Фото: РТРС

Кинеска валута је забиљежила највећи раст у односу на долар у више од 10 година, будући да је јуан ојачао 0,6 одсто на 6,3171 јуана за долар.

До јачања је дошло након саопштења Народне банке Кине да разматра пробни програм у шангајској зони слободне трговине који би омогућио домаћим инвеститорима да директно купују средства у иностранству.

„Изгледа да централна банка жели да јуан ојача уочи разматрања у Међународном монетарном фонду о укључењу кинеске валуте у корпу валута које чине специјална права вучења „, рекао је за Ројтерс берзански трговац из Шангаја који је желио да остане анониман.

Пекинг већ низ година жели да јуан игра већу улогу на глобалном финансијском тржишту и да конкурише долару. ММФ је раније овог мјесеца саопштио да ће јуан највероватније ускоро бити укључен у корпу СПВ, а коначна одлука требало би да буде објављена у новембру.

Јуан је у августу постао четврта највише употребљавана валута у глобалним плаћањима, престигавши јапански јен. Кинеска централна банка је овог мјесеца лансирала систем глобалних плаћања који омогућава прекограничне трансакције у јуанима.

Њемачка Дојче берза, оператер Франкфуртске берзе, удружила је јуче снаге са Шангајском (ШЕ) и Кинеском берзом за трговање финансијским фјучерсима (ЦФФЕX) ради трговања производима деноминованим у јуанима.

Чланак ПЕКИНГ: Потез Кине срозао долар, јуан слави се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Нова административна престоница Египта, источно од Каира, биће већа од Сингапура. Пратећи аеродром надмашиће величином лондонски „Хитроу”, а поједина здања Ајфелов торањ. Будућа метропола планирана за око пет милиона становника, имаће 10.000 километара булевара, авенија и улица. Тај мегалополис по цени од 45 милијарди долара изградиће у следећих „пет до седам година” кинеска државна грађевинска фирма „Чајна констракшн”, јавио је јуче Ројтерс из Каира.

Вест о најновијем ино-послу Кине у земљама у развоју стигла је јуче готово истовремено са објавом Пекинга да су девизне резерве азијског тигра у августу рекордно снижене, за око 93,9 милијарди долара. Званично, кинеске девизне резерве у јулу су износиле 3,65 билиона долара, месец дана касније смањиле су се на 3,56 милијарди долара. Британска банка Барклиз и америчка агенција Блумберг процењују да је Централна банка Кине (ЦБК) у настојању да обузда девалвацију јуана (од 11. августа) утрошила око 120 милијарди долара. Иначе, акције на водећим кинеским берзама изгубиле су у августу 40 одсто у односу на јунске вредности.

Истовремено са објавом снижених девизних резерви, Пекинг је јуче снизио и процену привредног раста земље у 2014. години са 7,4 на 7,3 одсто, махом због слабијих очекиваног резултата услужних делатности.

„Кинески економски темељи су солидни”, инсистирао је протеклог викенда Ји Ганг, заменик гувернера Централне банке Кине, на самиту министара финансија Г-20 у Анкари. Могуће глобалне последице успореног привредног раста Кине, који је најскромнији у последњих 25 година, и даља кредитна политика САД биле су главне теме окупљања званичника Г-20 у Турској.

„Мехур је растао до средине јуна, затим је на финансијским тржиштима дошло до низа корекција. Кинеска привреда није осетно погођена тим потресима, којима сада долази крај”, казао је Зу Хиочуан, гувернер ЦБК. Кинески званичници обећали су на самиту Г-20 да ће „стабилност тржишта обезбедити на разне начине”, преноси Блумберг.

У међувремену, Џек Лу, амерички министар финансија, најавио је у Анкари да ће колебања финансијских тржишта и привредни курс Кине бити „доминантна” тема предстојећих разговора председника САД и Кине Барака Обаме и Си Ђинпинга у Вашингтону. Кинеска делегација је на скупу Г-20 успела да убеди готово све саговорнике да недавна девалвација јуана – прва од 1994. године – није смишљена да подстакне извоз, већ да представља корак ка либерализацији тржишта валута друге најјаче економије света. Г-20 је у званичном саопштењу подржао најновију рунду реформи Пекинга, међу којима и темељну измену правила рада берзи у Шангају и Шенџену.

Иначе, најава да Пекинг разматра увођење берзанског „прекидача система” који би био активиран у случају хировитог кретања цена јуче није утицала ни на кинеске ни на азијске берзе. У Шангају акције Индустријске и комерцијалне банке Кине, Пољопривредне банке и Државне бродоградитељске компаније забележиле су пад вредности акција између шест и девет одсто.

Чланак РОК СЕДАМ ГОДИНА: Кина гради „Сингапур” у Каиру се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Русија је међу земљама којима ће слабљење јуана омогућити да повећају своје присуство на кинеском тржишту, оцијенио је данас замјеник предсједника комитета Савјета Руске Федерације за економску политику Сергеј Шатиров.

У Савјету Федерације сматрају да ће девалвација јуана бити од користи руској економији, прије свега због тога што ће омогућити Русији да повећа извоз угља и производа металуршке индустрије.

„Извоз Кине ће оживјети, што ће повећати темпо развоја економије државе. А, то ће нам, безусловно, отворити додатно тржиште за продају руских производа“, рекао је Шатиров новинарима, преноси „Спутњик“.

У уторак је Кина шокирала међународно тржиште оштрим снижавањем курса јуана према долару за 1,9 одсто. У сриједу је Народна банка Кине курс снизила за још 1,62 одсто.

Ова одлука довела је до слабљења валута земаља Азије према долару. У петак је Народна банка Кине незнатно подигла курс јуана према долару за 0,05 одсто – 6,3975 јуана за долар.

Чланак МОСКВА: Девалвацију јуана користи руској економији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Народна банка Кине (НБК) јуче је додатно оборила вредност јуана (за 1,6 одсто у односу на амерички долар), само дан пошто је објавила једнократну девалвацију националне валуте (1,9 одсто) са циљем јачања улоге тржишта у одређивању курса монете друге најјаче економије света. Одлука о радикалној девалвацији јуана уследила је у тренутку када кинеској економији прети највећи пад привредног раста у последњих 25 година, због чега берзе сумњају да се Пекинг прикључио необјављеном текућем „глобалном рату валута”.

Неочекивана девалвација јуана у уторак и „корекција” у среду изазвали су, према наводу Ројтерса, „извесну панику” на берзама, опрезну подршку ММФ-а, уздржану реакцију званичног Вашингтона, али и гнев у америчком конгресу.

Најпре, берзе свих азијских пословних партнера Кине (од Индонезије и Малезије до Аустралије, Јужне Кореје и Новог Зеланда) забележиле су јуче нови пад вредности акција и домаћих валута. Стрмоглав вредности акција затим се преко ноћи разлио у Европи, где су немачки произвођачи аутомобила и индустрија луксузне робе забележили највећи пад вредности акција због осетног поскупљења производа које испоручују привредно посусталом „азијском тигру”. И амерички Волстрит пао је јуче у „црвено”, након гласина да би НБК могао дозволити девалвацију јуана од целих 10 одсто.

НБК је јуче иначе демантовао сумње да ће дозволити „слободан пад” јуана.

„С обзиром на међународне и домаће економске и финансијске прилике, тренутно нема основе за континуирани пад девизног курса јуана”, пренела је агенција Синхуа саопштење НБК.

Како год било, амерички долар је у петак вредео 6,11 јуана, у уторак је – иза одлуке НБК о девалвацији курс био 6,22, док је јуче промењен на 6,33 „кинеза” (да би након тога пао на 6,45 у земљи и 6,8 у спољном промету).

Јуан је тако од прошлог петка изгубио 3,6 одсто вредности у односу на долар, што је на берзама подстакло живу дебату о томе да ли се Пекинг ипак укључио у „глобални рат валута”. (Тај израз је иначе 2010. године сковао бивши министар финансија Бразила Гвидо Мантега да означи како државе – извозни ривали – „експлицитно или имплицитно” обарају вредност своје валуте да би профитирали у спољној трговини.)

Иначе, кинеско министарство трговине јуче је поздравило реформску меру НБК, посебно након драматичног пада извоза прошлог месеца од 8,3 одсто (очекивало се умањење од 1,5 одсто).

Истовремено међународне берзе, главни политички и пословни партнери, али и ривали Кине, као и ММФ опречно тумаче значај и могуће последице највеће појединачне девалвације јуана још од 1994. године.

Америчка банка Џеј Пи Морган упозорила је да девалвација јуана уноси претњу дефлације глобалној економији.

На другој страни, ММФ је уздржано поздравио одлуку НБК да дозволи тржишту већу улогу у одређивању јуана, али је истакао да ће тачне последице те мере зависити од начина на који реформа буде примењивана у пракси. ММФ је нагласио да одлука о девалвацији као реформској мери „неће имати директне последице” на одлуку институције Бретон-Вудс до краја године, о евентуалном прикључивању јуана „корпи валута”. „Верујемо да Кина може и да би требало да настоји да оствари ефективни пливајући девизни курс у следеће две-три године”, навео је ММФ.

Званични Вашингтон јуче је одбио да оцени одлуку НБК о девалвацији.

„Рано је за оцену свих последица промене начина одређивања курса јуана. Кина је најавила да су најављене промене још један корак ка већој улози тржишта у одређивању курса”, пренео је „Волстрит џорнал” изјаву портпарола америчког министарства финансија.

На Капитол хилу амерички конгресмени критиковали су девалвацију јуана.

Чарлс Шумер, демократски конгресмен, предложио је јуче да ММФ Кини, забрани – у Пекингу дуго прижељкивани – приступ „глобалној корпи валута”, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс”. Конгресмен Сандер Левин истакао је да постоје озбиљни разлози за сумњу у намере Пекинга са девалвацијом валуте која може донети „непоштену предност извозницима” из Кине.

Најгласнији у осуди радикалног потеза НБК јуче је био републикански председнички кандидат Доналд Трамп.

„Девалвација јуана имаће разорне последице по америчку привреду. Они нас уништавају. Обарају јуан док не добију шта желе… Кина се обогатила на нама. Обновили су себе новцем који су извукли из САД и пословима које су узели од Америке”, изјавио је јуче Трамп ТВ мрежи Си-Ен-Ен.

Будући курс јуана и дебаланс у трговинској размени САД и Кине (у корист азијског партнера) обележиће предстојеће разговоре Барака Обаме и Си Ђинпинга током посете кинеског лидера Вашингтону идућег месеца, упозорава америчка штампа.

Чланак АМЕРИКА НА НОЖ ДОЧЕКАЛА ДЕВАЛВАЦИЈУ ЈУАНА: Кина повела валутни рат против САД се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Народна банка Кине је додатно оборила вредност јуана у односу на амерички долар за 1,6 одсто, само дан пошто је објавила „једнократну” девалвацију националне валуте ( 1,9 одсто ) са циљем јачања улоге тржишта у одређивању курса монете друге најаче економије света. Одлука о радикалној девалвацији јуана, уследила је иначе у тренутку, када кинеској економији прети највећи пад привредног раста у последњих 25 година, због чега берзе сумњају да се Пекинг прикључио необјављеном а текућем „глобалном рату валута”.

Неочекивана девалвација јуана у уторак, и „корекција” у среду, изазвали су „извесну панику ”на берзама, опрезну подршку ММФ-а, уздржану реакцију званичног Вашингтона, али и гнев у америчком Конгресу.

Најпре, берзе свих азијских пословних партнера Кине ( од Индонезије и Малезије до Аустралије, Јужне Кореје и Новог Зеланда) забележиле су јуче нови пад вредности акција и домаћих валута. Стрмоглав вредности акција затим се преко ноћи разлио у Европи, где су немачки произвођали аутомобила и индустрија луксузне робе, забележили највећи пад вредности акција због осетног поскупљења производа које испоручују привредно посусталом „азијском тигру”. И амерички Вол стрит пао је јуче у „црвено”, након гласина да би НБК могла дозволити девалвацују јуана од читавих 10 одсто.

Чланак ГНЕВ У АМЕРИЧКОМ КОНГРЕСУ: Кина у глобалном рату валута се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АП

Народна банка Кине девалвирала је јуан 1,9 одсто, што је највеће слабљење курса националне валуте за две деценије. Акција је једнократна, саопштила је централна банка и нагласила да ће она помоћи кретање јуана у правцу веће слободе тржишта.

До сада је банка утврђивала званични курс од ког је јуан приликом трговања могао да одступа на било коју страну највише два одсто.

Почев од 11. августа, курс централне банке ће бити заснован на тржишној вредности националне валуте на крају претходне трговачке сесије.

Данас је званични курс утврђен на нивоу од 6,2298 јуана за 1 долар, у односу на јучерашњих 6,1162 јуана за 1 долар.

Слабљење курса националне валуте помоћи ће да се подржи кинески извоз који је у јулу пао 8,3 одсто на годишњем нивоу.

У саопштењу Народне банке Кине се наводи да средњи курс јуана већ доста дуго одступа од тржишних перцепција и да је дошло време да се приближи нивоу који тржиште сматра целисходним.

Кина увела рубљу

Централна банка Кине је у граду Суејфенхе, на граници са Русијом, пустила у оптицај рубљу, руску валуту, у оквиру пилот-програма увођења две валуте (рубље и јуана).

Рубља је уведена уместо америчког долара, а циљ ове иницијативе је промовисање трговинских односа између Кине и Русије и подстицање туризма, јер ће Русима који путују у овај део Кине бити омогућено да робу и услуге директно плаћају у рубљама.

Кинески државни секретар за монетарну политику Ђин Меј изјавио је пре два дана да финансијски резултати Русије и Кине из првог полугодишта 2015. године делују обећавајуће, при чему је вредност трансакција деноминовних у јуанима достигла вредност од 1,32 милијарде долара.

Кинески град Суејфенхе је велики центар за трговину са Русијом и једна је од тачака сусрета кинеске и руске железнице.

Чланак ШОК: Кина девалвирала јуан – шта ће рећи Америка се појављује прво на ИСКРА.