Фото: РТРС

Киша која је након два сушна мјесеца коначно пала и освјежила Семберију, за ратарске усјеве је закаснила.

Кукурузу који се налази на шљунковитом и земљишту лошијег квалитета више нема спаса. Усјев је потпуно сагорио, а пољопривредници су у проблемима.

Из ресорног министарства најављују нову процјену штете. Према посљедњој процјени, штете у биљној производњи у Српској веће су од 200 милиона КМ. Најугроженији је кукуруз на подручју Семберије, Посавине и Лијевче поља. Принос ће бити преполовљен, кажу ратари.

Са поља најплоднијег дијела Семберије, ратари су убирали 15 и више тона кукуруза по хектару. Ове године на многим парцелама кукуруз је сагорио и пољопривредници неће имати шта да уберу.

Губитке у производњи тешко ће надокнадити, а додатни проблем је- како обезбиједити сточну храну.

Миливоје Вилотић, из Батковића, подсјећа да је прошла година била плавна, претпрошла сушна, као и ова, што ће се  катастрофално одразити на сточни фонд.

Раде Јовичевић, из Трњака, каже да на том дијелу од Бијељине до Раче имају такаво тло да усјевима не би сметала ни свакодневна киша, али ако не падне 15 дана долази у питање цјелокупан урод.

У подручју гдје је земља квалитетнија, у појасу уз ријеке и на ораницама гдје је примијењена пуна агротехника, стање је нешто повољније и штете су од 20 до 70 одсто.

И технологија производње се мора мијењати, што се најбоље потврдило ове године – да без наводњавања нема доброг приноса.

– Ми морамо много више да улажемо у системе за наводњавање, јер је само неколико процената наших ораница покривено системима – истакао је Борис пашалић, помоћник министра пољопривреде Републике Српске.

Ресорно министарство је ове године издвојило милион и по КМ подстицаја за системе наводњавања. Системом је покривено и 800 хектара ораница на Пољопривредном добру „Семберија“ и у Пелагићеву, а уложено је пет милиона КМ. И у наредном периоду биће сличних инвестиција у Љубињу и Лијевче пољу.

Чланак ШТЕТА 200 МИЛИОНА КМ: Киша није спасила род кукуруза се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Високе температуре и сушни период у јулу и августу лоше су утицали на кукуруз, соју, сунцокрет и шецерну репу, па се тако у Срему и Мачванском округу очекује да ће род кукуруза бити преполовљен у односу на лани, наводи струцна служба Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије.

На песковитим теренима, као што су Тителски брег, Суботичка и Делиблатска пешчара, принос соје је смањен до 10 пута у односу на прошлу годину, процене су стручњака ПКС.

Када је реч о воћу, род малине, јагоде, трешње, јабуке и грожђа је бољи, а прогнозира се рекордан принос јабука од 350.000 тона.

Иако до жетве кукуруза има још доста времена, стабљике су већ остале без зелених листова, а на смањење приноса у великој мери, осим сушног периода, утицали су и непримењивање агротехнике у пуној мери, сортимент, као и физичке особине земљишта.

Према проценама, на подручју Срема смањен је принос кукуруза до око 50 одсто у односу на прошлу годину, а 20 одсто у односу на вишегодишњи просек за Срем, објављено је на сајту ПКС.

У Јужном Банату и на северу Бацке принос је мањи за око 10-15 одсто у односу на вишегодишњи просек, док у осталим деловима Војводине оцекивани приноси кукуруза одговарају или су нешто веци у односу на вишегодишњи просек.

Временске неприлике у јулу и августу озбиљно су угрозиле род соје. Процењује се да је на песковитим теренима, као што су Тителски брег, Суботицка и Делиблатска пешцара, принос смањен до 10 пута у односу на прошлу годину, док је на подруцју Срема принос нижи до 60 одсто у односу на род 2014. године.

За разлику од песковитог тла, суша није имала толики утицај на земљиште у Западној и Јужној Бацкој и Северном Банату, где је соја у добром стању и принос није смањен у односу на вишегодишњи просек.

Ме]утим, у централној Србији, стање ових усева је у лошијем стању. Подруцје ПШ (пољопривредна струцна служба) Лозница, на којем је кукуруз засејан на 15.000 хектара, имаце оцекивани род, мањи за око 30 одсто, док це соје бити мање за око 35 одсто у односу на 2014. годину.

У Мачванском округу очекује се смањење приноса кукуруза до 50 одсто, соје до 55 одсто у односу на прошлу годину. Колубарски округ, са шест општина, у цијој сетвеној структури доминира кукуруз (засејано око 37.465 хектара), имаче смањење просечног рода од пет тона по хектару, за трећину.

Смањење приноса ове године узроковао је топлотни талас, а прошле године поплаве. Произво]ачи траже спас у силирању кукуруза како би се род искористио колико је могуће, па ће ове године бити знатно више површина са којих ће се силирати кукуруз – око 50 одсто, док је уобичајено око 30 процената површина).

Ове године очекује се добар род воћа и поврћа, прогнозира се бољи род малине, јагоде, трешње, јабуке и грож]а. Стање засада јабука указује да ће овогодишњи род дати рекордан принос до око 350.000 тона.

Виногради су у одлицном стању и очекује се добар род и одличан квалитет због великог броја сунчаних дана. У Шумадијском округу, процењује се увећање рода шљиве за око 50 одсто, али и лошијег квалитета, док су брескве због убрзаног зрења дале плодове нижег квалитета.

Златиборски округ забележио је добар род малине, нароцито у засадима где је примењена пуна агротехника. Цена у откупу је веома повољна – око 210 динара по килограму.

Засади шљиве у овом округу су неуједначени по питању рода. Суша није погодовала зрењу, док су засади под системима за наводњавање у одлицном стању.

Повртарске културе имаће већи род за око 30 одсто у односу на прошлу годину, када су поплаве уништиле велики део засада. Парцеле под системима за наводњавање су очекивано добро прошле кроз сушни период – без последица смањења приноса.

Чланак СРБИЈА: Суша опустошила њиве, у Срему род кукуруза преполовљен се појављује прво на ИСКРА.