У послеподневним сатима у Грачаници, непознате особе коjе су биле у аутомобилу марке “Aуди”, покушале су да киднапуjу српску девоjчицу из Грачанице.

Инцидент се, како jе изjавио њен отац Славиша Ничић, догодио на излазу из Грачанице, на магистралном путу Приштина – Гњилане, а девоjчици jе због  стреса указана помоћ у Дому здравља у Грачаници.

Инцидент jе наjоштриjе осудио градоначелник Грачанице Владета Kостић,  коjи jе указао на одговорност припадника Kосовске полициjе коjи су задужени за одржавање jавног реда и мира.

Kосовска полициjа jош се ниjе огласила поводом овог случаjа.

Oво ниjе први случаj покушаjа отмице српских девоjчица на централном Kосову.

Чланак ТЕЖАК ЖИВОТ ЗА СРБЕ НА КОСОВУ: Покушаj киднаповања српске девоjчице у Грачаници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Двоје Срба у Либији киднаповано грешком: Паравојна формација тражи ослобађање својих чланова, а они су ухапшени у – Украјини. Српски оперативци у Сабрати разговарају с локалним властима.

Службеници српске амбасаде у Либији Слађана Станковић и Јовица Јањић отети су грешком – незванично сазнају „Новости“. Паравојна формација из Сабрате која је киднаповала ово двоје оптужила је Србију да је прије извјесног времена ухапсила њихове чланове у Србији. У замјену за пуштање, траже њихово ослобађање.
Ту, међутим, настаје заплет. У међувремену се сазнало да су ови Либијци, чије ослобађање траже киднапери, ухапшени – у Украјини!

Преговори са отмичарима непрекидно трају, јер Србија улаже максималне напоре да, преко власти у Сабрати, увјери киднапере да њихови људи нису заточени у Србији. У преговоре, према  незваничним сазнањима, сваког часа треба да се укључе и друге обавјештајне службе које дјелују у Либији. Очекује се и помоћ од Русије и Украјине, како би истина избила на видјело.

– Наши оперативци и секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић су на лицу мјеста и разговарају са Вијећем безбједности у Сабрати, али и с либијским властима – каже извор „Новости“. – Либијски званичници су пак, преко неких људи, у контакту са киднаперима. Отмичари траже од Србије да пустимо њихове саборце и рођаке у замјену за ово двоје. Ти Либијци су, међутим, у украјинском затвору. Србији су сада везане руке. Јер немамо везе са цјелом ситуацијом, а због тога су киднаповани српски грађани.

Из тог разлога су на пут и кренули српски обавјештајци и секретар МСП. Отмичари нису повјеровали увјеравањима нашег амбасадора Оливера Потежице да Либијци које траже нису код нас.

– Група која је отела Слађану и Јовицу сада покушава да, преко Србије, од Украјине издејствује пуштање земљака – наводи  саговорник Новости. – Ситуација је врло компликована. Много је људи укључено у ослобађање наших људи и надамо се најбољем. Знамо да су они живи и да их не малтретирају. То је, засад, најбитније.

Српски безбједњаци и Одаловић обишли су јуче и мјесто киднаповања Слађане Станковић и Јовице Степића прије шест дана на излазу из града Сабрата. Колона са три возила, у којој је био амбасадор са породицом, кренула је из Триполија за Тунис. Нападачи су својим возилом препријечили пут колони, а потом из једног аутомобила извукли Слађану Станковић и Јовицу Степића.

Амбасадор Потежица је одмах обавијестио Вијеће безбједности у Сабрати, као и либијску владу. Кренула је потјера за отмичарима. Убрзо је откривено да службенике српске амбасаде држе заточене у једној кући на ободу овог града на Средоземном мору.

Све вријеме је у преговоре око пуштања укључен и вођа једног либијског племена у Сабрати, градоначелник и командант безбједности овог града. О отмици је одмах обавијештено Министарство иностраних послова у Триполију, као и шеф државне безбједности паралелне владе у либијској престоници. Премијер паралелне владе у овој земљи обећао је помоћ око пуштања српских грађана на слободу.

Чланак ПРЕГОВОРИ ТРАЈУ: Либијски отмичари помијешали Србију и Украјину! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Бета

Џихадисти Исламске државе киднаповали су, током тродневне офанзиве, најмање 220 људи из хришћанских села на североистоку Сирије, саопштила је данас Сиријска опсерваторија за људска права.

У саопштењу те организације са седиштем у Лондону наводи се да је отмица извршена када су џихадисти ИС од курдских снага преузели контролу над 10 села које насељава хришћанска мањина у близини града Хасака, јавио је АФП.

Према саопштењу Мреже за људска права Асираца са седиштем у Шведској, из североисточне провинције Хасак је од понедељка, када је извршено прво киднаповање, групе од око 100 људи, из села побегло скоро 1.000 породица.

Њих око 800 је потражило склониште у граду Хасаку а 150 у Камишлију, курдском граду на граници с Турском, саопштсила је Мрежа, саопштавајући да је број расељених достигао око 5.000 људи.

Масовну отмицу осудили су јуче САД и Уједињене нације и затражили од отмичара да пусте таоце на слободу. Ово је, како наводи АФП, прва отмица ове врсте у Сирији.

У Сирији је живело око 30.000 Асираца пре избијања грађанског рата 2011. године. Тада је процењено да у Сирији живи око 1,2 милиона хришћана.

Представница Стејт департмента Џен Псаки рекла је да је напад ИС на религијску мањину у Сирији још један доказ бруталног и нељудског поступања према свим онима који се не слажу са раздорним циљевима и отровним убеђењима ИС.

Чланак МАСОВНА ОТМИЦА У СИРИЈИ: Џихадисти киднаповали 220 хришћана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Киднаповања Срба на Космету и даље су ван домашаја правде – о томе више не прича ни јавни тужилац за ратне злочине Србије, упозорава предсједник Удружења киднапованих, несталих и убијених Срба из Ораховца Негован Маврић.

У октобру 1999. године киднапован је Негованов брат Млађан Маврић на очиглед бивших комшија Албанаца у центру Ораховца, двадесетак метара од пункта КФОР-а.

Срби су тада повјеровали да доласком КФОР-а и УНМИК полиције на Космету долази и смиривање ситуације, али су се преварили – те јесени је само са подручја Ораховца киднаповано и у непознатом правцу одведено четрдесетак Срба.

У Ораховцу нема породице која није у црно завијена.

Покушавали су Срби из Ораховца да упозорењима и молбама УНМИК-у и КФОР-у скрену пажњу да нису безбједни, да пријети расељавање и да ће, уколико се настави са затирањем трагова, правда и истина остати заувијек обавијене велом тајне.

„Тражили смо да део моћи искористе у одбрани Срба и проналажењу злочинаца, али, уместо тога, видели смо саглашавање странаца са злочинцима и њиховим наредбодавцима, којима је мета био сваки виђенији Србин“ – каже Маврић за Срну и прецизира:

„Био је дозвољен лов на Србе. То је истина са којом ће се кад тад суочити, ако ни пред ким другим – оно пред Богом, припадници УНМИК-а и КФОР-а“.

Трећег децембра 1999. године пред патролом КФОР-а киднапована су тројица Срба. Један је успио да умакне. Имена остале двојице су на списку у црно завијених српских породица.

„Небојша Павловић и Млађан Маниташевић нису убијени већ измасакрирани“, свједочи Маврић.

Љубиша Маниташевић успио је да умакне, али је и он, као и породице осталих страдалника, морао да бјекством из Велике Хоче спашава своју и главе осталих укућана.

Маврић подсјећа да су још у јуну 1998. године два српска села збрисана са географске карте у нападима Албанаца.

„У Ретимљу и Оптеруши злочинци су из српских домова одвели све што није било женског рода и дечјег узраста. Није одведен само један старац.

На лицу места убијен је Анђелко Костић. Одведено је 14 Костића и двојица Николића. Међу њима и Немања Божанић, који је имао само 15 година. Злочинци, комшије које су Срби хранили, претворили су се у звери“, истиче Маврић.

Он напомиње да се сваки злочин догодио у присуству свједока.

„Зна се по имену и презимену ко је киднаповао, а ко убијао. У свим случајевима постоје сведоци, али то није било довољно истражитељима УНМИК-а да макар један једини случај расветле“, наводи он.

Маврић напомиње да о злочинима у Ретимљу и Оптеруши ћути чак и јавни тужилац Србије за ратне злочине.

За оптужницу у случају убиства Албанца довољно је показати прстом на било ког Србина, каже Маврић, док су случајеви киднаповања и убистава Срба обавијени „велом тајне“.

Он не очекује помак у истрагама ни од најављеног Специјалног суда за ратне злочине.

„Уверени смо да се ће опет испоставити да `нема сведока`, јер су десетине њих убијене, а да су докази – хиљаде страна писаних изјава, фотографија и других материјала – наводно нестали“, истиче Маврић за Срну и закључује:

„Сви они ће, на крају, као и увек, бити ослобођени“.

Чланак ПОРОДИЦЕ СРБА КИДНАПОВАНИХ НА КОСОВУ: Био је дозвољен лов на Србе, у Ораховцу све српске фамилије завијене у црно се појављује прво на ИСКРА.