Фото: vostok.rs

Сједињене Америчке Државе ће вратити руским властима 28 посебно важних историјских докумената, опљачканих из руских архива, пише руски лист „Комерсант“.

Како пише „Комерсант“, ради се о документима из Руског државног историјског архива, Руског државног архива литературе и уметности и Руског државног војног архива.

Међу документима који датирају из периода XVIII-XX века налази се десет оригиналних царских указа из периода 1703-1894. године, укључујући указе Петра Првог, Ане Ивановне, Јелисавете Петровне и Павла Првог. Осим тога, Русији ће бити враћен оригинални указ народног комесара одбране СССР „О преобразовању 1. посебног авијационог пука Цивилне ваздушне флоте у 120. посебни гардијски авијациони пук Цивилне ваздушне флоте“ са потписом Јосифа Стаљина, наводи лист.

Документи су украдени почетком 1990-их година. Касније су их пронашли сарадници Министарства унутрашње безбедности САД. Они ће бити предати на свечаној церемонији у резиденцији амбасадора САД у Москви 3. марта. Донеће их амерички амбасадор у Русији Џон Тефт. У догађају ће учествовати представници Министарства унутрашње безбедности САД, Министарства културе Русије, јавне личности и људи из културе, специјалисти из области историје и архивистике.

По мишљењу прес-секретара Амбасаде САД у Русији Вилијема Стивенса, овакви догађаји сведоче о томе да се сарадња двеју земаља, без обзира на политичку конфронтацију, наставља.

Чланак ЦАРСКИ УКАЗИ: САД враћају Русији украдена документа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика,Танјуг/Димитрије Николић

Србија коју Москва сматра главним савезником на Балкану направила је крупан корак према НАТО, оцењује данашњи московски дневник Комерсант. Лист наводи да се премијер Србије Александар Вучић заложио за савезничке односе са Алијансом, а да је парламент Србије ратификовао Споразум који НАТО даје слободу кретања по српској територији и дипломатски имунитет. „Тиме Београд, не одбацујући формално политику неутралности, активно шири сарадњу с НАТО”, оцењује дневник.

Неименовани извори Комерсанта, блиски владајућим круговима у Србији наводе да је мало вероватно да ће председник Србије Томислав Николић уложити вето на Споразум и одлучити се на конфронтацију са премијером, без обзира што заступа јаче проруске позиције. Дневник цитира и српског аналитичара Драгомира Анђелковића који сматра да после ратификације споразума са НАТО-ом, Србија треба да пружи исте услове и за Русију – у оквиру хуманитарног центра у Нишу. Лист подсећа да је споразум о ословима боравка сарадника у центру у Нишу требало да буде потписан још за време посете руског председника Београду у јесен 2014. године, али да се то није догодило.

„У последњем тренутку српска страна је инсистирала да се то питање скине са дневног реда”, пише лист и додаје, позивајући се на изворе блиске Влади Србије, да је потписивање документа подразумевало повећање привилегија центра и давање посебног статуса персоналу. Тај статус би могао да се протумачи као дипломатски и он би био нова иритирајућа тачка у односима Београда са Западом, додао је тај извор. Комерсант оцењује да је „перспектива ширења центра у Нишу и давање посебног стауса персоналу постала још магловитија” након што се прошлог пролећа Србија прикључила Механизму цивилне заштите ЕУ.

Чланак КОМЕРСАНТ: Србија направила крупан корак према НАТО-у се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Ако планови Србије о добијању ПВО система и ловаца „миг 29” од Русије буду успешни, добијено наоружање обновиће равнотежу на Балкану која би могла да буде нарушена плановима Хрватске да од САД купи оперативно-тактичке ракете, преноси „Спутњик” писање листа „Комерсант”.

„Српска војска сматра да ће појављивање оваквог оружја на Балкану променити равнотежу снага у региону. Али, помоћ од оних који их тако активно зову у НАТО нису дочекали. И били су принуђени да се обрате нама“, каже извор.

Према подацима „Комерсанта”, српску војску интересују пре свега системи ПВО средњег („бук” и „тор”) и малог („панцир С1”) домета. Што се тиче питања о испоруци комплекса земља-ваздух С-300, током сусрета у Београду оно није потегнуто, пошто српски војни буџет не допушта такву врсту куповине.

Поред тога, према информацијама листа, Министарство одбране Србије намерава да попуни свој авио-парк с неколико ловаца типа „миг 29”. Извори листа тврде да ако Москва и Београд усагласе количину неопходних система ПВО и авиона, они ће бити испоручивани из постојећих ресурса Министарства одбране Русије, уз накнадну модернизацију. Та варијанта ће за Србију бити и бржа и јефтинија, пише лист и наводи да ће то омогућити очување баланса снага у балканском региону.

Ракетни систем „бук” је, иначе, наследник ракетног система „куб” којег поседује Војска Србије. „Куб” је набављен још у време СФРЈ, а употребљаван је у ратовима на простору бивше Југославије. Између осталог, њиме је оборен амерички Ф-16 изнад БиХ 1995. године.

Ракетни системи „тор” и „панцир” припадају новијој генерацији средстава ПВО, а „панцир” спада у хибридне системе јер је опремљен и противавионским ракетама и топом. Његовом набавком могло би се, у извесној мери, надоместити повлачење противавинских топова калибра 20 и 30 мм у време када се очекивала набавка новијих система. Када је било извесно да од тога нема ништа, известан број самоходних топова калибра 30 мм („праге”) враћен је у употребу.

Чланак „КОМЕРСАНТ”: Србију занимају „бук” и „тор” се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Француска тражи нове купце за носаче хеликоптера типа „мистрал“, који су прављени за Русију. Ипак, како преноси лист „Комерсант“, тражи се да са бродовима буду купљени и хеликоптери Ка-52К, који су направљени специјално за тај пројекат.

Москва намерава да потенцијалним наручиоцима „мистрала“ понуди да заједно са француским бродовима купе и руске хеликоптере Ка-52К који су израђени специјално за овај пројекат, пише „Комерсант“.

„Судбина два носача хеликоптера директно је у вези са плановима о избацивању на тржиште хеликоптера Ка-52К, који су првобитно израђени ради постављања на руске ’мистрале‘“, наводи лист позивајући се на своје изворе.

Према подацима листа, у случају одбијања купаца да заједно са француским бродовима купе и руске хеликоптере, руска страна ће искористити право вета. То у великој мери усложњава положај Француске, наводи се у чланку.

Међу потенцијалним купцима „мистрала“ јесу Индија, Бразил, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Вијетнам и Египат.

Почетком августа председници Русије и Француске, Владимир Путин и Франсоа Оланд, донели су одлуку о прекиду важења уговора о изградњи и испоруци два брода носача хеликоптера типа „мистрал“. Француска ће моћи да располаже бродовима након враћања руске опреме која је већ постављена на „мистрале“.

Чланак ПРОБЛЕМ ЗА ФРАНЦУСКУ: Вето Москве на продају „мистрала“ без руских хеликоптера се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Восток

Посета министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова Београду долази у тренутку појачане борбе за Србију између и Русије и Запада, пише данашњи московски дневник Комерсант.

У тексту на првој страни под називом „Сергеј Лавров ће проверити блискост Србије”, лист пише да ће од резултата те борбе у многоме зависити куда ће поћи кључна балканска земља.Лист подсећа да је договор о посети Лаврова постигнут у телефонском разговору с српским министром спољних послова Ивицом Дачићем средином априла, а да је том телефонском разговору претходио сусрет премијера Александра Вучића с америчким амбасадором у Београду Мајклом Кирбијем, који му је уручио позив потпредседника САД Џозефа Бајдена да посети Вашингтон.

Комерсант наводи да Београд наставља да се званично придржава политике неутралности и да се у његовим односима са НАТО догодио „суштински напредак”.

У марту је Србија потписала са алијансом индивидуални план партнерства, а у априлу се прикључила механизму цивилне заштите ЕУ, пише лист.

„Све то, као и позив српском премијеру да посети САД, није остало непримећено у Москви”, наводи дневник и додаје да је након тога руски премијер Дмитриј Медведев позвао Александра Вучића да посети Москву.

Чланак КОМЕРСАНТ: Лавров проверава блискост Србије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Париз ће предати своје предлоге Русији о могућим опцијама раскидања уговора о испоруци два носача хеликоптера класе Мистрал за руску морнарицу, пише данашњки „Комерсант“.

Понуда подразумева да се руској страни врати око 785 милиона евра, што је могуће само после писменог одобрења владе о продаји бродова тзв. трећим лицима без икаквих резерви, наводи лист позивајући се на изворе упућене у војну и техничку сарадњу.

Москва одобрава предлог, јер су трошкови и губици Русије због кршења уговора процењени на око 1,163 милијарди евра. По Комерсанту, Русија, штавише, не намерава да изда било какву дозволу за реексопорт пре него што јој новац не буде враћен.

Русија и Француска потписале су 2011. године уговор вредан милијарду и по долара о испоруци два брода класе Мистрал. Примопредаја првог најављена је за новембар 2014. године, али се то није догодило.

Француски председник Франсоа Оланд задржао је ову испоруку, наводећи као разлог наводно мешање Москве у кризу у Украјини.

Русија је у више наврата негирала учешће у украјинском сукобу и осудила неуспех Француске у вези са испуњењем обавезе из уговора.

Оланд је 22. априла рекао да ће Москви бити враћен новац уколико Париз раскине уговор.

Чланак КОМЕРСАНТ: Париз спремио предлоге о раскиду уговора за Мистрале се појављује прво на ИСКРА.