Фото: Танјуг

Kатолици не смеjу да покушаваjу да преобрате православце, поручио jе папа фрања данас у Tбилисиjу, приликом сусрета с представницима католичке заjеднице у Грузиjи.
Oн jе, током посете тоj земљи, позвао да се историjске поделе у хришћанству залече стрпљењем, поверењем и диjалогом, jављаjу агенциjе.

Папа jе, обративши се католичким свештеницима и монасима након мисе коjу jе одржао у Tбилисиjу, рекао да jе покушаj насилног врбовања верника „велики грех против екуменизма“ и поручио да не смеjу покушавати да преобрате православце, jер су то „браћа и сестре католика“.

„Хришћанска нада даjе нам подстрек да веруjемо да разлике могу бити изглађене, а препреке уклоњене; подстиче нас да никада не пропустимо прилике за сусрет и диjалог, да заштитимо и заjедно побољшамо оно што већ постоjи“, поручио jе папа.

Врховни поглавар Римокатоличке цркве данас jе истакао и да jе брак нешто наjлепше што jе Бог створио, а да они коjи падну у искушење да почине прељубу – треба одмах да затраже помоћ.

Напори папе фрање да побољша односе са Грузиjском православном црквом претрпели су данас jавни неуспех након што jе патриjаршиjа одлучила да не пошаље званичну делегациjу на његову мису и поновила да православни верници не могу да учествуjу на католичким службама, наводи AП.

Папа jе, ипак, наставио са реализациjом своjе агенде, молећи се заjедно са православним патриjархом Илиjом Другим, након што су заjедно упалили свећу.
Данас jе око 100 чланова радикалне групе Униjа православних родитеља протестовало испред стадиона где jе папа држао мису, коjоj jе присуствовало само пар хиљада људи, док стадион може да прими 27.000 људи.

У Грузиjи преовлађуjу православни хришћани, са мање од три одсто становништва – или око 112.000 – припадника католичке мањине.

Чланак ПАПА ФРАЊА: Преобраћање православаца jе велики грех се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

По савременим католички плановима, које подржавају и за чију се реализацију залажу неки утицајни кругови у Хрватској, Мађарској и Пољској Србија треба да буде одсечена од Русије и опкољена са свих страна, а све јужнословенске државе треба да се окупе око Хрватске која би била у таком савезу држава, званомИнтермаријум.

Та „Нова Средња Европа“ (ИНТЕРМАРИЈУМ) би створила нову „Аустроугарску“ ујединивши Хрватску, Словенију, Пољску, Словачку, Чешку, Украјину, Литванију, Летонију, Белорусију, Румунију, Молдавију, Бугарску, Македонију, Босну и Херцеговину, Мађарску, Црну Гору, Албанију и такозвану државу Косово.

Србин.инфо преноси у целости, у интегралној верзији, један чланак са хрватског портала новипогледи.хр који до детаља говори све о отом пројекту, а који потписују извесни Дмитро Wилцзyнски.

Прочитајте и уверите се колико је тај проекат реализован у данашњем савременом свету и колико је опасан по опстанак српске државе:

НОВА НАДА СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ: Савез земаља с претежито католичким становништвом

У Европи долази до све већег размимоилажења политичке будућности тзв. Старе лијево-либералне Еуропе и Нове конзервативно-традиционалне Евуропе при чему се догађају нове тектонске промјене које би могле измијенити карту Европе.Нове чланице Европске уније, првенствено чланице Вишеградске групе све више се враћају темељним европским традиционалним вриједностима око којих се стварају нови могући савези. Како с лијево-либералне стране долазе притисци на чланице Вишеградске групе, претежито католичке Нове Средње Еуропе, тако и са екстремно источне ултра-православне руско-српске православне цркве долазе притисци на умјерене традиционалне православне цркве источне и југоисточне Еуропе.

Из тог разлога нови модел сарадње разних толерантних религија и сличних култура окупљен око чувара традиционалних европских вриједности, чланица Вишеградске групе + Хрватска ствара нови могући савез пријатељских држава у којима ће и католици, и умјерени православци, гркокатолици и најтолерантнији муслимани изградити Нову Средњу Еуропу која ће чувати оно што смо наслиједили од наших предата те поштивати и уважавати разлике које постоје. Анализа представља првенствено слику религијског стања у Средњој Еуропи с наглашеним могућностима међусобне сарадње.

У 2016. Еуропа ушла је с највећим проблемима и поделама од завршетка Другог свјетског рата: руска анексија Крима и руско-украјински рат истоку Украјине уништили су и тај климави систем сигурности, који је давао некакву сигурност извана.

Вал избјеглица и муслимански тероризам угрозили су европску сигурност изнутра, довели су до сукоба између лијеволибералних влада Старе Еуропе и конзервативних челника Нове Еуропе. Није невјеројатно да се тај сукоб прелије у рат санкцијама унутар ЕУ-а.

Проблеми старог континента могу се дуго набрајати и анализирати њихови узроци, посљедице, покушавајући понудити рјешења.

На трагу тих унутаревропских проблема, посебно проблема сигурности и свјетоназорских трзавица, врло занимљиво изгледа ускрснуће идеје Средње Еуропе, али без Нијемаца – Међуземља, Међуморја, Балтичко-црноморског савеза, Црноморско-балтичко-јадранског савеза.

Та би Средња Еуропа на неки начин требала ујединити: Пољску, Украјину, Бјелорусију, Литву, Латвију, Естонију, Чешку, Словачку, Мађарску, Румуњску, Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину те можда Црну Гору, Албанију, Косово, Бугарску те Македонију.

Главни протагонисти који промовишу ову идеју у новом облику су конзервативни предсједници Пољске и Хрватске. Чак штовише, ова иницијатива већ је направила прве опрезне кораке кроз оживљавање Вишеградске групе (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска) те заједно с њима и Хрватском која је већ тијеком октобарског самита Вишеградске групе активно суделовала на том самиту. Први резултат првих корака би требала бити изградња гасоовода Ријека (Хрватска) – Гдањск (Пољска). Осим тога и на војном подручју Пољска, Литванија и Украјина иду према стварању заједничких војних јединица.

Стављајући на страну економске, политичке и војне аспекте, осврнули би се на културна те антрополошка обиљежја нове евентуалне удруге. Прије свега, упечатљиво је да већина могућих чланица овог хипотетског уједињења припадају балто-славенима, а Мађари, Румуни и Молдавци имају у себи релативно јаку славенску компоненту.

С друге стране Јужни Славени имају снажну илирску компоненту која је њима веза према Албанцима – вјеројатним, изравним потомцима древних Илира. Већина тих држава у различитим повијесним раздобљима своје повијести припадала Пољско-литавској Унији или Аустро-угарској. Такође, је врло важно што су све те државе посткомунистичке, а већина од њих је преживјела руску окупацију.

Потребно је истакнути да је током комунистичке владавине у тим државама, више или мање било насилних прогањања кршћана, посебно Католичке цркве.

Религијска припадност је и данас у тим државама врло снажна ознака идентитета локалног становништва. Пољска, Литванија, Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија, Хрватска – су државе где превладава католичанство као вјероисповијест већине становништва.

Летонија, Бјелорусија, Украјина, Румуњска, Босна и Херцеговина, Албанија, Косово и Црна Гора имају значајне католичке мањине. Само Естонија, Бугарска и Македонија имају врло малу католичку мањину. У Естонији превладавају протестанти, док у Бугарској и Македонији превладава православље.

Ни једна од тих држава нема већи број миграната – муслимана, иако значајан број муслимана живи у Албанији, Босни и Херцеговини и на Косову. Украјина има аутохтону муслиманску мањину – домицилни народ на Криму и југу Украјине – Кримске Татаре.

Посебност тих муслиманских мањина је њихова аутохтоност у државама настањења и њихова становита одбојност према радикалном исламу. Такође, је потребно нагласити да практички у свим могућим државама – чланицама православље није фанатичног и шовинистичког облика као што је руско и српско православље које негира друге православне заједнице у државама које оне сматрају својом зоном утјецаја.

Основни проблем представља непризнавање Украјинске православне цркве у свјетском православљу, те присутност Руске православне цркве у Украјини и Бјелорусији. Осим тога, Македонија и Црна Гора имају исти проблем са Српском Православном Црквом на својом државном територијом. Иако је СПЦ у Македонији практички безначајна. Такође, велики проблем представља што и Црногорска и Македонска православна црква нису признате у свјетском православљу.

Хрватска православна црква има велики проблем признања од хрватских власти иако по свим критеријима са својих више од 16.000 вјерника има све законске значајке да се призна као засебна хрватска православна црква. Проблеми српског православља у Хрватској и Босни и Херцеговини где СПЦ има улогу етничке цркве српске мањине те пропагира шовинистички обојени српски месијанизам и нетолеранцију према другима, што опет отвара другу тему.

Иако се ти облици православља, ислама и католичанства у државама Средње Еуропе појављују, могуће је изградити нормалне добросусједске, савезничке и партнерске односе у очувању темељних кршћанских вриједности против којих лијево либералне и ЛГБТ организације воде прави рат на читавом европском континенту.

У државама које би се могле удружити у Међуморје, традиционалне хршћанске и националне вриједности су врло јако изражене осим можда у нешто мање у Чешкој, али и тамо много јаче него у тзв. Старој Европи. Зато у случају формирања тог савеза држава Средње Европе, односно Међуморја, можемо очекивати стварања новог центра обнове Европе.

Тако обновљена традиционална Европа могла би довести до обнављања јачег утјецаја религиозности те обнове европског хршћанства. Међуморје би могло дати шансу да европско кршћанство не утоне те не нестане у водама либерализма и муслиманске миграције на Стари континент.

Чланак ОВО ЈЕ КАТОЛИЧКИ ПЛАН ЗА СРБИЈУ: Савез земаља с претежно католичким становништвом насупрот Русије и Срба! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Римокатоличка црква и све хришћанске цркве коjе време рачунаjу по Грегориjанском календару славе данас Божић, празник рођења Исуса Христа.

Београдски надбискуп Стамнислав Хочевар предводи мису у жупи Узвишења светог Kрижа у Нишу.

Честитаjући Божић свим верницима коjи таj празник славе 25. децембра, Хочевар jе у посланици поручио да култура наших међусобних односа ниjе у томе да jедни друге потчињавамо, него да jедни друге обогаћуjемо.

„Докле год сви људи на свим нивоима не заживе Исусово милосрђе према нама самима, међу нама ће бити неразумевања, сукоба и мржње. Tо jе разлог зашто папа фрања толико наглашава да, пре свега, треба да се молимо jедни за друге“, навео jе Хочевар у Божићноj посланици.

Kако jе додао, папа нас позива да молимо за све оне коjи су ишли погрешним путем заблуде и злочина, и за све оне коjи на било коjи начин уништаваjу живот, jер ко год уништава живот, поново напада и прогони Исуса.

Божић по Грегориjанском календару прослављаjу Римокатоличка црква, протестантске и англиканске цркве, као и неке православне цркве коjе су прихватиле ново рачунање времена.

Српска и Руска православна црква, Jерусалимска патриjаршиjа и Света Гора таj празник прослављаjу према Jулиjанском календару, 13 дана касниjе.

У хришћанству се веруjе да jе Христово рођење донело светлост истине људском роду и да jе тим догађаjем испуњено старозаветно пророчанство о рођењу Спаситеља.

Jаслама, у коjима jе симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Mариjом и Jосифим, клањаjу се на Божић верници у католичким црквама и другим црквама западног обреда.

Чланак ПРАЗНИК: Kатолички верници славе Божић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Римокатолицка црква и све хришћанске цркве коjе време рачунаjу по Грегориjанском календару прослављаjу данас Бадње вече, уочи Божића, а београдски надбискуп Станислав Хочевар предводиће мису у Kатедрали Блажене девице Mариjе у Београду.

Kако jе наjављено, Хочевар ће у поноћ предводити мису у жупи Узвишења светог Kрижа у Нишу.

Честитаjући Божић свим верницима коjи таj празник славе 25. децембра, Хочевар jе поручио да култура наших међусобних односа ниjе у томе да jедни друге потчињавамо, него да jедни друге обогаћуjемо.

„Докле год сви људи на свим нивоима не заживе Исусово милосрђе према нама самима, међу нама ће бити неразумевања, сукоба и мржње. Tо jе разлог зашто папа фрања толико наглашава да пре свега треба да се молимо jедни за друге“, навео jе Хочевар у Божићноj посланици.

Kако jе додао, папа нас позива да молимо за све оне коjи су ишли погрешним путем заблуде и злочина и за све оне коjи на било коjи начин уништаваjу живот, jер ко год уништава живот, поново напада и прогони Исуса.

„Слављење Божића зато и jесте тако лепо, богато, очараваjуће, jер са великим заносом откривамо колико смо некоме драгоцени, важни, колико смо очекивани и добродошли, колико смо у њему jединствени, увек постављени на право место и у прави положаj. Oмогућимо и ми такво славље jедни другима“, поручио jе Хочевар.

„Нека буду заиста срећни и благословени дани божићног славља и нека богатство милосрђа прати све дане године 2016.“, рекао jе Хочевар честитаjући Божић и верницима источних цркава, уз поруку: „Mир божиjи, Христос се роди, Ваистину се роди“.

Oн jе навео да jе славећи годину милосрђа нужно треба да откриjемо наjтемељниjу и наjосновниjу стварност, а то jе да само прави односи према свему и свакоме мењаjу свет.

Хочевар jе додао да у разговорима са младима увек чуjе jедне исте ођеке да немаjу никакву сигурност за будућност, питање зашто да студираjу када неће имати посао, зашто да се венчаjу кад неће моћи да прехране породицу…

„Tаква и слична, али веома тешка питања, ођекуjу ми са свих страна“, рекао jе Хочевар додаjући да сви помало заборављамо да jе себи могуће осигурати живот jедино ако наjпре откриjемо чињеницу да постоjи jедна велика и много шира стварност.

Божић, поручио jе, не славимо зато да бисмо уживали у неком свом затвореном кругу, него да бисмо коначно променили наше међусобне односе.

„Исусово рођење у земаљскоj породици претпоставља две ствари – да свако дете има право на оца и маjку и да свако дете може нормално да се развиjа само у друштву у коjем владаjу аутентични породични односи“, рекао jе Хочевар.

Божић, по Грегориjанском календару, прослављаjу Римокатолицка црква, протестантске и англиканске цркве, као и неке православне цркве коjе су прихватиле ново рацунање времена.

Чланак ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ: Kатолички верници прослављаjу Бадње вече се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Члан Главног одбора СНСД-а Сташа Кошарац истакао је да католици у Републици Српској уживају сва права као и остали народи који ту живе, подсјетивши да је у њихов повратак Српска уложила много кроз обнову кућа, вјерских објеката, те да не постоји ниједна препрека ни формално-правне, ни суштинске природе да се они врате у своје пријератне домове кад год желе.

Кошарац је у изјави Срни напоменуо да су највиши носиоци власти Републике Српске у више наврата позивали римокатолике да се врате у Републику Српску, која је и њихова кућа.

Реагујући на саопштење Бискупске конференције да је стање у Сарајеву, када је ријеч о броју католика, „забрињавајуће“, али да је у Српској „катастрофално“, Кошарац је изразио жаљење што је Бискупска конференција саопштењем практично злоупотријебила посјету поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање, невјешто покушавајући да оспори нешто што се оспорити не може – да је Сарајево практично очишћено од хришћана, па тиме и од римокатолика.

„Ако је око 6.000 католика из Сарајева на стадиону Кошево, од око 70.000 колико их је било, задовољавајући број, или ако је око 12.000 колико их тамо, како тврде, тренутно живи, импозантна цифра, онда се бојим да је и Бискупска конференција у служби политике прикривања стварног стања“, наводи Кошарац.

Кошарац, који је шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ, сматра да би било добро да су из Бискупске конференције саопштили да данас у Сарајеву живи свега око пет одсто хришћана.

„Чак и из јучерашњег саопштења Бискупске конференције јасно је да је на стадион Кошево, приликом посјете папе Фрање, скоро 90 одсто ходочасника дошло са стране, о чему је говорио и предсједник /Републике Српске и СНСД-а/ Милорад Додик“, напомиње Кошарац.

Он је нагласио да су посјета поглавара Римокатоличке цркве, а посебно поруке које је послао, у функцији помирења и изградње суживота. „Али, суживот и повјерење не можемо градити на сакривању чињенца“, поручио је Кошарац.

Чланак КОШАРАЦ: Католици у Српској уживају сва права као и остали народи се појављује прво на ИСКРА.