Покушајем да преузме „Трепчу“, влада Косова намеравала је протеклих дана да под контролу стави и руднике „Црнац“ на Рогозни и „Бело брдо“ на Копаонику, који су делом и на територији централне Србије. Мада је ова „акција“ званичне Приштине стопирана, Албанци ће сигурно и даље настојати да се, уз помоћ страних ментора, домогну овог богатства.

На терену све је јасно. Само су улази у ова два рудника на територији општине Лепосавић, односно северног Косова. Руда се махом копа у окнима која залазе дубоко на територију централне Србије, односно општина Нови Пазар и Рашка, а постоје чак и улази у руднике из ових општина – објашњава Милутин Стефановић, доскорашњи председник МЗ Лешак и један од иницијатора за повратак Лешка, Белог Брда, Бистрице, Врачева и других делова општине Лепосавић Србији, односно за формирање општине Лешак.

– Без обзира на то како ће се завршити преговори око „Трепче“, Србија нипошто не би смела да дозволи да ова два рудника, пребогата рудом олова, цинка и сребра падну у руке Албанцима. Само „Бело брдо“, где се руда копа од 1933. године, могао би да храни знатан број житеља Лепосавића. Ту су и „Црнац“, „Копорић“ и „Жута прла“, који такође располажу значајним резервама обојених метала. Ако се све то тек тако преда Приштини, имаћемо преседан, јер ће самопрокламована држава Косово експлоатисати рудно богатство на територији Србије – наглашава Стефановић.

Наш саговорник истиче да је овај простор, који никада није био Косово и на коме никада нису живели Албанци, са комплетним рудним богатством педесетих година прошлог века тадашњој албанској врхушки у Приштини партијским декретом, на силу, из само њему знаних разлога, поклонио тадашњи Титов саборац Петар Стамболић.

– Да је било добре воље и памети, Србија је све то на време могла да поврати, имала је више прилика. Нажалост, све је сада делом и у рукама самозване државе Косово и моћника из иностранства – упозорава Стефановић.

Чланак ТРЕПЧА НА УДАРУ: Улази у руднике на северном Косову, а окна на територији централне Србије! се појављује прво на ИСКРА.

Спор Београда и Приштине у вези са полагањем права на имовину комбината Трепча биће решен највероватније компензацијом, речено је у Влади Србије.

То значи, како пише Данас, да ће Косово новцем, или на неки други начин, надокнадити наводни губитак који би Србија имала преласком Трепче у власништво Косова. То би истовремено, истичу извори, било прихватљиво решење за српске власти.

На питање да ли постоји могућност решавања тог питања судским путем, како се могло чути у јавности, или је као једина опција испостављен политички договор, саговорници кажу да ће решење бити плод искључиво политичког споразума.

„То ће бити политичко решење, јер било коју одлуку да донесе суд овде, изражаваће се сумња и оспоравати легитимитет такве одлуке. Једино у оквиру ових општих прича о имовини би то питање могло да буде решено“, закључују саговорници из врха власти.

Иако се у јавности увелико изражава очекивање о покретању теме власништва над Трепчом, на првом састанку српског и косовског премијера Александра Вучића и Исе Мустафе са Федериком Могерини, шефице дипломатије ЕУ, 9. фебруара у Бриселу, то се неће догодити.

Наиме, саговорници из врха власти тврде да нема званичне агенде тог састанка, да Београд, као ни Приштина, нису добили никакве теме из Брисела да се припреме, односно да ће то бити иницијалан састанак са циљем упознавања саговорника и евентуалног утврђивања динамике будућих сусрета.

„Дакле, Трепча нећа бити тема. Из Брисела ништа није стигло у Београд, а колико знамо, ништа није стигло ни приштинским властима“, истичу наши извори.

Имајући у виду да је питање власништва над Трепчом практично изненадило српске власти, Данас је питао потпредседника Владе Расима Љајића, који је у врху власти већ 15 година, због чега то питање није раније покренуто.

„Тешко да је могло раније да се стави на дневни ред, јер то питање су избегавали и у Бриселу и у Приштини. За то питање смо ми најзаинтересованији. Србија полаже право на имовину коју је доле стекла, улагала у инфраструктуру и развој.

Када смо почели прве разговоре, у оквиру телекомуникација, што је мој сектор, ми смо то наметнули, али одмах су скочили и једни и други, рекли су да то питање не може сада да се отвара, већ да ће се то учинити у склопу општег питања о имовини, а не парцијално – питање о телекомуникационој инфраструктури. Оно што је мој утисак јесте да су избегавали, јер је то једина област где ће Приштина морати да више изгуби него да добије“, истиче Расим Љајић.

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да је Србија спремна за дијалог о комбинату Трепча и да ће се у оквиру преговора између Београда и Приштине у Бриселу разговарати о томе, док је вицепремијер и шеф дипломатије Косова Хашим Тачи рекао да Приштина неће о томе преговарати с Београдом јер је, како је навео, „Трепча богатство Косова“.

Чланак КОСОВО ЋЕ ПЛАТИТИ ЗА ТРЕПЧУ: Приштинске власти ће понудити Србији компензацију за губитак комбината? се појављује прво на ИСКРА.

Рудари у јужном делу комбината Трепча наставили су штрајк и након истека рока од 24 сата који су дали косовској скупштини да тај комбинат постане јавно предузеће, рекао је директор Трепче Ахмет Тмава, додајући да очекује да данас рударе посети косовски премијeр Иса Мустафа.

Руководство Трепче наставиће да прати ситуацију, рекао је Тмава за Радио Косово, наводећи да је здравствена ситуација рудара који штрајкују на десетом хоризонту рудника на задовољавајућем нивоу, али да су уморни.

Он очекује да ће ситуација око комбината Трепче бити јаснија након посете премијера Мустафе.

Штрајк рудара подржавају и рудари из рудника Кишница и Ново Брдо.

Директор рудника у Старом Тргу код Митровице Ћазим Јашари рекао је за Радио слободна Европа да „штрајк и даље траје, да је на почетку било 250 рудара, а да их је сада више од 450 „.

„Има и осталих радника који се солидаришу. На нивоу Трепче, сви се солидаришу укључујући и рударе осталих фабрика Трепче“, казао је Јашари.

Око 250 албанских рудара, започели су јуче протест незадовољни одлуком косовске влада да одустане од намере да Трепчу претвори у јавно предузеће.

Рудари су захтевали да косовска скупштина у року од 24 сата донесе одлуку да Трепчу претвори у јавно предузеће, а штрајк ће наставити док их не посети неко из Владе Косова.

Рударе су јуче посетили градоначелник општине јужни део Митровице Агим Бахтири, директор Трпеце Ахмет Тмава и посланица Алијансе за Будућност Косова Доника Када -Бујупи.

Од 1999. године Трепчом на југу Косовске Митровице, где је и рудник Стари трг, управљају Албанци, а погонима на северу у Звечану, укључујући два рудника код Лепосавића управљају Срби.

Чланак ШТРАЈК У ТРЕПЧИ: Албанаци у руднику чекају Мустафу се појављује прво на ИСКРА.

Влада Косова усвојила је рано јутрос, под притиском међународне заједнице, предлог Закона о реструктуирању којим се предвиђа да Трепча уђе у процес реорганизације, што значи да Србија остаје већински власник овог рудника, сазнаје „Блиц“ од извора из Приштине.

Добро обавештен извор „Блица“ каже да је управо скинут предлог закона о јавним предузећима са дневног реда косовске скупштине, којим се предвиђало да Трепча постане ЈП у власништву Косова.

– У току је седница председништва Скупштине Косова. Расплет је решен – каже наш извор.

Наш саговорник напомиње да је ово дипломатска победа Београда и пораз Хашима Тачија и Мустафе.

– Ова господа су претрпела оштре критике и притиске међународне заједнице којој је право својине светиња, око покушаја једностраног преузимања Трепче- каже наш извор.

Фонд за развој Србије власник је 55 одсто „Трепче“, а 20 одсто удела је у рукама српских компанија. Рудник запошљава 3.300 Срба.

Косовске власти најавиле су једнострано преузимање „Трепче“ за 2. фебруар.

Премијер Александар Вучић изјавио је данас да мисли да ће гласање у косовској скупштини о предлогу закона о Трепчи, најављено за данас, бити одложено, те да влада на том проблему ради са међународном заједницом, за коју верује да је неутрална по том питању.

Влада Србије је, према премијеровим речима, направила известан помак у решавању проблема “Трепче”, а по свим законима, али и по договору у Бриселу, питање имовине тек треба да буде отворено у дијалогу са Приштином.

– Мислим да је померено гласање за среду, а видећемо шта још можемо да урадимо – рекао је Вучић новинарима у влади.

Како је рекао, Влада Србије имала је интензивне састанке и разговоре са представницима међународне заједнице, а у косовској влади ће данас бити одржани и разговори са представницима Срба.

Он је навео да се ових дана трудио да не одговара на примедбе са косовске стране, као што су да “српска страна користи законе из Милошевићевог периода, да је Вучић рекао да је Косово колевка Србије…”.

Чланак ДИПЛОМАТСКА ПОБЕДА БЕОГРАДА: Трепча остаје у власништву Србије! се појављује прво на ИСКРА.

Пристајем на овај разговор из два разлога. Први је да буде у корист нашој држави. Други је што од мене то траже „Новости“.

Пред нама је Новак Бјелић, магистар економије, директор „Трепче“, који је овај комбинат током петогодишњег мандата (од 1995. до 2000) од готово извесног инвалида придигао до најуспешнијег косметског предузећа. Било је то време када овај комбинат није био само „златна нит“ некадашње српске привреде, већ и нада у егзистенцију и опстанак нашег народа у јужној српској покрајини.

– Не бих желео да ова прича буде прича о мојој судбини – каже, рукујући се с нама челично снажним стиском, као да му није седамдесет шеста. – Шта сам ја, и ко сам, наспрам судбине једне „Трепче“ у коју сам уградио тек део живота. „Трепча“ је симбол. Мера снаге Срба на Космету. Мера снаге предстојећих преговора у Бриселу. На ту вагу, то је посебно важно, потребно је да се с наше стране постави тег да је „Трепча“, у данима када је насилно отета, била приватно власништво српских компанија. Неприкосновено право које важи у западном свету. Зашто су прекршили то право? То је одговор на коме треба да се базира наша одбрана. Ако икада добију државу, „Трепчу“ неће

Суочавамо Новака Бјелића са саопштењем из Приштине, сажето у реченици премијера Исе Мустафе, дато уочи овог викенда. Иса је поручио: „`Трепча` је власништво Косова!“.

То је лаж – скочио је као опарен Новак Бјелић. Ударио је руком о сто. И више пута поновио… „Лаж, лаж“. – „Трепчу“ су нам отели на срамоту међународне заједнице, која је по резолуцији 1244 СБ Уједињених нација добила право управљања над Косовом и Метохијом. Али, није добила и право управљања над приватним власништвом овог српског комбината.

Враћамо време у дане када је „Трепча“ на силу отета. У то време после Бјелићевог петогодишњег мандата, „Трепча“ је имала 16.000 радника. Он ју је затекао са четири пута мање запослених на неплаћеном, принудном одсуству. Пословала је, у међувремену, чак и у условима најтежих санкција, са неслућеним дохотком. И надом да је ослонац српском народу и српској држави, јер је била једино предузеће које је, читаву годину, одолевало окупацији. А најбогатији посед на Балкану.

– Бернар Кушнер је, у то време, био шеф цивилне мисије на Косову и Метохији – враћа сећање Бјелић. – Један од првих његових задатака је био да, како год, окупира „Трепчу“. Сломи дух народа. Почео је дипломатски. Најпре је тражио да му доставимо структуру власништва комбината. Захтев је упућен на мене, лично. И доставио сам му: „Трепча“ је деоничарско друштво. Сувласници су: српске банке, осигуравајућа друштва и многа друга српска предузећа… То је Кушнера и његов тим правника ставило на велике муке, али је прихватио да је „Трепча“ приватно власништво.

Ђаво, међутим, не оре и не копа. Смишља шта и како даље.

– Будући да су сва јавна предузећа у надлежности државе Србије већ окупирана, тако и Електро Косово, Кушнер је наложио да комбинату искључе струју – говори Бјелић. – Ми, ипак, преко Рогозна поставимо каблове и доведемо струју из Новог Пазара. Онда су смислили да нам прекину водоснабдевање. Напаковали су причу, готово истоветну, која је четири године касније била повод за погром нашег народа. Наводно, у делу Ибра, одакле смо црпели воду, утопила су се два албанска дечака, па је допремање воде са те позиције према „Трепчи“ требало затворити. Препознали смо намеру и снашли смо се. „Трепча“ је наставила рад. Убрзо, потом, оптужили су нас да загађујемо ваздух. Упутили су екипу да нас обавести како „трујемо жене, децу, али и војнике Кфора“. Упали су у Комбинат са гас-маскама, као ванземаљци. Обавестио сам их да ми стање евентуалне загађености испитујемо готово седмично и да није било ниједног узнемирујућег податка. Није помогло ни то што је Француска, чији су војници били у сектору „Трепче“, упутила свог министра здравља, који је такође саопштио да нема опасности од загађења по њихове војнике.

Док говори, Новак Бјелић, као да је управо у времену у коме се све ово догађа. Ни сам, каже, када се врати у прошлост, не може да верује са каквом је безочношћу међународне управе био суочен.

– У посету нам, потом, долази амерички генерал Кфора Вилијем Неш и екипа. Он се већ једном састао са мојим сарадницима, тако да је све време држао ноге на столу, попут каквог каубоја. Примио сам га и јасно му ставио до знања:

– Господине Неш, димњак „Трепче“ је на неколико десетина метара од мог капитена. И ја, као што видите, лепо дишем. На мање од 300 метара је мој и дом моје породице. И, знате ли шта нас јутрима буди? Цвркут птица. Морате да схватите: „Трепча“ је наша караула. Да, наша караула. Нисам, ни тренутка, био у заблуди да ће се убрзо догодити нешто што ће бити увод у коначну окупацију „Трепче“. Зато смо се припремили на најгоре. Организована су даноноћна дежурства, ноћ и дан – дежурство. Хиљаду људи је дежурало.

Слутња Новака Бјелића се обистинила. У зору 14. августа уследио је десант на „Трепчу“.

– Три хиљаде војника Кфора, што са земље што из ваздуха, јуришало је на наш комбинат – сећа се Новак Бјелић. – Од хеликоптера, а било их је те зоре барем 50, зора се није ни видела. Радници, разумем, били су у паници. Очај и мука завладали су „Трепчом“. Наравно, прво су ухапсили мене. Три сата су ме ислеђивали. Ако ме питате да ли сам у тим тренуцима веровао да ћу преживети… Нисам веровао. Инстинкт ми је казивао да не пружам отпор, како окупатор не би имао алиби. После три сата уручили су ми наредбу Кушнера: „Протерује се, без права повратка, икада, са територије Косова Новак Бјелић, директор `Трепче`“. Пратили су ме до административног прелаза Јариње до зуба наоружани војници Кфора.

Тако је протеран са Косова и Метохије најчувенији директор „Трепче“, неимар овог некадашњег гиганта. И, док га протерују, светски медији већ шаљу вести и слике да је „са Косова протеран важан човек, после кога у `Трепчи` ништа неће бити исто“.
– Зауставио сам се у Рашки, ту су ме чекали новинари – говори Бјелић. – Са свих страна стизали су позиви. Милошевић је звао из Београда. Веровао ми је и ја сам њему, због њега сам и прихватио да придигнем „Трепчу“, а поверена ми је јер сам пре тога од „Фагара“ у Подујеву, али и претходних фирми које сам водио, направио… нећу да кажем привредна чуда, али је истина да су, без изузетка, постале успешне фирме.

Шта се у међувремену догађало?

– Догодило се то да је Кушнер за првог председника Управног одбора „Трепче“ поставио, никог другог до Хашима Тачија. А догодило се и то да је пола године од мог протеривања, у Влади Србије, у време оних несрећних кризних штабова, одржан састанак – подсећа Бјелић, а све што говори документује стенографским белешкама. – Била је то прелазна влада Србије. Ничега у томе, што су представљали ти кризни штабови, нисам видео доброг. Знао сам: окупација „Трепче“ почела је са десантом Кфора, а завршила се са овим кризним штабовима. Дефинитивно се завршила. Никада после прогона нисам прешао административну линију између Србије и Косова, јер је Кушнерова забрана и даље на снази. Имам ли емоције, питате. Имам. Како не бих имао.

Чланак БЈЕЛИЋ: Отимање „Трепче“ почело десантом се појављује прво на ИСКРА.

Влада Србије неће прихватити једнострано преузимање Трепче од стране Приштине, јер је већински власник Фонд за развој Републике Србије, рекао је данас директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

– Ради се о једностраном отимању и конфискацији Трепче у 100 одсто власништва у тој компанији најављено за 2. фебруар – рекао је Ђурић.

Он је додао да од Трепче зависи око 4.000 Срба на Косову колико их ради у овом руднику и око 20.000 чланова њихових породица.

– За такво нешто постоји само једна реч – пљачка – поручио је Ђурић.

Око 56 одсто капитала Трепче је у власништву Фонда за развој Републике Србије и тај комбинат има дугове око 400 милиона долара, навео је министар привреде Жељко Сертић.

Влада Србије је одлучла да за 19 компанија са Косова буде обустављена приватизацја док трају преговори у Бриселу, додао је Сертић.

Чланак ПРОТИВ ПЉАЧКЕ: Влада Србије неће прихватити отимање Трепче се појављује прво на ИСКРА.

Скупштина Косова сутра ће по хитном поступку размотрити измену Закона о јавним предузећима, по којем ће комбинат „Трепча“ постати јавно предузеће.

Срби у косовским институцијама се противе томе, а представници „Трепче“ на северу Косова поручују да би то могло да дестабилизује ситуацију на северу и угрози примену Бриселског споразума.

Премијер Косова Иса Мустафа рекао је на конференцији за новинаре поводом Владиног усвајања предлога измене Закона о јавним предузећима да је „Трепча“ власништво Косова и да је за њу задужена Влада, јер се „налази на територији Републике Косова“.

– Ако то Албанци ураде једнострано, то би био тежак ударац за дијалог српске и албанске стане – рекао је премијер Србије Александар Вучић и додао да би усвајање закона који би Приштини отворио пут за присвајање рудника „Трепча“ био тежак ударац за дијалог српске и албанске стране.

Србија ће тражити да се о изменама Закона о јавним предузећима на Косову и Метохији и о комбинату „Трепча“ разговара 9. фебруара у оквиру наставка политичког дијалога Београда и Приштине.

– Било какав покушај покрајинске скупштине да мења власничку структуру за нас није прихватљив. С друге стране, ја не видим како би се та одлука и фактички реализовала. Она представља једно грубо кршење власничких односа. Ми ћемо као Влада пружити подршку запосленима да одбране оно што је наше – каже Александар Антић, министар енергетике и рударства, напомињући да иако има велика дуговања, „Трепча“ и даље ради.

Раније анализе Привредне коморе Србије показују да се само вредност око 1.500 приватизованих српских предузећа на КиМ процењује на више од 1,2 милијарде евра.

– Ово има више политичку па тек онда економску димензију. Овде се ради о томе ко ће добити право да препрода „Трепчу“, а поступак Косова је класична отимачина – каже Божо Драшковић, економиста.

Чланак НОВЕ ПРОВОКАЦИЈЕ: Отимају нам Трепчу, прети дестабилизација севера Косова се појављује прво на ИСКРА.

Скупштина Косова у понедељак ће по хитном поступку разматрити измену Закона о јавним предузећима, по којем ће Комбинат Трепча постати јавно предузеће. То отвара врата да рударски гигант пређе у власништво лажне државе!

Намера Приштине, заправо је да се обесмисле разговори у Бриселу о имовини на КиМ и то пре него и започну. Тиме би се променило стање на терену, а албанска страна рачуна и на конкретну економску добит.

Јер, бројке говоре да „Трепча“ дугује 400 милиона евра разним повериоцима, а највећи међу њима су српске фирме и држава. Ту су дугови за порез, струју, као и према добављачима… Власт у Приштини зато жури да преведе фирму у „државно“ власништво, да је тим маневром „очисти“ од дугова и – прода.

На ово је упозорио у четвртак и премијер Александар Вучић, који тврди да је „Трепча“ у овом моменту најозбиљније питање за Србију:

– Уколико Албанци једнострано преотму рудник, то би био озбиљан ударац за дијалог у Бриселу, али се надамо да ћемо успети да решимо то питање. На ово сам указао и свим западним партнерима. – На томе данас радио, радићу и сутра, за нас сигурно неће бити спавања до понедељка када заседа парламент у Приштини.

С друге стране, Влада Косова саопштила је да ће предлогом закона бити утврђено да „Трепча“ преузме само оне обавезе према трећим лицима које утврди међународни арбитражни трибунал који тек треба да буде основан. Тај трибунал, навели су, бавиће се и питањем у чијем су власништву акције комбината.

Опет, Београд тврди да „Трепчом“ газдује Фонд за развој Републике Србије и да су власници ЕПС, Југобанка, „Прогрес“, али и радници. Комбинат се води као предузеће у реструктурирању и Србија се према њему до сада односила као према свакој имовини на својој територији. У погонима на северу запослени су Срби, док деловима комбината у јужном делу Косовске Митровице газдују Албанци.

Генерални директор „Трепче“ Јован Димкић није желео да коментарише случај, наводећи да ће данас имати више информација.

Раније анализе Привредне коморе Србије, показују да се само вредност око 1.500 приватизованих српских предузећа на КиМ процењује на више од 1,2 милијарди евра.

НИШТА ОД УГОВОРА

ТОКОМ 2013. године увелико је најављивано стратешко партнерство „Трепче“ и америчке компаније „Њу џенерејшн пауер“ (НГП). У Влади Србије потписан је и уговор о пословно техничкој сарадњи, који предвиђа нове инвестиције, повећање обима и квалитета производње и отварање нових радних места у тој компанији.

Тадашњи министар рударства, Милан Бачевић, истицао је да је планирано да се отворе нови рудници. У плану је била изградња нове топионице у Звечану и термоелектране која би производила струју за све општине на северу КиМ. После потписаног уговора, ова прича је – стала.

ОДЛУКА БЕЗ СРБА

ПРЕДСЕДНИШТВО косовске Скупштине одлучило је да закон стави на дневни ред без иједног представника Срба на седници! По функцији, на том састанку је требало да буде Јасмина Живковић, потпредседник парламента, са листе „Српска“. Међутим, како нам је рекла, она је тог дана била са премијером Вучићем у Грачаници и Штрпцу:

– Имала сам пропуштен позив у подне. Тада су хтели да ме обавесте да је хитна седница у 14 часова, а ја свакако не бих ни могла да стигнем у Приштину.

Чланак СУДБИНА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ БЛАГА: Албанци отимају Трепчу! се појављује прво на ИСКРА.