Фото: glassrpske.com

Милорад Мандић Манда преминуо је у 55. години и иза себе оставио четворо дјеце, и то је довољан разлог да чујемо како заиста живе они којима се иначе дивимо и којима се поносимо.

Низ глумачких смрти у овој години поново је покренуо питање статуса врхунских умјетника у Србији. Опште је прихваћено да популарност подразумијева богатство и лагодан живот, али на ту констатацију глумци ће се горко насмијати, пише Блиц.

– У држави у којој је оволико опао стандард, глумци живе исто као и већина становништва, тешко. Све је мање продукције и самим тим све мање посла за нас… Али оно што је забрињавајуће јесте то што ова држава не препознаје важност неговања културе. И ту је главно питање у ком правцу ова држава иде. Шта јој је важно? Чиме ће се поносити, са чим ће пред свет? Подједнако је важно да публика разликује естраду од уметника. Грдно се варају они који мисле да је то исто – каже за „Блиц“ глумица Дара Џокић.

Она сматра да је држава управо естраду препознала као виталну дјелатност и у њу улаже.

– Све те „Гранд“ и друге продукције су сада важније од нас. Њима свака част на виталности, али последица тога је да сада свако дете хоће да буде певач, а пре неколико деценија хтели су да буду уметници – каже глумица и додаје да глумачки посао уопште није лак, он тражи и физичку и менталну снагу, концентрацију, непрестану надоградњу и усавршавање, напорна путовања и понекад буквално и по 24 часа рада. Видите, то умирање је постало језиво. Страшно је и то питање зашто је неко пристао на нешто. Благо ономе ко не мора. Али неко има и старе родитеље, неко има четворо деце и мора да ради. Наши хонорари су десет пута мањи од хонорара певача, а о политичарима да не причам. Па треће саветнице имају више новца од нас – прича првакиња Атељеа 212.

Држава Србија одавно демонстрира своју незаинтересованост за културу, а то конкретно значи да је број позоришних и филмских пројеката толико мали да ни они највећи међу нашим глумцима не могу да буду сигурни у ангажман и иоле пристојну плату или хонорар. У београдским позориштима највиши хонорари по представи иду до 100 евра. И то само за врхунске глумце. Ако узмете у обзир да једна представа игра највише пет пута у мјесецу, јасно је о којем новцу се ради. С друге стране, највећи број глумаца добија четири до пет хиљада динара по представи. У престоничким позориштима укупно има око стотинак стално запослених глумаца, чије су плате у нивоу републичког просјека. Спас се налази у такозваним тезгама, за шта јавност увијек нађе начина да критикује. Али тако настаје круг у којем губе сви, и глумци и публика.

– Глумци нису никакве звезде јер бити звезда подразумева новац и привилегије. Ми смо само популарни и ништа више. Ни у самопослузи не идемо преко реда, ни децу у вртић не можемо да упишемо мимо реда – каже за „Блиц“ глумица Сека Саблић, која додаје да је она, ипак, одавно сама себи „приватна фирма“.

– Далеко сам од институција, без обзира на то што радим и у позориштима. Глумац мора тако. Ипак, моје младе колеге су уцењене и врло често преварене. Они с великим ризиком прихватају понуде јер је посла све мање. Глумци трпе страшан мобинг. Ја одавно бринем сама о себи, и то бих препоручила својим младим колегама – закључује Сека.

На крају, поновићемо ријечи редитеља Радоша Бајића, који је прије неколико дана говорио о Манди за „Блиц“:

– Сви смо преуморни и сатрвени сталном борбом и неизвесношћу, а сви хрлимо не бисмо ли иза себе оставили бољи свет. Манда је био разапет у борби да опстане, да сачува породицу и образ, да створи лепши и бољи свет за своју децу, али и за сву децу, која су га обожавала. Дужност нам је да се запитамо да ли је у тој борби сагорео.

Муке са швајцарцима

Прије 10 година сам подигао кредит од 79.000 евра, послије редовног плаћања, сада дугујем више од 85.000. Неки ће на крају платити два стана, а појединци га никад неће отплатити, испричао је Милорад Мандић Манда прије годину дана за један дневни лист.

Манда је био један од 22.000 грађана Србије који су одлучили да подигну стамбени кредит у швајцарским францима, а данас дугују више него на дан кад су кредит подигли. Популарни глумац радио је чак пет послова како би сакупио довољно новца да прехрани супругу Ању и четворо дјеце, и мјесечно намири огромну рату за стамбени кредит у швајцарцима.

– Држава треба да реагује и помогне људима, а не да ми појединачно морамо да тужимо банке и идемо на суд због мењања камата и услова плаћања. Пре 10 година сам подигао кредит од 79.000 евра и после толико времена и редовног плаћања рата испада да банци дугујем више од 85.000. Неки ће на крају платити два стана, а неки пет. Ово што су нам урадили спада у неку врсту организованог криминала. Људи су само хтели кров над главом и узимали су кредит из нужде. Имали смо гаранције гувернера да је најбоље да се задужујемо у швајцарцима. Сада ми изгледа као да је то нека завера у којој учествују банке. Сличан проблем имали су Енглези и Португалци, али тамо су последице такве политике исправљене – испричао је Манда, који је, осим што је био управник Позоришта „Бошко Буха“, играо и у представама, снимао серије, водио квиз…

Ријешење проблема задужених у швајцарској валути обећавали су НБС и Министарство финансија, али ништа није урађено.

Несрећа Тадића

Глумац Љубивоје Тадић, првак Драме Народног позоришта, већ дуги низ година живи у немаштини, а о томе никада није говорио или се обратио некоме за помоћ. Ово је изашло на видјело када је прошле године погинула његова сестра Маја, а Љубивоје и његова мајка Мирјана тешко су повријеђени у пожару који је избио у њиховом стану. Пожар је наводно изазвала упаљена свијећа којом су освјетљавали просторију јер, како се тада сазнало, глумцу и његовој породици је годинама искључена струја у стану.

Трагична судбина Весне Пећанац

Глумица Весна Пећанац, позната по улогама у филмовима свог супруга Живка Николића „Љепота порока“ и „Чудо невиђено“, већ је више од десет година у пензији и има око 230 евра примања. Она је послоке смрти супруга јавно признала да су посљедњих година чувени редитељ и она били више гладни него сити. Никада нису имали аутомобил, храну у самопослузи су куповали на кредит… Одавно је остала и без фиксног телефона јер нема од чега да га плаћа.

Чкаљина судбина

Није биједа међу глумцима ништа ново. Најпознатији комичар у бившој Југославији Миодраг Петровић Чкаља, чија некадашња популарност не може да се пореди ни с највећим звијездама на данашњој глумачкој сцени, умро је 2003. године у великој немаштини.

Ријалити спас

Спас у ријалитијима покушали су да нађу многи глумци, па и Ева Рас. Ова мултиталентована глумица, која је објавила и 20 књига, тешко саставља крај с крајем.

– Ја живим. Мени је дивно, држава ме је, одузевши ми пензију, учинила поново младом и доживотно враћајући натоварени дуг за ПИО бићу још јача и крепкија, али нећу о томе, то сви знају. У земљи где ништа није на своме месту, и у уметности је све ишчашено – рекла је она.

Дугалић – борба с кредитима

Мандин колега Небојша Дугалић чак је намерјавао да се због дугова и кредита у швајцарцима одсели из Србије.

Много је лоша вијест за српску културу, друштво и будућност ове земље да неко попут Дугалића, ко ужива статус врхунског умјетника, одлази због неиздрживе материјалне ситуације. Ипак, одлучио је да остане и да се бори.

Чланак МАНДИНА СМРТ ПРЕЛИЛА ЧАШУ: Српски глумци на ивици биједе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: alo.rs

Иако су земље у региону притекле у помоћ својим грађанима који имају кредите у швајцарцима и законом им дале могућност да те дугове конвертују у евро по курсу који је важио на дан узимања кредита, наша држава од српских дужника пере руке.

Они су препуштени на милост и немилост банкама које свакодневно прете одузимањем станова, а таква једна наредба због неплаћене две рате стигла је и Михаилу Меденици.

Меденица, након скоро осам година редовне отплате стамбеног кредита, дугује, уместо мање, чак 10.000 евра више него што је узео! Наиме, Меденица је фебруара 2008. са супругом узео стамбени кредит од 66.000 швајцараца (40.000 евра), на 30 година, за куповину стана од 52 квадрата. Половину новца су имали, продајом породичног стана његових родитеља. Прве три рате су биле по 14.000 динара, разумне, а онда је банка, самоиницијативно и бандитски, почела с подизањем каматне стопе, која је са 3,9 одсто нарасла на читавих седам. Рата се из месеца у месец увећавала, тако да је убрзо достигла 30.000 динара, па све више.

– Данас, после скоро осам година отплате и „бачених“ најмање 22.000 евра на камате и њихов лоповлук, дугујемо, према најновијем, монструозном обрачуну банке, више од 50.000 евра, а то што смо отплатили као да смо бацили низ ветар. Због две неплаћене рате које износе 590 швајцараца, прогасили су нам кредит доспелим, што значи да активирају хипотеку на стан и продају га уколико у року од три дана не измирим дуг. Еј, због две рате да ми оде стан, да ми избаце децу на улицу, а знају да сам био редован платиша, баш као што знају да не спорим кредит, узели смо га и мени је у интересу да га отплаћујем, баш као и до сада, баш као што сваки динар који зарадим дам банци – резигнирано каже Меденица. Тужио је банку због малверзација, али се рочишта не заказују, односно, одлажу.

Фото: alo.rs

– Овде, чини се, сви раде у корист банака и имају страх од њих… А ја шта ћу, не знам?! Чекам истек та три дана, па да видим шта ће бити?! Понављам оно суштинско – нисам у дугу због хира, већ немогућности да на време измирујем рате, што не значи да их не измирујем. И ове сам, наравно, планирао од првих пара, баш као што сам минуле недеље све што сам зарадио проследио банци на име рате и дуг с три свео на те две, које сад висе над нама ко Дамаклов мач – закључује Меденица.

Радна група ништа није урадила

Радна група Министарства финансија, уместо да предложи дугорочно решење за проблем дужника у швајцарским францима, за шта су имали рок који је истекао још почетком новембра, оставила је дужнике на цедилу! Како су поручили за „Ало!“ у министарству, препорука је да банке квалификованим клијентима предложе репрограм постојећих обавеза узимајући у обзир висину иницијалног кредита, остатак дуга и преостали период отплате кредита, као и способност клијента да сервисира кредит. Из НБС-а су поручили да у пуној мери подржавају ову препоруку банкама за најугроженије категорије дужника. Радну групу, поред министра финансија, чине и представник НБС-а, НКОСК-а и представник „Ефективе“.

Чланак ОТПЛАЋИВАО КРЕДИТ ОСАМ ГОДИНА, САД ДУГУЈЕ 10.000 ЕВРА ВИШЕ: Породицу новинара Михаила Меденице избацују на улицу због две рате кредита у францима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Грчки парламент подржао је рано јутрос предлог закона о хитним мерама за вођење преговора и закључивање споразума са Европским стабилизационим механизмом (ЕСМ), јавиле су агенције.

За предложене мере гласало је 229 посланика, 64 је било против, а шесторо уздржано.

Владајућа Сириза одобрила је Закон, захваљујући подршци проевропских опозиционих партија, док је неколико посланика владајуће коалиције, укључујући донедавног министра финансија Јаниса Варуфакиса, гласало против.

Подршку је дала већина владајуће коалиције Сиризе и Независних Грка, као и опозиционе Нове демократије, ПАСОК-а и Реке (То Потами), док су против били Комунистичка партија и десничарска Златна зора.

Посланици су о докумену гласали појединачно на пленарној седници скупштине.

Агенције наводе и да су међу онима који су били против и министар енергетике Панајотис Лафазанис из Сиризе, заменица министра финансија која је поднела оставку Нађа Валавани, и први заменик министра здравља Димитрис Стратулис, први заменик министра одбране Костас Исихос.

Против је гласало око 30 посланика Сиризе, а неколико се уздржало, наводи РИА Новости.

Премијер Алексис Ципрас, чија се странка замало поцепала током овог процеса, нагласио је да се не слаже с овим драконским споразумом али да земља није имала други избор, уколико жели да остане у еврозони.

„Нећемо одустати од обећања да се до краја боримо за права радника. Нема другог начина, осим да сви ми поделимо терет ове одговорности“, рекао је Ципрас у парламенту.

У међувремену, председавајући Еврогрупе Јерун Дијселблум, потврдио је на Твитеру да ће данас бити одржана телефонска конференција министара финансија еврозоне, како би се утврдило да ли је Грчка усвојила све мере које су кредитори захтевали за отпочињање преговора о трећем пакету помоћи.

Посланици грчког парламента имали су рок до четвртка у поноћ да се изјасне о предлогу закона о строгим мерама штедње које међународни кредитори захтевају од Атине у замену за доделу трећег пакета помоћи.

Међу мерама о којима су се грчки посланици изјашњавали су: подизање пореза на додату вредност (ПДВ), независност статистичке службе, реформа пензионог система, јачање финансијског сектора, смањење ненаплативих зајмова и елиминисање политичког утицаја на банкарски сектор, либерализација привреде, приватизација електродистибуционе мреже, реформа тржишта рада.

Чланак АТИНА: Грчки парламент подржао предлог кредитора се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Д. Јевремовић

Ако у нашем банкарском систему нешто показује да смо на европском нивоу онда су то камате на штедњу. Већ дуже време камате и на динарске и на девизне депозите падају на жалост овдашњих штедиша. С друге стране, у паду је и цена зајмова, али се у овом другом случају не може ни приближно закључити да се приближавамо европској цени кредита.

На уобичајено питање овдашњих дужника, па када ћемо ми то да имамо исту цену задуживања као европске земље, редовно нам је одговарано да ће то да буде онда кад и камате на депозите падну на европски ново. То смо дочекали, али не и да последично падну цене зајмова. У неким банкама ни на дугорочније евро орочену штедњу не може се добити ни камата која прелази један одсто. На динаре се добија највише око пет одсто, док на динарске зајмове камате још увек иду и до 18 одсто. Истини за вољу, у акцијској понуди банака може се добити нижа цена задуживања.

Бошко Живковић и Мирослав Маринковић, сарадници часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Економског института, наводе да су у претходној години камате на евро депозите пале за више од 30 одсто. Разлог за то је висока ликвидност банкарског сектора, висок ниво лоших зајмова, као и то што је велики број малих депозита физичких лица концентрисан на две велике банке. Речју, банке имају пара, али због овдашњих економских неприлика немају коме да их пласирају. Узгред, ни све банке немају велику депозитну базу. С друге стране смањене су вредности референтних стопа на европском банкарском тржишту, а и Народна банка Србије је у више наврата смањивала референтну каматну стопу, а последњи пут на седам одсто.

По њиховој анализи, током 2014. године и камате на евро кредите физичким и правним лицима смањене су за 1,2 до 1,3 процентних поена и сада износе око пет одсто. У случају каматних стопа на кредите у динарима дошло је до осетног смањења за 4,5 за предузећа и 2,4 одсто поена за физичка лица.

– Код нас је уврежено мишљење да банкари држе камату на високом нивоу да би постигли висок профит, међутим, висина камата није под њиховим једностраним утицајем. На њих утичу и домаћи економски показатељи попут стопе привредног раста, буџетског дефицита, нивоа јавног дуга, резервисање средстава и удео лоших зајмова, ризик земље и друго – наводе ови аналитичари додајући да је садашњи ниво камата и на депозите и на кредите значајно изнад нивоа који је карактеристичан за кризни период и низак ниво економске активности.

А шта кажу банкари?

Пјер Боск, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке каже да је генерално, на читавом тржишту, у протеклом периоду дошло до пада активних и пасивних камата.

– С обзиром на то да део средстава која се пласирају у кредите чине депозити грађана и привреде, умерене камате на штедњу су свакако један од предуслова за повољне услове финансирања. На снижавање камата на кредите утицало је и кретање базних стопа на евро и динар, посебно еурибора који никада није био нижи. Када су у питању динарски зајмови, НБС је недавно снизила референтну каматну стопу, а с обзиром на стопу инфлације у Србији, можемо очекивати њено даље снижавање, што ће додатно појефтинити задуживање у домаћој валути – каже Боск.

Мариа Константину, директор управљања мрежом и становништвом Војвођанске банке каже да је на банкарском тржишту евидентан пад каматних стопа како на штедне улоге грађана тако и на кредите, а такве тенденције су видљиве и код нас.

– Разлог за то је ситуација у привреди. Опет, та корелација је и очекивана с обзиром на чињеницу да су извори средстава нашег банкарског тржишта углавном штедни улози грађана. Када говоримо о будућности можемо очекивати да ће се тај тренд снижавања каматних стопа наставити, али опет не на неком већем нивоу да би могло уздрмати домаћи банкарски сектор – каже Мариа Константину.

Чланак СРБИЈА: Камате на штедњу европске, а на кредите српске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Грађани који су девизно задужени, а банке им нису годинама умањивале камате у складу са кретањима на светском тржишту капитала, могу да очекују повраћај новца.

Централна банка је, прошлонедељном одлуком, по први пут запретила банкарима да ће бити кажњени уколико не надоместе штету коју су клијентима направили неоснованом зарадом на каматним стопама на зајмове везане за стране валуте, односно евре и „швајцарце“.

На удару НБС наћи ће се не само оне банке које су овако зарађивале на клијентима после 5. децембра 2011. године, од када се примењује Закон о заштити корисника финансијских услуга, већ и пре тог датума. Јер, одлука НБС се односи на сваки девизни кредит.

Новац који су банке присвојиле од клијената кроз неосновано подизање каматних стопа неће бити исплаћен дужницима „на руке“, већ ће им за толико бити смањена главница дуга, а остатак рата прилагођен новом плану отплате. Никакав посебан захтев клијенти не морају да подносе банци, јер је то искључиво њена обавеза. Банке које то не ураде, мораће овакве зајмове да класификују као тешко наплативе, што банкарима знатно повећава трошкове.

Свака банкарска камата на кредит у страној валути састоји се из два дела: чисте зараде банке и европске каматне стопе на конкретну валуту. То су еурибор за евре и либор за швајцарски франак. Како су обе ове стопе, са настанком светске економске кризе, почеле знатно да падају, и овдашње банке су имале обавезу да снизе камате, а тиме и спусте висину рате. Колико су на овоме профитирале одређене банке показује пример једног зајма банке која је поштовала прописе и спуштала девизну вредност рате како су стране камате падале.

– Нашем клијенту је одобрен кредит у износу од 71.220 евра у мају 2007, са каматом у висини шестомесечног еурибора плус 2,81 одсто – објашњава за „Новости“ Дејан Вучинић, извршни директор Сосијете женерал банке. – Прва рата, у јуну месецу, износила је 498,60 евра, а вредност шестомесечног еурибора за тај месец 4,255 одсто. У наредних 12 месеци, шестомесечни еурибор је достигао вредност 4,925 одсто, банчина маргина се није мењала, те је клијенту рата порасла на 540,61 евро.

Од 2009. године, вредност референтне камате на евро је константно опадала, па самим тим и рате зајма.

– У фебруару ове године на обрачун рата кредита индексираних у еврима примењујемо вредност шестомесечног еурибора од 0,135 одсто, а како се маргина и даље није мењала, рата кредита овог конкретног клијента сада износи 352,42 евра, дакле нижа је за 146 евра у односу на прву рату – истиче Вучинић, додајући да Сосијете никада није мењао једном уговорене услове, већ је каматна стопа и пре доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга увек била дефинисана као фиксна, а код променљиве као збир фиксне маргине и променљиве референтне стопе. Висина камате мењала се само у делу који се односи на базну стопу, а маргина је увек остајала иста.

Чланак ПОСЛЕ ОДЛУКЕ НБС: Банке умањују девизне рате! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Банке ће убудуће својим клијентима морати да понуде могућност конвертовања стамбених кредита узетих у страној валути у евро, па и кредите у швајцарским францима, саопштила је данас Народна банка Србије (НБС).

НБС је понудила четири модела конвертовања кредита у швајцарцима, а једна од њих је да ће банке морати да понуде могућност конвертовања тих кредита у евро по курсу повољнијем за пет одсто и продужетак рока отплате дуга за пет година, наводи се у саопштењу.

Одлука је донета ради очувања и јачања стабилности финансијског система Републике Србије, адекватнијег управљања ризицима банака, као и ради боље заштите корисника финансијских услуга, који су примарно погођени негативним последицама актуелних кретања на међународним девизним тржиштима.

Овом одлуком се на системски начин приступа решавању сложеног проблема валутно индексираних стамбених кредита, уз пуно уважавање слободе уговарања са једне стране и императивних прописа са друге стране.

Као регулатор банкарског тржишта НБС је усвојила решење које помаже грађанима да превазиђу тешкоће у отплати кредита у швајцарским францима, као и у случају једностраног подизања каматних маржи од стране банака, али које истовремено не угрожава основне принципе за које се НБС залаже- правну сигурност, тржишно пословање и одговорност свих тржишних учесника за преузете обавезе.

Одлука се састоји од два дела.

Први део се односи на сваки појединачни уговор о кредиту у отплати који је банка закључила са корисником пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга, без обзира на страну валуту у којој је тај кредит индексиран. Тим делом Одлуке прописана је обавезна, једнообразна и детаљно уређена примена препоруке Народне банке Србије БАН 002/13 од 31. маја 2013. године, која се односила на примену неодредивих елемената променљиве каматне стопе пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга.

Након сагледавања ефеката примене препоруке БАН 002/13 у банкама, НБС је одлучила да банкама пропише обавезујући начин поступања са средствима које су више наплатиле по основу једностраних повећања променљивих неодредивих елемената каматне стопе.

Банке су дужне да тај вишак урачунају у превремену отплату кредита и да о томе сваком појединачном кориснику доставе обавештење са измењеним планом отплате кредита у року од 30 дана од дана ступања на снагу те одлуке. Примена овог дела Одлуке од стране банака је обавезна и претходи примени осталих одредаба Одлуке садржаних у другом делу.

Други део Одлуке се односи само на уговоре о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима.

Корисницима ових кредита банка ће бити дужна да, најкасније 30 дана од дана ступања на снагу ове одлуке, понуди четири модела закључења анекса уговора којима би били измењени услови отплате кредита, уз задржавање постојећих инструмената обезбеђења, а рок за прихват понуде анекса уговора од корисника не може бити краћи од три месеца од дана пријема понуде. Корисник кредита може у сваком тренутку прихватити понуду у оквиру овог рока.

Банке су дужне да корисницима понуде следећа четири модела:конверзија кредита индексираног у швајцарским францима у кредит индексиран у еврима по курсу повољнијем за пет одсто, уз даљу примену каматне стопе коју банка примењује на кредите индексиране у еврима, уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година.

Други модел је конверзија кредита индексираног у швајцарским францима у кредит индексиран у еврима, уз снижавање каматне стопе коју банка примењује на кредите индексиране у еврима на годишњем нивоу за један процентни поен, при чему не мора бити нижа од три одсто, такође уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година.

Трећи је да кредит остане индексиран у швајцарским францима, али се каматна стопа на годишњем нивоу снижава за један процентни поен, при чему не мора бити нижа од три одсто, такође уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година.

Четврти модел је да кредит остане индексиран у швајцарским францима, али се износ месечне рате израженог у швајцарским францима снижава за 20 одсто уговореног износа у периоду од 36 месеци од дана закључења анекса уговора, а укупан износ за који су месечни ануитети умањени отплаћује се у 12 једнаких месечних рата након истека првобитног рока доспећа кредита.

На потраживања чија би наплата била одложена у складу са овим моделом банка не би обрачунавала нити наплаћивала камату.

У циљу додатног олакшавања положаја корисника ових кредита и њихове што свеобухватније заштите, банке неће моћи да понуде конверзију, у моделима који то решење садрже, под условима за одобравање кредита индексираних у еврима који су неповољнији у односу на услове које су у тој банци важили 31. децембра 2014. године.

Такође, банке неће моћи од корисника да наплате накнаду за предузимање наведених мера и активности, као ни трошкове које могу имати у вези са тим мерама и активностима, чиме се тежи минимизирању пратећих трошкова анексирања уговора, који би евентуално демотивисали кориснике да прихвате понуде банака и максимизирању ефеката Одлуке.

У том смислу, НБС је већ обавила непосредне разговоре и с другим надлежним институцијама (Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, Републички Геодетски завод, Министарство правде…) и очекује да ће сви корисници кредита који анексирају уговоре у складу са Одлуком бити ослобођени од додатних трошкова или ће ови трошкови бити умањени до симболичног износа.

НБС оцењује да ће примена Одлуке у значајној мери пружити могућност корисницима стамбених кредита у швајцарским францима да олакшају свој положај при измиривању обавеза, што ће последично спречити даљи раст удела „проблематичних“ кредита индексираних у швајцарским францима у укупним кредитима, а самим тим допринети и очувању и јачању стабилности читавог финансијског система.

Централна банка сматра да су усвојеним решењима створене претпоставке и подстицаји – обавезност поступања банака, слобода избора корисника кредита, као и подела финансијског терета између поверилаца и дужника – за трајно решавање проблема кредитирања у швајцарским францима, чиме се искључује могућност даљих регулаторних активности НБС везаних ове кредите.

Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС“, наевдено је у саопштењу НБС.

Чланак ЧЕТИРИ МОДЕЛА КОНВЕРЗИЈЕ: НБС донела одлуке за лакшу отплату кредита у „швајцарцима“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото илустрација

У данимама када је једна од ударних вести раст швајцарског франка, и када су сви они који су узели кредите у тој валути све време на дикитрону да виде колика ће им сад рата бити, има и оних који су успели да на легалан начин доскоче банкарима.

Ево исповести једног суграђанина коме је то пошло за руком.

Текст преносимо у целости:

И међу кредитно способним грађанима Србије постоје они који су више способни и они који су једва способни. У коју групу спадам схватио сам када ми је приспела трећа рата кредита. Било је то пре седам година, а неколико месеци пре тога, дилему да ли да узимам кредит у еврима или динарима, пресекао сам врло једноставно.

Морао сам то да урадим у динарима, јер за њих није тражен депозит, који ионако нисам имао.

Јер, што бих узимао кредит ако имам евре у сламарици. Јесте да је за динаре била готово дупло већа камата, али дуг на кредитној картици које ми је банка лукаво увалила и тиме бацила у дужничко ропство, од неких 150.000 динара, две године ми је таворио. Никако нисам успевао да смањим минус, а само сам отплаћивао камату на главницу. И то би ишло унедоглед да ми није синуло да помоћу кредита скинем омчу око врата. Рата би ми била колико и претходна месечна камата, а за три године бих се тако извукао из минуса.

Убеђивала ме је банкарка да је боље да се задужим са евро-клаузулом, али сам остао упоран да пробам у динарима. Узео сам зајам да вратим дуг и да ми се нађе која пара у црном фонду. Кад ми је исплаћена динарска кредитна свота могао сам да купим око 5.000 евра. Анулирао сам рупу на кредитној картици и јоште купио беле евре за црне дане.

Тај трећи месец динарска рата ми више није била еквивалентна евро стотки већ је била око 85 евра. Све у свему, педантно сам бележио колико би ми сваког наредног месеца динарска рата била у еврима и схватио да сам способнији него што сам мислио. Сума сумарум, да не давим, банка ми је дала 5.000 евра, а вратио сам јој нешто мало више од 4.000. Преведено, од клизања динара, уместо банке, ја сам имао користи.

Давањем кредита са девизном клаузулом банке су на нашем тржишту имале екстрапрофит. Продајући клијентима новац као робу, зарада банака свуда у свету требало би да је исказана у каматама. Код нас додатну и то велику зараду банке стичу на курсним разликама. Све то завијено у лепу и помало неразумљиву форму, са разним либорима, еуриборима, номиналним, есконтним и интеркаларним каматама, па трошковима одржавања кредита, текућег рачуна, провизијама на одобравање и накнадама за уверења из кредитног бироа и куповину меница…

Што компликованије, то боље по банку, а лошије по клијенте.

Бавећи се такозваном простом математиком, обрнутим редом, множећи износе рата са периодом отплате, упоређивао сам коефицијенте или просто речено, колико динара узмеш, а колико вратиш. И ту сам схватио да постоји ранг-листа банака, од оних које ти за динар траже 1,40 до оних које хладнокрвно за динар отимају читавих 1,80.

И који сам рецепт употребио да им доскочим: Отворио сам текуће рачуне у три банке и подигао динарске готовинске кредите све до лимита од пола плате, куповао евре на улици и давао их банкама на орочену штедњу па је и ту кануо који еврић. Чак сам у једној од тих банака рефинансирао сопствени кредит, јер су услови постали повољнији, у преводу, смањио рату, а добио и мало динарског кеша.

Да нисам усамљени јахач, о том бингу сам причао и пријатељима па ме је више њих следило. И нису се покајали. Отели смо тако банкама курсне разлике играјући на процену емпиријско-здраворазумских сазнања да ће динар да клиза. Када је све то почело, евро је вредео, сећам се око 72 динара, а данас око 122. Толико.

Чланак ИСПОВЕСТ СРБИНА КОЈИ ЈЕ НАСАМАРИО БАНКУ: Узео сам кредит од 5.000 евра а вратио 4.000! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Грађани који су спремни да своје стамбене кредите везане за швајцарски франак претворе у зајмове у европску монету, за то треба да издвоје најмање 1.000 евра. Банке се одричу свог дела трошкова, односно обраде кредита. Али, тренутни највећи трошак је осигурање код Националне корпорације који износи минимум 1,5 одсто од вредности зајма. На то треба додати и накнаду од 30 евра. Тако за просечан стамбени кредит од 30.000 евра премија осигурања НКОСК у случају да не постоји животно осигурање кошта 525 евра. Са животним осигурањем ова накнада је 450 евра.

Како кажу банкари, висина основне премије осигурања НКОСК се може увећати готово дупло. Тако, на пример, станови који су купљени пре шест или седам година сада вреде мање. Ако се приликом рефинансирања стамбеног зајма, обави процена, добиће се знатно мања вредност. То утиче на премију која се повећава и може да износи и 2,5 одсто, уколико се под хипотеку не стави још нека некретнина.

Затим, ако корисник зајма нема плаћено животно осигурање, премија расте за 0,25 одсто. Уколико је предмет хипотеке легализован објекат премија се повећава за још 0,15 одсто.

Оно што може највише да утиче на висину осигурања је то што су рате стамбених кредита у „швајцарцима“ толико нарасле да су оптеретиле кредитну способност грађана. Тако, уколико је рата кредита и солидарног дужника једнака или већа од 60 одсто плате, премија осигурања се повећава за 0,5 одсто. Ако су месечне обавезе грађана и жиранта за зајам 70 или више одсто, премија осигурања расте за чак цео проценат. Најгоре могу да прођу корисници стамбеног кредита који су своју плату оптеретили са 80 или више одсто, у том случају осигурање НКОСК расте за још 1,5 процената.

Банкари сматрају да би Национална корпорација за осигурање стамбених кредита требало такође да изађе у сусрет грађанима који имају проблем с кредитима у швајцарским францима а желе да пређу у евро, и умањи им премију. Такође, истичу да би овера заложне изјаве која сада износи 10.080 динара за просечан кредит од 30.000 евра као и такса за упис хипотеке која кошта 20.000 динара, требало да буду смањене.

Осим ових крупних трошкова, грађани који желе да пребаце своје стамбене кредите из швајцарског франка у евро треба да издвоје новац и за процену вредности некретнине, која износи 100 евра, да уплате животно осигурање уколико га немају од такође 100 евра, а за осигурање непокретности 40 евра. Такође, преласком из једне у другу валуту нови кредит носи нову каматну стопу. Тако је тренутно цена стамбеног кредита у еврима од 4,78 одсто уколико се изабере променљива камата до 7,20 одсто за фиксну. Како су неки банкари најавили, они су спремни и да смање своје марже које сада износе од 4 до 6,5 одсто.

ПОНОВО СЕ САСТАЈУ
Банкари и представници Народне банке Србије, како је најавила Јоргованка Табаковић, гувернер централне банке, данас би требало да се поново састану и понуде предлог за решење проблема грађана који имају кредите везане за швајцарски франак.
Стамбене зајмове у францима узело је око 22.000 грађана Србије, а рате су им сада у неким случајевима и веће од плате.

Чланак НЕМА КРАЈА МУКАМА ЗАДУЖЕНИХ: Хиљаду евра за промену „швајцарца“ у евро се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Профимедиа (илустрација)

Јавили су нам се из Електромрежа Србије, отплатиће нам кредит. Сад више уопште не морам да бринем, каже Марија Петровић, мајка тројки зачетих вантелесном оплодњом због које је подигла кредит.

Марија и Мирослав морали су да се задуже у банци како би отишли на вантелесну упркос једној плати од 30.000 динара од које трећину дају за рату, пише лист Блиц додајући да се после тог сазнања Србија удружила да помогне Петровићима.

„Звали су из Електромрежа и рекли да ће нам финансијски помоћи и отплатити цели кредит. Захвални смо им. Од јуче је све лакше, не бринем више да ли ћемо имати новца за рате. Србија има добре људе“, прича Марија.

И студенти Београдског универзитета покренули су акцију да им уплате новац за кредит. Пошто њихова група на Фејсбуку броји 26.500 чланова, ако би свако уплатио 10 динара скупили би износ за кредит.

Марији је вантелесна успела из прве, примила су се три ембриона, а 17. новембра 2014. родила је три девојчице – Хелену, Сару и Даницу. А да није успело, каже, опет би позајмила и покушала поново.

Чланак КОНАЧНО СУ ЊИХОВЕ: Тројкама на 36 рата отплаћен кредит! се појављује прво на ИСКРА.