(Колинда Грабар Китаровић) Фото: klix.ba

Хрватски предсједник Колинда Грабар-Китаровић назвала је усташке бјегунце који су такозваним пацовским каналима бјежали за Аргентину након слома фашистичке Независне Државе Хрватске – „Хрватима који су нашли слободу“.

Китаровићева је током посјете Аргентини поручила да су „након Другог свјетског рата многи Хрвати управо у Аргентини тражили и нашли простор слободе у којем су могли свједочити своје домољубље и истицати оправдане захтјеве за слободу хрватског народа и домовине“.

Хрватски историчар Твртко Јаковина сматра да је ријеч о скандалозној изјави.

„Предлажем да у амбасадама САД и Њемачке прегледају њене изјаве, јер нам оне кваре односе са тим и многим другим земљама“, истиче Јаковина.

Он напомиње да у Аргентини постоје стара и нова емиграција.

Стара је дошла на прелазу из 19. у 20. вијек и прије Другог свјетског рата.
Али, они који су побјегли након Другог свјетског рата такозваним пацовским каналима, попут поглавника Анте Павелића и усташких функционера или Адолфа Ајхмана, били су фашистички злочинци.

„Предсједница мисли да је тамо цвјетало цвијеће, али Аргентина је тада била војна диктатура генерала Хуана Перона и није било демократије, али је било много сличности са Мусолинијевом Италијом, у којој је Перон био војни аташе“, каже Јаковина, преносе хрватски портали.

Китаровићева се у више наврата „удварала“ десничарским гласачима, па је бранила усташки поздрав „За дом спремни!“, давала интервјуе радикално десним медијима који промовишу усташку идеологију и извињавала се због српских чоколадица у Хрватској.

Чланак ГРАБАР КИТАРОВИЋ: Усташе које су бјежале „пацовским каналима“ – борци за слободу?! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Tanjug/ HINA / DARIO GRZELJ

Службени глас из Загреба за надоградњу „Дејтона“ сигурно би имао тежину. Било какво договарање на штету једне стране, против друге две или друге две против треће, нису добродошле комбинације за Босну и Херцеговину. Територијалне претумбације нису могуће без рата. Етнички чисти ентитети били би додатни разлози за нове сукобе.

Тензије у Босни и Херцеговини између Срба и Бошњака више су него напете, а додатне варнице могле би да полете и између Бошњака и Хрвата. Уколико би Колинда Грабар Китаровић, хрватска председница, са речи прешла на дела и од међународне заједнице затражила надоградњу Дејтонског споразума уставним променама у корист Хрвата, „босански лонац“ могао би да покипи. Јер тешко да би то, како прва дама Хрватске тврди, довело до смиривању тензија у овој држави.

Да ли је „надоградња“ у ствари нова реч за промену или „распакивање“ Дејтонског споразума и има ли Хрватска, као један од потписника Дејтона, довољно снаге да га отвори? Шта би у том случају било са Босном?

Политиколог из Сарајева Пејо Гашпаревић подсећа да захтеви за надоградњом Дејтонског споразума нису никаква новост, али каже да је нови контекст, и нови начин на који се сада та тема кандидује.

„Хрватска је у међувремену постала чланица Европске уније и НАТО-а, и њени захтеви за надоградњу ’Дејтона‘ сигурно су добили те нове евроатлантске капацитете. Сигурно је и да глас службеног Загреба у таквим захтевима има додату тежину и да ће са већом пажњом и радозналошћу, па и уважавањем, ослушкивати у круговима међународне заједнице која одлучује о Босни и Херцеговини и о Балкану уопште“, каже наш саговорник.

Садашњи „Дејтон“, напомиње Гашпаревић, не нуди исту институцијалну правност Хрвата у БиХ, а по многим мишљењима, недостатак равноправности један је од кључних извора нестабилности у тој држави.

„Надоградњом ’Дејтона‘ и уставним променама у корист хрватског народа у БиХ ситуација би могла да се стабилизује, а допринело би и хармонизацији односа, и међунационалних и међуверских. Дакле, чини ми се да прича о надоградњи Дејтонског споразума има свог смисла и, рекао бих, и перспективе, јер је изречена у врло осетљивом геополитичком моменту, када се види да с једне стране Турска има своје политичко-дипломатске, па и геополитичке амбиције и према Балкану. Успостава институцијалне равноправности била би на неки начин и одговор западних структура према БиХ. Исто тако морамо да приметимо да и у Србији и Републици Српској постоје симпатије према Русији, а и она, по мени, има своје геополитичке амбиције према Балкану, тако да ће се, што се тиче ’Дејтона‘, ствари решавати на релацији и тих великих сила“, каже он.

Гашпаровић каже да му се чини да Хрватска управо, кандидујући ову тему, жели да чује и види шта велики мисле о томе.

Он каже да се трећи, хрватски ентитет у надоградњи ’Дејтона‘ нити спомиње нити не спомиње, већ се инсистира на томе да Хрвати добију иста институцијална права као и други.

„Прави аутор ’Дејтона‘ су Американци и сигурно је да се ништа што се тиче Дејтона неће дешавати мимо њих. Ми смо премали да бисмо о томе одлучивали“, каже Гашпаревић, подсећајући да се Трампова администрација још није огласила о питању политике на Балкану. Може бити да су ова разна заговарања о доградњи „Дејтона“, нека врста теста која су сигнализирана из Америчких кругова да се види како ће се реаговати на такве предлоге. Чини ми се да садашња америчка администрација, коју не бих поистовећивао само са Трампом, на нов начин проучава ситуацију на Балкану“, каже он.

Сарајевски професор Фикрет Чаушић слаже се да је основни принцип „Дејтона“ срочен на интересима великих сила, односно Запада и Истока, као и да у БиХ морају бити поштовани интереси сва три народа. Али…

„Ако буде било каквих промена, оне морају да иду у правцу да поштују право сва три конститутивна народа. Дакле, било какво договарање на штету једне стране против друге, две или друге две против треће, нису добродошле комбинације за Босну и Херцеговину“, каже он.

Александар Попов, координатор Центра за регионализам не мисли да би „распакивање“ Дејтона у овом тренутку било далеко од тога да смири узаврелу Босну. Он сматра да је промена Дејтона имала смисла у неком прошлом времену, али да је данас касно за то, као и да сада свако дирање у „Дејтон“ не би смањило напетост у Босни, већ би је повећало.

Он каже да Дејтон није савршен документ, и да јесте донео мир, али је од Босне направио Франкештајн-државу. Мисли да су шансе за решење БиХ пропуштене и не види које би то ново решење могло да донесе добробити БиХ. С друге стране, он сумња да Хрватска без подршке Америке и ЕУ није довољно снажна да сама покрене питање било каквих промена у БиХ.

„Дошли смо до ситуације кад је БиХ ближа растакању него консолидацији редова. Сада је већ почело да се подразумева да су ентитети главни и ако би се сада Дејтон распаковао, он би отворио многа питања, па и питање опстанка БиХ као такве. Можда би се могао створити трећи ентитет, али би то водило у сасвим другачију БиХ, у лабаву конфедерацију, што би „закуцало“ садашње стање, где би заправо ми имали три ентитета и сваки би за себе био доминантан“, каже он.

Попов сматра да је сада ово опасна прича, посебно што је у последње време било више прича о Балкану које су пуштане као „пробни балони“.

„Територијалне претумбације нису могуће без рата. Друго, и ако би се у БиХ дошло до трећег ентитета, те територије не би биле етнички чисте, што би био додатни разлога да се тежи потпуно чистим етничким територијама“, каже он.

Фрањо Туђман, „отац“ хрватске нације још је 1991. године ковао планове како да део Босне у коме живе Хрвати припоји матици Хрватској. Двадесет шест година касније, Туђманови планови могли би да се остваре, ако би Хрватска успела да „одмрзне“ „Дејтон“ на крилима права Хрвата у БиХ.

Чланак БОСАНСКИ ЛОНАЦ: Колинда рушењем Дејтона лупа у ратне бубњеве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић оцијенила је да изјаве предсједника СНВ и саборског заступника Милорада Пуповца не доприносе достигнутом ниову заштите права националних мањина у Хрватској и могу се, како је навела, разумјети једино у контексту надолазећих избора.

Пуповац је у изјави за хрватску Н1 ТВ рекао да би се одрекао неких изјава предсједника Србије Томислава Николића да се Китаревићева током обиљежавања акције „Олуја“ оградила од повика „За дом спремни“ и „Убиј Србина“.

Китаровић је путем Фејсбука поручила да је задовољна достигнутим нивоом заштите права националнх мањина у Хрватској, те да је на политичарима да граде повјерење и омогуће суживот између већинског хрватског и припадника националних мањина, посебно српске.

– Томе засигурно не придоносе најновије изјаве Милорада Пуповца, које се могу разумјети једино у контексту надолазећих избора. Но, избори ће проћи, а за поправљање нарушених међунационалних односа требаће пуно времена и труда. Стога позивам на одговорно и толерантно политичко дјеловање, чак и ако оно понекад и не доносило понеки глас више – навела је она.

Каже, да је Хрватска држава јака онолико колико су заштићени њени најрањивији грађани.

– На нама политичарима велика је одговорност да својим дјелима и ријечима градимо повјерење и омогућавамо суживот између већинског хрватског народа и припадника националних мањина, посебно српске – написала је хрватска предсједница.

Њено обраћање услиједило је убрзо након што су медији објавили изјаву Пупвца.

Китаровић, а ни премијер Зоран Милановић, међутим, нису се огласили након што је вуковарско градско вијеће у донијело одлуку да са натписа на јавним институцијама у том граду протјера ћирилицу.

Чланак БЕЗ ЋИРИЛИЦЕ: Китаровић позвала Србе на одговорно политичко понашање! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Медија центар

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта оцијенио је да је скандалозна одлука хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић да у такозвано Вијеће за домовинску безбједност именује генерале Анту Готовину и Младена Маркача, јер су они дио злочиначке организације која је Хрватску етнички очистила од Срба.

Он је позвао Китаровићеву да промијени своју одлуку ако се заиста залаже за најбоље односе са Србијом, саопштено је из Коалиције.

Линта подсјећа да је првостепено вијеће Хашког трибунала у априлу 2011. године осудило Готовину и Маркача за ратне злочине над Србима у Хрватској, али да је Жалбено вијеће у новембру 2012. године обојицу генерала ослободило кривице и на тај начин се наругало страдалим Србима, њиховим породицама и читавом српском народу.

„Сматрам да су генерали Готовина и Маркач били дио злочиначке организације на челу с Фрањом Туђманом чији је циљ био ставарање етнички чисте хрватске државе. За остварење тог циља кориштена су различита средства од масовних убистава и мучења српских цивила, прогона до конфискације и уништавања српске имовине“, рекао је Линта.

Чланак ЛИНТА: Готовина и Маркач су дио злочиначке организације која је Хрватску етнички очистила од Срба се појављује прво на ИСКРА.