Фото: intermagazin.rs

Највећи кошмар за Северноатлантску алијансу представља “Калињинград наоружан до зуба”, наводи у свом ауторском чланку амерички лист Нешенел интерест.

Наиме, руске ракете и морнарица која је размештена у том региону Европе у великој мери умањују зону дејства америчких и европских снага, иако највећу претњу представљају руски “Искандери”, који у могу да наносе прецизне ударце на војне објекте у Пољској и Прибалтику.

Лист истиче и да НАТО тренутно не располаже ресурсима да се супротстави тој опасности.

Поред копнених ракета, додаје “Нешенел интерест“, Русија може и да употреби ваздушне снаге наоружане крстарећим ракетама Икс-55 и Икс-101, о којима се ни не зна пуно, иако се верује да могу да погоде било који циљ у Пољској.

Поред тога, додаје лист, у Калињинграду су размештени и бродови са ракетним системима, као и подморнице које појачавају ударну моц́ Русије против потенцијалног агресора.

Чланак НЕШЕНЕЛ ИНТЕРЕСТ: Највећи проблем НАТО пакта је Калињинград наоружан до зуба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Авиони НАТО-а пратили су авион министра одбране Русије Сергеја Шојгуа на повратку из Калињинграда, али су овога пута били на знатном растојању од руске летелице и нису покушавали да јој се приближе, пренео је дописник РИА Новости.

Шојгу је у Калињинграду одржао седницу војног колегијума посвећену питањима заштите безбедности у Западном стратешком правцу.

Раније данас авиони НАТО-а су покушали да прате авион министра Шојгуа који је летео ка Калињинграду изнад неутралних вода Балтичког мора. Авион у којем је био Шојгу летео је с пратњом састављеном од ловаца Су-27 морнаричке авијације Балтичке флоте.

Један од авиона НАТО-а покушао је да се приближи авиону министра, али је између њега и руске летелице улетео руски ловац Су-27. Након тога авион Алијансе се повукао.

На повратку из Калињинграда у пратњи руског авиона били су ловци-бомбардери Су-34. Неколико авиона НАТО-а пратило је авион министра одбране на знатном растојању, без приближавања.

Чланак НАУЧИЛИ ЛЕКЦИЈУ: Где су били НАТО авиони на Шојгуовом повратку из Калињинграда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Григорий Сысоев

Москва не намерава да се правда НАТО-у по питању распоређивања система „Искандер“ у Калињинграду, неће то радити ни на предстојећем Савету Русија-НАТО, изјавио је директор Одељења за европску сарадњу Министарства спољних послова Русије Андреј Келин.

„Неће бити никаквог извештаја, нема ни говора о томе“, казао је Келин на захтев да коментарише напомену часописа „Шпигл“ да ће Брисел на предстојећем састанку Савета наводно захтевати од Русије објашњење о распоређивању система „Искандер“ у Калињинградској области.

Келин је навео да се сада „говори о томе да се размене мишљења о најактуелнијим темама због којих су тренутно забринуте обе стране“.

„Забринути смо због оних распоређивања која се сада одвијају на Западу, у балтичким земљама, а посебно јер се стварају ротациони батаљони у Пољској, Естонији, Летонији и Литванији. НАТО је забринут због војних вежби које ми одржавамо, конкретно због вежби ’Запад‘, вежби ’Кавказ‘ и вежби која се сада одржавају на Криму. О томе ће се и разговарати, о транспарентности, разменићемо мишљења и уклонити постојећу забринутост“, рекао је Келин.

Он је додао да ће састанак бити одржан „на нивоу сталних представника и амбасадора“.

Чланак РУСИЈА ЈЕ СУВЕРЕНА: Москва неће да се правда НАТО-у због „Искандера“ у Калињинграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Први дио војних трупа НАТО-а стигао је у Литванију близу руске енклаве Калињинград због растућег страха за безјбедност у тој области, наводи АП.

Више од 100 белгијских припадника војске и војних возила дошло је до Клаипеде, која је на око 60 километара од руске енклаве Калињинграда, која има морнаричку базу и далекосежни ракетни систем.

Укупно ће бити послато 1.200 припадника НАТО снага, а Белгијанцима ће се придружити њемачке, холандске и норвешке трупе у бази Рукла у централној Литванији.

НАТО је прошле године одлучио да пошаље снаге у земље које се граниче са Русијом и Бјелорусијом.

Постоји страх у Балтичким земљама и Пољској да би бивше совјетске републике могле да буду следеће, након што је Русија показала своју моћ у Грузији и Украјини, наводи АП.

Чланак ЛИТВАНИЈА: Стигао први контигент војних трупа НАТО се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, МОР

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је у интервјуу за Би-Би-Си да је немогуће да ракете буду повучене из руског Калињинграда све док су ракете НАТО-а у Европи.

„Не можемо једноставно да склонимо ракете из Калињинграда ако не знамо да ли ће планови за стварање антируског ракетног система бити укинут у Европи“, нагласио је Песков.

Допремање ракетних система „Искандер М“ и С-400 у Калињинградску област није ништа друго до одговор Русије на размештање америчког система ПРО у Европи. Москва је више пута упозоравала НАТО да ће адекватно одговорити на такве потезе Алијансе.

Званични представник Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков изјавио је да праву претњу по безбедност не представља Русија, већ нагомилавање оружја у Европи и војника „неевропског“ порекла, и подсетио је на изградњу противракетне одбране САД у Пољској и Румунији.

Путин и Трамп се неће ускоро састати

Мало је вероватно да ће се председник Русије Владимир Путин и његов амерички колега Доналд Трамп састати у наредним недељама, рекао је Песков у интервјуу за Би-Би-Си.

Републиканац Доналд Трамп ступио је на дужност председника САД 20. јануара.

„Не мислим да се ради о наредних неколико недеља. Председник САД је сада на првом месту окупиран америчким пословима“, одговорио је Песков на питање о термину сусрета.

Датум састанка може да буде размотрен током телефонског разговора два председника након Трампове инаугурације, истакао је Песков.

Он је додао да се пре може говорити о састанку у „наредним месецима“, али за сада нема прецизнијих информација о датуму и месту одржавања састанка.

„У сваком случају шефови држава ће се састати. Очекујемо да ће наредних дана председник Путин позвати председника Трампа и честитати му на ступању на дужност“, рекао је Песков у интервјуу за руске „Вести“.

Раније су британски медији спекулисали о могућем сусрету два лидера на Исланду, али су представници обе стране демантовали те гласине.

О протестима против Трампа

САД треба саме да се изборе са својим проблемима, Русија је против уплитања у послове других земаља, изјавио је Песков коментаришући протесте у САД против председника Доналда Трампа.

„То је највећа, најмоћнија земља на свету која сама треба да реши своје проблеме. Ми смо увек доследно били против тога да се било ко меша у наше унутрашње послове и говори нам шта је добро, а шта лоше у нашем друштву. Хајде да наставимо са тим ставом, али истовремено да поштујемо унутрашње ствари других земаља. Нека се наши амерички партнери сами изборе са својим проблемима“, истакао је Песков.

Смањење нуклеарног оружја

Повезивање питања америчких санкција против Русије и нуклеарног разоружавања је мало вероватно са стручног аспекта, рекао је Песков.

У свом првом интервјуу након што је изабран за председника САД, Доналд Трамп је рекао да ће приоритети спољне политике бити борба против ДАЕШ-а и преговори са Русијом о разоружању. Што се тиче ублажавање санкција Русији, Трамп је рекао да би оне могле да буду повезане са закључивање билатералног споразума о смањењу нуклеарног оружја.

„Нуклеарно разоружање је заштитни концепт, али се састоји од великог броја нијанси… Оно не може да буде несразмерно. Састав нуклеарне компоненте у САД и код нас је различит. И зато су неки симетрични резови потпуно неприхватљиви и неприкладни“, истакао је Песков.

О споразумима са САД

Портпарол Кремља рекао је да Русија и Сједињене Америчке Државе треба да успоставе сарадњу по сиријском питању.

„За Сирију није потребан договор, већ је потребна сарадња“, рекао је Песков одговарајући на питање у којим сиријским или украјинским питањима је могуће склопити руско-амерички споразум.

О ситуацији у Украјини

Нове америчке власти би могле ускоро да покажу да ли њихов став о ситуацији у Украјини може да доприносе решењу тог питања, изјавио је Песков.

„То ће зависити од става ’нових‘ Американаца, јер су ’стари‘ Американци, уместо да се припреме за инаугурацију свог следећег председника, отишли у Кијев. Кочија ће се ускоро претворити у бундеву“, рекао је он, говорећи о посети бившег потпредседника САД Џозефа Бајдена Кијеву.

О Сноуденовом изручењу

Питање изручења бившег службеника америчке обавештајне службе Едварда Сноудена у САД могу да реше само руски миграциони органи или лично председник Владимир Путин, рекао је Песков.

„Ту одлуку могу да донесу или наши миграционих органи или председник Путин… Сноуден није играчка која може да се поклони, он је човек“, истакао је Песков одговарајући на питање да ли руске власти намеравају да изруче Сноудена.

Он је нагласио да би Сноуден, уколико се врати у САД, могао да се суочи са смртном казном, јер су Сједињене Америчке Државе једна од ретких земаља у свету где још увек постоји та казнена мера.

Став Ирана компликује процес учешћа САД у Астани

Став Ирана као важног играча у решењу сиријског питања компликује могућност учешћа америчке администрације на састанку о Сирији у Астани, изјавио је Песков.

Састанак у Астани уз учешће јединствене делегације оружане опозиције Сирије и владиних представника заказан је за 23. јануар. На састанак су позвани представници администрације председника САД Доналда Трампа и Уједињених нација.

„Поздравили бисмо учешће САД. Ситуација је веома компликована. Ту је Иран као главни играч у сиријском питању, а Иранци не одобравају САД. Ово је веома сложено питање за веома опрезну игру“, истакао је Песков.

Чланак КРЕМЉ ЈАСАН: Руске ракете остају у Калињинграду док год су ракете НАТО-а у Европи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Игор Зарембо

Мало парче руске територије „у самом срцу“ НАТО-а — Калињинград — наводи северноатлантски блок да се „заиста плаши“, тврди коментатор „Нешенел интереста“ Роберт Фарли.

„Када су се балтичке земље прикључиле НАТО-у, Калињинград је постао непријатељска територија у самом центру западне Алијансе. То га је створило рањивим, а истовремено, потенцијално опасним са војне тачке гледишта“, наводи Фарли.

Између осталог, аутора плаши пребацивање руских ракетних система С-400 и „Искандер-М“ у Калињинградску област. „Како је детаљно наведено, С-400 је један од најсмртоноснијих система противваздушне одбране у свету“, пише Фарли. Он указује на неке специфичности руске противваздушне ракетне одбране због којих ће НАТО-у бити „непријатно и тешко“ да обезбеди ваздушну подршку на небу изнад балтичких земаља — између осталог, за различите врсте ракета које могу да покрију растојање од 40 до 400 километара. Што се тиче „Искандера“, како пише Фарли, тачне информације о томе шта они могу „још увек је тешко наћи“, али је извесно да могу лансирати конвенционалне и нуклеарне бојеве главе на растојању до 400 километара.

„Ако Москва пожели да изврши притисак на колебљиве земље НАТО-а, она може извести снажну демонстрацију, пребацујући у енклаве нека нова и страшна наоружања“, објаснио је он.

Притом, по његовом мишљењу, НАТО наводно има могућности да предузме политичке кораке усмерене на дестабилизацију ситуацијe на тој територији, што Москви не иде наруку. Међутим, по мишљењу „Тајма“ САД не би требало да постављају у Европи „скупо и непроверено“ наоружање система ПРО, јер то неће обуздати Русију, већ ће је пре испровоцирати. У уторак је портпарол Стејт департмента Џон Кирби изјавио да распоређивање ракетних комплекса „Искандер“ и С-400 у Калињинградској области представља дестабилишући начин да се утиче на ситуацију у области безбедности у Европи. Званични представник Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков изјавио је да праву претњу по безбедност не представља Русија, већ нагомилавање оружја у Европи и војника „неевропског“ порекла и подсетио на изградњу противракетне одбране САД у Пољској и Румунији.

Чланак КОСТ У ГРЛУ: НАТО се плаши Калињинграда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Допремање ракетних система „Искандер-М“ и система С-400 у Калињинградску област није ништа друго него одговор Русије на размештање америчког система ПРО у Европи. Москва је више пута упозоравала НАТО да ће дати адекватан одговор на такве потезе Алијансе.

И руски председник Владимир Путин је је поручио да ће у случају претње „Русија усмерити ракете према земљама из којих долази опасност“.

Руски експерти, међутим, истичу да пребацивање ракетних система у Калињинградску област није претња Европској унији, већ упозорење НАТО-у, који распоређује системе ПРО у Европи, активира совјетске базе у балтичким земљама, Румунији и Пољској, појачава своје активности и гомила своје трупе на границама са Русијом.

У Вашингтону су, међутим, сада забринути због потеза Русије и распоређивања ракетних система у Калињинградској области, а у Стејт департменту оцењују да то дестабилизује европску безбедност.

„Ми разумемо да Русија има право да размешта нуклеарне снаге на својој територији, међутим, размештање у Калињинграду дестабилизује европску безбедност“, изјавио је портпарол Стејт департмента Џон Кирби.

Руски експерти, међутим, истичу да САД на тај начин покушавају да сакрију ко стварно стоји иза раста напетости у Источној Европи.

„Чак и Вашингтон признаје да Русија има право да размешта С-400 и ’Искандере‘ на сопственој територији. А оно што САД никад неће признати је чињеница да Русија то ради не због антируских санкција, као што тврди Вашингтон, већ због растуће војне претње на њеним границама. Шта је извор те претње? Размештање војних јединица САД, Немачке и Канаде у балтичким земљама и Пољској, честе војне вежбе у Источној Европи и пре свега инсталирање система ПРО, који је уперен против руских нуклеарних капацитета. Оно чиме се бави Русија зове се самоодбрана, али захваљујући режимским медијима у тим земљама Русија се приказује као агресор, који наводно планира да нападне Пољску и балтичке земље. Све то личи на хладноратовску пропаганду и користи се како би се оправдало повећање војног присуства САД у Источној Европи, као и повећање војних трошкова“, каже за Спутњик војни аналитичар и главни уредник аналитичког центра „Касад“ Борис Рожин.

Требало би подсетити да су напетости између Русије и САД почеле нагло да расту отварањем НАТО базе у Румунији, која је део америчког „ракетног штита“. САД тај ракетни штит називају одбрамбеним, док са руске тачке гледишта он представља опасност по безбедност Русије. Путин је својевремено објаснио да „амерички штит није одбрана, већ нуклеарни потенцијал Вашингтона у Европи“.

Експерти истичу да амерички ракетни штит нема одбрамбену функцију, јер Европи не прети опасност, већ је усмерен директно против Русије и ради подстицања сукоба између Европе и Русије.

Такође, нико више не верује ни у америчка правдања да је „ракетни штит“ постављен због неутралисања потенцијалног ракетног удара од стране Ирана или Северне Кореје.

„Интересантно је како ће САД даље објашњавати неопходност размештања система ПРО, јер након нормализације односа са Техераном нико више не верује у приче о ’иранској претњи‘. Северна Кореја нема ракете великог домета, које би могле да погоде Европу, стога, и та теорија нема смисла. Могуће да ће САД признати да је Иран био само изговор, а примарни циљ ПРО је одвраћање Русије, или ће доћи до преиспитивања споразума са Ираном, које је најавио Трамп у предизборној кампањи, и тада ће ’званична верзија‘ о ’иранској претњи‘ и даље бити на снази, иако је свима јасно да Иран нема намеру да напада Европу и, што је најважније, нема такве ракете“, истиче Рожин.

Такође, требало би подсетити на још једно лажно обећање САД — Обама је својевремено говорио о томе да ће одустати од стварања европске ПРО, уколико се реши ирански нуклеарни програм. То питање је решено, али су САД упркос томе наставиле са изградњом америчког „ракетног штита“ у Европи.

Експерти такође истичу да распоређивање „Искандера“ у Калињинградској области битно мења војно-политичку ситуацију у региону, стварајући тако тактичку надмоћ Оружаних снага Русије. Управо због тога чланице НАТО-а, на челу са САД, хистеришу и паниче због мера које предузима Русија.

Донекле је то и оправдано, јер „Искандери“ се сматрају „убицама“ америчке противракетне одбране у Источној Европи. Оно што још плаши НАТО је мобилност, прецизност, ефективност и моћ тог ударног система — ракетама „Искандера“ потребно је само 2 минута и 22 секунде да долете од Калињинграда до Варшаве. За то време, шаљиво кажу експерти, НАТО војник не може ни цигарету да испуши.

Међутим, Москва, а о томе су и руски званичници у више наврата говорили, никоме не прети и нема намеру никога да напада. Она ће, у случају потребе, само да се брани.

Чланак ОДГОВОР РУСИЈЕ: „Искандери“ у Калињинграду – тражили сте, гледајте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Руска војска поставила је нове противбродске ракете у Калињинграду, руској енклави између Пољске и Литваније, јавила је руска агенција Интерфакс.

Интерфакс наводи да је руска војска у Калињинграду поставила ракетне лансере „бастион“ који су први пут у борби коришћени у Сирији раније овог мјесеца.

Руско министарство одбране саопштило је раније да ће Балтичка флота бити опремљена новим ракетним лансерима, али није навело детаље.

Предсједник одбора за одбрану у горњем дому руског парламента Виктор Озеров рекао је за новинску агенцију РИА новости да ће Русија поставити ракете „Искандер“ и противваздушни систем „С-400“ у Калињинграду као одговор на планове САД за ракетну одбрану.

Чланак РУСКИ ОДГОВОР НАТО-У: Ракетни системи распоређени у Калињинграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Гробнице совjетских воjника на Mемориjалном гробљу, коjе се налази у форт Вињари у пољском граду Познању, уништили су вандали, саопштио jе пољски културни центар у Kалињинграду.

Oштећене су спомен-плоче, а вандализам су снимили представници Пољског културног центра у Kалињинграду, преноси „Спутњик“.
„Представници Пољског културног центра у Kалињинграду су током посете гробља совjетских воjника у Познању, коjи се налази у форт Вињари (градском парку и бившем централном утврђењу тврђаве Познањ, где jе постављен споменик совjетским воjницима), коjе се обично зове Цитадела, открили броjне уништене гробнице са траговима разарања. Неколико надгробних споменика било jе преврнуто“, наводи се у саопштењу културног центра.

Tакође се наводи да су оштећене неке од спомен-плоча на гробницама црвеноармеjаца. Представници пољског центра открили су избиjене фотографиjе сахрањених, ишчупане звезде са надгробних споменика и оштећене спомен-плоче на гробницама.
На гробљу у форт Вињари сахрањено jе око 6.000 совjетских воjника.

Чланак ПОЉСКА СРАМОТА: Оскрнављени гробови совјетских војника у Познању се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Тања Сметанина

Изгинућемо као Власи на рингишпилу!

Боље да смо ишли авионом.

Неке авиокомпаније путнике развозе на кућну адресу!

И то је подношљивије од дванаест сати клацкања, спарине и зноја, од вриске детета које неће да заспи.

Дајемо му бомбоне, новине, лопту направљену од чарапа.

Дете тражи тату.

Мајка лепа и млада, непуних двадесет.

Наговарамо је да га подоји.

И дете престаје да плаче.

Соњечка је на горњем кревету, гледа на једно око и пита:

-Јеси ли и ти гладан?

-Знаш да не пијем млеко!

-Да нисам овде, дете би остало без вечере!

И повлачи мајицу са Стаљиновим ликом, до пола мокру.

Чита Параџанова.

-Како се оно звала његова прва љубав?

-Нигар! Татарка из Молдавије, радила као продавачица у робној кући. Живели су заједно само две недеље, онда су дошла њена браћа и бацила је под воз.

Запиштала је локомотива.

Поноћ се прилепила за шине и прозоре.

Промаљају се мала светла, наборана Монголка сипа у чај пола килограма шећера, кашику направила од новинске хартије, и меша.

Испред мене згучена стопала.

Одавно се нису сретала са водом и сапуном.

Помере се, штрецну и као да хоће да крену у потрагу за чарапама.

Оно изнад њих прекривено белим чаршафом.

Таква слика је део редовног стања у свакој мртвачници.

Соњечка се окреће на бок, да ме боље види.

И ставља руке преко груди.

То је знак да треба да је гледам у очи!

Кад је Стаљин гађао јеребице, по дванаест их је убијао једним метком.

Прича Кундера!

-Параџанов је и тада био у затвору?

-За време Стаљина, Брежњева и Андропова, петнаест година у изолацији а пет на робији. У једној од ћелија спавао је поред човека који је убио па појео мајку!

-За шта му је суђено?

-И за неморал! Нашли му једном оловку на којој је била слика голе жене и осудили га.

Кад је чистио затворски круг, на метлу је окачио сијалицу.

-Шта то радиш?- питали га.

-Осветљавам будућност! И чистим!

Провлачим се и долазим на ничију земљу, у простор између два вагона, где се осећа дим цигарете, спирално увијен, застао поред знака који обавештава да је пушење забрањено.

Припаљујем две цигарете одједном.

Улазе полицајци, четворица.

Станица – Вјазима!

Изгледају нормално, само један међу њима делује блентаво.

Некоме у глуво доба говори да је гладан.

Соњечка спава.

Косооки младић се хвата за џепове и показује документа.

Дете се пробудило, не тражи тату, али намерава да заплаче.

Млада мајка хрче.

Откривена!

Има прелепа леђа!

Сабирам се, до Калињинграда има још пуно.

Идем у одломљени комад Русије!

Опет ћу видети Балтик.

И покојни Кенигзберг!

Некад је то био део Трећег Рајха.

Центар Источне Пруске.

Назван по Михаилу Калињину, првом председнику Президијума Врховног совјета СССР-а!

У њему је рођен и космонаут, Јуриј Романенко!

Најближи део Русије од Калињинграда удаљен је тристадвадесет километара.

У њему су живели Немци, док није дошло ослобођење.

Стаљин их после послао у Сибир, да уче “Интернационалу“.

И град населио Русима.

У њему је био Пруски краљевски дворац.

Црвеноармејци 1945. нашли само гомилу разбацаних цигала.

Буди се Соњечка.

Она то прво ради рукама и устима!

Ех, да ми је мало кафе да јој тутнем под нос.

Од среће би ме ујела за уво.

-Хајде да се умијемо, претопло је! – каже.

-Како да се погледам у огледало кад још памтим какав сам био?

Мокра је, из ње куља вода.

-Мораш се окупати!

-Ништа ја не морам, доста сам се наморала!

Улазимо у Смољенск.

Никад га нисам видео, а песму му посветио.

Њему и Светлани Рајевској која не постоји.

Која ми се једном јавила из Лондона, и питала:-одакле ме знате?

-Из песме! – одговорио сам.

Плакала је и слушала, и говорила да не плаче:

-Вриснула је локомотива негде око Смољенска

Када је у купе ушла дјевушка, Светлана Рајевска!

Топла као пирошка, студент ветерине,

Одгајивач пролећа чим погледа и зине!

За опкладу бих дао и оно што немам,

Да је у торби носила резервно срце.

Оно из недара ставила је на крило,

И рекла:-послужите се, господине!

…………………………………………………..

Смејала се немо као Света Катарина,

Поглед јој пешачио од јаука до чаша вина,

Било у њему балалајке и мрвица блуда,

Срце постане регрут кад га опколе чуда,

Стресла се очас од ватре хладног зноја,

Био сам њен, она успела да остане своја!

……………………………………………….

Соњечка не воли ову песму.

Подвије језик и шкргуће, док је казујем.

Ушла је само једна баба.

На станици Смољенск.

И одмах почела да једе.

Суву рибу, црни хлеб, краставце, кувана јаја, и сир који је мирисао на јагњећа црева.

Та баба личи на мене, кад сам имао седам година.

Тад су ме први пут послали на море, преко школе, тако се тад говорило.

Јео сам и оно што су ми рекли да оставим за сутра.

И био гладан кад смо дошли у Сутоморе, и видео хотел “Никшић“.

Питао:-по коме се он тако зове?

Дете се опет пробудило.

Соњечка листа Параџанова.

Локомотива престала да пишти, почела да хукће.

Улазимо у Белорусију, станица Мелодечно.

На литванској граници, онај косооки младић што је тражио документа, тражи цигарету.

Рукама!

И захваљује стиснутим зубима.

Град, Литовскиј.

Неколико жена на перону: продају квас и пиво.

Вичу и смеју се, машу шареним сукњама.

Соњечка успева да се пресвуче.

У црној уској хаљини подсећа на зечицу.

Лице јој суво, онај део око очију натекао, избраздан и потамнео.

Не бих то ни видео, него се раздањује, а дан гори од снега кад окопни.

-Знаш ли да о Канту ништа не знам! – каже.

-Зато те водим на његов гроб, да се упознате!

Улазимо у Чернјаховск.

Светла се гасе!

Гледам бараке, борове, у низини некакав дим, скроз десно – коњ поред брезе.

Наспрам њега, старац на бициклу.

Пуши и вози, има капу и бркове, и новине у задњем џепу.

Више му и не треба да стигне где је наумио.

Соњечка почиње да се црта, кармином.

Прилазимо Калињинграду.

Уста ми пуна натовског смрада.

Нешто литванско и пољско испљунем, чим се накашљем.

-Јесам ли ти лепа? – пита Соњечка, наслоњена на Лењинов споменик.

Трчкарају деца уоколо, бабушке, голубови, бициклисти, дједушке на ролерима, има балона и врана, шетају чиновници, и неке девојке које се никад неће удати.

Хладно је овде, чак и кад прођу морнари.

Грчи се Соњечка!

Уместо уши, марамом утопљава фризуру, чува је од балтичког ветра.

Она може да буде гладна, али не може да не буде лепа.

Већ смо у Багратионовој 137, испред Бранденбуршке капије.

Направљена је по наредби краља Фридриха Другог.

Сва од цигле, са оштрим врховима, уз доста цвећа, зидови украшени медаљонима и портретима фелдмаршала Бајена и генерала Астера.

Она је једна од седам градских капија, најпосећенија и најстарија, из 1657!

-Кад је умро Кант?-пита Соњечка.

-Пре 212 година!

-И никад није одлазио из овог града?

-Да би видео читав свет, није неопходно одлазити из Кенигзберга, тако је говорио, и радио.

Његово најдуже путовање било је десетак километара од центра. Ишао је пријатељу у посету, на други крај вароши.

Никад није запливао у Балтику, устајао је рано, у пет, и свакоднвено два сата проводио у шетњи.

-Зашто се није женио?

-Са женама је имао контакте на љубазном одстојању, нарочито са грофицом Каролином.

Кад ми је жена била потребна, говорио је, нисам је имао чиме хранити, а сад кад бих је имао чиме хранити, није ми више потребна!

-Какав чудак!

-Страшан чудак, са плавим очима. На живот је гледао као на дечију игру у којој ништа није озбиљно осим поштења.

Обавезна љубав је глупост, тврдио је, нико нема право да ме учи како да будем срећан, јер срећа је идеал маште а не разума.

Осећа се со у ваздуху.

Гргуља кроз ноздрве.

С мирисом воде што долази у таласима.

Мислим на Цветајеву, и на њену песму о јату галебова, који нам плешу изнад рамена.

-Ја ћу те отети од свих жена – што да увијам?
Нећеш бити ничији муж, ни ја ничија жена!

Поред реке Прегел која се улива у Виславску лагуну.

Овај део су прозвали по Петру Великом.

Испред – Музеј Светског океана.

Огроман комплекс: усидрени велики бродови и подморнице!

На десетине, на стотине.

Ракетни системи и радарски стубови!

Чамци начичкани антенама, неке вире и из воде.

Ледоломац “Красин“ поред истраживачког брода “Космонаут Виктор Патсаев“.

Какве су то грдосије!

Брод “Витјаз“ је прешао 800.000 миља и претворен у Истраживачки центар.

Ту су и бродови из космичке ескадриле.

Саставни део нуклеарно – ракетног штита!

Повезани су са Свемирском станицом.

Ако је овако у Музеју, како ли је тек у балтичким нуклеарним базама?!

У Главној згради је велики акваријум, пун корала.

-Ти си луд! – рекла је Соњечка, када сам кренуо ка једном броду.

Учинило ми се да је баш за мој узраст.

Ухапсиће те! – викала је.

На улазу ме дочекао пас у морнарској униформи.

Нисам баш био у напону храбрости.

Пас ме њушкао док се није појавио капетан Тоља.

Човек од два топа, и добрица, с мирисом вотке на брковима.

Прво ми је показао фотографију кћерке, после унутрашњост брода.

Ћутим и дишем.

Ово прво најбоље радим!

Поготово у командној соби, где од намештаја имају само две столице.

Остало су екрани, компјутери и силна црвена дугмад.

Нахранио ме Тоља хељдином кашом и пирошкама.

Донео и компот од сушеног воћа.

Поред Кантове клупе, у близини обале, стоји Соњечка.

Више се изненадила него обрадовала кад ме је угледала живог.

Није стигла ништа лепо да каже.

Ишла је двоструким кораком, с носом који је личио на оне антене што су омогућавале везу са космосом.

На Кантовом мосту сам је упитао:-хоћеш ли да те бацим мало доле?

Вриснула је од смеха.

И први пут ме загрлила у Калињинграду.

Отимао сам се на радост једног ратног ветерана.

Смешкао се и вртео главом, као и она његова медаља, која би се усправила чим би померио штаке.

Стајали смо дуго испред старе куће осликане картом Кенигзберга.

Испод слике је загонетка: како прећи преко седам мостова Прегела а ниједном не прећи исти мост два пута?

Дуго је чувени Еулер, академик из Санкт Петербурга решавао овај проблем.

За разлику од њега, други кажу да га није решио.

Ни он, ни нико!

Онда је направљен осми мост у Калињинграду.

Сад сви знају решење.

-Је ли Кант имао сестара?- пита Соњечка.

-Имао је три сестре, једном их је видео после двадесетпет година.

Зинула је!

-Имао је дивну мајку, звала се Регина.Родила једанаесторо деце!

Са њом је причао о травама и камењу, и без ње остао у тринаестој години.

Сам себи је променио име.

Узео Имануел, по старозаветном месији.

Размишљао је и о становницима неба.

Питао:- је ли држава морална особа?

Био велики кулинар.

Звали су га – елегантни магистар!

Прву плату добио као други библиотекар Краљевске библиотеке.

Само је са кућним лекаром био на – Ти!

После четрнаест година доцентског стажа и две одбијене молбе, тек тада, примљен је за професора логике и физике.

Пре тога су му нудили да буде професор поезије.

Познат је и по својих једанаест година ћутања, док је писао “Критику чистог ума“.

Негде испред Краљевих врата, схватили смо да је требало ићи другом улицом, оном која се рачва подно црвених кућа, на којима су висила мала винска бурад.

Тако смо и дошли до зграде Балтичког Универзитета, наоколо, па из почетка.

Федерално здање, носи Кантово име, има широке степенице и гломазна врата. И неколико витражних прозора.

Нема студената, отишли на одмор, да се књиге од њих одморе.

Кантов споменик окружен кованим гвожђем.

У неким руским пустахијама гледао сам двоструко већег Маркса.

На Кантовој бронзаној глави – голуб!

Шепури се и гуче.

Маше му Соњечка.

Окреће јој реп!

Страхујем да за собом не остави аутограм.

Смрти се најмање боје они чији живот има највећу вредност, говорио је Кант, сигуран да читање књига користи здрављу!

Боловао је неколико година и умро од срчаног удара.

Жеља му је била да буде сахрањен поред пријатеља, скромно, без говора и музике.

Тако је причао на самрти, кад су тврдили да је неурачунљив.

И жеља му није испуњена.

На Тргу победе пијемо квас.

Продавачица насмејана и необријана.

Поред ње столица и на њој мала руска застава.

Рубље убацује у кецељу!

Кад нема муштерија, звецка металним новчићима и поскакује.

Цистерна са квасом црвена.

Нема српа, нема ни чекића.

Крећемо ка Катедралном Сабору, ка Кантовом гробу.

Налази се у Кантовој улици број 1!

На Кантовом острву!

-Није то далеко, само идите право! – каже полицајац који у руци држи ајфон и гледа слике голих жена.

Није то ни близу.

Прешли смо Медовиј мост и застали.

Сабор је недалеко од хотела “Калињинград“.

Соњечки се размазао кармин.

На левом образу има две црне сузе.

Склизнуле са обрва.

-Кант је волео кафу? – пита.

-Почео да је пије у позној старости, после вечере, за разлику од Волтера који је пио педесет кафа дневно. Доктор га упозоравао да ће га кафа убити, а он умро у осамдесет и четвртој!

Простор око Катедралног Сабора испуњен дрвећем, и цвећем.

Фонтане и скулптуре поређане на горњем делу острва.

Чује се ветар.

Милозвучан, као почететак прве Вагнерове опере коју је овде компоновао.

Кант је по смрти положен у професорској крипти, са северне стране Катедрале.

Изнад гроба је дуго стајала једна Рафаелова слика.

Неколико година после, крипта се срушила.

На том месту је направљена галерија Stoa Kantiana.

Тако је било до 1880!

Народ је пуштан унутра само два пута годишње: 12. фебруара и 22. априла, на дане када је филозов рођен и умро.

Тек 1924. урађен је Меморијални комплекс Имануела Канта, који је пројектовао чувени Ларис.

Сумњива ми та година.

Лењин је умро у јануару, у том месецу се родила Соњечка, и баш тада се кренуло у Кантово друго оживљавање.

Уљанов је Канта сматрао претечом Маркса.

“Критика чистог ума“ била обавезна литература на свим совјетским факултетима.

Катедрални Сабор је тешко оштећен 1944!

Бомбардовали га енглески извиђачи.

Кантов гроб остао неоштећен.

Онда пристигли бољшевици:

-Јеси ли помислио да ће Рус Иван стајати над твојим гробом?

-Разумеш ли сад да је свет материјалан?

То су била питања која су му исписали на гробу.

Великим словима, црвеном бојом!

Над гробом тишина, и мало окруњеног камена.

Сагиње се Соњечка, чучи наспрам мртвог Канта.

Први пут ми личи на цвет.

Гробови не траже причу ни дарове.

Кант нас је довео до сазнања да се стварност окреће око наше свести.

Дотичемо хладне плоче.

Прсти нам се сусрећу на ивици.

Над гробом из којег ништа не излази.

Фото: Тања Сметанина

Чланак ГОРАН ЛАЗОВИЋ У КАЛИЊИНГРАДУ: На Кантовом гробу! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com/

Као одговор на ширење НАТО-а у руској енклави Калињинград био је створен јак одбрамбени систем који може у случају конфликта успоставити беспилотну зону која ће се простирати од Калињинграда на растојању која обухвата трећину ваздушног простора Пољске.

Како пише „Ђорнале“, Пентагон прати активности у овом региону од 2012. године, али је тек последњих недеља америчка војска схватила праву величину руског војног потенцијала.

То откриће, како наводи лист, чак је натерало команданта Ваздушно-космичких снага САД у Европи генерала Франка Горенка да говори о „крајње опасној ситуацији“.

Кремљ је распоредио у Калињинграду три елитне бригаде. Осим тога, Русија је, вероватно, распоредила у региону своја најбоља достигнућа у области војне технологије: од противваздушног ракетног система С-400 „тријумф“ до балистичких ракета „искандер М“.

Италијански лист назива ракетни систем „искандер“ једним од најопаснијих видова оружја из руског арсенала. Комплекс има максимални опсег гађања 480 киломатара. Он превазилази најнапредније системе ПВО, укључујући системе противракетне одбране САД. Припрема за лансирање ракете траје 16 минута, док је у ванредним ситуацијама то време могуће скратити на четири минута. Друга ракета може бити испаљена за мање од 50 секунди.

„С обзиром на то да се налази изоловано у односу на Русију, ако не рачунамо морски пут, Калињинград се увек сматрао слабом кариком у новој руској стратегији, али је био довољно утврђен, како би се нанела максимална штета у случају превентивног удара од стране НАТО-а“, закључује италијански лист.

Чланак АМЕРИКАНЦИ СХВАТИЛИ ВЕЛИЧИНУ РУСКОГ ПОТЕНЦИЈАЛА: Калињинград може достојно одговорити на напад НАТО-а се појављује прво на ИСКРА.