Књижевници Јово Чулић и Боро Капетановић (Фото: РТРС /СРНА)

Књижевници и пјесници Боро Капетановић и Јово Чулић кажу да пишу књиге и поезију за дјецу како би их што више одвојили од друштвених мрежа и вратили у стварни свијет другарства, јер не желе да глобалисти трују ни њих, ни њихову душу.

Капетановић и Чулић су добитници плакете „Благодарница“ на 16. Међународном фестивалу поезије за дјецу и младе „Ала је леп овај свет – Јован Јовановић Змај“, који је организовао Форум театар из Источног Сарајева, и који ову престижну награду додјељује за допринос и развој писане ријечи, пјесницима за дјецу у Републици Српској.

– Ја нисам класичан пјесник за дјецу. Књижевност за дјецу је нешто што је на неки начин, с моје стране било, малтене, упад, јер сам се читав живот трудио да пишем озбиљну поезију, и онда ми се случајно десила књига „Нису ласте будаласте`“ – прича Капетановић.

То је, истиче он, била његова прва књига за дјецу, али када је видио како дјеца реагују на пјесме, како их прихватају, наставио је да пише и своју класичну кљижевност, али је постао и уљез у свијет дјечије поезије, тако да се догодила и друга књига „Два чичка и једна чичка“, која је објављена прошле године и за коју је награђен књижевном наградом „Станко Ракита“.

Капетановић је изразио велико и искрено задовољство што се и ове године обрео на Фестивалу поезије за дјецу и младе у Источном Сарајеву.

– У посљедњих седам-осам година на овој дивној манифестацији увијек се појави нешто ново, нешто што ме изненади. Ми, наравно, долазимо и на Пале на „Дане Душка Трифуновића“, на Хан Пијесак да се присјетимо Бранка Чучка. Ми смо људи који у овом крају, очигледно, налазимо своје сабесједнике, овдје смо некако најобједињенији на цијелом српском простору, овдје на Романији, у Источном Сарајеву – наглашава Капетановић.

Он каже да је веома срећан кад дјецу путем својих пјесама, бар на кратко одвоји од друштвених мрежа, од интернета, када их уведе у ситуацију стварног свијета, свијета другарства, и кад они виде да ријеч уживо звучи мало другачије него кад је чују на екрану.

Према његовим ријечима, дјечији осмијеси и њихово одушевљење најбоља су „повратна информација за пјеснике на лицу мјеста“, којима је то додатна инспирација.

„И пјесник уживо много је другачији него онај који се дјеци сервира путем разних медија, који нам и онако отроваше ово мало чисте дјеце, најчистије дјеце на Балкану. Сматрам да су дјеца у Републици Српској још далеко најздравија од све дјеце на овим просторима. Нажалост, западни моћници и глобалисти све чине да нам и ово мало душе узму и да и ми гледамо на свијет као машине, роботи, зомбији…“, упозорава Капетановић.

Овај професионални писац који живи и ради у Бањалуци рођен је 1953. године у Горњем Соколову, засеоку Капетановићи, општина Кључ. Писао је и пише поезију, прозу, љубавну лирику ругалице и поезије у прози, љубавну поезију и еротске ругалице, пјесме за дјецу, патриотску поезију, а поезија му је уврштена у многобројне панораме, изборе и антологије поезије. Капетановић је за своје књижевно стваралаштво добио бројна признања и књижевне награде, а својим карактеристичним сценским наступом и данас одушевљава и разгаљује истинске љубитеље поезије, на бројним књижевним вечерима.

Ни његов колега и пријатељ Јово Чулић није крио задовољство што је био, не само учесник 16. Међународног фестивала поезије за дјецу и младе „Ала је леп овај свет – Јован Јовановић Змај“, него и добитник плакете „Благодарница“.

– Овај фестивал прешао је 16 великих корака, корака од седам миља, и ја добро знам да све ово није уопште лако организовати, због чега упућујем искрене честитке за рад и труд организатору Форум театру – рекао је Чулић.

Он оцјењује да ова манифестација има изузетан циљ, а то је да се „младим поетама и поетесама да вјетар у леђа“.

– Ово је за њих као неки мали полигон са којег они узлијећу као млади птићи, а ми старије колеге смо ту да им дамо подршку и да их охрабримо. Овај фестивал је посебан, јер препознаје креативност наше дјеце и даје им снагу за њихов стваралачки рад – наводи Чулић.

И он, као и Капетановић, сматра да дјецу треба што чешће одвајати од интернета.

– И велики број пристиглих дјечијих књижевних радова на овај фестивал нам говори да интернет још увијек није побиједио књигу. Ипак, побиједила је писана ријеч и нормална комуникација међу људима и дјецом – закључује овај дјечији пјесник.

Чулић је објавио пет књига, а шеста књига за дјецу је у припреми и зваће се „Задња пошта Мадагаскар“. Илустроваће је познати карикатуриста из Ниша Саша Димитријевић.

Чулић је рођен 1967. године у Гламочу, а школовање, након родног града, наставио је у Београду и Новом Саду, гдје је стекао звање струковног инжињера електротехнике и рачунарства. Пише и објављује афоризме, кратке приче, сериозне пјесме и пјесме за дјецу. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, добитник је многих књижевних награда, а нека његова дјела превођена су на енглески и руски језик.

Чланак ПОВРАТАК У СВИЈЕТ ДРУГАРСТВА: „Не дамо да нам глобализам трује дјецу и душу!“ се појављује прво на ИСКРА.