– Овај пројекат, који је покренула др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова Србије под називом „Право на незаборав: Јасеновац – Аушвиц Балкана“, први пут смо представили у оквиру пратећег програма Првог сајма књига у Андрићграду, на трибини у Андрићевом институту под називом „Култура сећања“. Ту су, осим српских, учествовали и експерти из области изучавања холокауста из иностранства, међу којима су били проф. др Гидеон Грајф, проф. др Бери Литучи и норвешки историчар и писац Кнут Флувик Торесен. Они су тада представили своје књиге, изузетно значајне за српску историографију. Том приликом Емир Кустурица нам је обећао да ће отворити ову изложбу на Ист Риверу у Њујорку, а то планирамо за почетак 2017. године – рекла је за „Вести“ Катарина Трипковић.

Она је додала да је геноцид, који је усташка НДХ починила над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима од 1941. до 1945. године, скоро непознат млађој генерацији Срба, али и широј међународној јавности због политичких ставова послератног руководства СФРЈ о томе како „не треба дизати прашину“.

Филип Филипи Јанковић из Канаде, члан хуманитарне организације „28. јун“, каже да се таква пракса коначно мора прекинути!

– Крик истине о жртвама, како се назива и једна Катаринина скулптура, нама младима, а нарочито уметницима попут Катарине, не допушта да будемо „политички коректни“, како се данас назива ћутање зарад „виших политичких интереса“. Зато не чуди што су млади Срби широм света подржали овај пројекат. Ако Хрватска и њени уметници, користећи свој повлашћени статус члана ЕУ, добијају простор да у Европском парламенту у Стразбуру организују изложбу о кардиналу Алојзију Степинцу, онда Србија и ми, припадници српског корпуса, уз помоћ наших пријатеља и потомака Јевреја, Рома и других страдалих у Јасеновцу имамо право и моралну обавезу да организујемо оваку изложбу у УН у Њујорку – закључио је Јанковић.

Жртве у Јасеновцу

– 500.000 Срба, од којих 20.000 деце старости до осам година
– 40.000 Рома
– 33.000 Јевреја
– 127.000 антифашиста

Свака помоћ добродошла

Катарина Трипковић каже да је за реализацију овог великог подухвата потребна помоћ наших људи у матици и у расејању.
– Већ смо направили прве кораке у том правцу, али користим прилику да путем „Вести“, јединих српских дневних новина које излазе широм света, позовемо све који могу да нам на било који начин помогну у реализацији овог пројекта. Овде осим финансија мислим на анимирање културних, уметничких, хуманитарних, верских, медијских и маркетиншких организација које би могле да дају свој допринос – рекла је Катарина Трипковић, ауторка обновљеног споменика малој Милици Ракић, најмлађој жртви НАТО-бомбардовања Србије постављеног у Ташмајданском парку у Београду.