Вештачко сунце (Фото: Спутњик, Јутјуб/ CCTV Video News Agency)

У потрази за фузијском технологијом, која би производила енергију на исти начин на који до ње долази у унутрашњост Сунца, кинески научници су остварили револуционарни напредак.

У потрази за чистим извором енергије Кинези су направили „вештачко сунце“ на нуклеарни погон.

У реактору ЕАСТ загрејали су водоник на температуру вишу од 100 милиона степени Целзијуса, што је тренутак када се ствара плазма.

Научни новинар у Институту за физику Слободан Бубњевић у разговору за Спутњик објашњава колико је овај кинески експеримент значајан и да ли би овладавање термонуклеарном енергијом у контролисаним условима могло да доведе до потпуно другачијег односа снага.

„У данас познатим реакторима који постоје у великом броју широм света, енергија се добија цепањем атомског језгра. Међутим, са развојем нуклеарне физике, брзо се схватило да је уместо цепања могуће спајати лака језгра и на тај начин добити неупоредиво већу енергију.“

Та чињеница је одавно позната, али за реализацију те идеје је постојао један банални проблем. Када се такав феномен вештачки изводи у плазми, морају да се обезбеде изузетно високе температуре, а до сада није постојала одговарајућа посуда у којој би та плазма могла да се стави окружена температуром, која је равна температури Сунца.

„Још су совјетски истраживачи покушавали да направе посуду од магнетног поља, постигнути су добри резултати и покренута је термонуклеарна енергија. Али да бисте одржавали такав систем, потребна је огромна енергија, огроман систем који није успевао да се начини довољно ефикасним, да би постао примењив“, каже Бубњевић.

Многе нације и данас покушавају да опонашају тај експеримент. Али Кинези су успешно радили на развоју и ово покретање реактора показује да су они у великој мери одмакли у свом истраживању и да сада већ могу да конкуришу, да у некој блиској будућности такав реактор буде употребљен у комерцијалне сврхе.

Човек је овладао фузијом још ’50-их година, али неконтролисаном, јер су велике силе направиле нуклеарна оружја на бази фузије. Највеће нуклеарне бомбе су управо термонуклеарне бомбе, које разорну снагу добијају претварањем водоника у хелијум у неконтролисаном процесу, ван реактора. То су мегатонске бомбе, које могу да униште целе области.

„Права је несрећа што говоримо о штетним ефектима, јер употреба те енергије у контролисаним условима би довела до знатног побољшања квалитета живота, јер би производња бесплатне енергије променила односе у свету“, истиче Бубњевић.

Али онај ко овлада фузијом, имаће бенефите које би довели до глобалних промена. Зато су сви заинтересовани да развијају овакве пројекте, јер ће онај ко то успе, због огромних економских добитака, постати прва сила у свету. Ако се ова технологија освоји и спроводи у контролисаним условима, они који је буду креирали, у рукама ће имати бесконачну количину чисте енергије.

Хелијум и водоник се налазе свуда око нас, а велика предност фузионих реактора у односу на данас познате реакторе је та што нису радиоактивни и што не доводе до контаминације.

„Али да бисте одржавали такво магнетно поље, потребна је огромна количина горива и зато су до сада сви термонуклеарни реактори били неисплативи. Међутим, Кина је показала да је по том питању сада далеко одмакла и да није немогуће да се у будућности све оствари и у пракси“, закључује Бубњевић.

Чланак ЕПОХАЛНИ КИНЕСКИ ЕКСПЕРИМЕНТ: Стварају вештачко сунце се појављује прво на ИСКРА.

Ван Ји (Фото: Sputnik / Рамиль Ситдиков)

Кина у Русији не види никакву опасност, односи двеју земаља су сада веома добри, изјавио је у петак министар иностраних послова Кине Ван Ји наступајући на дискусији Савеза за међународне послове у Њујорку.

„С тачке гледишта Пекинга, односи Русије и Кине су сада веома добри, на нашој заједничкој граници дугачкој више од 4.000 километара све је мирно. Нипошто не мислимо да Русија представља било какву претњу за Кину“, нагласио је Ван Ји.

Шеф кинеске дипломатије је, такође, рекао да Пекинг тежи развијању добрих односа с Москвом.

„Због чега нам је важно да јачамо односе с Русијом? Због тога што је Русија наш највећи сусед. Суседне земље треба да одржавају пријатељске односе, због тога улажемо све напоре за успостављање таквих добросуседских односа“, рекао је Ван Ји.

Министар је додао да две земље имају веома висок степен економске сарадње.

„Потребни су нам енергетски ресурси, нафта, природни гас. Русији су потребни наши производи, због тога наши економски односи постају све ближи и ближи“, изјавио је Ван Ји.

Он је подсетио да је Русија стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.

„У многим међународних питањима Русија и ми имамо исти став“, рекао је министар и додао да Кина жели да развија односе са свим земљама, укључујући САД.

Одговарајући на питање због чега је Кина учествовала у војним вежбама „Исток 2018“ у Русији, Ван Ји је објаснио да су то нормални војни контакти и да не треба правити превише асоцијација у вези с тим.

„Питали сте, такође, за учешће у војним вежбама у Русији. Раније смо учествовали у америчким војним вежбама РИМПАЦ, али нам касније Американци нису дозволили да поново учествујемо у њима. Ако промените мишљење, можемо да размислимо о учешћу у тим вежбама“, рекао је Ван Ји.

Према његовим речима, „што се тиче Русије и САД, две земље су различите по низу питања, понекад имају и озбиљна размимоилажења“.

„Саветовао бих им да се ипак држе дијалога и консултација при решавању свих проблема, неопходно је сести за преговарачки сто и у равноправном дијалогу наћи решења за проблеме“, рекао је Ван Ји.

Чланак ШЕФ КИНЕСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ: На граници Кине и Русије влада спокој се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ AP Photo / Andy Wong

Министарство иностраних послова (МИП) Кине позвало је на разговор америчког амбасадора због санкција уведених због сарадње с Русијом, саопштила је Централна телевизија Кине.

Министарство је америчком амбасадору пренело оштар став према увођењу санкција структури Оружаних снага Кине и одговорним лицима. Друге детаље телевизијски канал није навео.

Двадесетог септембра САД су увеле ограничења против Одељења за припрему војске и снабдевање Централног војног савета Кине и његовог шефа Ли Шанфуа. Савет руководи оружаним снагама земље, а предводи га непосредно кинески председник Си Ђинпинг.

Бела кућа је саопштила да су Централном војном савету Кине уведене секундарне санкције због сарадње с Рособороноекспортом, који је већ на америчкој црној листи. Реч је о куповини авиона Су-35 од Русије прошлог децембра и ракетних система С-400 у јануару ове године.

Обе трансакције су обављене након што су санкције Русији ступиле на снагу, што је забрањено америчким Законом о супротстављању противницима Америке санкцијама.

Чланак ОШТАР СТАВ ПЕКИНГА ЗБОГ САНКЦИЈА: Амерички амбасадор позван у кинески МИП се појављује прво на ИСКРА.

Рудник у кинеској провинцији Лијаонинг (Фото: Sputnik / AP Photo / Pan Yulong/Xinhua)

Кинеске инвестиције које долазе у овај део света итекако су добродошле. Оне представљају део стратегије економске експанзије који се пропагира и кроз пројекат „Један појас, један пут“, али на инвестицију у Бору, упркос мултилатералном кључу, треба посматрати пре свега у светлу наших односа са Кином.

Кинеска компанија „Зиђинг мајнинг груп“ изабрана је за стратешког партнера Рударско-топионичарског басена „Бор“, њој ће припасти 65 одсто власништва над том стратешком компанијом. Кинеска компанија уложиће у РТБ 1,46 милијарди долара, а у докапитализацију рударског басена додатних 350 милиона долара.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да је кинеско преузимање РТБ-а добра вест за Србију и да за њега није изненађење. Био сам готово сто одсто сигуран да ће купац бити кинеска компанија, зато што Кинези у овом тренутку једини могу да у кратком временском период уложе велики новац у нешто што је до скоро било „црна рупа“ српске економије, каже Савић.

„Њима је то итекако потребно, јер тренутно троше више од трећине светске енергије, односно сировина. Они то могу, јер је иза ове компаније држава са свим својим финансијским и другим потенцијалима. Само сам се питао, да ли су баш у овом тренутку одлучили да то ураде, али чим су се јавили на тендер, ни та дилема није била велика. Морам да признам, то је за мене добра вест“, каже Савић.

Питали смо га и како коментарише чињеницу да ће кинеска компанија имати власништво над чак 65 одсто фирме која је за Србију од стратешког значаја. То је за њега лоша вест јер је очекивао да ће држава Србија задржати већинску контролу над рударским басеном у Бору. Дали смо један национални ресурс, чије трајање је у овом тренутку омеђено на један век, али с обзиром на развој технологије, оно што је данас јаловина, за педесет или сто година биће значајна сировина, али ово је очигледно било једино решење, каже професор Савић.

„Шта да радимо, тако је — како је, имали смо проблем за који нисмо могли да нађемо решење са властитим средствима, ни кроз процес приватизације, изабрали смо треће решење. Оно је било нужно, не прихватам га као добро за Србију, али треба бити реалан и свестан свих околности у којима се налазимо. То је вероватно изнуђено решење, у процесу преговарања се вероватно није могло постићи више. Са друге стране, то је био и ветар у леђа кинеској компанији, они су све то добро знали, колико нама, фигуративно речено, гори под ногама и ту ситуацију искористили у своју корист“, оцењује овај економски стручњак.

Поред 1,46 милијарди долара улагања, компанија „Зијин Мајнинг Гроуп“ има обавезу инвестирања и 350 милиона долара у докапитализацију, дакле по преузимању дела фирме Кинези ће за толико повећати вредност капитала заједничке компаније. Иако још није познато да ли ће то бити живи новац или улагање кроз нове технологије, Савић очекује да до докапитализације дође у најскоријем року.

„Једна трећина тог улагања припашће држави Србији, а две трећине биће у власништву кинеске компаније. Претпостављам да је Влада Србије у том будућем Уговору предвидела у ком временском периоду то треба да се деси. Очекујем да ће то бити за неколико месеци, ако они оперативно преузимају компанију почетком следеће године, логично је очекивати унос новог капитала до краја ове“, каже он.

Савић додаје да у овом тренутку није могуће рећи да ли је Србија продајом дела Рударско-топионичарског басена „Бор“ за 1,46 милијарди долара добила добру цену, јер још нису познати детаљи уговора. Не знамо у ком временском периоду и у шта ће Кинези конкретно уложити тај новац, каже он за Спутњик.

Коментаришући преузимање РТБ-а сарадник Института за новију историју Србије, стручњак за Далеки исток Јован Чавошки каже да су кинеске инвестиције које долазе у овај део света итекако добродошле. Оне реално представљају део стратегије економске експанзије коју пропагирају и кроз пројекат „Један појас, један пут“, али на ово треба гледати, упркос том мултилатералном кључу, пре свега у светлу наших односа са Кином, каже Чавошки.

„Ствари се ту одвијају пре свега на једном билатералном нивоу, тако да мислим да би пре свега требало гледати на ову кинеску инвестицију као на велику инвестицију у Србију, баш као — у Србију. Уколико она буде успешна, а немам разлога да у то не верујем, сигурно је да ће она на неки начин успети да се повеже и са сличним пројектима које ће Кина вероватно развијати и у неким земљама региона и уопште у овом делу Европе“, истиче Чавошки.

Кинеска компанија се обавезала да ће сачувати 5.000 радних места и инвестирати 200 милиона долара за решавање историјских дугова, чије је покривање предвиђено унапред припремљеним планом реорганизације. Компанија „Зијин“ један је од највећих кинеских производача злата, а друга по величини у производњи бакарне руде.

Чланак ВИШЕ НЕ ГОРИ ПОД НОГАМА: Кинески див улази у „црну рупу“ Србије се појављује прво на ИСКРА.

Кина (Фото: РТРС/ Sputnik/Iliy Pitalev)

Кина је покренула жалбени поступак Светској трговинској организацији због одлуке САД да уведу нове царине на кинеску робу, саопштила је прес-служба кинеског Министарства трговине.

„Кина је покренула жалбени поступак Светској трговинској организацији због увођења царина на кинеску робу вредности 16 милијарди долара“, наводи се у саопштењу.

САД су увеле данас нове царине за одређену кинеску робу, на шта је Пекинг узвратио истом мером.

Сједињене Америчке Државе су средином јуна увеле царину од 25 одсто на робу из Кине, што је утицало на скоро десетину кинеског извоза у Америку. Нове накнаде утицаће на увоз кинеске робе која садржи индустријски значајну технологију у вредности од 50 милијарди долара.

Царине су почеле да се наплаћују 6. јула. Кина је одмах најавила да ће увести увозну царину од 25 одсто на 659 врста робе увезене из Сједињених Америчких Држава. Царина за 545 врста робе у вредности од око 34 милијарде долара почела је да се наплаћује 6. јула, а за остале категорије датум ступања на снагу биће објављен касније.

Вашингтон је најавио да ће ускоро увести нове царине на кинеску робу у вредности од 16 милијарди долара. Пекинг тврди да ће на то реаговати „у року од минута“.

Чланак ЖАЛБА ЗБОГ УВОЂЕЊА ЦАРИНА: Кина тужила Америку Светској трговинској организацији се појављује прво на ИСКРА.

фото: vostok.rs/ РИА Новости / Валерий Мельников

Пекинг је обећао да ће одговорити на нова трговинска ограничења Сједињених Држава.

„Ми ћемо одмах предузети мере за увођење реципрочних царина у смислу обима и интензитета“, наводи се у саопштењу министра трговине Кине.

У петак су САД наметнуле царине у износу од 25 одсто за робу из Кине, што ће утицати на десетину кинеског увоза у Америку, рекао је Доналд Трамп.

У Пекингу су саопштили да ће отказати све споразуме са америчком страном о трговинским питањима.

Почетком априла САД су објавиле списак од 1.300 кинеских производа, против којих би увозне царине могле бити наметнуте као одговор на кршење интелектуалних права америчких производа од стране Кине.

Као одговор на то, Државни савет Кине је одлучио да наметне царине по стопи од 25% на 106 производа увезених из Сједињених Држава.

У мају су се стране сложиле да неће водити трговински рат и да ће престати са наметањем реципрочних намета. Међутим, касније се испоставило да није било могуће постићи споразум о трговинским питањима, а Вашингтон је најавио нове мере.

Поред тога, САД планирају да 30. јуна саопште нове мере за ограничавање инвестиција и додатну контролу над извозом технологије за кинески бизнис.

Чланак ПЕКИНГ НЕ ПРАШТА: Кина ће увести реципрочне царине за америчку робу се појављује прво на ИСКРА.

Председник Русије Владимир Путин и председник Кине Си Ђинпинг (Фото: Sputnik / Алексей Дружинин)

Владимир Путин допутовао је у Пекинг, где је дочекан уз највеће почасти. Председник Русије ће разговарати са председником Кине Си Ђинпингом и премијером Ли Кећијангом, а након тога ће отпутовати у Ћингдао, где ће учествовати на самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС).

Руски експерти оцењују да би ово путовање могло да постане стратешки важно за обе земље и да би лидери двеју сила могли да зацртају дугорочне планове сарадње. У плану је и потписивање читавог низа билатералних, међудржавних и комерцијалних уговора, између осталог и о сарадњи у трговини, енергетици, космосу, као и у другим сферама. Једно од кључних питања је и учешће Москве у глобалном пројекту „Један појас, један пут“, који је Путин назвао „корисном, важном и перспективном иницијативом“.

Тренутно је Кина главни спољнотрговински партнер Русије. Трговинска размена између две земље достигла је суму од 87 милијарди долара у 2017. години, што је за 31,5 одсто више него годину раније. Повећане су и директне капиталне инвестиције из Кине у руску економију, а ради се и на великим заједничким пројектима, као што су гасовод „Снага Сибира“, „Јамал ЛНГ“, изградњи брзих пруга на релацији Москва—Пекинг итд.

Експерти очекују да би могао бити потписан и споразум о развоју налазишта течног природног гаса „Арктик ЛНГ 2“, где са руске стране учествује компанија „Новатек“.

Савез Русија—Кина окренуће страницу униполарности и покренуће свет ка мултиполарности, сматра директор Центра за геополитичке експертизе Валериј Коровин.

„Економија је веома важан аспект наше сарадње. Ми живимо у економско концентричном свету, због тога све што се врти око економије и проистиче из ње изазива велику пажњу и интересовање. Кина је безусловни савезник Русије када је реч о изградњи мултиполарног модела светског поретка, а то је алтернатива униполарности која нестаје пред нашим очима. То је веома важан стратешки аспект изградње руских односа са Кином. Кина се коначно окренула ка мултиполарном свету и стратешком партнерству са Русијом, након што је увидела хаотичност и непредвидивост америчке политике. Америка је у стању конфузије и није у стању да се носи са улогом доминантне силе у свету. Фактор Трампа је одиграо кључну улогу у преиспитивању Кине када је реч о мултиполарности и активнијој сарадњи са Русијом у свим областима. Кратко речено, савез Русија—Кина руши монопол Запада у управљању светом“, сматра руски експерт.

Са њим се слаже и председник Руско-кинеског аналитичког центра Сергеј Санакојев, који каже да Русија и Кина имају исту визију света.

„Однос Русије и Кине је однос стратешког партнерства, које по свом садржају одговара врсти савезничких односа. У последњих 25 година ми градимо сарадњу са Кином и имамо исте погледе на будућност света. Нама је подједнако важно да свет буде полицентричан, а не једноцентричан. Огроман број састанака између Владимира Путина и Си Ђинпинга је достигао историјски рекорд. Ова посета носи посебан карактер, а биће изграђени дугорочни планови. Имамо најшире перспективе за сарадњу, не само у политичкој сфери већ и у сфери безбедности, екологије и економије. Владимира Путина веома воле у Кини, он тамо ужива несвакидашњу популарност. Став Руса према Кини је веома позитиван, наши људи позиционирају Кину као партнера број један“, каже Санакојев.

Како је саопштио Кремљ, на састанку двојице лидера биће размотрен низ питања о руско-кинеском партнерству, а такође ће разговарати и о кључним међународним проблемима, укључујући ситуацију на Корејском полуострву и ситуацију око иранског нуклеарног програма после изласка САД из Заједничког свеобухватног акционог плана.

Путина је јутрос испред здања кинеског парламента у Пекингу дочекао кинески председник, а након што су интониране химне двеју земаља, кинески војни оркестар је извео и неколико композиција, међу којима и познату руску песму — „Каћушу“.

Путин је уочи пута у Пекинг открио и да је Си Ђингпинг једини светски лидер са којим је прославио свој рођендан, уз „чашицу вотке и кобасицу“.

Руски политиколог Вјачеслав Смирнов каже да такви лични односи имају великог утицаја на дијалог двеју земаља.

„Много тога у спољној политици почива управо на личним симпатијама лидера држава. То се не односи само на Русију и Кину, то је везано за цео свет. Многа питања се граде на поверењу и разумевању психологије суседа. Такви односи, наравно, нису гаранција да ће изостати одређене тешкоће и неспоразуми, али су велика гаранција да глобалних, озбиљних сукоба између држава неће бити. То јест, лични односи гарантују да ће спољнополитички ресори земље бити орјентисани на сарадњу. Веома је важно што управо са Кином председник Путин има нормалне, пословне и пријатељске односе, јер ако погледамо у будућност много тога зависи од наше сарадње са Кинезима. Сматрам да ће наши односи у будућности само јачати“, уверен је руски експерт.

По завршетку данашњих званичних преговора у Пекингу, Путин и Ђингпинг отићи ће у град Тјенцин, где ће вечерас гледати хокејашки меч јуниорских репрезентација Русије и Кине, а већ сутра ће присуствовати отварању 18. самита ШОС-а.

Интересовање медија за тај догађај је повећано због гласина да би тамо могао да дође и лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун, кога очекује сусрет са Доналдом Трампом у Сингапуру. Помоћник руског председника Јуриј Ушаков је рекао да тачних информација о доласку северокорејског лидера још нема. Кремљ је саопштио да у Путиновом распореду није назначен сусрет са Кимом.

Али, без обзира на то да ли ће он доћи или не, самит ШОС-а је и сам по себи веома важан догађај. После приступања Индије и Пакистана, та организација је постала највећа структура регионалне сарадње у свету, како по територији, тако и по броју становника и обиму обухваћених економија.

Укупна површина земаља-чланица је 30 милиона квадратних километара, односно 60 одсто територије Евроазије. Укупан број становника у ШОС-у је три милијарде и 40 милиона људи.

Земље чланице ШОС-а су: Русија, Кина, Индија, Пакистан, Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргизија.

На самиту ШОС-а Кина ће представити петогодишњи план развоја организације, а такође ће бити потписано и неколико докумената о сарадњи у пољопривреди, туризму и екологији, као и у вези са царинским питањима.

Чланак ПАДА МОНОПОЛ ЗАПАДА: Русија и Кина преокрећу свет у новом смеру се појављује прво на ИСКРА.

Кинески невидљиви ловац Ј-20 (Фото: Sputnik / AP Photo / Li Gang/Xinhua)

Европа досад није била тржиште за кинеску војну индустрију. Међутим, Србија би могла да постане одскочна даска кинеској војној индустрији, преко које би ова могла да се појави на европском тржишту. Иако су многи елементи могуће војне сарадње са Кином нејасни, због некомпатибилности развојних програма, могућности за сарадњу постоје.

Војна сарадња између Србије и Кине досад није била у фокусу Свеобухватног стратешког партнерства између две земље, али сада, после писма кинеског председника Си Ђинпинга, она се намеће као једно од поља у ком је могуће продубити сарадњу двеју земаља.

У одговору на писмо српског председника Александра Вучића, Си наводи да је његова земља спремна да са српском страном разговара о продубљивању сарадње и размене у области војне трговине и индустрије.

Сарадња у тој области постаје, наводи Си, важан израз високог нивоа међусобног политичког поверења и стратешког карактера билатералних односа двеју земаља.

Кинеске компаније су претходних година показале интересовање за сарадњу са српском одбрамбеном индустријом, али многи елементи те сарадње остају нејасни, пре свега због некомпатибилности производних програма, сматра војни аналитичар Александар Радић.

„Код нас, с разлогом, постоји јако уверење да Кина жели да дође до технологија, до идеја како би неке ствари требало направити, али и до тржишта, и то је оно што је, можда, најважније. Кина никада досад није закључила уговор о продаји неког сложеног борбеног система земљи из Европе. Њихово традиционално тржиште су азијске земље, подсахарске земље и неке латиноамеричке земље које су прихватале кинеске системе и борбене авионе, али немају преседан уласка на неко ново тржиште као што је наше“, каже Радић.

Радић подсећа на 2010, када је Министарство одбране Србије покренуло процедуру за набавку вишенаменског борбеног авиона са светског тржишта. Тада је и Кина показала интересовање да уђе у конкуренцију са водећим америчким, руским и европским произвођачима.

Ловац-бомбардер ЈФ-17, односно „Ченду ФЦ-1 Сјаолун“, заједнички кинеско-пакистански пројекат, релативно је једноставан и има руски мотор који користе и авиони типа МиГ-29, оцењује Радић.

Та је понуда учињена, додаје он, са јасним разлогом.

„Желе да дођу до прилике да, на било који начин, уђу на потпуно ново тржиште. У том контексту мислим да је потпуно разумљиво зашто би Кина желела да има сарадњу са Србијом и да оствари неку почетну референцу, да створи мостобран на простору Европе када је реч о војној сарадњи на војном плану“, закључује Радић.

Комбинација високог економског раста и војне модернизације омогућила је Кини да на светској сцени постане једна од главних глобалних играча у трговини оружјем и војном опремом.

Пекинг је деценијама имао дефицит у трговини наоружањем — више је увозио него што је извозио. Међутим, од 2013, извоз наоружања из Кине почео је да премашује увоз. Кина је између 2008. и 2017. извезла конвенционалног наоружања у вредности од 14,4 милијарде долара, што је чини петим највећим снабдевачем оружја на свету — после САД, Русије, Француске и Немачке.

Чланак ВАЖНА ПОНУДА У ПИСМУ: Кина оружје уводи у Европу – преко Србије се појављује прво на ИСКРА.

Импозантна кинеска хидроелектрана “Три кланца”, једна је од највећих у свету. (Фото: Спутњик, Јутјуб/New China TV)

Кинеска компанија ЦТГ, названа по познатој хидроелектрани „Три кланца“ на кинеској реци Јангце, понудила је девет милијарди евра за преузимање португалске компаније ЕДП (Енержија де Португал). Успе ли, то ће бити једно од највећих кинеских преузимања на подручју Европске уније.

Кинески ЦТГ већ у свом власништву има 23,3 посто удела у ЕДП, а за преузимање остатка нуди готовину — по деоници је спреман да плати 3,26 евра, што је 5,5 одсто премије на цену с којом је ЕДП завршио трговање на берзи прошлог четвртка (3,09 евра по деоници), дан пре него што је стигла кинеска понуда, али значајно више (17,9 посто) у односу на просек у последњих шест месеци.

Тиме би вредност целе ЕДП групе, очишћене од дуговања, досегла 11,8 милијарди евра (заједно с дугом та је вредност већа: 25,6 милијарди евра). ЕДП до понедељка није одговорио на понуду, нити је с врха компаније стигао било какав коментар.

Португалија, као и други кризом погођени делови европског југа, и досад је била мета кинеских инвеститора. Кинески улагачи постали су власници четвртине португалског националног електродистрибуцијског ланца коју је преузела државна компанија „Стејт грид корпорејшен оф Чајна“.

Кинески конгломерат „Фосун“ купио је удеo у „Миленијум БЦП“, највећој португалској банци, као и у највећој португалској осигуравајућој кући „Фиделидаде“. Лондонски дневник „Фајненшел тајмс“ помиње и друге покушаје великих кинеских инвестиција у Европској унији, али они су се углавном завршили неуспехом, након што су Немачка, Француска и Италија заоштриле европска правила за преузимање, као и надзор њихове примене. Та правила не односе се посебно на Кину, а досад су највише сметње представљала кинеским и арапским компанијама.

За разлику од Берлина, Париза и Рима, влада у Лисабону изјаснила се да „нема примедби на кинеску понуду“. Португалски премијер Антонио Коста одраније је познат као опонент протекционистичке инвестицијске политике Брисела. У великој приватизацији, тешкој 9,2 милијарде евра, којом се Влада Португалије чупала из кризе, кинески су инвеститори учествовали у високом четрдесетпетопостотном уделу. Ипак, чак и уз Костин либералан приступ инвеститорима, португалска влада је досад оклевала да попусти инвеститорима који су давали понуде за преузимање националних сервисних компанија (електродистрибуција, телекомуникације, водовод…). Влада десног центра, која је Португалију водила пре Костине, одбацила је институцију „златне деонице“ за компаније попут ЕДП и португалског „Телекома“, након потписивања споразума о „бејлауту“ у мају 2011.

Европски енергетски сектор протеклих неколико месеци се налази у раздобљу нове велике консолидације. Немачке компаније „Екон“ и РВЕ у марту су спровеле више милијарди евра тешку међусобну размену деоница, објављујући истовремено и нову стратешку одлуку да обе компаније будућности значајније скрену с фосилних према одрживим изворима енергије. ЕДП се већ раније нашао под притиском шпанских и француских енергетских компанија.

„Фајненшел тајмс“ понуду ЦТГ за ЕДП сматра делом великог таласа кинеских инвестиција које су се слиле у дуговима оптерећене државе јужне Европе које је криза погодила најтеже. „Фајненшел тајмс“ међутим ту види опасност — ЦТГ, који је у власништву кинеске државе, тиме би стекао контролу енергетске инфраструктуре на целом Иберијском полуострву, али и у значајном делу Јужне Америке. То, сматра „Фајненшел тајмс“, неће привући посебну политичку пажњу само у Португалији, где је ЕДП највећи произвођач и дистрибутер електричне енергије, него и у САД, где је португалска компанија развила значајан портфељ електрана које производе енергију уз помоћ одрживих извора — сунца и ветра.

Према подацима објављеним прошле недеље, добит ЕДП у односу на прошлогодишњу у првом се тромесечју 2018. смањила за 23 одсто (на 166 милиона евра). Готово 60 одсто прихода ЕДП долази из операција у Португалији и Шпанији, док се преосталих 16 одсто дели на приходне центре у Бразилу и Северној Америци.

Због нимало једноставних трговинских односа између САД и Кине, који су се додатно заоштрили након доласка Доналда Трампа у Белу кућу, дође ли до ове трансакције, амерички део бизниса ЕДП морао би да за даљи рад затражи дозволу од Одбора за инострана улагања у САД и докаже да задовољава регулативе Вашингтона.

Свој 23,3-постотни удео у ЕДП ЦТГ је стекао још 2011. године, када је од португалске владе откупио пакет деоница у великом приватизацијском процесу којим се Португалија спасавала од последица кризе, али и од Брисела и ММФ-а наметнуте оштре политике штедње. Саветници португалске владе који су тада учествовали у процесу продаје деоница ЕДП ЦТГ-у тада су кинески потез протумачили као резултат плана кинеске владе да искористи ЕДП како би проширила међународни утицај ЦТГ на тржишта енергије из обновљивих извора.

Пре најаве могућег преузимања од стране Кинеза, ЕДП је током прошле године добио више понуда за преузимање. Две о којима се највише говорило биле су понуде шпанске фирме „Гас натурал“ и француске „Енержи де Франс“ и оне, док се не постигне договор с кинеском корпорацијом, и данас остају актуалне. Председник ЦТГ, свестан перцепције коју Европљани имају о кинеским послодавцима, у изјави објављеној у медијима након истицања понуде најавио је да ће ЦТГ, у случају да преузме португалску компанију „остати чврсто посвећен очувању њеног португалског идентитета“. Компанија би и након преузимања требало да настави да послује као засебан ентитет у власништву ЦТГ. Седиште би јој остало у Лисабону, а деонице, онај део који остане слободан на тржишту, биле би излистане на Лисабонској берзи.

Као и увек, проблем за кинеску компанију могла би да представља скупштина деоничара ЕДП, која трансакцију, да би успела, мора да потврди натполовичном већином (што је најмање 50 одсто гласова + најмање једна деоница с правом гласа). Након преузимања, ЦТГ би био обавезан да распише и понуду за преузимање 17 одсто удела у подружници ЕДП за развој енергије из обновљивих извора, која данас није под потпуним власничким надзором родитељске компаније.

Управа ЦТГ истиче како се нада политичкој подршци португалске владе након шест година успешне сарадње у сувласништву ЕДП, у којем раздобљу су се финансије компаније значајно стабилизовале. ЕДП данас запошљава 12.000 људи, од чега половина ради на локацијама у Португалији.

Чланак ПЛАН ЗБОГ КОГ СЕ ЕВРОПА ТРЕСЕ: Кинези преузимају контролу над енергетским сектором ЕУ? се појављује прво на ИСКРА.

Заменик амбасадора Русије у УН Владимир Сафронков пре заседања Савета безбедности УН о Сирији (Фото: Спутњик/ AP Photo / Bebeto Matthews)

Русија и Кина још једном су се данас успротивиле иницијативи појединих чланица Савета безбедности Уједињених нација да се промени формат мисије УН на Косову или формат седница СБ посвећених Косову.

Руски дипломата при УН Владимир Сафронков заложио се за исто тромесечно састајање, истичући да руска позиција остаје непромењена, као и да Резолуција 1244 треба да остане „камен-темељац“ решења.

Сафронков је истакао да мисија УН на Косову треба да настави да игра важну улогу, јер је ситуација далеко од стабилне, односно она је, како је нагласио, „погоршана“.

Ситуација на Косову далеко је од ружичасте какву представљају заговорници независности Косова, па се чудимо намерама о повлачењу неких међународних снага са КиМ, рекао је руски дипломата, наводећи да то може да дестабилизује Балкан у целини, оценио је руски диплопмата.

Истакао је и да је потребна пуна имплементација Бриселског споразума, наводећи да је у центру пажње Русије примена тог споразума и креирање ЗСО.

Он се обратио онима који имају утицаја на Приштину да је убеде да обуздају оне који изазивају тензије.

Еулекс планира да оде, а ситуација је погоршана, нема напретка у истрази убиства Оливера Ивановића, који је убијен 16. марта, много времена прошло, а нема информација о тој истрази, рекао је Сафронков.

„Истина мора да буде откривена што пре је могуће“, рекао је руски представник у УН.

Још један инцидент догодио се 26. марта — насилно хапшење и понижење Марка Ђурића које су извеле специјалне снаге из Приштине.

То је пример да ту нема владавине права, истакао је руски дипломата.

Он је рекао да „неке чланице Кфора тајно обучавају припаднике косовских снага у бази Бондстил“.

Руски дипломата је, позивајући се на Резолуцију 1244, затражио објашњење каква се обука спроводи у тој бази.

Сафроников је, такође, затражио да се спроведу сви претходно постигнути споразуми између Београда и Приштине, упозоравајући да скоро осам година од објављивања извештаја Дика Мартија нема напретка у процесу формирања суда за злочине припадника ОВК.

Како је истакао, косовска криза може бити решена само у оквирима међународног права.

Руски дипломата је истакао да Београд има конструктиван приступ и да је Русија забринута због притиска на Београд да призна независност Косова.

Он је истакао да не сме да буде никаквих ултиматума.

Сафронков је подсетио да је Савет безбедности оформио Унмик и само то тело има право да одлучује о тој мисији, као и да једнострана мишљења немају правну снагу.

Представник Кине рекао је да Резолуција 1244 остаје важна правна основа кад је реч о односима Београда и Приштине и ситуацији на Косову, а истовремено је позвао на изналажење решења које би било задовољавајуће за обе стране.

„Позивамо две стране да јачају дијалог“, рекао је представник Кине.

Он је истакао да СБ УН треба да настави да посвећује пажњу Косову и да Кина подржава Унмик под руководством Захира Танина.

Чланак РУСИЈА ТРАЖИ ОБЈАШЊЕЊЕ: Каква се тајна обука спроводи у Бондстилу се појављује прво на ИСКРА.

Су-35 (Фото: Sputnik / Виталий Аньков)

Коментатор часописа „Нешенел интерест“ Закари Кек оценио је да је Су-35 најсавршенији руски борбени авион, као и да ће испорука великог броја ових летелица Кини омогућити тој земљи да осигура своју позицију у Јужном кинеском мору.

Експерт наводи да су ови авиони раније уврштени у наоружање Народноослободилачке армије Кине. Према уговору, Русија ће кинеским партнерима испоручити 24 ловца Су-35 до 2019. године. Кинеска војска већ је добила 14 ових авиона, а један од њих био је коришћен током вежби у Јужном кинеском мору.

Према мишљењу аналитичара, руски ловац је способан да промени распоред снага у региону, у којем Кина и азијски партнери САД имају низ несугласица у вези с морским границама и зонама одговорности.

За Пекинг су важна својства Су-35 када је реч о брзини, као и маневарске способности авиона: он је бржи од америчког Ф-35 и може да напада под разним угловима.

Раније је потпуно патролирање водама Јужног кинеског мора било готово немогуће, с обзиром на то да је реч о површини већој од три милиона квадратних километара. Су-35 омогућава Пекингу да реши овај проблем, додаје Кек.

Чланак ФАКТОР „СУХОЈ“: Моћни руски авион мења однос снага у Јужном кинеском мору се појављује прво на ИСКРА.

Фото: CC0

САД су више пута предлагале Кини да заједно управљају светом, али Пекинг је одбио улогу „млађег партнера“, рекао је експерт Мајкл Пилсбери у програму америчке телевизије „Фокс њуз“.

„Они су нас одбили. Неколико људи је то предложило — такозвани план Г2, a кинески научници којима је дозвољено да пишу о томе у чланцима и књигама су рекли: ’Не, знате, ми не желимо да будемо број два, млађи партнер Америке‘“, рекао је Пилсбери.

Аналитичар претпоставља да Кина чека тренутак када може постати приоритет, али САД треба да предузму „много мера да до тога не дође“.

„Прво, морамо да им ускратимо технолошку супериорност. Друго, треба да видимо колико су се дубоко инфилтрирали у наше компаније, у наше друштво, у нашу универзитетску средину“, рекао је он.

Пилсбери је приметио да је у случају са СССР-ом било лакше, пошто САД нису имале никакве контакте са њима нити су међусобно пословале.

„Док је Кина дубоко унутар нас. Не желимо да их потпуно демонизујемо — то би створило проблеме нашем сопственом политичком систему. Међутим, ми треба боље да разумемо колико су они лукави“, изјавио је он.

Чланак АМЕРИЧКИ ЕКСПЕРТ: Вашингтон предложио Пекингу да заједно управљају светом се појављује прво на ИСКРА.

фото: vostok.rs/ gazprom.com / RT

Изградња гасовода дужине 3.000 км „Снага Сибира“ или „Источна рута“, који има за циљ испоруку руског гаса Кини, биће завршена до краја године, саопштио је заменик председника Управног одбора Гаспрома Виталиј Маркелов, који је рекао: „До 2019. године планирамо да завршимо техничке детаље после тестирања“.

Гасовод „Снага Сибира“ један је од највећих пројеката између Русије и Кине. Аналитичари кажу да би то могло помоћи Русији да постане један од главних снабдевача природног гаса Кине, јер се потражња за гасом у земљи повећава.

Са дужином 3000 километара, гасовод је један од најдужих на свету, а што је већа удаљеност него од Москве до Лондона.

Први део гасовода је дужине око 2.200 км од поља Чајандинское у Јакутији до Благовешченска на кинеској граници. Друга фаза пројекта обухвата део гасовода који је дуг око 800 км од поља Ковиктинскоје у Иркутском региону до поља Чајандинское. Трећа фаза омогућава ширење капацитета за пренос гаса између поља Чајандинское и Благовешченска.

За споразум о гасоводу „Снага Сибира“ требало је више од једне деценије. Прошлог јула, Гаспром и Кинеска национална корпорација потписали су споразум о започињању испоруке гаса преко ове руте.

У мају 2014. године, две компаније потписале су 30-годишњи оквирни уговор у вредности од 400 милијарди долара за испоруку гаса од 38 милијарди кубних метара годишње.

Москва и Пекинг планирају изградњу и другог гасовода – „Снага Сибира 2“ или „Западне руте“, а преко које ће се испоручивати још 30 милијарди кубних метара руског природног гаса.

Према речима шефа Гаспрома, ускоро се очекује раст потрошње гаса у Русији, а која је у 2016. години износила више од 200 милијарди кубних метара, те се очекује да потрошња достигне 300 милијарди кубних метара.

Чланак РТ: Изградња једног од најдужих гасовода на свету из Русије у Кину готова до краја године се појављује прво на ИСКРА.

(СИ ЂИНПИНГ) Фото: AFP 2018/ NICOLAS ASFOURI /

Русија и Кина морају заједнички да бране међународно право и принципе међународних односа, изјавио је кинески лидер Си Ђинпинг током сусрета са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом.

„Русија и Кина морају да наставе са реализацијом консензуса који смо постигли, пре свега са реализацијом иницијативе ’Један појас, један пут‘ са земљама Евроазијске уније, да подржавају једна другу и координирају своје потезе у међународним питањима, као и да заједнички бране принципе међународних односа“, рекао је Си.

Кинески лидер је такође нагласио да Москва и Пекинг морају да наставе да јачају сарадњу и у оквиру других међународних организација, пре свега у БРИКС-у, ШОС-у, али и у Г-20.

„Висок ниво наших односа је богатство наших двеју земаља“, изјавио је Си и изразио наду да ће управо то бити стимуланс да се реализују нови циљеви.

Чланак ЂИНПИНГ: Русија и Кина морају заједнички да бране међународно право и принципе међународних односа се појављује прво на ИСКРА.

(Фото: Sputnik/REUTERS/ Jason Lee)

Долар је потонуо на двонедељни минимум након што је кинески председник Си Ђинпинг обећао да ће смањити увозне тарифе.

То је ублажило забринутост инвеститора због трговинског конфликта.

Курс долара према јену је порастао за 0,2 процента, на 107,01 јен, након што је достигао максимум од 107,245 јена.

Према корпи главних валута, долар се трговао на двонедељном минимуму на 89,63 поена, а у последња три дана трговања је ослабио за скоро 1 одсто.

Руска рубља је пала за 4 процента у уторак после сличног пада у понедељак, што је донекле појачало бојазан да би додатно слабљење руске валуте могло да изазове већи поремећај позиција осталих валута на тржиштима у успону.

С друге стране, евро је на кратко ојачао након што је један од званичника Европске централне банке изјавио да би банка могла да повећа камату на депозите која је тренутно испод нуле, пре него што нормализује монетарну политику.

Јединствена валута се трговала на вишем нивоу за 0,4 процента у односу на претходни дан, на 1,2362 долара, након што је остварила раст на максимум од 1,2378 долара.

Чланак СТРМОГЛАВИ ПАД: Обећање из Кине потопило америчку валуту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Fotolia/Roman Sigaev

Кина је донела одлуку да од сутра, 2. априла, уведе увозне таксе за 128 врста робе из САД као одговор на царине на челик и алуминијум које је претходно увео Вашингтон, наводи се у саопштењу Министарства економије Кине.

„Ради заштите националних интереса и компензације штете проузроковане мерама које су донеле Сједињене Америчке Државе, Кина од 2. априла прекида обавезе на смањењу увозних тарифа за 128 врста робе из седам категорија које се увозе из САД… На 120 врста, укључујући воће, царина ће износити 15 одсто, а на 8, укључујући свињетину — 25 одсто“, наводи се у документу Министарства.

Раније је председник Доналд Трамп потписао меморандум „О борби против економске агресије Кине“. Он је изјавио да поштује кинеског председника Си Ђинпинга, сарадњу са Кином по питању Северне Кореје, „али имамо трговински дефицит“.

Тај дефицит се процењује на између 375 милијарди и 504 милијарде долара.

Због крађе интелектуалне својине у вредности од стотину милијарди долара Трамп је одлучио да примени Члан 301 Закона о трговини из 1974. године која омогућава да се уведу забрањене царине. Под њима ће се наћи кинеска роба у вредности између 50 и 60 милијарди долара. Коначни списак робе ће бити објављен у наредних 15 дана. Осим тога, против Кине ће бити припремљена и тужба у СТО.

Чланак БЕСНИ ЦАРИНСКИ РАТ: Жесток први одговор Кине Америци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

КИНЕСКА ратна морнарица започела је досад највеће поморске маневре који су у Вашингтону и Токију схваћени као – „демонстрација нарасле моћи“.

У маневре – који се одржавају у Јужном Кинеском мору – укључено је најмање 40 ратних бродова и подморница.

У главној улози је кинески носач авиона „Ши Ланг“.

Војни експерт из Сингапура Колин Кох рекао је британској новинској агенцији Reuters да се Пекинг одлучио за „демонстрацију војне моћи неуобичајено великих размера“.

Стручњак за међународну безбедност Џефри Луис – који је проанализирао сателитске снимке маневара – мишљења је да они имају „невероватне размере“.

Кинески војни експерти наводе да је „Ши Ланг“ већ „делимично борбено способан“ и процењују да је то за земљу која никада није градила носаче авиона „велики успех“.

Кинеска морнарица, иначе, већ има приличан број обучених пилота палубне авијације.

Министарство одбране Кине је саопштило да је циљ маневара „подизање нивоа готовости морнарице и свестрано јачање њених борбених способности“.

У истом саопштењу се наглашава да маневри нису уперени ни против које земље.

„Ши Ланг“ и остали кинески бродови снимљени су у водама око острва Хајнан.

Пекинг је од Украјине купио недовршени совјетски носач авиона и довршио га и модернизовао, давши му име „Ши Ланг“.

Може да носи до 30 авиона и фактички је идентичан са руским носачем авиона „Адмирал Кузњецов“.

Чланак ПЕКИНГ ПОКАЗУЈЕ МОЋ: Кина започела поморске маневре „невероватних размера“ се појављује прво на ИСКРА.

(СИ ЂИНПИНГ) Фото: AFP 2018/ NICOLAS ASFOURI /

Председник Кине Си Ђинпинг позвао је на „велико обнављање кинеске нације“ и да његова земља заузме „своје место у свету“.

Говорећи пред око три хиљаде посланика скупштине народних представника, кинески председник је рекао да је „кинески народ увек био непобедив и упоран“.

„Одлучни смо да се боримо у крвавој битки против наших непријатеља“, нагласио је он, преноси „Дејли сабах“.

Он је додао да развој Кине не угрожава друге земље и да Пекинг не подржава експанзију и хегемонију.

„Кина никада неће стремити хегемонији или експанзији. Само они који су навикли да прете другима, све гледају као претњу“, рекао је кинески лидер.

Према његовим речима, „кинески народ показује искрену жељу и предузима стварне акције како би допринео одржавању мира и развоја целог човечанства и то стремљење не треба да се тумачи погрешно или искривљено“.

Председник Кине је нагласио да ће Кина остати на путу мирног развоја и наставити да промовише стратегију отворености која ће свима донети користи.

„Кина се залаже за одржавање правде и објективности у међународним питањима и да се сви проблеми у свету решавају консултацијама међу свим народима“, рекао је Си.

Он је још једном нагласио да Кина нема намеру да намеће своју вољу другима, али неће ни трпети да јој се намеће туђа воља. Кина ће бранити свој суверенитет, територијални интегритет и интересе свог народа, рекао је кинески председник.

Чланак СИ ЂИНПИНГ: Кина одлучна за крваву битку против непријатеља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: AFP 2018/ Mark Ralston

Оптужбе премијерке Велике Британије Терезе Меј на рачун Русије за мешање у тровање бившег пуковника Сергеја Скрипаља и његове кћерке захтевају озбиљне доказе, изјавио је званични представник МИП-а Кине Лу Канг.

„Надамо се да ће се дотична страна ослонити на реалне чињенице на основу којих ће се о овом питању дискутовати и како ће се оно решавaти“, рекао је Лу.

Он је навео да ће кинеска страна наставити пажљиво да прати случај Скрипаља.

Премијерка Велике Британије Тереза Меј изјавила је јуче да је велика вероватноћа да је Русија умешана у тровање бившег пуковника руске Главне обавештајне управе Сергеја Скрипаља.

Чланак КИНА БРИТАНИЈИ: Где су докази против Русије? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo/ Charles Dharapak

Док амерички медији брује о „руском мешању“, Кина методично шири мрежу свог утицаја, пише лист „Спектејтор“. Како је наведено у тексту, представници америчке политичке елите пропуштају да увиде ову озбиљну и вишестрану претњу из правца Пекинга, иако управо одатле долази стварна опасност.

У већини случајева важност саопштења о руском уплитању у председничке изборе у САД је преувеличана, пише новинар Роџер Кимбол у свом тексту.

„Заборавите на Русију — за САД стварну претњу представља Кина“, наводи аутор.

С причом о завери Русије и Доналда Трампа повезана су и два иронична момента, указује аутор. Као прво, у овом тренутку је позната само једна завера с Москвом, у коју је, како се испоставило, умешан изборни штаб Хилари Клинтон, а не Доналда Трампа.

Управо су њен тим и Национални комитет Демократске партије тајно платили за фамозни „Стилов досије“, збирку прљавих сплетки које је прикупио бивши британски шпијун Кристофер Стил од гомиле „неименованих извора, блиских Кремљу“.

За ову истрагу био је задужен ФБИ, који ју је искористио да би добио тајне судске дозволе да прати људе који су били у Трамповом тиму. Другим речима, предизборни штаб Клинтонове посредно је склопио заверу с руским изворима — у почетку да би утицао на изборе, а затим, када је то пропало, да би дискредитовао опонента демократа.

Други иронични моменат, напомиње аутор, јесте у томе што, док медији брује о Русима, Кина методично шири своју мрежу утицаја и власти.

Велики вештачки архипелаг који је Кина изградила у Јужном кинеском мору, опремљен разним наоружањем, јесте покушај Кине да прошири своје територијалне претензије и да себи обезбеди хегемонију у том делу света.

Нема ни дана без вести о војним и технолошким успесима Кине. Један познати сајт посвећен технологијама недавно је упозорио да је владавина Кине у сфери војних технологија већ гарантована.

Кина је, уз то, постала експерт за коришћење „меке моћи“. На америчким универзитетима су се појавили институти Конфуција — културни центри које спонзорише кинеска влада, наводи аутор.

„Они нису само потенцијална стецишта шпијуна него и полуге кинеске владе, усмерене на то да промовишу политику кинеске власти“, сматра аутор.

Роџер Кимбол у закључку наводи: „Политички коректна елита у Америци вришти поводом руског мешања. У међувремену, изнад хоризонта њихове свести формира се озбиљна, вишестрана претња. Када ли ће се већ једном пробудити“?

Чланак „СПЕКТЕЈТОР“: Американци, заборавите на Русију, стварна претња је Кина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2018/ Greg BAKER

Кинеска војска усваја стратегију коју је пре 2.500 година описао изванредни војсковођа Сун Цу, у чијој основи је принцип „победе у рату без учешћа у борби“, пише амерички лист „Нешенел интерест“, позивајући се на истраживање Корпорације РАНД.

Аутори наводе да би у случају сукоба са Сједињеним Америчким Државама кинеска војска покушала да учини да Американци не могу да користе прецизно оружје на копну, мору и у ваздуху.

Нагласак Кине ће бити стављен на избацивање из строја америчких система за обраду података и преноса наредби команде, како би САД осудили на неуспех. Заједно са применом метода информационог утицаја, кинеска војска може једноставно да „потисне“ непријатеља са бојног поља, тврде аутори документа, позивајући се на истраживање.

„Да разјаснимо, иако Сун Цу фаворизује победу над противником мудрошћу, а не насиљем, нема ничег мирољубивог у вези са новом кинеском стратегијом“, истиче се у тексту.

То је другачији облик насиља који даје предност прецизности. Ипак, то сугерише да се Америка можда фокусира на погрешну претњу.

Сваке недеље појављује се нови извештај о неким новим кинеским ракетним или млазним авионима. Ипак, најсмртоносније ново оружје у кинеском арсеналу могло би да буде препознавање колико је, заправо, заиста рањив амерички војни нервни систем, закључује се у тексту.

Чланак ПАРАНОЈА У САД: Кина планира да уништи Америку стратегијом старом 2.500 година се појављује прво на ИСКРА.

(Ивица Дачић) Фото: СРНА

Српски министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да Србија жели да се дође до компромиса са Приштином, али не тако што би признала једнострано отцјепљенење.

– Са Приштином желимо да дођемо до компромиса, али не постоји држава на свијету која би дозволила да се отцијепи једнострано дио њене тетиторије, без договора са њом. Када нам друге велике државе то покажу да је могуће онда можемо и ми евентулано да расправљамо о томе. Па, како их није срамота да тако нешто предлажу – рекао је Дачић.

Дачић се запитао како то да они који су слали трупе на десетине хиљада километара ван своје територије да бране туђе интересе сада Србији кажу да је потребан договор са Приштином, али тако да она прихвати незавиност Косова.

Подсјетио је да ће Косово 17. фебруара обиљежити 10 година једностраног отцјепљења и нагласио да у том периоду нису успјели да заокруже своју независност.

– Зато што их не признају најважније међународне организације, неће постати независни никад, јер наши пријатељи то неће дозволити, прије свега мислим на Русију и Кину – поручио је Дачић.

Чланак ДАЧИЋ: Русија и Кина никада неће дозволити признање Косова се појављује прво на ИСКРА.

Генерал Пол Селва (Фото: Новости)

Генерал Пол Селва, заменик председника Заједничког одбора начелника генералштабова Оружаних снага САД, на догађају који је организовала „Дифенс рајтерс груп“, објаснио је какав би био војни сукоб са Русијом и Кином.

„Свака битка са Кином, уколико дође до ње, биће у великој мери поморска и ваздушна“, цитира „Дифенс њуз“ генерала Селву.

Према његовим речима, у могућем конфликту са Русијом учествовали би ваздухопловство и војска САД, а у почетној фази, која подразумева распоређивање трупа у Европи, сукоби између држава би могли да се одвијају и на мору, јер је немогуће „ући у Русију“ без „преласка преко Северног Атлантика“.

Селва је нагласио да, према Стратегији националне одбране, Русију сматрају „глобалном претњом“.

Он је додао и да Министарство одбране САД развија „глобални план“ за Русију и Кину, али разјашњавање највероватнијег сценарија развоја догађаја и питање финансирања представљају озбиљан изазов за Министарство.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је раније да Кина и Русија представљају изазов за интересе, економију и вредности Сједињених Америчких Држава.

Чланак ОДАКЛЕ БИ АМЕРИКАНЦИ УДАРИЛИ: Генерал описао рат са Кином и Русијом се појављује прво на ИСКРА.

Кина (Фото: РТРС/ Sputnik/Iliy Pitalev)

Кинеске власти су позвале САД да одустану од „менталитета Хладног рата“ пошто је Доналд Трамп рекао да је Кина ривал који представља пријетњу интересима САД.

„Суочавамо се с бандитским режимима, терористичким групама и ривалима попут Кине и Русије које пријете нашим интересима, привреди и вриједностима“, истакао је Трамп у говору „о стању уније“ у Конгресу.

„Надамо се да ће САД одустати од менталитета Хладног рата, јер је то застарјели концепт“, изјавио је неименовани портпарол кинеског Министарства иностраних послова и додао да се Кина „нада сарадњи са САД како би се смањиле разилке у становима и у свијетлу узајамног поштовања“.

Кинески премијер Ли Кећанг оцијенио је данас да су стабилни односи Пекинга и Вашингтона у интересу цијелог свијета.

Чланак ЗАСТАРЈЕЛИ КОНЦЕПТ: Жестока реакција из Кине на Трампов говор се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Јака сњежна олуја и екстремни временски услови у Кини натерали су хиљаде људи на евакуацију и узроковали хаос у саобраћају широм централне и источне Кине.

Екстремни временски услови, сњежна олуја и лед у централној и источној Кини узроковали су евакуацију хиљаде становника, а широм државе отказане су стотине летова и хиљаде возова. Прије недјељу дана у граду Генхеу измјерена је рекордно ниска температура од -49 Целзијевих степени.

Више од 4.000 људи евакуисано је из источне провинције Анхуи након низа сњежних олуја које су оштетиле њихове домове. Олуја је утицала на приближно 481 000 људи, објавиле су спасилачке службе.

Спасиоци су на терену и власти помажу погођеним становницима доставом потребне помоћи.

У провинцији Јиангсу у суботу се због великог наноса снијега урушио дио тржног центра, а купци и хитне службе заједно су ослободили троје људи који су остали заробљени у рушевинама, објавили су локални медији. У централној покрајини Хубеи затворено је више од 30 деоница ауто-пута због леда, објавила је новинска агенција Синхуа. Међународни аеродром у Чангшау, главном граду покрајине Хунан, отказала је све летове у недјељу ујутро због слоја леда дебљине два центиметра на писти.

Власти покрајине Јиангсу објавиле су да је отказано више од 10.000 возова и 420 аутобусних линија.

Чланак И КИНА СЕ ЗАЛЕДИЛА: Хаос због сњежне олује и -49 степени се појављује прво на ИСКРА.

Војник стоји током говора кинеског председника Си Ђинпинга на церемонији отварања 19. конгреса Комунистичке партије у Пекингу (Фото: Sputnik/ AP Photo/ Andy Wong)

Америчка телевизија Си-Ен-Ен наводи да је председник Доналд Трамп за само годину дана променио начин на који Азија гледа на САД и преноси оцену аналитичара да би у новим околностима кинески председник Си Ђинпинг желео да до 100. годишњице оснивања Комунистичке партије у јулу 2021. покаже свом народу да је Кина постала доминантна сила у Азији.

Наводи се да су током 2017. године, према истраживању које је спровео „Галуп“, главна упоришта америчке моћи у Азији — Јапан, Аустралија и Јужна Кореја — сви редом помало изгубили веру у дугогодишњег савезника и заштитника ког имају у Вашингтону.

Си-Ен-Ен наводи да „никакве војне снаге нису повучене, ниједна амбасада није затворена, али да је недостатак интересовања америчке администрације, фокусиране на политику ’Америка на првом месту‘, дубоко уздрмао статус који САД имају у овом региону“.

„Данас када присуствујете међународним конференцијама (широм Азије), нико заправо не говори више о САД… то је помало чудно“, каже за ову телевизију Чисуке Масуо, професорка јапанског Универзитета Кјушу.

Наводи се да је „неизвесност у вези са посвећеношћу Америке том региону подстакла локалне лидере да ојачају међусобне везе како би се спремили за дан када им САД више неће чувати леђа“.

Си-Ен-Ен наводи да би „у међувремену бројна жаришта широм региона могла да послуже као тест америчке посвећености савезницима“, а Масуова оцењује да ће „Кина вероватно искористити те тачке напетости како би показала регионалну надмоћ“.

„У јулу 2021. је 100. годишњица Комунистичке партије Кине и ја мислим да ће (кинески председник) Си Ђинпинг јако волети да покаже свом народу да је Кина постала доминантна сила у Азији до тада. САД би можда могле да пожеле да након три године промене политику према Азији, али сам веома забринута да ли ће то бити могуће“, сматра Масуова.

Она закључује да „Кина врши реструктуирање целокупног међународног поретка у Азијско-пацифичком региону“.

Чланак КРАЈ АМЕРИЧКЕ ДОМИНАЦИЈЕ У АЗИЈИ: Кина ће показати да је сила број 1 се појављује прво на ИСКРА.

Амерички разарач нарушио кинески суверенитет (Фото: http://www.vijesti.me)

Амерички ратни брод упловио је у територијалне воде Кине у Јужном кинеском мору без дозволе и тиме угрозио суверенитет Кине, саопштено је из кинеског Министарства спољних послова.

У саопштењу се наводи да је амерички разарач упловио у кинеске воде 17. јануара, на око 12 наутичких миља од острва Хуангјан.

Из Министарства додају да је кинеска морнарица, у складу са законом, извршила провјеру америчког пловила и упозорила посаду да мора да напусти територијалне воде Кине, преноси „Спутњик“.

„Поступци војног пловила САД нарушавају сувереност и безбједносне интересе Кине и озбиљно угрожавају безбједност кинеских пловила и њихових посада“, наводи се у саопштењу.

Чланак ПРОВОКАЦИЈА: Амерички ратни брод упловио у кинеске територијалне воде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2018/ ARMEND NIMANI

Нова америчка војна стратегија, у којој су Русија, Кина, Северна Кореја и Иран означени као главни конкуренти, показује да је јачање Русије на војно-политичком и геостратешком плану један од највећих проблема за САД.

Чланак ЗАОШТРАВАЊЕ: Русија спремна да обузда нову војну стратегију Америке се појављује прво на ИСКРА.

Пентагон (Фото: Sputnik/ David B. Gleason)

У новој америчкој војној стратегији, коју је Пентагон објавио, као главни конкуренти Сједињених Америчких Држава наводе се Кина, Русија, Северна Кореја и Иран.

„Међудржавно стратешко супарништво, а не тероризам, сада представља основну бригу у сфери националне безбедности САД. Кина је стратешки конкурент који користи предаторску економску тактику за претње суседима и бави се милитаризацијом у Јужном кинеском мору. Русија је нарушила границе суседних држава и користи право вета у одлукама својих суседа у области економије, дипломатије и безбедности“, наводи се у документу.

Додаје се да се незаконита дејства Северне Кореје и њена неразумна саопштења настављају, без обзира на осуду Уједињених нација и санкције, док Иран, како је наведено, наставља да „сеје насиље и остаје најзначајнији изазов за стабилност на Блиском истоку“.

„Наставићемо да водимо кампању против терориста, али је супарништво с великим државама, а не тероризам, сада у фокусу националне безбедности САД“, рекао је шеф Пентагона Џејмс Матис током представљања нове стратегије у Вашингтону.

Сједињене Америчке Државе се суочавају с растућом претњом „ревизионистичких држава“ какве су Русија и Кина, које желе да построје свет по својим „ауториторитарним моделима“ и злоупотребљавају право вета, изјавио је Матис.

„Кина и Русија у овом тренутку подривају међународни поредак изнутра, користећи његове предности и истовремено разарајући његове основе и ‘правила безбедног саобраћаја’“, наведено је у документу.

У новој стратегији Пентагона наведено је да „Русија тежи да искористи право вета против одлука земаља на њеној периферији у области управе, економије и дипломатије како би продрмала НАТО и променила структуре безбедности и економије у Европи и на Блиском истоку“.

„Коришћење нових технологија за дискредитацију и подривање демократских процеса у Грузији, на Криму, на истоку Украјине већ изазива довољну забринутост, али када се то повеже са ширењем и модернизацијом нуклеарног арсенала, изазов постаје очигледан“, наведено је у документу.

„Дугорочно стратешко супарништво с Кином и Русијом представља принципијелни приоритет за Министарство одбране и захтева повећање сталних инвестиција због размере претње коју Русија и Кина данас представљају за безбедност и процват САД, као и због могућности јачања ових опасноти у будућности. Паралелно с овим Министарство одбране ће подржавати напоре за обуздавање и супротстављање режимима-изродима, као што су Северна Кореја и Иран, уништавати терористичке претње Сједињеним Државама и консолидовати своје снаге у Ираку и Авганистану“, пише у новој одбрамбеној стратегији САД.

Војна предност САД ишчезава

Џејмс Матис је истакао да војна предност САД у ваздуху, на копну, на мору, у космосу и сајбер-простору ишчезава.

„У овом времену промена наше војне могућности су јаке, иако наша предност у свим областима — у ваздуху, на копну, у мору, у космосу и у сајбер-простору постепено нестаје“, рекао је Матис.

Према његовим речима, муњевити развој технологије у условима када је буџет недовољно велики подрива могућности Оружаних снага САД.
У новој америчкој војној стратегији је наведено да је дугорочно стратешко супарништво с Кином и Русијом приоритет за САД и да захтева повећање инвестиција у одбрану. У документу је оцењено да то што „Русија подрива демократске процесе“ и „шири свој нуклеарни потенцијал“ представља претњу за САД.

Чланак НОВА АМЕРИЧКА ВОЈНА СТРАТЕГИЈА: Замењен редослед главних непријатеља се појављује прво на ИСКРА.

Да ли је ово најлепши аутопут на свету? (Фото: РТРС /twitter)

Кина важи за земљу коју красе многе природне љепоте и архитектонска чуда која је човјек створио. Ипак, аутопут Хепу-Напо, који се простире кроз југозападну регију Гуангси, заиста је посебан.

Бетонска конструкција представља снажан контраст густим шумама и брдима која је окружују и ствара предиван призор којем нико не може да одоли.

Штавише, свјетски медији прогласили су аутопут С60 у близини границе са Вијетнамом једним од најљепших на свијету.

Иако је на фотографијама из ваздуха често празан, грађен је с мишљу о будућности. У најмногољуднијој земљи свијета живи 1,3 милијарди становника, од чега четрдесетак одсто у руралним крајевима.

Чланак АРХИТЕКТОНСКО ЧУДО: Најљепши аутопут на свијету у Кини се појављује прво на ИСКРА.