна, те додао да су аутори еколози, биолози, шумари, географи, геолози и хидролози.</p>
<p>&#8222;Прегледно је приказан комплетан парк, представљене су три зоне заштите. У оквиру парка се налазе примери биодиверзитета, примарна природа која највећим делом није мењана&#8220;, додао је Крвавац.</p>
<p>Он је истакао да је значај монографије велики, да се људима прикажу вредности парка и да увиде да парк природе Мокра Гора није само Дрвенград.</p>
<p>&#8222;Емир Кустурица је желио и на овај начин да прикаже људима Мокру Гору. Његов допринос је био велики зато што је ово подручје заштићено, на начин на који треба да се штити свако друго&#8220;, рекао је Крвавац.</p>
<p>Директор Завода за заштиту природе Србије Александар Драгишић рекао је да је монографија настала вишедеценијским радом и великим трудом стручњака Завода за заштиту природе Србије и експерата и чувара парка природе Мокра Гора.</p>
<p>&#8222;Она садржи потпуни преглед парка Мокра Гора и писана је једноставним речником, који у исто време садржи стручне термине и прилагођен је широј публици&#8220;, истакао је Драгишић.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/mecavnik-promovisana-monografija-park-prirode-sargan-mokra-gora/">МЕЋАВНИК: Промовисана монографија &#8222;Парк природе Шарган &#8211; Мокра Гора&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ФИЛИПИНСКИ РЕДИТЕЉ: Уметници се боје да говоре да не би били убијени</title>
		<link>https://iskra.co/kultura/filipinski-reditelj-umetnici-se-boje-da-govore-da-ne-bi-bili-ubijeni/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 21 Jan 2018 15:54:59 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Паоло Виљалуна]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83601</guid>

					<description><![CDATA[<p>Уметници су у данашњем свету веома важни, јер је потребно да причају приче — биле оне добре или лоше. Другачије не бисмо знали шта се дешава око нас. Приче нам помажу да сачувамо своја друштва, да поделимо мудрост или да постигнемо неку врсту самоостварења, каже у разговору за Спутњик филипински редитељ Паоло Виљалуна. Млади синеаста [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/kultura/filipinski-reditelj-umetnici-se-boje-da-govore-da-ne-bi-bili-ubijeni/">ФИЛИПИНСКИ РЕДИТЕЉ: Уметници се боје да говоре да не би били убијени</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83602" aria-describedby="caption-attachment-83602" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/Viljaluna-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-83602" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/Viljaluna-750x406.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/Viljaluna-300x162.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/Viljaluna-768x415.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/Viljaluna.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83602" class="wp-caption-text">Паоло Виљалуна (Фото: Sputnik/ Александар Милачић)</figcaption></figure>
<p>Уметници су у данашњем свету веома важни, јер је потребно да причају приче — биле оне добре или лоше. Другачије не бисмо знали шта се дешава око нас. Приче нам помажу да сачувамо своја друштва, да поделимо мудрост или да постигнемо неку врсту самоостварења, каже у разговору за Спутњик филипински редитељ Паоло Виљалуна.</p>
<p>Млади синеаста с Филипина један је од гостију 11. „Кустендорфа“, а Емир Кустурица му је један од највећих професионалних узора.</p>
<p>Виљалуна се сматра припадником филипинског новог таласа, који је допринео томе да независни филмови снимљени дигиталном технологијом добију своје место у националној кинематографији и на међународним фестивалима.</p>
<p>На „Кустендорфу“ је приказан Виљалунин филм „Рикша“, друштвена драма у чијем је средишту једна сиромашна филипинска породица. Ово остварење освојило је главну награду на Међународном филмском фестивалу у Шангају.</p>
<p>„Поред тога што је превозно средсво, рикша у мом филму представља дубоку метафору за путовање. Моји јунаци су толико сиромашни да не могу себи да приуште чак ни да купе аутобуску карту. То је најдубља метафора за путовање Филипинаца који су, нажалост, претежно сиромашни. Социјална ситуација у нашој земљи је веома тешка“, прича наш саговорник.</p>
<p><strong><em>Прошле године на Кустендорфу је био Ваш колега, светски признати редитељ Лав Дијаз. То је била још једна прилика да се упознамо с Вашом земљом и културом. Шта је оно што бисте Ви издвојили када је реч о култури Филипина, шта је порука коју желите да пренесете странцима?</em></strong></p>
<p>— Ако говоримо о карактеру Филипинаца, веома смо издржљиви. Стотинама година трпимо угњетавање и то звучи лоше, али због тог угњетавања смо навикли да преживимо. Негативна страна је то што не знамо како да управљамо сами својом државом. Триста година под шпанском владавином, тридесет година под америчком владавином, три године под јапанском… И кад су сви отишли ми смо изгубили способност да преузмемо ствари у своје руке. Сада смо због тога уништена земља. Покушавамо да пронађемо ослонац, а то је посебно тешко под новом администрацијом, јер наш нови вођа тежи томе да буде насилни популиста.</p>
<p><strong><em>А како млади филипински уметници виде политичку ситуацију у својој земљи?</em></strong></p>
<p>— Врло је тешко одговорити на то питање зато што је цела земља политички подељена, имамо проблем с дрогом, нерешена убиства, у исто време имамо вођу који је готово диктатор, али то није одговор на ваше питање. Наши лидери критицизам схватају као насиље, а већина уметника се плаши да ће, ако проговоре, бити убијени или ће им се догодити нешто лоше. Ипак, мислим да ће пре или касније доћи до експлозије и да ће уметници проговорити. Сада је, нажалост, врло мало уметника који смеју да изразе своје ставове. Бићу искрен, сада је већина филмских аутора фокусирана на причање својих прича и заборавља на приче обичног човека и на то да су обични људи жртве онога што се тренутно дешава у друштву. Тешко је, морам вам рећи.</p>
<p><strong><em>Филипини у овом делу света асоцирају на нешто егзотично, занимљиво. Шта је за вас егзотично? Да ли Србију доживљавате као егзотично место?</em></strong></p>
<p>— Био сам у многим земљама и на многим фестивалима… А овде сам доживео нешто посебно и, открићу вам једну тајну — ово је мој први снег! Очаран сам овим окружењем, у којем млади људи, ствараоци и новинари имају могућност да се окупе, да се састану и размењују културу. Помислио сам како бих волео да имамо тако нешто у Манили, да постоји могућност да много стваралаца из других земаља прикаже своје приче. Ово је слободна средина, у којој људи могу да пију и да пуше, и видим да се озбиљно интересујете за филмску уметност. Ми имамо веома строгу забрану пушења, тако да је ово дашак свежег ваздуха, слободе. Културно искуство овде је невероватно, дотиче срце. Биоскоп и култура су тако живи. Живи су и у Манили, али су то локалне манифестације. Ово је међународна манифестација. Остали филмски фестивали су формални, са црвеним тепихом и веома комерцијални. Овај ваш је тако уметнички, с врло неформалном атмосфером, што ми се веома свиђа.</p>
<p><strong><em>Како видите наш свет данас? Проблема је много, у Европи их виде на један начин, у Русији на други, у Америци на трећи… Како ти глобални проблеми изгледају када се посматрају из Вашег дела света?</em></strong></p>
<p>— Као филмски стваралац који посматра савремени свет, не могу ништа да потцењујем или да величам. Можда човечанство пролази кроз неопходну фазу откривања својих вредности. Сви — Русија, Хрватска, Кина — сви имају сопствене проблеме који се дешавају у исто време и сви покушавамо да изађемо на крај с њима како најбоље умемо. Није поштено доносити закључке из даљине, јер ми не знамо контекст ситуације у Русији, Америци… Могу да вам причам о нашем лидеру, али не могу да вам пренесем контекст онога што се дешава у нашој земљи зато што би то било само моје мишљење. Оно што се дешава у свету је као филозофско клатно, на којем смо у једном моменту сви либерални и све је добро, а кад се оно заљуља на другу страну, суочимо се с тамом и с глобалном борбом. Свако од нас функционише најбоље што уме. Зато су приче толико важне, зато филмски ствараоци треба да буду критичнији. Уметници су у данашњем свету веома важни, јер је потребно да причају приче — биле оне добре или лоше. Другачије не бисмо знали шта се дешава.</p>
<p><strong><em>Да, у модерном свету, с једне стране, постоји технолошки напредак, интернет и доста се прича о проблемима који произилазе из промена које они доносе друштву, у смислу отуђивања, преокретања система вредности, неке врсте заглупљивања… С друге стране, Ви говорите о сиромаштву, о преживљавању, а то су истински проблеми.</em></strong></p>
<p>— Интернет је проблем земаља развијеног света, дилема средње класе. Сиромашни људи једноставно немају интернет… Не знам ко управља овим светом, али знам да је важно да забележимо све могуће приче — приче о средњој класи, о вишој класи, и приче о сиротињи. Важно је да њихове приче буду испричане. Џоан Дидион, мој омиљени писац, једном приликом је рекла да сви ми причамо приче како бисмо живели. Приче су тако моћне. Од настанка човечанства причали смо приче цртежима, усменом митологијом, биоскопима. Значајну улогу у причању прича заузимају и медији. Ако ништа друго, то нам помаже да сачувамо своја друштва, да поделимо мудрост или да постигнемо неку врсту самоостварења.</p>
<p><strong><em>Снимили сте у својој земљи документарни филм </em></strong><strong><em>„</em></strong><strong><em>Сторyлине</em></strong><strong>“ </strong><strong><em>(Прича), који је померио границе када је реч о стандардима овог жанра у филипинској кинематографији. Неко га је описао као </em></strong><strong><em>„</em></strong><strong><em>забаву која уједа</em></strong><strong>“</strong><strong><em>. По чему се овај документарац разликује од онога што раде Ваше колеге на Филипинима?</em></strong></p>
<p>— То је документарац о стварним људима. У Манили већина документараца има домаћина наратора, а ми смо урадили документарни филм без наратора, у коме ликови сами причају своју причу. То је новина за Филипинце, тако да је већина одушевљена тиме, па смо освојили доста награда. Фокусирао сам се на обичне људе. Већина документараца код нас је о славним личностима или о политичарима. На обичне људе се у мојој земљи гледа као на проблем, а не као на људе са сопственим причама, који се свакодневно боре да преживе, а који су, заправо, најинспиративнији. Већина филмских стваралаца у Манили, укључујући мене, долази из сиромашних средина и упозната је са свакодневном борбом и преживљавањем.</p>
<p><strong><em>Шта ће бити ваш следећи пројекат?</em></strong></p>
<p>— Постоји филм филипинске продукције који је снимљен пре 40 година. Класичан филм једног од наших највећих редитеља Лина Броке. Глумац из тог филма и носилац ауторских права позвао ме је да снимамо наставак. Оригинална верзија је филм о граду под Маркосом, првим диктатором Маниле. Управо пролазимо кроз другачију диктаторску фазу и правимо филм о томе како град реагује на ново друштвено окружење. Филм није политички обојен. Заправо је опсервација како политичке одлуке наших вођа утичу на обичног човека.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/kultura/filipinski-reditelj-umetnici-se-boje-da-govore-da-ne-bi-bili-ubijeni/">ФИЛИПИНСКИ РЕДИТЕЉ: Уметници се боје да говоре да не би били убијени</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТЕНДОРФ 2018: Стигао Александар Берчек</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-2018-stigao-aleksandar-bercek/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 21 Jan 2018 15:42:28 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Александар Берчек]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83595</guid>

					<description><![CDATA[<p>На Мећавник је данас после подне стигао и славни српски глумац Александар Берчек. У оквиру Кустендорф филм фестивала, приказано је неколико филмова у којима је Берчек остварио веома запажене улоге. Његово присуство на 11. по реду Кустендорфу значи много свима који прате српску кинематографију и заокружује овогодишњи списак великана који су били гости овог фестивала.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-2018-stigao-aleksandar-bercek/">КУСТЕНДОРФ 2018: Стигао Александар Берчек</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83596" aria-describedby="caption-attachment-83596" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-83596" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek-1024x576.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/bercek.jpg 1920w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83596" class="wp-caption-text">Александар Берчек (фото: kustendorf-filmandmusicfestival.org)</figcaption></figure>
<p>На Мећавник је данас после подне стигао и славни српски глумац Александар Берчек. У оквиру Кустендорф филм фестивала, приказано је неколико филмова у којима је Берчек остварио веома запажене улоге. </p>
<p>Његово присуство на 11. по реду Кустендорфу значи много свима који прате српску кинематографију и заокружује овогодишњи списак великана који су били гости овог фестивала.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-2018-stigao-aleksandar-bercek/">КУСТЕНДОРФ 2018: Стигао Александар Берчек</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ВЕЧЕРАС СЕ ЗАВРШАВА КУСТЕНДОРФ: Свечана церемонија затварања у 21 час</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/veceras-se-zavrsava-kustendorf-svecana-ceremonija-zatvaranja-u-21-cas/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ружић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 21 Jan 2018 15:40:28 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83594</guid>

					<description><![CDATA[<p>Вечерас се завршава 11. по реду Кустендорф филм фестивал. Свечана церемонија затварања биће уприличена у 21 час у биоскопу „Проклета авлија&#8220;. Овом приликом биће додељене награде онима чији су се филмови показали најбољим у оквиру такмичарског програма.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/veceras-se-zavrsava-kustendorf-svecana-ceremonija-zatvaranja-u-21-cas/">ВЕЧЕРАС СЕ ЗАВРШАВА КУСТЕНДОРФ: Свечана церемонија затварања у 21 час</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83380" aria-describedby="caption-attachment-83380" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" class="size-vijest wp-image-83380" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83380" class="wp-caption-text">Мећавник (Фото: РТРС)</figcaption></figure>
<p>Вечерас се завршава 11. по реду Кустендорф филм фестивал. Свечана церемонија затварања биће уприличена у 21 час у биоскопу „Проклета авлија&#8220;. Овом приликом биће додељене награде онима чији су се филмови показали најбољим у оквиру такмичарског програма.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/veceras-se-zavrsava-kustendorf-svecana-ceremonija-zatvaranja-u-21-cas/">ВЕЧЕРАС СЕ ЗАВРШАВА КУСТЕНДОРФ: Свечана церемонија затварања у 21 час</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>РАДИОНИЦА СА ПАОЛОМ ВИЉАЛУНОМ: Породица подстиче вољу за животом</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/radionica-sa-paolom-viljalunom-porodica-podstice-volju-za-zivotom/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 20 Jan 2018 11:54:56 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Паоло Виљалуна]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83537</guid>

					<description><![CDATA[<p>Четвртог дана Фестивала присутни су имали прилику да гледају филм Рикша, филипинског режисера Паола Виљалуне и да учествују у радионици са режисером. Добитник Златног пехара на 20. међународном филмском фестивалу у Шангају, Виљалуна је део такозваног филипинског новог таласа, незваничног филмског покрета насталог почетком двехиљадитих. Иако формално није реч о покрету, број независних филмова и [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/radionica-sa-paolom-viljalunom-porodica-podstice-volju-za-zivotom/">РАДИОНИЦА СА ПАОЛОМ ВИЉАЛУНОМ: Породица подстиче вољу за животом</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83538" aria-describedby="caption-attachment-83538" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-83538" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST6835-1920x1280-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST6835-1920x1280.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST6835-1920x1280-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83538" class="wp-caption-text">Фото: kustendorf-filmandmusicfestival.org</figcaption></figure>
<p><span style="font-weight: 400;">Четвртог дана Фестивала присутни су имали прилику да гледају филм </span><i><span style="font-weight: 400;">Рикша</span></i><span style="font-weight: 400;">, филипинског режисера Паола Виљалуне и да учествују у радионици са режисером.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Добитник Златног пехара на 20. међународном филмском фестивалу у Шангају, Виљалуна је део такозваног </span><i><span style="font-weight: 400;">филипинског новог таласа</span></i><span style="font-weight: 400;">, незваничног филмског покрета насталог почетком двехиљадитих. Иако формално није реч о покрету, број независних филмова и младих режисера који су се у последњих десет година појавили на Филипинима, скренули су пажњу филмског света. Виљалуна наводи појаву дигиталног филма и приступачност дигиталне опреме као узроке који су довели до појаве толиког броја нових филмова и аутора – филм </span><i><span style="font-weight: 400;">Рикша </span></i><span style="font-weight: 400;">снимио је за педесет хиљада еура, у року од десет дана.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Иако су Филипини и раније имали aктивну филмску индустрију, пре појаве дигиталног филма није било толико независних продукција, док данас, тврди Виљалуна, од 150 филмова колико се годишње сними, скоро половина су независне продукције. То је довело до могућности да се направи искорак и праве не само акциони филмови, комедије и романсе, већ и лична, ауторска дела, попут </span><i><span style="font-weight: 400;">Рикше</span></i><span style="font-weight: 400;">. Режисер тврди да на Филипинима ауторски филм има бројну биоскопску публику, заинтересовану за филмове који се баве филипинским карактером, који истражују класу, историју, и религију народа.</span></p>
<p><i><span style="font-weight: 400;">Рикша</span></i><span style="font-weight: 400;"> је филм о сиромашној филипинској породици из Маниле, која одлучује да напусти град и крене у потрагу за бољим животом у провинцији. На путовање крећу у јединој ствари коју поседују – рикши, којом отац породице превози поврће и тако зарађује за живот. Иако огрезли у поражавајуће сиромаштво, Виљалунини ликови у сваком тренутку остају породица и једни у другима налазе вољу за животом.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Режисер истиче како није хтео да прави </span><i><span style="font-weight: 400;">филм за европљане</span></i><span style="font-weight: 400;">, што значи да је сиромаштво само оквир за истраживање филипинског карактера и да је филм, у суштини, морао ићи </span><i><span style="font-weight: 400;">изнад сиромаштва</span></i><span style="font-weight: 400;">, како каже Виљалуна, да би могао ишта аутентично рећи о људима које представља.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400;">Као и Лав Дијаз, који је био прошлогодишњи гост Кустендорфа, и Виљалуна инсистира на филму који доводи у питање филипинско друштво и провоцира могућност промене. Ове провокације нису резултат беса, него долазе искључиво из посвећености коју режисер има према свом окружењу – </span><i><span style="font-weight: 400;">Рикша</span></i><span style="font-weight: 400;"> је велики доказ тога.</span></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/radionica-sa-paolom-viljalunom-porodica-podstice-volju-za-zivotom/">РАДИОНИЦА СА ПАОЛОМ ВИЉАЛУНОМ: Породица подстиче вољу за животом</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТЕНДОРФ 2018: Стигао и Стефан Командарев</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-2018-stigao-i-stefan-komandarev/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 20 Jan 2018 11:47:29 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Емир Кустурица]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Стефан Командарев]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83534</guid>

					<description><![CDATA[<p>Стефан Командарев, режисер из Бугарске допутовао је синоћ на Мећавник. Традиционални дочек са хлебом и сољу уприличио му је сам професор Кустурица. Филм Стефана Командарева Правци, који је премијеру имао у оквиру канског програма Известан поглед, биће приказан данас у 17 часова у биоскопу Проклета авлија у Дрвенграду.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-2018-stigao-i-stefan-komandarev/">КУСТЕНДОРФ 2018: Стигао и Стефан Командарев</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83535" aria-describedby="caption-attachment-83535" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-83535" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST7189-1920x1280-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST7189-1920x1280.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST7189-1920x1280-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83535" class="wp-caption-text">Фото: kustendorf-filmandmusicfestival.org</figcaption></figure>
<p><span style="font-weight: 400;">Стефан Командарев, режисер из Бугарске допутовао је синоћ на Мећавник. </span> <span style="font-weight: 400;">Традиционални дочек са хлебом и сољу уприличио му је сам професор Кустурица. </span> <span style="font-weight: 400;">Филм Стефана Командарева </span><i><span style="font-weight: 400;">Правци, </span></i><span style="font-weight: 400;">који је премијеру имао у оквиру канског програма Известан поглед, биће приказан данас у 17 часова у биоскопу </span><i><span style="font-weight: 400;">Проклета авлија</span></i><span style="font-weight: 400;"> у Дрвенграду.</span></p>
<figure id="attachment_83536" aria-describedby="caption-attachment-83536" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-83536" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST7170-1920x1280-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST7170-1920x1280.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/KUST7170-1920x1280-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83536" class="wp-caption-text">Фото: kustendorf-filmandmusicfestival.org</figcaption></figure>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-2018-stigao-i-stefan-komandarev/">КУСТЕНДОРФ 2018: Стигао и Стефан Командарев</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТЕНДРОФ: Кустурица и ТНСО на Мећавнику представили нови албум (ВИДЕО)</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kustendrof-kusturica-i-tnso-na-mecavniku-predstavili-novi-album-video/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 18 Jan 2018 12:37:53 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[The No Smoking Orchestra]]></category>
		<category><![CDATA[Емир Кустурица]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83414</guid>

					<description><![CDATA[<p>Друге вечери Кустендорфа, у поноћ, у пуној дворани &#8222;Проклета авлија&#8220; свирали су Емир Кустурица и Тхе но смокинг орцхестра. Сат и по незаборавне свирке током које су Емир и оркестар представили нови албум на којем по први пут Кустурица наступа и као певач. Уз нове песме, публика је чула и старе хитнове по којима Емира [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendrof-kusturica-i-tnso-na-mecavniku-predstavili-novi-album-video/">КУСТЕНДРОФ: Кустурица и ТНСО на Мећавнику представили нови албум (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-vijest wp-image-83416" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4490-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4490.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4490-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /></p>
<p>Друге вечери Кустендорфа, у поноћ, у пуној дворани &#8222;Проклета авлија&#8220; свирали су Емир Кустурица и Тхе но смокинг орцхестра. Сат и по незаборавне свирке током које су Емир и оркестар представили нови албум на којем по први пут Кустурица наступа и као певач. Уз нове песме, публика је чула и старе хитнове по којима Емира и ТНСО знају по читавом свету. Током концерта, као гост изненађења, Кусти и музичарима прикључио се и велики амерички гитариста Гери Лукас. Американац је са домаћинима из Србије, поред осталог, одсвирао и песму Ел Команданте, посвећену Фиделу Кастру.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-vijest wp-image-83415" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4480-750x500.jpg" alt="" width="750" height="500" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4480.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1L9A4480-300x200.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><br />
Део атмосфере са концерта у видеу који можете погледати ОВДЕ.</p>
<p><iframe loading="lazy" title="11  KUSTENDORF Emir Kusturica &amp; The No Smoking Orchestra" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/_JAeda_lVkI?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendrof-kusturica-i-tnso-na-mecavniku-predstavili-novi-album-video/">КУСТЕНДРОФ: Кустурица и ТНСО на Мећавнику представили нови албум (ВИДЕО)</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КУСТЕНДОРФ: &#8222;Са Мећавника свјетлост обасјава српску културу&#8220;</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-sa-mecavnika-svjetlost-obasjava-srpsku-kulturu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 17 Jan 2018 19:56:18 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[PUSH]]></category>
		<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83379</guid>

					<description><![CDATA[<p>Пред љубитељима седме умјетности на Мећавнику је друго вече Кустендорфа. У такмичарском програму Међународног филмског и музичког фестивалаје је 21 филм домаћих и иностраних аутора. Међу бројним гостима је и италијански оскаровац Паоло Сорентино, који филму прогнозира будућност у ТВ серијама. Планинска оаза Емира Кустурице у западној Србији, Мећавник поново је мјесто окупљања филмских аутора. [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-sa-mecavnika-svjetlost-obasjava-srpsku-kulturu/">КУСТЕНДОРФ: &#8222;Са Мећавника свјетлост обасјава српску културу&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83380-2" aria-describedby="caption-attachment-83380-2" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" class="size-vijest wp-image-83380" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/kustendorf-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83380-2" class="wp-caption-text">Мећавник (Фото: РТРС)</figcaption></figure>
<p>Пред љубитељима седме умјетности на Мећавнику је друго вече Кустендорфа.</p>
<p>У такмичарском програму Међународног филмског и музичког фестивалаје је 21 филм домаћих и иностраних аутора. Међу бројним гостима је и италијански оскаровац Паоло Сорентино, који филму прогнозира будућност у ТВ серијама.</p>
<p>Планинска оаза Емира Кустурице у западној Србији, Мећавник поново је мјесто окупљања филмских аутора. Централна фигура првог фестивалског дана режисер популарне серије &#8222;Млади папа&#8220; Паоло Сорентино нема дилему о томе да се филм из биоскопских дворана сели на Телевизију.</p>
<p>&#8211; Будућност филма је у ТВ серијама, то је други начин да се направе филмови &#8211; сматра Сорентино.</p>
<p>И амерички филмски професор и сценариста Ендрју Хортон који је у Дрвенград из САД стигао на позив Емира Кустурице сматра да филм нестаје из бисокопских дворана због чега је важна афирмација младих филмских аутора, а Кустендроф ту нуди.</p>
<p>&#8211; Ово је као Сандес фестивал, људи долазе из цијелог свијета на ово мирно мјесто &#8211; истиче Хортон.</p>
<p>На отварању Кустендрфа чуло се да је Мећавник брдо са којег свјетлост обасјава српску културу, а тродеценијски рад Емира Кустурице брана &#8222;отрову&#8220; западне културе.</p>
<p>&#8211; Фестивал је мјесто на којем ћемо покушати да удружимо великане и оне који ће тек то постати &#8211; поручио је оснивач Кустендорфа.</p>
<p>Осим пројекција филмова и радионица, наступи музичких група дају посебну драж већ чувеном ноћном животу Кустендорфа.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/kustendorf-sa-mecavnika-svjetlost-obasjava-srpsku-kulturu/">КУСТЕНДОРФ: &#8222;Са Мећавника свјетлост обасјава српску културу&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“, ПАОЛО СОРЕНТИНО: Кустурица као Бергман и Фелини</title>
		<link>https://iskra.co/mecavnik/intervju-iskre-paolo-sorentino-kusturica-kao-bergman-i-felini/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 17 Jan 2018 13:22:08 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Интервју]]></category>
		<category><![CDATA[Мећавник]]></category>
		<category><![CDATA[Кустендорф]]></category>
		<category><![CDATA[Паоло Сорентино]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83364</guid>

					<description><![CDATA[<p>У свом интервјуу за Искру, овогодишњи специјални гост Кустендорфа, велики италијански редитељ Паоло Сорентино, причао је о Мећавнику, филму, писању, Емиру Кустурици и многим другим стварима које се тичу уметности, чији је он, свакако, репрезентативни представник. &#160; С обзиром на то да сте били гост на овом фестивалу и 2014. године, какве утиске носите са [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/intervju-iskre-paolo-sorentino-kusturica-kao-bergman-i-felini/">ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“, ПАОЛО СОРЕНТИНО: Кустурица као Бергман и Фелини</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83365" aria-describedby="caption-attachment-83365" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-83365" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/RAD5606-750x534.jpg" alt="" width="750" height="534" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/RAD5606.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/RAD5606-300x214.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83365" class="wp-caption-text">Фото: Раде Прелић</figcaption></figure>
<p>У свом интервјуу за Искру, овогодишњи специјални гост Кустендорфа, велики италијански редитељ Паоло Сорентино, причао је о Мећавнику, филму, писању, Емиру Кустурици и многим другим стварима које се тичу уметности, чији је он, свакако, репрезентативни представник.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>С обзиром на то да сте били гост на овом фестивалу и 2014. године, какве утиске носите са овог места? Можете ли нам рећи нешто више о вашем доживљају фестивала и самог Мећавника?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; О овом фестивалу и овом месту мислим све најбоље. Град је заиста предиван, па се управо тако и осећам кад год дођем. Потпуно је невероватан осећај кад вас овде позове лично Емир Кустурица. Још као двадесетогодишњак сам био заљубљен у његове филмове и ни у најлуђим сновима нисам замишљао да ћу икада имати било какав однос са Емиром, а данас смо пријатељи. То је још један од разлога зашто се увек обрадујем њему, његовим позивима и доласцима овде. Он је један од ретких генијалаца у историји филма.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Да ли сте видели други град, од камена, једини подигнут у славу писца, а чији је творац, опет, Емир?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; Нажалост не, али сад кад сам од вас за њега чуо, имам велику жељу да га посетим.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Да ли је Мећавник најбољи доказ да се не живи само за уметност, већ и да је могуће живети у уметности?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; То је фантастично питање и велика идеја. Свака вам част на томе! Сматрам да је то питање на које би пре Емир требало да одговори, јер је ово његов град и он у њему живи. Ако се он осећа као да живи у уметности, онда је у питању један од најсрећнијих људи на свету.</strong></p>
<figure id="attachment_83366" aria-describedby="caption-attachment-83366" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-83366" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/RAD5158-750x890.jpg" alt="" width="750" height="890" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/RAD5158.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/RAD5158-253x300.jpg 253w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83366" class="wp-caption-text">Фото: Раде Прелић</figcaption></figure>
<p>Како је Ватикан реаговао на серију „Млади папа“?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; У почетку, Ватикан је реаговао тишином. По мом мишљењу и тишина је реакција. Та тишина је очекивана, јер су они заиста мудри и треба им времена да дају званично мишљење о нечему. Снага Ватикана је у тој тишини. Тек пре неколико месеци, заузели су став који је позитиван. Рекли су да је моје виђење односа човека према религији заиста искрено. Стога, у питању је закаснела, али позитивна реакција.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Како је Џад Лоу реаговао на вест да желите да баш он игра главну улогу у овој серији?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; Џад Лоу није био мој први избор за ту улогу, али се показао као најбољи. Што се тиче његове реакције, био је врло узбуђен, истински поласкан и фасциниран идејом да игра једну тако захтевну улогу.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Поред филма, бавите се и писањем. Шта вам је драже од та два вида уметности и у којем од процеса више уживате?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; Писање је процес који заиста волим и у којем искрено уживам, што, после оволико година, не могу рећи за режирање, тј. за процес настанка филма. Наравно, више новца се заради филмом, и то је један од разлога зашто се бавим филмом. Опет кажем &#8211; један од разлога, јер није и најважнији, али своју срећу налазим у писању. Када пишем, поред тога што то чиним у самоћи, а самоћу волим, кроз то писање могу да оживим све своје сулуде идеје, што филм не може да ми омогући. Филм је ограничен разним стварима, од монтаже до музике и светла.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Мајкл Кејн, Џејн Фонда, Харви Кајтел, Џад Лоу, Тони Сервило, Шон Пен, Франсес Мекдорманд&#8230; Постоји ли неки глумац са којим нисте радили, а да бисте желели?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; Са многима бих волео да радим. Желео бих да радим са Метјуом Меконахијем, Лајамом Нисоном и мојим фаворитом Бенисијом дел Тором. Жеља ми је да снимим филм са Џеком Николсоном, али се бојим да је касно за то. Покушао сам да убедим Џина Хекмена да радимо заједно, али то није било могуће, јер он не снима од 2008. године. У пензији је.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Да ли мислите да Оскар, као награда коју сте и ви добили, још увек има релевантност као пре четрдесет година?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; Заиста не знам. За мене лично, добијање Оскара је добра ствар у смислу престижа. Увек ће ме сматрати оскаровцем, а то помаже у реализацији неких будућих пројеката. Дефинитивно је корисно, а значај саме награде некад и сад не бих поредио. То што је корисно добити га је једина константа. Нажалост, када добијете Оскара, сви вас памте по томе, иако ваше целокупно дело превазилази тај један или два филма по којима вас, због Оскара, памте.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Да ли тренутну геополитичку ситуацију у свету треба искључиво схватити као нешто лоше, или би за уметнике било боље из тога извлачити материјал за неко уметничко дело?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; Нисам баш особа коју треба ово питати пошто ја волим да правим филмове о људским осећањима, јер без обзира на ситуацију у свету, осећања су увек иста. Некад интензивнија, некад умеренија. Из разлога што сам искључиво тумач осећања, ја не разумем ништа друго око себе.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Да ли сте познавалац српске кинематографије?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; Нажалост, у Италији, због лоше дистрибуције, нисмо у могућности да пратимо српску кинематографију. Тако да, гледао сам само Емирове филмове, а од свих њих ме највише очарава „Дом за вешање“.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Рекли сте да сте почели да режирате под утицајем Емира Кустурице. На који начин је он утицао на ваш рад и колико је он важан за историју европског и светског филма?</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>&#8211; Сматрам да је Емир Кустурица један од пет или шест најважнијих редитеља у историји европског филма, а и Европа је свет. Он је на нивоу Бергмана и Фелинија.</strong></p>
<p><iframe loading="lazy" title="11  KUSTENDORF DOCEK SORENTINA" width="500" height="281" src="https://www.youtube.com/embed/g7B7bbARUdg?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/mecavnik/intervju-iskre-paolo-sorentino-kusturica-kao-bergman-i-felini/">ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“, ПАОЛО СОРЕНТИНО: Кустурица као Бергман и Фелини</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Кеширање објеката 25/348 објеката помоћу Memcached
Кеширање страница помоћу Disk: Enhanced 
Кеширање базе података 14/100 упита за 0.076 секунди помоћу Memcached

Served from: iskra.co @ 2026-11-21 12:34:34 by W3 Total Cache
-->