Фото: РТРС

Климатске промјене ће изазвати избјегличку кризу „незамисливих размјера“, тврде високи војни званичници, који упозоравају да је глобално отопљавање највећа пријетња по безбједност у 21. вијеку и да ће масовне миграције постати нова уобичајена појава.

Они кажу да је утицај климатских промјена већ одиграо улогу у сукобима који су изазвали актуелну миграциону кризу у Европи, а која се доводи у везу са Арапским пролљћем, ратом у Сирији и терором Боко Харама, а да би тај утицај могао да умножи и убрза пријетње по безбједност широм свијета, узрокујући сукобе и миграције.

– Климатске промјене су највећа опасност за безбједност у 21. вијеку – рекао је Мунир Мунирузаман, предсједник Глобалног војног савјета за климатске промјене и бивши војни савјетник предсједника Бангладеша.

Према његовим ријечима, пораст нивоа мора од једног метра поплавио би 20 одсто његове земље.

– Очекују нас проблеми због избјеглиштва неописивих размјера, можемо говорити о броју од 30 милиона људи – тврди он.

– Климатске промјене би могле да изазову хуманитарну кризу огромних размјера. Већ сада се суочавамо с миграцијом великог броја људи широм свијета због недостатка хране, несташице воде и екстремних временских прилика и то ће постати нова уобичајена појава – рекао је генерал Стивен Чејни, члан Одбора за спољну политику Стејт Дипартмента.

Он је додао да климатске промјене убрзавају нестабилност на прагу Европе, укључујући Блиски исток и Африку.

Након што је Доналд Трамп, који је климатске промјене назвао преваром, постао нови предсједник САД, Чејни очекује да високи војни званичници укажу Трампу на велику опасност коју глобално отопљавање има на безбједност.

Адмирал Нил Морисети, изасланик за климатску и енергетску безбједност, каже да су климатске промјене стратешка опасност по безбједност, једнако као и тероризам и сукоб између двије државе, али оне су такође повезане с тим пријетњама.

– Државе ће платити за климатске промјене на овај или онај начин – рекао је Чејни.

– Најбољи начин да се то уради јесте да се ријеши кључни узрок климатских промјена и смањи емисија штетних гасова. Ако то не урадимо, утицај на националну безбједност коштаће нас све више и имаће све теже посљедице – закључио је адмирал.

Чланак КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ: Пријети глобална избјегличка криза, а неће је изазвати људи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Ројтерс

Учесници Конференције УН о клими у Паризу усвојили су нацрт глобалног споразума о борби против климатских промјена, темељног документа чије спорне тачке ће сљедеће седмице разматрати министри за животну средину.

Нацрт споразума је прихваћен након седам дана расправа између преговарача, преноси АП.

Усвојени нацрт на 48 страница нуди вишеструке опције о којима ће наредне седмице бити детаљно разговарано како би се постигао коначни споразум.

На конференцији УН о клими у Паризу која ће трајати до 11. децембра учествују високи званичници из 195 држава.

Чланак ПАРИЗ: Усвојен нацрт споразума о борби против климатских промјена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Шеф француске дипломатије Лоран Фабијус, који ће председавати самиту о климатским променама крајем године у Паризу, упозорио је да нам прети „планетарна катастрофа“ ако ти преговори пропадну.

Истовремено је синоћ објављен извештај Светске банке који упозорава на разорне последице глобалног загревања по сиромашне и оне који живе у мегаградовима широм света, пренела је агенција АФП.

„У опасности је и сам живот на нашој планети“, рекао је Фабијус новинарима на маргинама састанка министара и изасланика за еколошка питања из 70 земаља, који су се окупили пре самита како би изгладили веће разлике око тешких политичких питања.

Фабијус је, три недеље уочи одржавања тог значајног самита, најавио да ће отварању 30. новембра присуствовати и председник Русије Владимир Путин.

„Апсолутно је хитно да се оствари циљ Уједињених нација за ограничење глобалног загревања на два степена Целзијуса у односу на период пре индустријске револуције“, истакао је француски министар спољних послова.

Панел УН-а за науку о клими је упозорило да би раст температуре могао да износи „четири, пет, шест степени, уколико у најхитнијем року не будемо деловали“, рекао је Фабијус и додао да би то „могло да има катастрофалне последице јер би дошло до суше, као и колосалних проблема миграција, укључујући и проблем рата и мира“.

У јуче објављеном извештају Светске банке се наводи да би глобално загревање могло да повећа ширење болести, да уништи усеве и гурне у сиромаштво још 100 милиона људи.

Чланак ФАБИЈУС: У опасности и сам живот на планети Земљи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Укупне материјалне штете изазване екстремним климатским и временским условима од 2000. године у Србији процењују се већим од пет милијарди евра, а више од 70 одсто губитака изазвано је сушом и високим температурама, изјавила је данас министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић.

Она је на јавном слушању које је организовао Одбор Скуштине Србије за заштиту животне средине рекла да су поплаве потекле године проузроковале такође велике штете и да процене показују да ће за санацију бити потребно више од 1,3 милијарде евра.

Циљ ресорног министарства је да до краја године изради процене дугорочних инвестиција у приоритетне акције за смањење ризика и адаптацију на измењене климатеске услове, рекла је Богосављевић Бошковић.

Министарка је навела да ће те процене бити израђене на основу анализа погођености, пре свега, у секторима хидрологије и водних ресурса, шумарства и водопривреде.

Како је рекла, израда стратегије борбе против климатских промена један је од приоритета и план је да се до краја 2018. године дефинишу циљеви смањења ефекта промене климе на националном нивоу.

Бошковић је истакла да је Министарство начинило процене могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године.

„Ове процене ће у предстојећем периоду бити додатно анализиране са Европском комисијом, и након усвајања од Владе достављене Конвенцији. Према овим проценама, ниво емисија у 2030. години креће се од пораста емисија за 4,3 одсто до смањења од 9,8 одсто у односу на емисије 1990. године“, рекла је она.

Навела је да Србија са својим укупним емисијама гасова са ефектом стаклене баште не доприноси значајно глобалним емисијама, али да је она у 2013. смањена за 3,5 одсто у односу на 2010. годину и 25,1 одсто у односу на 1990.

„Суштински верујемо да је потребно учинити максималне напоре како би могућности смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште биле такве да максимално доприносе глобалној борби против климатских промена, али да не угрожавају националне интересе и циљеве развоја“, рекла је министарка на јавном слушању „Климатске промене као реалност у Србији и ЕУ – изазови, одговори и могућности“.

Она је подсетила да је борба против климатских промена једна од најбитнијих тема међународне заједнице, посебно ове године, јер се очекује усвајање новог међународног договора о обавезама за период после 2020. године.

„Поред обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе, Министарство у сарадњи са другим институцијама Владе, али и представницима привреде и невладиних организација и уз финансијску и техничку помоћ Европске уније, започело је успостављање система мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште и осталих информација од значаја за климатске промене“, рекла је Бошковић.

Додала је да је то значајно како са аспекта усаглашавања националног са законодавством Европске уније, али и зато што ће омогућити систематско и континуирано прикупљање података, као основ за анализу и унапређење политика и мера које доприносе борби против климатских промена.

Богосављевић Бошковић је закључила да је израда стратегије борбе против климатских промена један је од приоритета и „да ћемо до краја 2018. године имати јасно дефинисане циљеве и начине њиховог постизања, а како би смањили ефекте промене климе на националном нивоу, али и допринели глобалном смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, на економски исплатив начин“.

Шеф одсека за климатске промене у Министарству Данијела Божанић представила је први двогодишњи ажурирани извештај Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе указујући да је укупна емијсија гасова са ефектом стаклене баште у 2013. години износила 62. 520 Гг и она је смањена за 3, 5 одсто у односу на 2010. годину и 25, 1 одсто у односу на 1990. годину.

Према подацима за ту годину енергетски сектор чини 79, 4 укпних емсијија гасова, а прате га сектори пољопривреде и коришћење земљишта, сектор отпада и индустријских процеса и коришћења производа.

Најзаступљенији од гасова са ефектом стаклене баште био је угљен- диоксид , затим метан, потом азотсубоксид, речено је на скупу.

Чланак БОШКОВИЋ: Штете изазване екстремним климатским условима у Србији веће од пет милијарди евра! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Агенција за животну средину Словеније (АРСО) је недавно завршила пројекат о климатским променама у држави и подаци недвосмислено показују да просечна температура расте брже него у другим деловима света, пренела је Словеначка телевизија.

То се, прецизирају, најбоље види према просечној температури као и по броју топлих и врелих дана и броју дана изнад 35 степени Целзијусових.

„У последњих 50 година прошлог века у Словенији је било укупно мање дана са температуром изнад 35 степени него у само 14 година овога века“, показују подаци Агенције.

Лето 2014. године је било најтоплије од као се прати температура у Словенији, а ова зима је била међу топлијима.

„По количини снега је била далеко скромнија, јер су била само два снежна таласа, а дужима трајања снежног покривача је била испод просечне, што све указује на отопљавање“, кажу у АРСО.

Из Агенције упозоравају да није човек једини који ће морати да се прилагоди променама.

„Људи на почетку климатских промена још и успевају да се прилагоде, али код неких биљака и животиња то иде много спорије“, објашњавају стручњаци и додају да се, на пример, шуме прилагођавају јако споро и потребно им је за то од 50 до 80 година.

И неке животињске врсте које нису избирљиве у исхрани имају мање проблема у прилагођавању од оних које имају специфичну исхрану.

Чланак УЗБУНА ПОД АЛПИМА: Климатско отопљење у Словенији брже него у Европи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Климатске промјене, нуклеарни рат, глобална пандемија и удар огромног астероида – највећи су ризици за опстанак човјечанства, тврде научници са Универзитета у Оксфорду.Научници упозоравају да би утицај климатских промјена могао бити најјачи у најсиромашнијим земљама, а масовне смрти од глади и велике миграције могле би да изазову велику глобалну нестабилност.

Иако је могућност за избијање нуклеарног рата мања него у прошлом вијеку, научници упозоравају да још постоји опасност од намјерног или случајног нуклеарног конфликта /компјутерска или нека друга техничка грешка/.

Човјечанство би могло да страда и од глобалне пандемије, у случају појаве болести која се не може контролисати.

Ударац астероида већег од пет километара разорио би земљу величине Холандије.

Такве ситуације догађају се сваких 20 милиона година,а највећу штету не би учинио сам ударац, него облаци прашине који би доспјели у више слојеве атмосфере, упозоравају научници.

Међу потенцијалним глобалним катаклизмама које би могле да униште људску расу и планету Земљу, научници наводе и ерупције супер-вулкана, послије чега би облак прашине блокирао Сунчеве зраке и проузроковао глобалну зиму.

Међу катаклизмама високо се котирају и еколошка катастрофа, затим катастрофа глобалног система коју би проузроковала економски колапс и тзв. „синтетичка биологија“, у случају да неко направи патоген који би могао да уништи људску врсту.

Опасни су и нанотехнологија, помоћу које је могуће конструисати велике арсенале оружја или нове врсте наоружања, као и умјетна интелигенција /роботи нпр./ коју људи не би били у стању да контролишу.

Ни политика није безопсане за човјечанство. Научници као један од могућих сценарија за нестанак људске врсте наводе – лоше свјетске владе, које нису у стању да рјешавају проблеме.

Чланак НАУЧНИЦИ ОКСФОРДА О НАЈВЕЋИМ РИЗИЦИМА ПО ЧОВЈЕЧАНСТВО: Климатске промјене, рат, пандемија се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Клима у Србији за пола века биће као на северу Африке: температуре ће ићи и до узаврелих 50 степени, а кише и снега биће упола мање него данас.

Овако се укратко могу описати огромне климатске промене које ће се читав век одвијати на Балкану, укључујући и Србију као њихово жариште.

Климатске промене нарочито ће утицати на пољоприведу, а највећи удар претрпеће житарице попут кукуруза и пшенице, али и пасуљ, који спада у врло осетљиву културу. Више температуре, с друге стране, погодоваће неким другим врстама, па би у Србији могла да процвета производња цитруса – лимуна и поморанџи, али и банана и маслина.

– Србију до краја века чека континуиран пораст температуре. Од 2050. године прогнозира се да ће се количина падавина преполовити у односу на данашње. Шансе за појаву поплава и олуја биће знатно веће. Оно што се дешавало једном у 30 година, дешаваће се једном у пет година. Вероватно је, међутим, и да ће долазити до дугих периода суше – каже за “Блиц” доцент др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета. Он је на недавно одржаној трибини у САНУ отворено представио нимало оптимистички климатски сценарио. Ма колико државне метеоролошке службе порицале да се клима вртоглаво мења, Ђурђевић истиче да цео регион увелико плаћа данак глобалном загревању.

– Србија већ сада поприма одлике медитеранске климе. Добили смо четврти летњи месец који у клими 20. века није ни постојао – додаје он. Стални пораст температуре, све дужи и јачи топлотни таласи, као и периоди суше, највише ће се одразити на пољопривредну производњу.

– Пољопривредна производња ће трпети значајне притиске. Истраживања показују да у случају да се не развије озбиљан систем наводњавања просечни годишњи губици у другој половини века могу бити и пар десетина процената. Шуме ће такође бити озбиљно угрожене у случају оваквог сценарија јер ће будући климатски услови бити значајно различити од оних који су потребни да бисмо одржали структуру шума какву имамо – поручује он.

Ризици би, ипак, могли бити смањени када би се постигао глобални договор о редукцији емисија гасова стаклене баште, што се може постићи пре свега смањењем употребе фосилних горива. Међутим, клима је у многим земљама и даље на зачељу државно битних питања, под условом да је тамо уопште и сврстана.

Србија је иначе на 73. месту на листи 192 државе потписнице Конвенције о борби против климатских промена, каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић. Најбоље се котира Словенија, која је на 20. месту, а последња је Црна Гора на 84. месту. Македонија је пласирана на 64, а Хрватска на 46. месту.

Чланак ГАЈИЋЕМО ЛИМУН УМЕСТО ПАСУЉА: Климатске промене од Србије праве север Африке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Србија ће се у наредних 100 година суочити са порастом годишње температуре и са екстремнијом климом него до сада, уколико се не смањи емисија штетних гасова у свету, оценили су стручњаци на трибини посвећеној климатским променама.

Стручњаци су на трибини „Климатске промене на Балкану“ упозорили и да ће поплаве и суше бити све чешће у нашој земљи уколико се повећање ефеката стаклене баште настави.

Доцент на Институту за метерологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић оценио је да Србију у будућности очекује екстремнија клима, као и повећање температуре до четири степена у наредних 100 година. Према његовим речима, поплаве и суше биће учесталије, али очекује да се падавине у другој половини 21. века смање за 50 одсто.

Он је истакао да је Србија једна од 192 земље које су ратификовале Конвенцију о климатским променама, али да она мора активно да се укључи у међународне договоре о смањењу емисије гасова стаклене баште.

„Уколико се глобална популација договори да планета мора да редукује емисију гасова стаклене баште и крене ка свету без фосилних горива, Србија треба да пружи свој допринос у том процесу. Како се будемо приближавали ЕУ, која има строге стандарде о тим питањима, тако ћемо бити ближи том циљу“, оценио је Ђурђевић.

Програмски директор Центра за унапређење животне средине Владан Шћекић сматра да су капацитети Србије за одбрану од последица климатских промена у 2015. години порасли у научном смислу док се, како је навео, у инфраструктурном погледу не ради довољно на примени превентивних мера.

Он је рекао и да очекује да држава направи стратегију Србије са акционим планом за климатске промене.

Према његовим речима, организације цивилног друштва заједно са државним институцијама треба да активно учествују у решавању климатских промена.

Коментаришућу Пети извештај Међународног панела о климатским променама, директор невладине организације Један степен Ђорђе Самарџија рекао је да је тај извештај показао да људи утичу на светску климу.

Како је рекао, атмосфера се загрева због чега је неопходно да се ради на ублажавању климатских промена како се глобална температура не би повећала за више до два степена Целзијуса после чега је повратак на стару климу немогућ.

„Свет мора да се врати уназад, јер неки региони немају капацитет на адаптацију ако климатске промене ескалирају“, подвукао је он.

Учесници трибине, коју је организовао Центар за промоцију науке, у сарадњи са Галеријом науке и технике САНУ и невладином организацијом Један степен, сагласили су се да је за одбрану од климатских промена неопходно да се смањи емисија метана и угљен диоксида, као и да је потребно да се нађу алтернативни извори енергије како бисмо постали друштво независно од коришћења фосилних горива.

Трибина представља завршни догађај у оквиру изложбе „Пети извештај“, која се траје до 22. јануара у Галерији науке и технике САНУ.

Чланак ЕКСТРЕМНА ПРОМЕНА: Ево каква ће клима бити у Србији наредних 100 година се појављује прво на ИСКРА.

Подаци из Петог извештаја Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ), који је представљен на радионици коју су организвали Центар за промоцију науке (ЦПН), организација „Један степен Србија“ и ЦЕКОР доноси поражавајуће податке који указују на то да је ситуација у последњих двадесет година знатно погоршана.

По прелиминарним подацима Петог извештаја Међувладиног панела о климатским променама, који обухватају период до октобра ове године, 2014. је сврстана у пет најтоплијих, али има све предиспозиције да буде и најтоплија година од како се спроводе мерења, истакла је је метеоролог и климатолог Верица Гбурчик.

О проблемима на које указује тај извештај и о начинима који би помогли у побољшању ситуације, говорили су стручњаци са Универзитета у Инсбруку, Лунду и Лајпцигу.

Климатске промене у Србији до сада нису изазивале велику пажњу, а један од разлога јесте што нема довољно података о последицама које изазива глобално загревање. Међутим, професор на Метеоролошком институту Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић, истакао је да је урађена детаљна анализа трендова појединих климатских параметара за територију целе Србије
У анализи климатских параметара и њихових промена у Србији праћен је период од 1960. до 2012. године, јер су тада били релевантни и квалитетни подаци.

Ђурђевић је рекао да су све присутнији екстреми на нашим просторима, који се манифестују у дужим периодима суше али и кратким али обилнијим падавинама.

Модели које су дале различитие институције у Европи, добро показују шта се дешавало у последњих 15 година, али предвиђају да ће средња годишња температура наставити да расте, тако се у Србији до краја века може очекивати пораст од скоро 4 степена.

Такође, ови модели су неодлучни да ли ћемо имати више или мање падавина у тридесетогодишњем предвиђању, али за период после 2050. године, очекује се значајан дефицит падавина на нашој територији као пораст температуре у летњим месецима за 7 степени.

Представник ЦЕКОР-а Звездан Калмар нагласио је да у Србији по проценама светске банке, више од 80 одсто укупног природног капитала представљају испаше, усеви и шуме, па би сви сектори требало да узму озбиљно у обзир ова упозорења.

Причајући о променама које све више погађају планету, заменик шефа Института за метеорологију и геофизику на Инсбрук универзитету Џорџ Касер је рекао да су све присутнији екстреми који се огледају у повећаном броју топлих, односно смањеном броју хладних дана и ноћи током године и додао да једини начин да зауставимо глобално загревање јесте ограничавање емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Чланак ОПАСНЕ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: Србији прете поплаве, врућине и изумирање врста се појављује прво на ИСКРА.

Климатске промене су стварне, за њих су готово у потпуности одговорни људи, а да би се ограничио њихов штетни утицај можда ће бити потребно да се до краја века емисија гасова са ефектом стаклене баште среже на нулу, наводи се у извештају којег је данас представио Међувладин панел Уједињених нација о климатским променама (ИПЦЦ).

Тај четврти и последњи део огромног извештаја о утицају глобалног загревања не доноси никаква изненађења, али се то није ни очекивало, будући да он представља комбинацију претходна три дела објављена током протеклих 13 месеци, пренела је агенција АП.

У том извештају се, међутим, без увијања износе могуће последице климатских промена.

Емисија штетних гасова, који су углавном резултат сагоревања фосилних горива, можда ће морати да буде смањена на нулу до краја овог века, како би свет имао икакву шансу да спречи раст просека температуре ваздуха изнад нивоа који се сматра опасним.

Уколико то не буде остварено, а за успех би било потребно развити технологију која исисава угљен-диоксид (ЦО2) из ваздуха, свет би могао да дође у опасност да доживи „неповратне последице“ по људе и животну средину, наводи се у извештају ИПЦЦ.

Неке од тих последица су већ видљиве, укључујући раст нивоа светских мора, топлије и киселије океане, топљење глечера на Арктику, као и чешће и интензивније топлотне таласе.

„Наука је рекла своје. У њиховој поруци нема никаквих двосмислености. Лидери морају нешто да предузму јер време није на нашој страни“, изјавио је генерални секретар УН Бан Ки Мун на представљању извештаја у Копенхагену.

Осим прилично песимистичних предвиђања, извештај ИПЦЦ нуди и наду. Инструменти који би омогућили смањење емисије ЦО2 већ постоје, а само је потребно да свет прекине свој циклус зависности од нафте, угља и гаса, који покрећу глобални енергетски систем, али истовремено загађују планету штетним гасовима.

„Располажемо средствима за ограничење климатских промена“, изјавио је председавајући ИПЦЦ Раџендра Пачаури, додајући: „Има много решења, која омогућавају наставак економског и људског развоја. Оно што нам је сада потребно јесте жеља за променом, која ће, верујемо, бити мотивисана знањем и разумевањем деловања климатских промена“.

ИПЦЦ је основан 1988. године у сврху процене глобалног загревања и његових последица. Данас објављени извештај представља круну обимног истраживања 30.000 студија о климатским променама, које са 95-одстотном сигурношћу указују да је глобално загревање из периода после педесетих година прошлог века готово у потпуности последица људског деловања.

Чланак УПОЗОРЕЊЕ СТРУЧЊАКА УН: Свет на ивици да доживи неповратне последице се појављује прво на ИСКРА.