Храм Покрова Пресвете Богородице у Книну (Фото: РТРС/ Novosti.rs)

У туристичкој брошури о Книну, која се ових дана појавила на интернету, а ускоро ће бити и одштампана, Срби као да нису никада постојали у том граду, а нису наведени ни сакрални објекти попут Саборног храма Покрова Пресвете Богородице. Туристичка заједница града Книна напросто је „избрисала“ из сјећања све што има везе са Србима у овом граду, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види, пишу Вечерње новости.

Док се до детаља описује историја града од десетог вијека до данас, вјешто је избачено све оно што подсјећа на важан допринос Срба у Книну, а поименично се уопште не наводе славни Книњани српске националности. За ауторе брошуре која ће у Книну бити понуђена туристима, сам град има искључиво важност као сједиште хрватских краљева.

И многи данас познати становници града српске националности упозоравају на ове недостатке, али се приређивачи ограђују и најављују да ће неке „могуће грешке“ бити исправљене у наредним издањима. За почетак би брошура требало да буде одштампана у 2.000 примјерака.

Нису наведени ни подаци о броју Срба у Книну. Прве ратне године 1991. у Книну је живјело 9.867 Срба и 1.660 Хрвата, док је 2001. године остало тек 1.269 Срба и 9.546 Хрвата. Нема ни ријечи о томе како су Срби почели да живе у тим крајевима још у предтурском времену, када су и настала три манастира – Крупа, Крка и Драговић. Из тог времена су и многи српски храмови, а Срби су дали незамјењив допринос у развоју цијелог краја око Книна, као и цијеле Далмације.

Све је то историја коју није могуће фалсификовати, нити заборавити, али је у брошури о Книну напросто нема. Српска црква која се налази у главној книнској улици као да не постоји и није уопште наведена.

Градоначелник Книна Марко Јелић, који је и сам покренуо процесе да се релаксира ситуација у Книну, увидио је грешке из брошуре и најавио да ће оне ускоро бити исправљене.

Чланак БРИСАЊЕ НАРОДА: Срби у Книну као да нису постојали се појављује прво на ИСКРА.

Книн – привођење (Фото: РТРС /n1info.com)

У центру Книна група људи се окупила и неколико пута извикивала „За дом спремни“, а одмах их је привела полиција.

У Книну Хрватска обиљежава тзв. Дан побједе и домовинске захвалности.

Истовремено, обиљежавају се Дан бранитеља и 22. годишњица акције „Олуја“, током које је из тадашње Републике Српске Крајине протјерано око 250.000 Срба, док их је више од 1.800 убијено или нестало.

Људи су долазили и поклањали се испред споменика бранитељима, али је у једном тренутку дошла група од шест, седам мушкараца у црним кошуљама и поклонивши се такође испред споменика, узвикивала „За дом спремни“.

Наиме, дио њих је узвикивао „за дом“, а други дио „спремни“ и тако неколико пута, а након тога су отишли у оближњи кафић и сјели.

Само пар минута након тога појавило се 15-ак полицајаца, а након њих и још 50-ак интервентних полицајаца и шест „марица“.

Полиција је мирно ушла у кафић и разговарала кратко с мушкарцима који су раније узвикивали „За дом спремни“ те су ови потом мирно ушли у „марице“.

Чланак КНИН: Повици „За дом спремни“, интревенисала полиција се појављује прво на ИСКРА.

(Публика на Томпсоновом концерту у Книну) Фото: Sputnik/ Tanjug/ HINA / Tomislav PAVLEK

Хрватска се ових дана припрема за обележавање Дана победе и домовинске захвалности, те Дана бранитеља, а поводом 22. годишњице од војно-полицијске акције „Олуја“, која ће ове године, чини се, бити нешто другачија у односу на претходне.

Дан, који Хрватска обележава као Дан победе, у Србији се доживљава као дан жалости и комеморације због више од 220.000 прогнаних Срба и неколико хиљада убијених и несталих.

Поједини медији спекулишу ових дана да обележавању Дана победе у Книну неће присуствовати ни председница Колинда Грабар Китаровић ни премијер Андреј Пленковић. Званичне информације о томе, међутим, нема.

За разлику од прошле и 2015. године Дан победе у Книну ове године ће дефинитивно протећи без концерта хрватског кантаутора Марка Перковића Томпсона, који, иначе, у својим песмама глорификује усташтво.

Према речима новог градоначелника Книна Марка Јелића ту нема никакве политичке позадине, већ је Томпсон имао раније договорене обавезе.

Јелић каже и да ће поводом 22. годишњице „Олује“ Влада у Книну одржати своју 50. седницу 4. августа, а на дан годишњице, 5. августа, концерт ће одржати „Прљаво казалиште“.

Градоначелник Книна је, како преносе хрватски медији, рекао да се нада да ће ове године прослава протећи достојанствено, како и приличи оваквом празнику.

„Ове године прославу Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља у Книну ће увеличати концерт ’Прљавог казалишта‘ у организацији града Книна“, рекао је Јелић.

Иначе, како је предвиђено државним протоколом, обележавање овог празника почеће 5. августа рано ујутру полагањем венаца, након чега следе подизање заставе на Книнској тврђави и традиционални мимоход јединица кроз град, као и миса у Цркви Госпе великог хрватског крсног завета и пригодне изложбе и ручак са грађанством, док ће увече наступити „Прљаво казалиште“.

Истовремено, другу годину заредом невладина организација Иницијатива младих за људска права из Хрватске покренула је пројект „Исприка“ којим од хрватских власти тражи да се извине жртвама кршења људских права и ратних злочина за време и након војнополицијске акције ’Олуја‘“ и њиховим породицама.

У српској заједници у Хрватској подржавају ту иницијативу.

Какав страх, о чему говоримо

Председник Самосталне демократске српске странке, саборски заступник и председник Одбора за људска права и права националних мањина Сабора Хрватске Милорад Пуповац за „Радио Слободна Европа“ каже да поздравља ту иницијативу и њене предлагаче.

„Свесни смо да ће проћи још времена док се не развије свест о томе да Хрватска има обавезу да настави да процесуира почињене ратне злочине према припадницима српског народа у Хрватској и да такође има обавезу, као што су то имале и имају и друге земље на простору бивше Југославије, да се извини не само због ратних злочина, него и због злочина етничког чишћења, спречавања повратка и отежавања живота повратницима у одређеном раздобљу након 1995. године.“

Пуповац је упозорио да такве политике које су последњих неколико година доминантне резултирају лошим односима међу народима и државама у региону.

„И због тога ће бити потребан додатни труд и додатна подршка иницијативама попут ове, јер тешко ће се моћи успоставити нормално стање и у државама, а и између њих, уколико се нећемо вратити тој врсти политике коју су неки осуђивали, уместо да је разумеју“, закључио је Пуповац.

О обележавању Дана побједе у Хрватској и годишњици војнополицијске акције „Олуја“ говорио је и хрватски министар бранитеља Томо Медвед.

Упитан да ли се та годишњица обележава само на Книнској тврђави због „страха од извиждавања“, Медвед је одговорио такође питањем: „А где би та прослава требало да се одржи?“

Подсетио је да је на истом том месту говорио први хрватски председник Фрањо Туђман.

„Какав страх, о чему говоримо?“, запитао је Медвед новинаре.

Чланак СТРАХ У КНИНУ: Обележавање годишњице „Олује“ никад није било овакво се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/tris.com.hr

На низу гробница, углавном православних, на гробљу у Книну наљепљена су обавјештења о неплаћеним рачунима за гробну накнаду с пријетњом „деложације“ покојника.

Како пишу хрватски медији, у обавјештењу фирме „Чистоћа и зеленило“ наводи се да одређено гробно мјесто „нема евидентираног корисника у гробном очевиднику и положајном плану гробних мјеста и гробница и да за исто није плаћена гробна накнада 10 (десет година)“, преноси „Вечерњи лист“ писање портала Трис.

„На основу те чињенице, а у складу са чланом 14 Закона о гробљима, ово гробно мјесто сматра се напуштеним и може се поновно додијелити на коришћење“, пише у обавјештењу.

Портал Трис истиче да су обавјештења неселективно лијепљена и на гробове корисника чије породице уредно плаћају гробну накнаду, па тако преноси свједочење једног мушкарца који је посјетио книнско гробље.

Он је рекао и да у таквом потезу „види настојање једне јавне институције да избрише све трагове постојања Срба у Книну“, а порталу је послао фотографије „наружених“ гробова и потврде о плаћеној гробној накнади за породичну гробницу на којој је нашао пријетњу.

„Случајно или не, обавјештења се налазе углавном на гробовима православаца“, преноси портал.

Фирма „Чистоћа и зеленило“ није одговорила на питање портала о том случају.

Чланак КНИН: Покојним Србима пријете избацивањем из гробова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Хрватски портал Индекс под насловом „Томпсон звијезда ХРТ-овог концерта у изравном преносу, публика урлала ‘За дом спремни'“, преноси атмосферу са концерта који је одржан у Книну поводом 21. годишњице „Олује“.

ХРТ је вечерас на првом програму преносио концерт из Книна. Концерт је хуманитарног карактера, скупља се новац за обнову вуковарског Водоторња, а на њему наступају бројни извођачи, наводи Индекс.

Но, већ након пола сата концерта постало је јасно да је главна звезда концерта Марко Перковић Томпсон.

„На концерту наступају Оркестар Хрватске ратне морнарице и маестра Тончија Ћићерића, клапа Свети Јурај Хрватске ратне морнарице и Тамбурашки оркестар Хрватске радиотелевизије с маестром Синишом Леополдом. Наступиће и Марко Перковић Тхмпсон“, објавили су на ХРТ-у.

Tешко је било не приметити да је најзаступљенији на концерту био онај због којег се публика у Книну и окупила – Марко Перковић Томпсон.

Тако је певач познат по певању песме „Јасеновац и Градишка Стара“, у којој се позива на клање Срба, добио бесплатну рекламу у ударном термину на телевизију коју плаћају сви грађани Републике Хрватске.

Човек коме многе европске земље забрањују наступ очигледно није проблем за ХРТ па је Томпсон книнској публици представио своје највеће хитове и стихове као „Лоша била 45-а, однила нас прико свијета“ и сличне стихове.

„Шаљемо предивне слике“, констатовала је новинарка из кол-центра док се у позадини чује Томпсон. Организацију концерта нахвалио је и први човек ХРТ-а Синиша Ковачић.

У једном тренутку пред почетак песме Клапе Каше и оркестра ХРМ-а из публике се чуло скандирање „За дом спремни“. Исто се скандирање наставило и након песме, те још неколико пута током вечери, пише Индекс.

Раније јуче у Книну је забележено још неколико испада хрватских екстремиста. У преподневним сатима градом је промаширала „Девета бојна“, профашистичка војна формација ХОС-а, са заставом на чијем грбу стоји исписано „За дом спремни“. Хосовци су певали усташке песме у којима се величају команданти злогласне Павелиће „Црне легије“.

Неколико сати касније на книнским улицама је, уз тактове Томсонове музике, запаљена и застава Србије након чега је полиција привела двојицу екстремиста.

Хрватски портал Индекс, који се и ранијих година дистанцирао и осуђивао манифестације проусташког карактера у Хрватској, констатује, иначе, да је акција Олуја била „победничка и ослободилачка“, али и додаје да се данас „уместо достојанствене прославе“ догодио „гнусан усташки дернек“.

Чланак НА ХРТ-У СЛАВИЛИ ПРОГОН И УБИЈАЊЕ СРБА: „За дом спремни“ уз Томпсона се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Mинистар спољних и европских послова Хрватске Mиро Kовач изjавио jе вечерас да jе Хрватска одбила да прими протестну ноту Србиjе због паљења српске заставе на обележавању годишњице „Oлуjе“ у Kнину, jер, како jе поручио, „инфлациjа нота ствара неред“.

Српско Mинистарство спољних послова упутило данас ноту Хрватскоj због паљења заставе, оценивши то „вандалским чином“ и позвало да се починитељи казне.

Хрватска агенциjа Хина наводи да jе „то пета протестна нота коjе су власти у Београду упутиле Загребу у последњих десетак дана, коjима jе заjедничко то да Хрватску оптужуjу за рехабилитациjу усташког покрета, величање осуђених терориста и за одлуке хрватских судова “уперене против српског народа““.

Хина додаjе да jе хрватска полициjа вечерас обjавила да jе због паљења заставе Србиjе ухапсила два мушкарца стара 27 и 44 године.

Kовач jе рекао да jе његово министарство упознато с нотом коjа jе послата факсом, али да jе одбило да jе службено прими jер „инфлациjа нота ствара неред“.

„Tо jе очигледно стратегиjа Србиjе коjа жели да створити утисак да Хрватска нема кредибилитет на плану правне државе. Mи смо земља коjа jе кредибилна, а нека Србиjа покаже да jе кредибилна. Нека не скреће пажњу са своjих обвеза, нека их спроводи посебно на подручjу правосуђа, у контексту преговора о чланству у EУ нека се бави сама са собом и нека нас остави на миру,“ , изjавио jе Kовач новинарима у Kнину.

По његовим речима, Хрватска jе показала да jе правна држава, а „Србиjа нека се брине о себи и сарађуjе с Хашким судом“.

Kоментаришући критике српског колеге Ивице Дачића због говора хрватске председнице Kолинде Грабар Kитаровић на годишњици „Oлуjе“ у Kнину, Kовач jе позвао Србиjу „да се не бави говором председнице коjи jе био изврстан“.

„Диjагноза (у говору) jе била изврсна, jер jе предсjедница рекла да jе `Oлуjа` била акциjа за ослобађање окупираних подручjа Хрватске. Mи смо поразили идеjу Велике Србиjе у Хрватскоj, а то jе важан допринос да се jедан део српског народа реши вируса Велике Србиjе“, тврди Kовач.

Чланак ПОНОСНИ НА ВАНДАЛСКИ ЧИН: Хрватска одбила да прими ноту Србиjе због паљења заставе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Представник бранитеља, пуковник у пензиjи Ивица Главота jе у свом обраћању на обележавању 21. годишњице воjно-полициjске акциjе Oлуjа у Kнину оштро критиковао власт поручивши да „други чин“ те операциjе ни две децениjе касниjе ниjе ни почео, те да о будућности те државе не може да одлучуjе нико осим Хрвата.

Извинивши се jавно народу што посао ниjе обавjен до краjа, Главота jе обjаснио да jе Oлуjа била тек први чин борбе за Хрватску, а да jе други чин требало да буде борба за напредак у свим сегментима друштва и борба за савремено друштво.

„Tаj други чин ниjе ни почео, 21 годину након Oлуjе. Tо jе била операциjе коjа jе омогућила поражавање великосрпских претензиjа, али и да нико други, осим Хрвата не може одређивати будућност земље“, рекао jе.

Главота, коjи jе био први говорник на свечаности обележавања Дана победе, поручио jе да су „фотеље“ злоупотребљаване за лични напредак, а да jе народ политичарима веровао.

Oвам бившем специjалацу коjи jе, каже, ратовао од Вуковара до Превлаке, наjвише смета то што су, како jе рекао, бирачки спискови чишћени у готово свим градовима, али не и у Вуковару, што jе омогућило да се постављаjу ћириличне табле.

Хрвати су после Oлуjе очекивали напредак, а уместо тога Хрватска се сада припрема за приjем миграната, док становништво стари, а млади напуштаjу земљу.

Главота jе оштро критиковао и заступнике у Сабору због нерада, те запитао шта би било да су бранитељи 1995. узели колективни годишњи одмор.

Посебно се обраћаjући новом лидеру ХДЗ-а Aндреjу Пленковићу, Главота jе рекао да он и други политичари треба да заврше причу о прошлим временима.

„Прича о лустрациjи jе истина и треба се ослободити тог терета, jер се само тако може лакше ићи напред“, рекао jе Главота и додао:

„Kада у држави постанете папци знате да ћете ускоро бити папкари, волови. Народе моj, не допустите да нас вуку за нос“, поручио jе он.

Потврдио jе да се током рата латио оружjа да би, како jе рекао, зауставио четничку хорду.

„Извињавам се свима коjима нисмо успели да помогнемо, а наjвише народу, jер нисмо одрадили посао до краjа и што сада морате да трпите оваква сра… у властитоj земљи“, поручио jе Главота.

Чланак ЈЕЗИВЕ ПОРУКЕ „БРАНИТЕЉА“ ИЗ КНИНА: Извињавамо се што посао нисмо завршили до краја се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Јутјуб

Док Српска и Србија тугују за жртвама хрватске акције „Олуја“, хрватска власт обиљежила је у Книну 21. годишњицу те акције.

Након што су бивши припадници хрватске војске јутрос пред очима полиције величали злочиначки усташки режим, у поподневним сатима наставило се са непримјереним понашањем.

Група младића и дјевојака тако је, уз Томпсонову пјесму, на одушевљење присутних запалило заставу Србије.

У првом плану је младић без мајице који на столу покушава да запали српску заставу. То му није пошло за руком па му је неко у помоћ прискочио бакљом. Застава је планула, а то је изазвало одушевљење присутних, ухлавном младића и дјевојака.

Претходно, хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић свој је говор поводом 21. годишњице „Олује“ започела оштром поруком предсједнику СДП-а Зорану Милановићу да Хрватска није случајна држава у чијем је стварању учествовала Удба, већ је, како је навела, створена вољом хрватског народа израженог на референдуму 1991. године, а војну операцију је назвала „бриљантном и етички чистом“.

Ни овогодишња прослава није протекла без инцидената. Већи број лица у црним кошуљама и са војним хрватским ознакама марширало је улицама Книна, гдје је одржана прослава годишњице акције „Олуја“, узвикујући усташки поздрав „За дом спремни!“ и пјевајући усташке пјесме.

Полиција уопште није реаговала, већ их је пустила да дефилују улицама, јављају хрватски медији.

Медији наводе да учесницима дефилеа официри Хрватске војске у свечаним униформама машу и дижу палац у знак подршке.

Хрватски портал „Индекс“ пише да се ради о припадницима Деветог батаљона, не наводећи да ли је то јединица из рата или садашња мирнодопска јединица Хрватске војске.

Портпарол хрватске предсједнице Лука Ђурић рекао је да „предсједница најоштрије осуђује овакве инциденте и посебно наглашава да прослава Олује није ни вријеме ни мјесто за тако нешто“.

Представник ветерана, пуковник у пензији Ивица Главота је у свом обраћању на обиљежавању 21. годишњице војно-полицијске акције Олуја у Книну оштро критиковао власт поручивши да „други чин“ те операције ни двије деценије касније није ни почео, те да о будућности те државе не може да одлучује нико осим Хрвата.

Извинивши се јавно народу што посао није обављен до краја, Главота је рекао да је Олуја била тек први чин борбе за Хрватску, а да је други чин требало да буде борба за напредак у свим сегментима друштва и борба за савремено друштво.

За вечерас је најављен и Томпсонов концерт, који у својим пјесмама велича НДХ и злочине над Србима. Овај концерт је организовала и финансирала ХРТ, која ће га директно и преносити.

Чланак НОВИ ИНЦИДЕНТ У КНИНУ: Запалили заставу Србије уз Томпсонову пјесму се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Док Српска и Србија тугују за жртвама хрватске акције „Олуја“, хрватска власт обиљежила је 21. годишњицу те акције.

На централној прослави у Книну окупио се државни врх, а према процјенама организатора очекује се око 100.000 људи.

Хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић свој је говор поводом 21. годишњице „Олује“ започела оштром поруком предсједнику СДП-аЗ орану Милановићу да Хрватска није случајна држава у чијем је стварању учествовала Удба, већ је, како је навела, створена вољом хрватског народа израженог на референдуму 1991. године, а војну операцију је назвала „бриљантном и етички чистом“.

Ни овогодишња прослава није протекла без инцидената. Већи број лица у црним кошуљама и са војним хрватским ознакама марширало је улицама Книна, гдје је одржана прослава годишњице акције „Олуја“, узвикујући усташки поздрав „За дом спремни!“ и пјевајући усташке пјесме.

Полиција уопште није реаговала, већ их је пустила да дефилују улицама, јављају хрватски медији.

Медији наводе да учесницима дефилеа официри Хрватске војске у свечаним униформама машу и дижу палац у знак подршке.

Хрватски портал „Индекс“ пише да се ради о припадницима Деветог батаљона, не наводећи да ли је то јединица из рата или садашња мирнодопска јединица Хрватске војске.

За вечерас је најављен и Томпсонов концерт, који у својим пјесмама велича НДХ и злочине над Србима. Овај концерт је организовала и финансирала ХРТ, која ће га директно и преносити.

Чланак КНИН: Хрватска обиљежава „Олују“ уз дефиле црнокошуљаша и повике „За дом спремни!“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Tanjug/ Зоран Жестић

Подизањем шаховнице на тврђави у Книну почела је централна прослава „Дана победе и домовинске захвалности“, Дана хрватских бранитеља и 21. годишњица војно-полицијске акције „Олуја“, током које је из Хрватске протерано више од 250.000 Срба, око две хиљаде је убијено, а више од 800 се и данас воде као нестали.

Подизање заставе и почетак свечаности објавио је припадник Почасне заштитне гарде, а деца погинулих бранитеља су прочитали имена страдалих у тој операцији.

Свечаности присуствују хрватски званичници, породице погинулих и припадници јединица „Тигрови“, „Громови“, „Куне“, „Пауци“, „Соколови“, „Пуме“ и „Вукови“.

На свечаности је речено да је у „Олуји“ учествовало око 200.000 хрватских војника. Тада је за 84 сата „ослобођено“ више од 10.000 квадратних километара, а протерано је више од 200.000 Срба, јавио је извештач Танјуга са лица места.

Пред почетак централне прославе центром Книна продефиловали су војни оркестар и бајкерске групе из целе Хрватске.

Прославу употпуњују налети војних авиона, испаљивање почасних плотуна, а наступиће и акробатске групе „Крила ’Олује‘“.

Очекује се дефиле припадника Војске Хрватске, Министарства унутрашњих послова, бранитеља и грађана од Книнске тврђаве до Трга Анте Старчевића, где је предвиђено полагање венаца и паљење свећа код споменика „Хрватске победе ’Олуја 1995.‘“.

Најављено је да ће се присутнима обратити одлазећи хрватски премијер Тихомир Орешковић.

Потом ће бити одржана миса у Цркви Госпе великог хрватског крсног завета, након чега ће славље бити настављено културно-спортским манифестацијама.

За вечерас је предвиђено одржавање концерта „Победа за хероје“ на којем ће наступати Марко Перковић Томпсон, певач националистичких песама које величају усташтво и фашизам.

Концерт Томпсона ће преносити хрватски јавни сервис, а новац прикупљен на тој манифестацији биће уложен у обнову Водоторња у Вуковару.

На крају свечаности биће уприличен ватромет.

Иначе, синоћ је на Книнској тврђави одржан пријем за официре који су командовали операцијом „Олуја“, на којем су министри одбране, унутрашњих послова и бранитеља Хрватске, Јосип Бољевић, Влахо Орепић и Тома Медвед истакли да је та операција показала шта хрватски народ може да постигне када је јединствен.

За њих је, како су поручили, операција „Олуја“ била чиста.

У Книну је присутан велики број припадника полиције и војске, а очекује се долазак више од 100.000 људи.

Од јутарњих сати у Книну се окупио велики број учесника операције „Олуја“, који су у разговорима евоцирали успомене на војну операцију, коју сматрају одлучујућом за осамостаљење Хрватске.

Они су обучени у мајице са ознакама својих јединица, а остали присутни носе државне заставе и друге симболе.

Чланак ХРВАТСКА СЛАВИ „ОЛУЈУ“: Шаховница на книнској тврђави, ХРТ директно преноси концерт Томпсона се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оцијенио је поводом годишњице „Олује“ да са ће, с обзиром на то како данас ствари стоје у Хрватској, убице српских цивила током те акције прије добити споменик него казну.

Он је у ауторском тексту за „Вечерње новости“ подсјетио да су хрватски судови правоснажно за „Олују“ осудили само једно лице и да за њих свједочанства и докази који постоје о злочинима не значе ништа.

Штрбац је као примјер навео стравичан злочин на путном превоју Коњ у близини Книна гдје је припадник 142. домобранске јединице Иван Кулушић из аутоматске пушке побио 16 српских цивила који су се налазили на једном камиону.

„Кулушићев командант чете организовао је прикривање тог ратног злочина тако што је наредио да се лешеви убијених закопају на необиљежено мјесто, а оружје убице закопа. Војник – очевидац ми је лично рекао да је крајем септембра или почетком октобра 2003. године све податке о том догађају и убици лично дао тадашњем државном тужиоцу Младену Бајићу, па се и сам чудио зашто није покренута истрага о том злочину“, рекао је Штрбац.

Према његовим ријечима, војник-очевидац му је пренио да је оружје којим су убијени српски цивили сачувано и да свједоци злочина знају ко и гдје га скрива.

„Војник-очевидац злочина прикупио је и јавно објавио имена већине жртава, а то су Милорад Беадер, Љубомир Ђапић, Ђуро Ераковић, Јован Ераковић, Петар Генераловић, Бошко Кнежевић, Јовица Кнежевић, Милан Лунић, Петар Лунић, Шпиро Лунић, Петар Милета, Јово Самарџија и Милан Сировица, углавном из Дрниша и околних села“, рекао је Штрбац.

Он је нагласио да су пред Хашким трибуналом о злочину на превоју Коњ своје исказе дали преживјели актери Сава Трифуновић, Стеван Грујо, као и бивши службеник УН, Мареј Доуз у случају „Готовина и други“.

„Претресно вијеће им је вјеровало, те Готовину и Маркача осудило на дугогодишње казне затвора као чланове „удруженог злочиначког подухвата“ чији је циљ био трајно и присилно протјеривање Срба из Крајине. Нажалост, Жалбено вијеће коме је предсједавао амерички судија Мерон ослободио их је оптужбе у једној од најконтроверзнијих, а по мени и најсрамнијих пресуда Хашког трибунала“, рекао је Штрбац.

Чланак ШТРБАЦ: Злочинци ће прије у Хрватској добити споменик него казну се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Јосипа Римац, градоначелник Книна, најавила је да ће, преко Министарства спољних и еуропских послова, хрватске власти тражити скулптуру „Повијест Хрвата“, славног вајара Ивана Мештровића.

Иван Мештровић је 1952. године поклонио држави Хрватској, како је то сам говорио (ондашњој СР Хрватској), неколико стотина скулптура, које се данас налазе у музејима Ивана Мештровића у Сплиту и у Загребу. На том списку дарова нема скулптуре „Повијест Хрвата“, што значи да Република Хрватска не може да потражује нешто што није њено, нити да је потражује путем сукцесије.

Друго.Закон оосновама својинскоправних односа би се евентуалном тражиоцу из иностранства испречио на путу својим чланом 28.

Наиме, скулптура је више од 80 година на територији дворског комплекса на Дедињу, савесни држаоцису били Карађорђевићи, а након национализације СР Србија (данас Република Србија) преко надлежне институције, нико се, до 2015. године, и најаве госпође Римац, није појавио да тражи скулптуру и евентуално оспори право својине Србији на суду. Дакле, наша земља је савесни држалац више деценија, у случају да се не може доказати и законита државина. Одржај за стицање права својине над покретном ствари је за савесног и законитог држаоца 3 године, а за држаоца који је само савестан 10 година. И у једном и у другом случају скулптура припада Републици Србији по праву одржаја.

Скулптура ако није продата, није ни украдена, јер је дата добровољно. Како скулптура није била предмет оставинске расправе након смрти Ивана Мештровића ни сами наследници је не могу тражити јер им није пренето право својине над скулптуром, ни експлицитно, ни имплицитно. Скулптура је након Мештровићеве смрти постала практично RES NULLUS (ствар без власника), јер није поклоњена СР Хрватској, нити је право својине пренето на наследнике. Одржај је управо и смишљен због оваквих ситуација у пракси.

У Хрватској се скулптура „Повијест Хрвата“ у више идентичних примерака налази у многим јавним институцијама. Прва се од 1970. године, налази испред Ректората свеучилишта у Загребу. Друга се налази у Атељеу Мештровић у Загребу. Трећа је од 1978. године у Сплиту у Музеју хрватских археолошких споменика као гипсани одливак. А четврта је у Питсбургу, у САД, као поклон Хрватске свом расејању. Дакле у Београду се налази пети примерак. Поставља се питање по чему је београдска скулптура толико посебна па баш њу треба вратити у Хрватску, када постоје калупи за ливење скулптуре у Загребу потпуно идентични београдској скулптури. Треба нагласити да је сам Мештровић забранио изливање својих скулптура након своје смрти, међутим, само оних које је поклонио народу (дакле није је поклонио СР Хрватској јер су прављене њене копије).

У случају да иницијатива госпође Римац буде прихваћена у Србији и скулптура буде дата, онима којима очито не припада, поставља се питање шта је следеће на реду? Експонати из Музеја Иве Андрића или можда урна Николе Тесле?

Чланак ЗАШТО ЈЕ ТОЛИКО ПОСЕБНА: Скулптура „Мајка Хрвата“ и правно припада Србији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Политички аналитичар Жарко Пуховски изјавио је да не треба да чуди то што је дио Хрвата у Книну на недостојанствен начин прославио двије деценије од војно-полицијске акције Олуја с обзиром на „набријавање“ које је трајало данима, а кривци за то су на власти.

Свако ко живи у Хрватској морао је да зна да „два дана патриотске хистерије“ морају довести до тога, рекао је за портал Index.hr Пуховски.

Портал, иначе, наводи да испаде „разјарене руље“ нико из државног врха, из опозиционог ХДЗ-а, као ни предсједница најмлађе чланице Европске уније, нису жељели да коментаришу.

„Наравно да владајући не коментаришу усташке испаде, они су их изазвали“, јасан је Пуховски и подсјећа на стару кинеску пословицу :“Ко хоће мачку, мора узети и реп“. И то је, објашњава он, дио онога што се на неки начин призивало националистичком манифестацијом патриотизма.

„Не, они су (владајући) то изазвали, не би био ред да они то коментаришу. Морали су знати гдје живе и докле ће то доћи. Пјевање: ‘Ми Хрвати не пијемо вина, већ пијемо крв четника из Книна“ је понављање онога што се у Вуковару пјевало Хрватима. Свако живи у овој земљи је знао да два дана патриотске хистерије мора довести и до тога“, навео је овај аналитичар.

Што се тиче (не)реаговања полиције Пуховски каже да је она у ситуацији да мора да „жмири на оба ока“, да је ту да штити државни поредак који јер два дана био потпуно „националистички експониран“.

„Знало се да ће дио јавности реаговати тако, а реакција полиције према томе била би неморално понашање. То би било фаризејски (лицимјерно)“, одговор је Пухувског на питање мисли ли да полиција „жмири на једно око“ кад се ради о појединцима који на оваквим скуповима урлају усташке фразе.

У хрватском друштву мањка толеранције и у нормалним ситуацијама, закључио је Пуховски, уз констатацију да је јасно да је дводневна масовна хистерија само придонијела томе да мањи, пријемчивији дио јавности, реагује на такав начин.

Након јучерашње званичне церемоније подизања заставе и откривања споменика Фрањи Туђману, нешто иза поднева, почело је, како је извјестио Index, усташко оргијање које је кулминирало у вечерњим часовима на концерту Марка Перковића Томпсона, на коме је више хиљада људи људи пјевало његове националистичке песме, ношене су капе и заставе са усташким обиљежјима…

„Убиј Србина“, урлала је маса на почетку концерта, преноси портал, а Томпсон је на позорницу изашао уз усташки повик „За дом“, на шта му је публика узвратила са „Спремни“.

Иначе, како данас јавља портал ssibenik.in,шибенско-книнска полиција казниће Томпсома због синоћњег клицања „За дом спремни“ и то на основу члана Закона о прекршајима против јавног реда и мира.

У „Олуји“, акцији хрватске војске и полиције, прије двије деценије протјерано је око 220.000 Срба из Хрватске, а око 2.000 је убијено и нестало.

Чланак ПУХОВСКИ: За усташке испаде у Книну крива власт се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

У Книну, гдје Хрватска данас обиљежава 20 година од акције „Олуја“, могу се чути усташки повик „За дом спремни“ и поруке мржње попут пјесме „Ми Хрвати не пијемо вина, пијемо крв четника из Книна“.

Хрватски портал „Индекс“ пише да полиција за сада не реагује, док се на обиљежавању шаљу поруке непријатељства те шири атмосфера страха од „непријатеља“.

Окупљени су премијеру Хрватске Зорану Милановићу звиждали, увреде су упућиване и некадашњем предсједнику Иви Јосиповићу, док су предсједника Хрватске Колинду Грабар Китаровић и градоначелника Загреба Милана Бандића дочекали с одушевљењем.

Обиљежавању присуствује и хрватски генерал и некадашњи хашки оптуженик Анте Готовина, који је поручио да данас „Хрвати славе мир, достојанствено, дан побједе и мира“. У Книн су дошле и представнице „Мајки Сребренице“.

Хрватски портал наводи и да се окупљени жале на организацију, јер им треба пуно времена да дођу до тврђаве гдје је отворен музеј „Олуја 95“ и откривен споменик бившем хрватском предсједнику Фрањи Туђману.

Чланак КНИН: На обиљежавању „Олује“ усташки повици и пјесме се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Мајка Сребренице Мунира Субашић присуствовала је обележавању годишњице „Олује“ у Книну где је рекла да јој је Анте Готовина омиљени генерал.

Како преноси интернет портал „Вечерњег листа“, она је рекла да је у Книн дошла на позив председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић.

„Председница Китаровић је у Сребреници рекла да се тамо догодио геноцид, а ја овде могу да кажем да није било ’Олује‘ онда би се догодио још један геноцид у БиХ и то у Бихаћу. Зато поздрављам и генерала Готовину, мени најдражег генерала. Живела Босна и Херцеговина, живела Хрватска“, рекла је Субашићева.

Претходно је на книнској тврђави подигнута застава Хрватске, откривен је и споменик првом хрватском председнику Фрањи Туђману, али је свечаност остала у сенци лоше организације, односно, како хрватски интернет портал Индекс наводи, вашара у организацији ХДЗ-а.

Чланак МАЈКА СРЕБРЕНИЦЕ: Готовина је омиљени генерал се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Книну се обељежава 20. годишњица војно-полицијске акције Олуја, током које је из Хрватске протјерано више од 250.000 Срба, а више од 2.000 их је убијено или нестало, док је у Српској и Србији Дан жалости.

Индекс јавља да на главном тргу у Книну не изостају ни националистички повици и пјесме. Осим повика „за дом спремни“, чула се и пјесма: „ми Хрвати не пијемо вина, пијемо крв четника из Книна“.

Хрватски портал наводи да се „дернек“ очигледно загријава, а да полиција мирује.

Чланак ПАРАДУ ЋЕ УВЕЛИЧАТИ ТОМПСОН: ХДЗ-ов вашар у Книну, звиждуци политичарима и усташке пјесме се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Загреб се већ данима уназад припрема за сутрашњу прославу, односно „војни мимоход” којим ће први пут на такав начин обележити годишњицу акције „Олуја”. Централна прослава ипак ће бити одржана дан касније, 5. августа, на сам дан „Олује” у Книну, који је и свих претходних година био домаћин обележавања Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља, јер за Хрватску овај град има изузетно важну симболичку важност. Наиме, протеривање Срба из овог града у коме су уочи ратних дешавања 1995. године били већина и истицање шаховнице на Книнску тврђаву у Хрватској се доживљава као симбол коначне победе над „српским агресорима”.

И док ће Хрвати ова два дана углавном провести на улицама, уз музику и песму, Срби из Хрватске, али и Београд, 5. август ће дочекати у потпуно другачијој атмосфери. Први пут овај дан ће се у Србији и званично обележавати као Дан сећања на страдање и прогон Срба, а одлучено је и да то буде дан жалости. Срби из Хрватске такође ће тог дана одржати парастосе и помене људима који су изгубили животе током „Олује”. Паралелно са книнском прославом, у ријечком позоришту ће своја ратна сећања испричати пет жена различитих националности, што би требало да укаже, како се у најави овог догађаја каже, да је рат ипак много комплекснији од онога како га покушава представити званична политика. Овај догађај, који је „Слободна Далмација” назвала „контрапунктом” прослави „Олује”, изазвао је бес тамошње јавности и, како каже редитељ ове својеврсне представе Оливер Фрљић, прави медијски рат који би могао довести и до насиља.

Иако првобитно амбициозно замишљена, војна парада која је предвиђала да загребачким улицама, раме уз раме с хрватским војницима, марширају и многе друге војске чланице НАТО-а, „мимоход” се на крају свео на манифестацију локалног карактера. За тај дебакл хрватска опозиција је највише кривила власт у Београду, која је поручивала да би учешће страних трупа значило отворени антисрпски став. Нелагода у којој се нашао званични Загреб, како кажу опозиционари, могла се избећи да власт није мегаломански инсистирала на међународном карактеру параде, што је многе државе довело у неугодну позицију да се сврставају за „Олују” или против ње, а то у овом тренутку не одговара ниједној држави.

Фото: Политика

Одлука хрватског државног врха да се организује парада изазвала је и у самој Хрватској опречне реакције, а највише су јој се успротивиле мировне организације и интелектуалци.

Хрватски новинар Денис Куљиш сматра да обележавање годишњице „Олује” у Книну неће утицати на односе Србије и Хрватске, али свакако неће бити ни од користи у међусобним односима.

Сваке године се та акција обележава у Книну и на то су навикли и Срби и Хрвати. То је нешто за шта би се рекло да је нормално и регуларно. Оно што је ту новост јесте та војна парада која се приређује у Загребу, за коју није јасно каква се и коме порука упућује”, каже Куљиш за Танјуг и додаје да је питање параде „предизборни маневар” владе и владајуће странке, „који има чак и неке ратно-хушкачке елементе, јер се демонстрира некаква војна сила која нема везе са европским приоритетима које Хрватска има као земља унутар НАТО-а”. Овом догађају успротивила су се и удружења ратних ветерана, али из потпуно другачијих разлога. Они, наиме, верују, да се тиме скреће пажња са централне прославе у Книну.

Активисти Центра за мировне студије, који су на централном, Марковом тргу организовали јавну конференцију за новинаре под називом „Рат је готов” у знак протеста против параде, кажу да је она само продубила поделе у друштву. Тражили су расветљавање чињеница о несталима, страдалима и расељенима у тој акцији и поручили да Хрватска никада није престала да слави рат.

Међутим, ни у Србији нису сви задовољни чињеницом да је 5. август проглашен Даном сећања на страдање и прогон Срба. Према речима Александра Попова из Центра за регионализам, то је само „наставак оне приче коју смо већ имали – да се и даље жртве рачунају као ’наше’ и ’њихове’”.

„Мислим да надметање са бројем жртава, чије су веће, чије мање, постаје много дегутантно, као што је било дегутантно све што се догађало уочи обележавања 20. годишњице од геноцида у Сребреници”, сматра Попов.

Чланак ДАН КАД СУ ХРВАТИ ПРОТЕРАЛИ 250.000 СРБА: Хрватска слави, Србија тугује се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Поводом 20. годишњице највећег етничког чишћења после Другог светског рата — акције хрватске војске „Олуја“, доносимо одломак из књиге „Судбина Крајине“ Срђана Радуловића, у коме аутор подсећа шта је патријарх Павле поручио Крајишницима неколико дана уочи акције хрватске војске.

Одломак из поглавља „Книн у Београду“:

Судбина западне Крајине, а тиме и РСК, могла се наслутити по развоју догађаја, након пада Грахова. Наредног дана, 29. јула, предсједник РСК Милан Мартић излази пред камере книнске телевизије и изјављује да се чуо са предсједницима Србије и РС. Милошевићу је поручио, како је казао, да „Србија све ово не може равнодушно посматрати“, а са Караџићем се договорио о „јединственом војном наступу у одбрани српских земаља“. Истог дана крајинска Влада је почела „стално засједање“ у Книну, а међу првим одлукама је било одређивање откупне цијене пшенице у РСК 28 пара за килограм!

Слиједећег дана у Книн стижу Његова светост патријарх српски Павле, генерал Младић, „капетан“ Драган…

Није лако ни непријатељима нашим

Патријарх Павле је у центру Книна, пред неколико стотина окупљених Книњана (више их није ни могло бити због ратног окружења), надјачавајући гласом јеку топовских плотуна с динарских висова поручио:

„… Ви сте, браћо моја и сестре, овде не од јуче. Нисмо уљези, нисмо окупатори, него смо кроз векове овде живели до дана данашњег, да данас представљамо народ српски и веру православну, да чувајући своје домове, своје гробове и своје светиње останемо своји на своме, за истину, правду и слободу златну. Није лако на овоме свету. Није лако ни непријатељима нашим. И кад би знали шта раде, били би спремни да прекину крвопролиће, да се на миран, људски и достојанствен начин расправља о питањима која су била међу људима и која ће увек да постоје…

Немојте да нас занесу идеје да на овом свету постоје само стрвинари и стрвине и да човек мора да буде или стрвина или стрвинар. Ми знамо и верујемо да постоје и мучитељи и мученици. Ако не можемо ни да бежимо, ни да се боримо, морамо да будемо мученици за правду и истину. И то је пред нама. Као што је кроз векове мајка Српкиња учила своју децу заједно са мајком Јевросимом боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу.

Господе милостиви, Боже истине и правде, пошаљи мир земљи нашој и нама и непријатељима нашим. Свима нам је потребан. Ово што нас је задесило, Господе, не дај да снађе било који народ на свету.“

Нема силе која ће заузети Книн

Владика захумско-херцеговачки Атанасије призвао је Сувобор, војводу Мишића и српске јунаке, поручујући да ће „Динара бити кичма српског народа“ и да ће „Грахово Гаврила Принципа бити српско“…

Милан Мартић је на крају поручио да „нема те силе која може заузети Книн“ и најавио брзо ослобађање Грахова. Његов имењак Бабић, који је стајао по страни није проговорио ниједну ријеч.

Ни генерал Младић није говорио на овом скупу, већ се опредјелио за сусрет са новинарима. Обећао је да ће „Грахово ускоро бити ослобођено“, а на растанку је новинарима поручио: „И поздравите ми политичаре“.

Капетан Драган је пропарадирао Книном у униформи и отпутовао за Београд, а сљедећег дана Мартић је присуствовао Младићевом „поздрављању“ с властитим политичарима у Дрвару.

Чланак „НИЈЕ ЛАКО НИ НЕПРИЈАТЕЉИМА НАШИМ“: Шта је патријарх Павле поручио у Книну уочи „Олује“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Поводом 20. годишњице највећег етничког чишћења после Другог светског рата — акције хрватске војске „Олуја“, доносимо одломак из књиге „Судбина Крајине“ Срђана Радуловића, у коме аутор покушава да да одговор на питање зашто је главни крајишки град пао за мање од једног дана.

Одломак из поглавља „Книн у Београду“:

У петак, 4. августа, на Крајину се сручила „Олуја“, како је названа хрватска војна операција. Хиљаде граната, мина, ракета засуло је у 5 сати ујутру крајинске градове и прве линије одбране. Хрватске трупе у суботу 5. августа улазе у Книн, а већ наредног дана сломљен је отпор посљедњих бранилаца Крајине на Банији.

Више од 200 хиљада Срба морало је да напусти западну Крајину. Била је то највећа српска „сеоба“, али без свјетовних и духовних вођа на челу колоне.

Да ли је Книн морао пасти за 24 сата, због чега је изостала војна помоћ из РС, зашто је издато наређење за евакуацију становништва, ко је одговоран што није извршено наређење о артиљеријским и ракетним ударима по циљевима на хрватској територији…?

Ова питања биће још дуго актуелна. Досадашњи покушаји да се одговори на њих имали су углавном дневнополитичку употребну вриједност, чији је циљ да се искључивим кривицама прогласе тадашњи крајински руководиоци. Наравно, они не могу бити амнестирани од дијела одговорности, као што ни сви међу њима не сносе исти терет кривице.

Незаинтересованост за Крајину

Догађаји који су претходили хрватском нападу потврдили су да западни дијелови РСК више немају велику важност за међународну заједницу, али ни за глобалне српско-хрватске односе, нити за међусрпске односе. Хрватска није кажњена због почињених злочина и напада на зону под заштитом УН, као ни касније због неизвршавања обавеза из резолуција Савјета безбједности. Дода ли се овоме понашање Пала и званичног Београда, власти у Книну су морале извући неке закључке и покушати да понуде компромисна политичка рјешења, чија би подлога била План 3е 4.

Милан Мартић и Милан Бабић су, наиме, и прије пада западне Славоније, у разговору који није био „за новине“ показивали, додуше резервисано, разумијевање за могућност (кон)федералног рјешења статуса РСК. Међу контрааргументима такве опције, како је Мартић у једном разговору рекао, било је његово питање: „А ко да, послије свега, стане пред народ и каже да ће поново бити у Хрватској?“

Политички профитабилније било је играње на карту свесрпског уједињења, па чак и након што би сами иницијатори оцјењивали како за уједињење „још није вријеме“ или да ће се проглашењем уједињења дати повод међународној заједници да „подржи хрватске планове за напад на Крајину“. Посебно је питање колико су крајински руководиоци уопште могли да утичу на развој догађаја с обзиром на (не)самосталност у доношењу кључних одлука или на претпоставку да су и сами били саучесници у провођењу евентуалног сценарија жртвовања Срба западно од Уне.

Фото: vostok.rs

Како се распала српска одбрана

Илустративан је и развој догађаја на ратиштима РС и РСК. Наиме, крајем новембра 1994. године заједничком акцијом јединица хрватске војске и Хрватског вијећа одбране пробијена је линија одбране РС код Купреса и између Ливна и Грахова, а убрзо је пао и Купрес, мјесто од стратешке важности, па је хрватским снагама био отворен пут за продор према Гламочу и Грахову. Десило се то након чврстих увјеравања руководства РС да Купрес неће бити препуштен Хрватима, а помињан је и договор са представницима хрватске творевине Херцег-Босне о ненападању.

Према изјавама српских бораца ангажованих на одбрани правца Ливно—Грахово, у тренутку хрватског напада на положајима је било свега двадесетак војника. Српска одбрана се распала и већ у децембру хрватске снаге заузимају десетак села и стижу на 20 километара од Грахова, истовремено заузимајући висове на Динари.

Почетком марта, хрватске снаге појачавају дејства и угрожавају сјеверноисточне линије одбране Книна код Перучког језера. Хрвати довлаче нове трупе, а њихова инжењерија пробија планинске путеве на сјеверним ободима Динаре, на територији РС, и овим правцем се хрватске снаге уклињују између РС и РСК. Према конфигурацији терена, продор хрватских трупа могао се зауставити једино контраофанзивом јединица РС.

Снаге Српске војске Крајине, према тумачењу војних аналитичара, могле су у том случају, да се укључе у акцију ударима по јужним боковима хрватских снага с претњом да се пресјеку линије снабдијевања хрватских трупа на Динари. Самостална акција крајинске војске није долазила у обзир, јер су хрватске снаге контролисале доминантне висове и имале боље линије снабдијевања, па би команда СВК морала да ангажује далеко већи број војника на, до тада, сасвим безбједним границама и да ослаби јужне линије одбране Книна.

Тајни преговори

Занимљиво је, међутим, да је уочи хрватског освајања Купреса и продора према Грахову и Гламочу, дошло до тајних преговора представника Србије и Хрватске у Грацу, који су трајали неколико дана (почетком октобра), а оку камере није промакло ни присуство предсједника РС Радована Караџића. Том приликом су договорени основни елементи економске и политичке реинтеграције РСК, који ће постати саставни дио економског Споразума и Плана 3е 4.

Ову информацију „провалио“ је београдски недјељник „Телеграф“, а убрзо је потврђена у текстовима у појединим хрватским новинама. Београдске „Вечерње новости“ су то демантовале објављивањем текста о тајним преговорима делегација РС и Хрватске, које су се, према овом извору, састале два пута, крајем септембра 1994. године у Двору на Сави, на хрватској територији, и 14. октобра у Српцу, на територији РС. „Вечерње новости“ су демантујући одржавање тајних преговора између Београда и Загреба у Грацу, тврдиле да су представници РС и РХ договорили подјелу западних дијелова РСК.

Наводно су представници РС пристали да западна Славонија и највећи део западне Крајине припадну Хрватској у замјену за излаз РС на море и „аранжман“ везан за снабдијевање РС муницијом и нафтом из хрватских извора. Колико је у овим текстовима било истине тешко је закључити без конкретнијих података, али је индикативно да се солуција излаза РС на море помињала у преговорима у Дејтону током новембра и да се Хрватска одрекла већине територијалних захтјева везаних за подручје босанске Посавине (изузев Орашја и Оџака).

Такође је извјесно да су представници РС и Херцег-Босне, односно Хрватске током рата имали економске (војне) аранжмане, било да је ријеч о директној војној помоћи снага РС хрватским снагама у сукобима са муслиманским трупама у централној Босни и пропуштању конвоја преко територије РС за хрватске енклаве у овом дјелу Босне или и снабдијевању горивом Републике Србије преко Хрватске и Херцег-Босне током економске блокаде РС на Дрини.

Улога Београда и Пала

Сумње у могућност тајних договора појачане су понашањем Пала и Београда за вријеме хрватског напада на западну Славонију, као и каснијим развојем догађаја на ратишту на Динари.

При томе, власти РС могу имати дјелимично оправдање за војну неефикасност у супротстављању хрватским трупама, које су надирале према Гламочу и Грахову, у чињеници да је ријеч о просторно великим општинама с малим бројем становника (Грахово је било највећа општина у БиХ са само 10 хиљада становника). У сличном положају су биле и сусједне општине Дрвар и Петровац, одакле су борци били ангажовани на бихаћком ратишту.

Међутим, остаје чињеница да је за вријеме најжешћих хрватских напада на Гламоч и Грахово, војска РС на челу са генералом Ратком Младићем била ангажована у операцијама на источном дијелу РС, код Жепе и Сребренице, а да су у помоћ браниоцима Грахова и на бихаћком ратишту биле ангажоване јединице крајинске војске, по цијену слабљења југозападних линија одбране Книна и јужне Крајине.

Учешће крајинске војске на бихаћком ратишту било је провод за проширење „надлежности“ авијације НАТО снага на РСК, што је одмах искориштено за бомбардовање крајинског војног аеродрома у Удбинама, али је имало далекосежније посљедице у евентуалном „оправданом“ припремању услова за слабљење одбрамбене моћи РСК, као што је учињено ваздушним ударима на војне, стратешке, комуникационе и цивилне циљеве у РС.

Отворен „пут за Книн“

Коначно, последица вишемјесечног испредања политичке и војне мреже за „хватање“ Книна било је хрватско освајање Грахова (и Гламоча) 28. јула. Крајински борци који су учествовали у борбама за одбрану Грахова тврдили су касније да је снабдијевање муницијом, горивом и храном било недопустиво лоше организовано.

Артиљерци СВК на положајима на планини Шатор, важној коти за одбрану правца хрватског продора према Грахову и Гламочу, остали су без муниције. У одбрани Грахова била је ангажована и јединица, коју су попунили углавном војници, проијеклом из РСК и РС, а који су мобилисани у Србији и упућени на ратиште без војничког искуства.

Падом Грахова, Книн и њему гравитирајуће подручје сјеверне Далмације и Лике остало је без виталне комуникације са Бањалуком и Београдом. Банија и већи дио Кордуна могли су рачунати на везу са РС и Србијом код Двора на Уни, који је од Книна био удаљен око 300 километара. Крајински војни инжењерци почели су даноноћни рад на оспособљавању једне резервне саобраћајне везе, сеоског пута који је спајао цесте Книн — Срб — Доњи Лапац, и Дрвар — Петровац — Бањалука, преко Мартинброда на извору Уне.

Истовремено, крајинска војска је добила десетине километара нових линија фронта, и то на подручју гдје до тада није био ангажован ниједан крајински војник и које је у војним плановима третирано као резервно подручје за организовање обране Книна.

Промоција другог издања књиге „Судбина Крајине“ одржаће се вечерас у 19 часова у Дому Војске Србије у Београду.

Чланак „СУДБИНА КРАЈИНЕ“: Зашто је Книн пао за мање од 24 часа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Масовно славље 20. годишњице „Олује“, које Хрватска организује 5. августа у Книну, обележиће подизање споменика Фрањи Туђману и концерт усташког певача Томпсона.

Позорница на стадиону ФК Динаре већ се монтира, а Томпсон је, због позива државе, отказао раније планирани наступ истим поводом у Чавоглавама.

Очекује се да ће тог дана у Книну бити присутно 100.000 људи из целе Хрватске, који ће заједно с државним врхом славити дан који Срби обележавају као један од најтужнијих у својој новијој историји.

Прослава „Олује” почеће подизањем заставе Хрватске на книнској тврђави и звоњавом са звоника, чиме се означава улазак хрватских војних јединица у Книн 5. августа 1995. године. Потом ће бити отворен Музеј „Олује”, откривен споменик Туђману, окупљенима ће се обратити највиши државни званичници, а биће приређен и културно-уметнички програм.

Подсетимо, Хрватска планира да се одужи својим злочинцима и тако што ће загребачки аеродром добити име Фрање Туђмана.

Политички аналитичар Драгољуб Анђелковић каже за „Блиц“ да ће све ово погоршати односе Хрватске и Србије и само долити уље на ватру.

– Шта год „Олуја” за Хрватску била, они на гробовима праве параду. Свака држава мора да има неки мит као утемељење, али њихов је пропраћен страшним злочинима. Хрватска поручује да је остала у деведесетим годинама – каже Анђелковић.

Чланак ХРВАТСКА СЛАВИ ПОГРОМ СРБА: Споменик Туђману, у Книну ће певати усташки певач Томпсон се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

После споменика Фрањи Туђману од 2,5 метара у Плочама, ускоро ће још већи бити постављен у Книну. Управо се довршава конкурс на којем ће бити изабран уметник чије виђење првог хрватског председника ће бити до 5. августа постављено на врх книнске тврђаве. Кип ће бити висок три метра али ће, због помањкања времена, прво бити израђен од полиестера, а тек касније биће изливен у бронзи.

Пластични Туђман, премазан посебним материјалом како би добио патину и изгледао „старији“, дочекаће госте који ће обележити двадесету годишњицу „Олује“. Дан раније биће војна парада у Загребу. Иначе, поменути споменик требало је првобитно да буде испред зграде градске управе у Книну, али је онда одлучено да заврши на врху тврђаве.

Повратак Туђмана међу Хрвате изгледа готово комично, поготово пошто су локални ХДЗ-овци у Плочама певали споменику „Устани Фрањо, Хрватска те зове“.

– Спас за Хрватску је повратак туђманизму – рекао је том приликом др. Андрија Хебранг, бивши високо позиционирани ХДЗ-овац, који је први окренуо леђа Туђману.

Пуна уста првог хрватског председника има и садашњи шеф ХДЗ Томислав Карамарко, најављујући борбу против црвених врагова. Али и заборављајући да је Туђман био партизан и генерал и да се своје прошлости никад није одрекао. Како год било, ретуђманизација је данас у првом плану.

Хистерија са Туђманом међутим већину грађана Хрватске оставља равнодушним, не само из идеолошких разлога. Поставља се и питање одакле се одједном нашло 100.000 евра за кнински споменик, док нема пара за нормално функционисање државе.

Али такмичење да свако мало место има свој споменик Туђмана се наставља, без обзира на цену, па тако их сада по Хрватској има више од двадесет.

ЦРКВА И ПРИЛОЗИ

Споменик Фрањи Туђману у Плочама платила је црква, а локални свештеник не жели да каже колико је коштао.

Са друге стране, пре некилико дана у Писку крај Омиша обновљен је споменик антифашистима миниран 1992. а средства су прикупљена од добровољних прилога грађана.

Чланак СЛАВЕ ПРОГОН СРБА: Пластични Туђман изнад Книна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц/Ројтерс

Двадесета годишњица акције хрватске војске и полиције „Олуја“ обележаваће се два дана – војном парадом у Загребу 4. августа и централном прославом 5. августа у Книну, једногласно је одлучено у Загребу.

Како је јавила агенција Хина, одлука је донета у среду увече на одбору за централно обележавање 20. годишњице „Олује“.

„Желимо ових 20 година прославити на најјачи начин. Ступићемо у контакт са свим градовима и направити прославе од Карловца, Госпића и Книна и направити да то буде обележавање наше победе у част 20 година од наше победе и победе наших генерала пред Хашким судом“, изјавио је министар обране Анте Котромановић новинарима у министарству обране после седнице одбора у Загребу.

Седници су присуствовали председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, председник Сабора Јосип Леко, премијер Зоран Милановић, министар обране Котромановић и пензионисани генерали Анте Готовина, Петар Стипетић, Маријан Марековић и Младен Маркач.

Одлуком да се војна парада организује у Загребу 4. августа у поподневним сатима, а дан касније у Книну централна прослава, компромисно су помирени ставови владе и председнице око прославе годишњице „Олује“, јавила је Хина.

Влада је, наиме, предлагала да се на дан победе и домовинске захвалности и дан хрватских бранитеља 5. августа, уз прославу у Книну одржи и војна парада у Загребу, док је председница инсистирала да се те две манифестације не одржавају истога дана, већ да парада буде уочи или након 5. августа.

Чланак ПРОСЛАВА ГОДИШЊИЦЕ „ОЛУЈЕ“: Парада у Загребу, централно славље у Книну се појављује прво на ИСКРА.