Ухапшени за злочине у Коњицу (Фото: РТРС)

Касно послијеподне пред Судом БиХ завршено је рочиште за одређивање притвора за 13 јуче ухапшених, бивших званичника тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и полиције у Коњицу.

Тужилаштво их терети за „удружени злочиначки подухват“ као форму злочина против човјечности. Ово је прва оваква квалификација пред бх. правосуђем за злочине почињене над Србима, за коју је запријећена казна и до 40 година затвора. Одлуку о притвору или о пуштању на слободу ухапшених, судија за претходни поступак у овом предмету Шабан Максумић требало би да саопшти најкасније сутра.

Са писаним отправком скандалозне ослобађајуће првостепене пресуде ратном команданту Сребренице Насеру Орићу, судија сумњиве сарајевске ратне прошлости Шабан Максумић каснио је више од мјесец. Одлуку о притвору за 13 ухапшених ратних коњичких полицијских и војних господара требало би да саопшти, ипак, у року од 24 часа од окончања рочишта.

За све ухапшене поступајући тужилац Станко Благић предложио је притвор. Осим што их терети за најтежа кривична дјела – убиство више десетина Срба, прогон преживјелих, њихово затварање у логоре у Основној школи Брадина, Мусала и Челебићи, премлаћивање, силовање и на крају етничко чишћење Коњица и околине…потребу за притвором тужилац је правдао и посебним разлозима. Прије свих, могућношћу да са слободе утичу на свједоке – оне који су већ исказ дали да промијене своје свједочење или друге који ће тек бити саслушани – да лажно свједоче.

Поткријепио је ове разлоге тужилац чињеницом да оптужени и већина свједока живе на истом простору, што им олакшава контакте, да су били припадници истих војних формација, и да и данас баш као и у ратно вријеме од „супротстављања“ ратним владарима страхују за властиту и безбједност породица.

– Већи број свједока који су дали исказе посматрао је како Шефко извршава инкриминисане радње, а нису смјели реаговати – рекао је Благић.

У прилог овоме и чињеница да су мјере заштите већ затражила најмање три свједока, а још десетак тек треба да буде саслушано. Одбрана је на другој страни тражила слободу за ухапшене. Њихови аргументи – од здравственог стања и породичног статуса, па до,како кажу, притисака из Републике Српске на Тужилаштво да оптужи осумњичене злочинце. То што риплијевски злочин на казну чека чак четврт вијека, нису били вољни да тумаче.

Адвокат Васвија Видовић каже да „нема разлога да се одређује притвор, изузев, наравно гдје су осумњичене особе покушале вршити утицај на ток истраге, ако такве ситуације има“.

А има – тврди тужилац. Жртва силовања већ се пожалила да јој је злостављач преко посредника нудио новац, да одустане од свједочења или бар промијени исказ. Шта ће све изњедрити овај процес – да ли према сценарију Орић – насилно „прање“ ратне прошлости коњичких војних и политичких господара или правду за жртве, за уморене Ђорђиће, Драганиће, Куљанине…!? За „убијену“ Брадину, Блаце, Брђане, Ново Село…. Ако и на главном претресу буду одлучивали Максумић и слични стаклена кугла није потребна. Иако је тужилац прибавио обиман доказни материјал на чак 2.500 страница.

Чланак САРАЈЕВО: О притвору за ухапшене за злочине над Србима у Коњицу одлучује Максумић!? се појављује прво на ИСКРА.

Ухапшени за злочине у Коњицу (Фото: РТРС)

Због ратног злочина над Србима на подручју Коњица и околине, припадници Сипе ухапсили су 13 бивших званичника тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и полиције у овом граду.

Осумњичени су за убиства, мучења и злостављања, силовања и прогоне Срба у прољеће и љето 1992.

Након саслушања у Сипи биће предати у надлежност Тужилаштва БиХ, из којег најављују да ће затражити притвор.

Потомци жртава очекују да ће оптужница бити проширена.

Четврт вијека преживјеле жртве из Коњица и околине чекају правду и свједоче о убиствима својих сродника на кућном прагу и о тортури коју су преживјели у коњичким логорима Челебићи и Мусала.

И дочекали су!

Сипа је ставила лисице на руке ратном командиру полиције у Коњицу Шефку Никшићу, стрицу /амиџи/ СДП-овог предсједника Нермина Никшића.

Зна Шефко шта се све дешавало коњичким Србима. Понајбоље рањеном Срђану Копривици који је ликвидиран у Брадини.

Свједоци тврде, управо је командир својим полицајцима наредио Срђаново убиство.

Алмир Падаловић био је стражар у логору Челебићи и очевици тврде – убио је Жељка Клименту.

Митке Пиркић, командант диверзантко-извиђачке јединице „Акрепи“, организовао је напад на српска села Блаце у којем је убијено 20 српских цивила, потом Брђане, Брадину и Зукиће.

Командовао је формацијом у јуну 92.када је извршен покољ у селу Заборани. Лично је, казују свједоци, убио Ратомира Драганића.

Пиркићев диверзант Реџо Балић – Милутина Куљанина.

Гинеколог Сеад Јусуфбеговић најмонструозније погазио Хипократову заклетву мучећи и злостављајући Српкиње…

Језивим свједочењима никада краја.

Момир Мркајић преживио је мајски покољ у селу Брадина, када је убијено 48 цивила, жена дјеце и стараца. Заробљен је и одведен прво на „обраду“ на Бјелашницу. Испребијан, потом у логор Челебиће, у злогласну „деветку“ – хангар под земљом.

Са 16 сапатника осуђен је на смрт. Но, захваљујући међународном Црвеном крсту, ипак је смрт избјегао.

– Убили су Жељка Милошевића којег су назвали снајперистом.Глава му је селотејпом залипљена, мозак му је цурио. Пребили су нас, извели на плочник, тукли ногама, палицама, крампама…замислите туку те лопатом, отпадне лопата и оним држачем те туку, и она напла пукне а они наставе, потрсно прича Момир Мркајић.

Момиров презимењак и сапатник из Челебића и Мусале, Десимир, тамновао је 28 мјесеци. Преломљена вилица, поломљена ребра …језив је учинак његових пријератних комшија и познаника – муслимана.

– 18 је страдало у Челебићима и мој отац, рођаци, стричеви, 13 Мркајића. Само су 2два погинула, остали су претучени и умрли у Челебићима, каже Десимир.

У хангару шест тамновао је Марко Драганић. И био очевидац убиства пет својих пријератних комшија.

– Био сам присутан кад је Алмир Падаловић у логору Челебићи убио Жељка Клименту. Знам да је Митке Пиркић убио мог рођака Ратомира Драганића пред кћерком и двоипогодишњом унуком,наводи Марко.

На Челебићким хангарима још видљиви ратни трагови. А сваки, у овом бившем војном комплексу, прича је препуна тортуре, злостављања и понижења.

Један од објеката био је резервисан само за жене.

Пакао Србина у Коњицу – десетине нису преживјеле. У логорима Челебићи и Мусала тамновало их је око 1.000.

Сви с почетка рата похапшени као цивили. Њихови домови попаљени.

И вјерски објекти.

Потрудили су се Никшић и дружина да „убију“ Брадину, Брђане, Зукиће, Блаце…

Етнички од Срба да очисте Коњиц.

– Очекујемо да ће Суд БиХ потврдити оптужницу у овом предмету јер сматрамо да има сасвим довољно материјалних доказа и свједока који указују на злочине који се стављају на терет овим лицима, каже директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Очекују жртве и преживјели потомци и да оптужница буде проширена.

Да буду обухваћени и помагачи, који су јутрос волшебно заобиђени.

– Цјелокупно руководство СДА и општине Коњиц из 92. године. Начелник бригаде, предсједник тадашње општине… који су знали јер пред носом им је бил и логор Мусала и Челебићи,. Хоће ли ико одговарати за убиство професора Голубовића и његово двоје малољетне дјеце и супруге, пита Недељко Зеленовић.

Ухапшени и осумњичени злочинци, појединачно су, након саслушања у Сипи предати у надлежност Тужилаштва БиХ.

Већ је најављено, биће затражен једномјесечни притвор.

А да ли ће бити и одређен, одлучиће Суд БиХ у којем и даље пресуђују и оптужују коњичке ратне судије и тужиоци Мира Смајловић, Сенадин Бегташевић и Џевад Муратбеговић.

Представници српских удружења проистеклих из посљедњег рата, већ најављују, помно ће пратити овај процес, како се опет не би дешавало да свједоци нестају, заборављају чињенице, мијењају исказе…

А шта на све то каже званично Сарајево, данас нисмо чули.

Обично гласни када су оптуживани и пресуђивани Срби и Хрвати, утихнули су.

Сви, па и амиџић Нермин Никшић.

Чланак КОЊИЦ: Због злочина над Србима ухапшено 13 припадника тзв. Армије БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Брадинске жртве рата (Фото: РТРС)

У Коњицу је у Одбрамбено-отаџбинском рату убијено 382 Срба, од којих 200 цивила у граду и у логорима Челебићи и Мусала, рекао је предсједник Удружења Коњичана Републике Српске Зоран Пологош поводом акције СИПА у којој је ухапшено 13 некадашњих припадника тзв. БиХ.

Пологош је навео да су доласком сплитског пука у Коњиц у априлу 1992. године почела хапшења и убијање Срба, те напади на српска села и затварања у ове логоре.

„Највећи злочин почињен је у селу Брадина, гдје је 25, 26. и 27. маја 1992. године побијено 36 људи. Све становништво депортовано је у логоре у Коњицу, у основне школе у Брадини и Доњем Селу. Куће су опљачкане и попаљене, цијело село је етнички очишћено. За ово до сада нико није одговарао“, истакао је Пологош.

Он је нагласио да је до сада процесуирано свега неколико појединаца за злочине у логору „Челебићи“ и за убиство породице Голубовић, Ђура и Власте и двојице њихових синова од пет и седам година.

„Њих су убили припадници резервног састава полиције. Стријељали су их покрај Неретве. Петар од седам година остао је жив и дошао на полицијски пункт гдје је поново стријељан“, рекао је Пологош.

Он каже да 25 година од злочина у Коњицу није одговарао ни војни врх, ни извршиоци, иако су сви детаљи познати Тужилаштву БиХ.

„Суд БиХ је до сада имао двоструке аршине према Србима. Ово је прилика да се покаже хоће ли бити суђено свима“, додао је Пологош.

Припадници СИПА ухапсили су данас 13 некадашњих припадника структура тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и МУП-а у Коњицу осумњичених за злочине над више десетина жртава српске националности у Брадини, Коњицу и другим мјестима.

Ријеч је о осумњиченима за злочине почињене у прољеће и љето 1992. године на подручју Коњица и околине који су резултирали уклањањем и присилним пресељењем готово цјелокупне популације становништва српске националности са тог подручја.

Међу наведеним злочинима, обухваћена су убиства, мучења, силовања, злостављања и прогони жртава.

Чланак ХАПШЕЊЕ 13 ПРИПАДНИКА ТЗВ. АРМИЈЕ БИХ: У Коњицу убијено 382 Срба се појављује прво на ИСКРА.

Брадинске жртве рата (Фото: РТРС)

Министарство унутрашњих послова Републике Српске, доставио је Тужилаштву БиХ средином септембра још један, допуњени извјештај против три лица, због сумње да су починили ратни злочин над Србима у селу Брадина код Коњица, 1992.године.

Незванично за ратни злочин осумњичени су Звонко Зовко, Љубо Шимуновић и Жељко Мликота – све командни кадар здружене муслиманско – хрватске војске. МУП Српске до сада је кривичне пријаве поднио против више од 50 лица, због злочина над Србима Коњица. Оптужница, међутим, нема.

Удружене муслиманско – хрватске снаге, Брадину су напале у предвечерје – 25. маја 1992. године. Најмање 38 Срба, жена, стараца, инвалида је убијено. Више од 600 је протјерано или у логор Челебићи отјерано.

Убили су тада 33-огодишњег Недељка. Мајку Анђу злочинци су натјерали да његове посмртне остатке закопа у башту, прије него је и њихова кућа као и све остале у селу попаљена. Брадињане који су преживјели мајски пакао, дочекао је – Челебићки, па онда Мусала. У логору Челебићи Марко Драганић тамновао је у злогласном хангару 6. и био очевидац убиства пет својих комшија.

– Убијени су Симо Јовановић, Неђо Милошевић, старац Шћепан Горовац, Бошко Самоуковић и једини од метка је убијен Жељко Климент, прича Драганић.

На хангарима још видљиви ратни трагови. Сваки, у овом бившем војном комплексу, прича је препуна тортуре, премлаћивања, злостављања и понижења. Један од објеката био је резервисан само за жене. Више од 70 их је тамновало у Челебићима.

У Челебићима и Мусали тамновало је више од 2.000 коњичких Срба. Били су затварани и мучени и у приватним становима, подрумима, шахтовима.

Коњиц је био етнички очишћен. Но оптужница нема. Једну је исписао Хашки трибунал – далеке 1996. године, против Есада Ланџе, Здравка Муцића и Хазима Делића. Двије године касније правоснажно су осуђени на казне затвора од 9 до 18 година. Неки изречену казну већ и одслужили.

– За та лица је јасно указано на постојање командне одговности, на удружени злочиначки подухват и нажалост до данашњег дана, иако је тај предмет прослијеђен бх тужилаштву, још увијек није одговарао онај ко треба, напомиње Симо Тушевљак инспектор у Управи криминалистичке полиције МУП-а Републике Српске.

Из бх Тужилаштва тек кратак флоскуларни одговор. Раде, кажу, на више предмета. То је исто оно правосуђе, у којем данас оптужују и пресуђују коњичке ратне судије и тужиоци Мира Смајловић, Сенадин Бегташевић, Џевад Муратбеговић и доскора Муниб Халиловић. Пресудили су само чувару логора Челебићи Есаду Мацићу и то због убиства Милорада Куљанина. Истина, 2011. године оптужница је исписана и против убица – Миралема Мацића, Енеса Туцаковића и Јасмина Гуске. Но они су – један за другим изненада и необјашњиво – преко ноћи умирали. Остали злочинци, и даље на слободи – неки и у полицијским униформама тамошњег МУП-а или у бх Агенцијама.

Жртвама треба правда! Јер убили су Брадину у којој четврт вијека касније живи тек двоје Срба. Етнички очистили Коњиц! И све се зна. Жртве и истражиоци спомињу Шефка Никшића ратног командира полиције у Коњицу и стрица актуелног предсједника СДП-а Нермина Никшића.

Имао би Шефко кажу, шта да открије о бројним умореним Србима, а поготово у убијеном Срђану Копривици. Спомињу и Русмира Хаџихусеиновића љекара који је најгрубље кршио Хипократову заклетву, Сафета Ћибу, Зејнела Делалића, Хазема Делића, Есада Гачића, Исмета Хебибовића, Мирзу Нухића….

Имена много, доказа и свједочења још и више! Само – правде нема!

Чланак ЏАБА КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ: Да ли ће пред лице правде одговорни за злочин у Брадини код Коњица? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Брадини код Коњица данас је служен парастос за 48 страдалих српских цивила, које су на најбруталнији начин прије 24 године убили злочинци из редова муслиманских и хрватских снага, након чега су спалили цркву, а потом и ово и околна српска села.

Парох коњички јереј Милан Бужанин рекао је Срни да се овај помен одржава под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.

У име предсједника Републике Српске вијенац на спомен-обиљежје положио је његов лични изасланик Миладин Драгичевић.

Бужанин са жаљењем констатује да породице српских жртава у Брадини и околним селима у општини Коњиц и након 24 године чекају истину и правду.

Помену су присуствовали представници Православне црквене општине Коњиц, преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина, представници институција Републике Српске и српски чланови заједничких институција БиХ.

Свету литургију и парастос невиним српским жртвама у обновљеном храму Вазнесења Господњег служио је протојереј-ставрофор Александар Топаловић уз саслужење свештенства Епархије захумско-херцеговачке и Митрополије дабробосанске, након чега су прислужене свијеће и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ.

Међу гостима били су и шеф Клуба посланика СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић, народни посланик Зоран Пологош, који је и предсједник Удружења Срба из Коњица, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Миленко Ристић, представници удружења Срба проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, као и представници кабинета потпредсједника Федерације БиХ и општине Коњиц.

Представници институција Републике Српске све ове године истичу да је злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ.

Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у вези са уништењем Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Преживјели Срби из Брадине са очајем се сваке године сјећају да су тих страшних дана свуда била тијела њихових најмилијих који су побијени, као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Цигане који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села.

Трагични биланс износи 54 мртвих за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још увијек трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем, поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански, поријеклом Чех, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву, већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе у иностранству, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров те је на тај начин спријечено даље пропадање.

Света литургија служи се једном годишње, и то на данашњи дан, јер у Брадини не живи више нико од православних.

Чланак КОЊИЦ: У Брадини служен парастос за невине српске жртве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина одржаће сутра помен у знак сјећања на страшни дан прије 24 године када су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села. Тада су злочинци на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а Храм Вазнесења Господњег запалили и срушили.

Покровитељ овогодишњег обиљежавања страдања Срба из Брадине јесте предсједник Републике Српске Милорад Додик.

У обновљеном Храму Свету архијерејску литургију требало би да служи Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве.

Након литургије биће служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, који се налази у порти храма.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао.

Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича. Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву /већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству/, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров и на тај начин спријечено даље пропадање.

Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православних.

Чланак КОЊИЦ: Сјећање на страдање Срба из села Брадина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Служењем Свете архијерејске литургије и парастоса у обновљеној цркви Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица данас ће бити обиљежене 23 године од спаљивања овог и околних села, при чему је најбруталније убијено 48 српских цивила, велики број је протјеран и одведен у логоре, а црква запаљена и срушена.

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и свештеници Српске православне цркве служиће Свету архијерејску литургију у обновљеној цркви, након чега ће бити одржан парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, потврдио је раније Срни парох коњички јереј Милан Бужанин.

Према његовим ријечима, овој церемонији присуствоваће и предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао.

Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана „саплитали о лешеве најмилијих“, као и да је „команда хрватске и бошњачке паравојске платила Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села“.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров и на тај начин спријечено даље пропадање.

Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи нико од православних.

Из Православне црквене општине Коњичке најављено је да је данас у 9.30 часова предвиђен дочек епископа Григорија и гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини. У 10.00 часова биће служена Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје.

Чланак БАЦИЛИ ИХ И ЈАМУ: Данас парастос за брутално убијене српске цивиле у Брадини се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Освећење спомен-капеле на православном гробљу Мусала у Коњицу окупио је велики број Срба овог краја које је минули рат раселио широм свијета. На унутрашњим зидовима обновљене капеле Светог Василија Тврдошког и Острошког уклесана су имена 320 српских жртава из Коњица, Јабланице и Прозора – краја у којем данас живи свега пар стотина Срба.

Од пријератних 7.000, у Коњицу данас мање од 300 Срба. Старих и немоћних.

– Пусто, кратко и јасно. Кућа се закључа, млади неће да се враћају, старији умиру и ето, каже Петар Драганић.

Рат је учинио своје. Велике су несреће доживјели људи у долини Неретве, а сјећања на злочине над српским народом у Коњицу и ужасе тортура у логорима Мусала и Челебићи, и даље су свјежа.

– У Челебићима и овдје на Мусали, ту сам до 6. 10.1994. био. Ноћних тортура, дневних тортура, то су ужаси били. Замркнеш, не знаш хоћеш осванути, не знаш ко је сљедећи на реду, било је убистава, говори Бранко Мандић, бивши логораш.

– Ријетко је мјесто као Коњиц гдје су се догађали такви злочини, И имате тај злочин прогонство, у оно вријеме кад су људи размишљали о животу мало дубље, прогонство је била већа казна од смртне, тако да о томе треба да размишљамо, нагласио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

Дошли су данас с носталгијом, Срби коњичког краја, из свих крајева Српске, Србије и шире.

– Ово је догађај који значи много Србима који тренутно живе у Коњицу, углавном је то старачка популација, стари и немоћни, а други знак и симбол је што су људи који су овдје страдали 90-их година добили прво спомен обиљежје овдје и на овом мјесту и сад ће имати гдје да дођу, упале свијеће и да се помоле и за оне којима се не знају гробови, нагласио је Милан Бужанин, свештеник у Коњицу.

– Влада РС је стала иза овог пројекта и стоји уопште иза свих Срба који су остали да живе у Федерацији, додао је Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске.

Идеју о изградњи спомен обиљежја и обнови капеле, саграђене 1929, а уништене у минулом рату, иницирало је Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори са сједиштем у Новом Саду.

– То велика ствар због будућих генерација и потомака који буду дошли овдје. Прво ће свратити и овдје, па ће на бази ових имена који су страдали рећи и знати да је у коњичкој општини живјело пуно Срба са остала два народа, али нажалост сада их више нема, истакао је Милорад Лазаревић, предсједник Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори у Новом Саду.

Обнову капеле финансирали су широм свијета расељени Срби овог краја и бројни донатори, а до обнове саборне цркве у Коњицу у њој ће се служити литургије и обављати вјерски обреди.

Чланак КОЊИЦ: Спомен-обиљежје свједочење о постојању Срба се појављује прво на ИСКРА.