Јовица Станишић (фото: РТРС/webtribune.rs)

У наставку поновљеног суђења бившим челницима Службе државне безбједности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу пред Хашким трибуналом одбрана је негирала тврдње заштићеног свједока да је Симатовић допремао оружје у Републику Српску Крајину.

Током унакрсног испитивања, свједок РФЈ-066 који је био припадник милиције САО Крајине, близак крајишком министру унутрашњих послова Милану Мартићу, остао је при свом исказу да је Симатовић допремао оружје.

Одбрана је тврдила да Симатовић у то вријеме није могао да из Београда, преко БиХ, у Книн довезе око 400 пушака у два џипа МУП-а Србије, као што је свједок каже, нити да је могао у полицијском возилу с оружјем да прође бројне контролне пунктове у БиХ и Хрватској, пренијели су београдски медији.

Одговарајући на питање одбране којим путем је то оружје стигло у Книн, свједок, који је исказ дао путем видео везе из прекоокеанске земље уз заштиту лица и гласа, рекао је да не зна, али да остаје при својој тврдњи да су на два џипа, којим је Симатовић у Книн допремио оружје, одмах стављене цивилне регистарске таблице.

Свједок није могао да каже какве су таблице на џиповима марке „пух“ биле током путовања до Книна.

Одбрана је на ове свједокове тврдње узвратила да постоји само један пут до Книна преко Босанског Грахова и Стрмице.

Већи дио унакрсног испитивања свједока протекао је иза затворених врата, ради заштите његовог идентитета.

У главном исказу, средином јула, РФЈ-066 изјавио је да је шеф СДБ Србије Станишић, посредством свог помоћника Симатовића, од 1990. до 1992. наоружао, обучио и контролисао српске јединице у САО Крајини, које су протјерале тамошње Хрвате.

Наставку процеса послије једномјесечне паузе присуствује само Симатовић, пошто је Станишић пуштен на привремену слободу до 27. септембра.

Према налазима љекара у Хагу и у Београду, Станишић пати од хроничне болести органа за варење и депресије.

Станишића /66/ и Симатовића /67/ оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премјештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ.

На поновљеном процесу Станишићу и Симатовићу исказ су, од почетка, 13. јуна, до данас дала седморица свједока.

Првостепено вијеће Хашког трибунала ослободило је 2013. године Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице, али је 2015. године та пресуда поништена и наложено поновно суђење.

Чланак СУЂЕЊЕ СТАНИШИЋУ: Одбрана негирала информацију о допремању оружја се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Незабележено је у историји америчке тајне службе ЦИА да начини такав преседан тиме што ће Хашком трибуналу послати поверљив документ гарантујући за Јовицу Станишића како би му помогла да добије привремени отпуст из притвора у Схевенингену.

Захваљујући америчкој штампи, јавност је сазнала да је Станишић осам година био главни човек ЦИА у Београду. У чланку „Лос Анђелес тајмса”, написаном 2009. на основу бројних интервјуа агената ЦИА, уз сагласност агенције, што је за ову тајну службу крајње неочекивано, наводи се како је ЦИА Хагу доставила тајни документ из кога је произашло да је Станишић радио за америчку обавештајну агенцију, „помажући напоре да се у региону склопи мир”, као и да за своје „услуге” никад није примио ниједан долар од Американаца. То је довело до бројних спекулација да је ЦИА заправо била заслужна за ослобађање Јовице Станишића и Франка Симатовића Френкија из притвора у Хагу. Чини се да је ЦИА тим потезом Јовици Станишићу вратила дуг.

Грег Милер, новинар који је ово обелоданио, и сам је био изненађен информацијама које је добио. Годинама је пратио рад ЦИА и изјавио је да му се у каријери није десило да агенти те тајне службе буду тако отворени као у овом случају.

„У ноћи када су травњаци празни и лампе дуж пешачких стаза једини извор светлости, Топчидерски парк у Београду је идеално место окупљања шпијуна”, репортажно и поетично почиње овај обиман чланак.

Те вечери 1992, у време грађанског рата у бившој Југославији, Станишић се састао с официром ЦИА Вилијамом Лофгреном. Тада су „два шпијуна склопила тајно партнерство за које нико није сазнао”, наводи се у тексту.

Милер пише да су Милошевићевог шефа службе Државне безбедности Јовицу Станишића многи сматрали мозгом режима „захваљујући коме је свет добио застрашујући нови термин ’етничко чишћење’”, али официру ЦИА Вилијаму Лофгрену била је потребна помоћ јер ЦИА није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат. По избијању сукоба у Босни и Херцеговини, америчка тајна служба је желела да дође до обавештајних података изнутра, пише лист, наводећи како су Станишић и Лофгрен на тајним састанцима на бродовима и у безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима.

Јовица Станишић се пред Хашким судом позвао на своје америчке савезнике. Бивши официр ЦИА Лофгрен рекао је да је ЦИА саставила документ да би показала како је „овај наводно зли човек учинио многе добре ствари”.

„Лос Анђелес тајмс” је навео да се Станишићева одбрана у Хагу заснивала на разговорима са званичницима америчких и српских обавештајних агенција. Амерички лист је имао увид у документа међу којима се се налазили званични досијеи српске обавештајне службе и извештаји на седам страна о периоду грађанског рата у бившој Југославији. Такође, објављени су и делови докумената које је Станишић написао док се налазио у притвору у Хагу.

Станишић себе представља као човека који је покушао да утиче на Милошевића да буде умеренији и који је интензивно сарађивао са ЦИА како би зауставио кризу, наводи се у тексту.

„Ја сам институционализовао сарадњу с америчким обавештајцима, упркос томе што су односи између наше две земље били веома лоши, та сарадња је у великој мери допринела деескалацији сукоба”, написао је Станишић, а пренео „Лос Анђелес тајмс”.

Тужилац Дермот Грум је на суђењу у Хагу показао фотографије Станишића с припадницима специјалних јединица као и видео снимак на којем се види како припадници паравојне формације „шкорпиони” убијају муслимане. Бивши припадници ДБ-а оспоравали су свој удео у овим злочинима. „Никада нисмо починили геноцид. Напротив, покушавали смо да га зауставимо”, казао је Владо Драгићевић, који је годинама био Станишићев заменик, наводи се у тексту.

Официри ЦИА који су радили у том региону рекли су да никада нису видели доказ да је Станишић умешан у ратне злочине.

Агенти америчке тајне службе Станишића су сматрали кључним савезником.

„Лос Анђелес тајмс” је открио и да је Станишић на једном од састанака с Лофгреном, предао фасциклу с документима међу којима су били и дијаграми склоништа и других објеката које су српске компаније изградиле у Ираку за Садама Хусеина.

Међутим, Станишић никада није узео ни долар од ЦИА, није учествовао у њеним операцијама, нити је чинио било шта што је сматрао издајом свог шефа, пише амерички лист.

После многобројних тајних састанака, Станишић је, како пише лист, убедио Слободана Милошевића да му дозволи да успостави контакт с ЦИА.

У писму достављеном 2004. Хашком трибуналу ЦИА пише како је Станишић покушао да спречи неке од ратних догађаја у Босни и да је у пролеће 1993, на наговор ЦИА, извршио притисак на Ратка Младића, начелника Генералштаба Војске РС, да накратко прекине гранатирање Сарајева, пише лист.

„Он је помогао у ослобађању 388 војника НАТО-а којима су скинули униформе и везали их за стабла да би служили као људски штит од бомби НАТО-а. Станишић је написао како је преговарао о ослобађању талаца уз подршку руководилаца ЦИА”, наводи се у тексту. Додаје се и да је покушао да интервенише 1993. када су оборени и заробљени француски пилоти. „Младић није хтео да призна да је заробио пилоте, али моја служба је успела да открије околности и место њиховог заробљавања и доставила је те информације ЦИА и француским властима”, написао је Станишић.

Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, почео је редовно да се састаје са Станишићем. Једном приликом срели су се на неком броду на Сави, пише у тексту.

Тадашњи директор ЦИА Џон Дојч позвао је Станишића у седиште агенције 1996. Шефа српске тајне службе Американци су угостили у џез клубу „Блуз ели” у Џорџтауну. Сутрадан, водили су га у лов на птице у Мериленду. Тада су, пише „Лос Анђелес тајмс”, Дојч и Станишић пуцали из Паркер пушке израђене 1937, оружја коме се диве колекционари.

Чланак ПРЕСКУПА ХАШКА ПРАВДА: Како је ЦИА направила преседан за Јовицу Станишића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Танјуг

Хашки трибунал је у случају бившег шефа Службе државне безбједности Србије Јовице Станишића и његовог помоћника Франка Симатовића показао да не поштује сопствена правила и да их мијења током суђења, па чак и након завршетка, оцијенио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин.

Вулин је рекао да њиховим привременим пуштањем на слободу до поновног суђења Хашки трибунал није показао да је боља институција, али да му је свакако драго што се враћају у Србију.

„Није ни требало да се враћају у Хашки трибунал, али драго ми је што ће моћи да буду са својим породицама и што ће бити на слободи, па да се бране и од овог наметнутог поступка“, рекао је Вулин.

Он је додао да жали што је било ко у Хашком трибуналу, али да му је драго због Симатовића, Станишића, Војислава Шешеља и сваког Србина који је у Србији, а није у Трибуналу.

Вулин је нагласио да још не може да разумије да се мијењају правила након што се оконча судски поступак, али и да му је људски и искрено драго што ће се Симатовић и Станишић вратити кући.

Чланак ВУЛИН: Хаг је показао да не поштује сопствена правила се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Бивши руководиоци Службе државне безбедности Србиjе Jовица Станишић и Франко Симатовић изjаснили су се и данас да „нису криви“ за ратне злочине за коjе их терети Хашки трибунал.

Tо jе било прво поjављивање Станишића и Симатовића пред Хашким судом у поновљеном процесу.

Станишић и Симатовић нису желели да им се прочита оптужница на шта су имали право, пренео jе РTС.

Aпелационо веће Tрибунала jе у уторак одлучило да Станишићу и Симатовићу буде поновљено суђење у Хашком трибуналу по свим тачкама оптужнице, чиме jе поништена првостепена ослобађаjућа пресуда.

Oни ће до суђења остати у притворскоj jедници трибунала. Станишић и Симатовић су првостепеном пресудом 2013. ослобођени сваке одговорности за ратне злочине.

Станишић и Симатовић су оптужени за ратне злочине почињене на подручjу Хрватске и БиХ и за учествовање у удруженом злочиначком подухвату.

Oптужница Станишића и Симатовића терети и за злочине прогона, убиства, депортациjе и присилног премештања хрватског и муслиманског становништва.

Чланак ХАГ: Симатовић и Станишић поново се изjаснили да нису криви се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/РТС

Влада Србије се сагласила да ће дати гаранције за привремено пуштање на слободу бивших руководилаца Службе државне безбједности Србије Јовице Станишића и Франка Симатовића из притвора у Хагу.

У Трибуналу је 15. децембра донијета одлука да ће Станишићу и Симатовићу бити поновљено суђење по свим тачкама оптужнице, пошто је Жалбено веће тог суда усвојило жалбу Тужилаштва чиме је поништена првостепена ослобађајућа пресуда.

Обојица су тог дана и отпутовала у Хаг из Београда.

Иако се очекивало да им Трибунал само потврдити ослобађајућу пресуду, Вијеће је дан уочи изрицања правоснажне пресуде донијело супротну одлуку, а потом им одмах одредило и притвор, у којем су задржани.

Очекује се да им бити омогућено пуштање на слободу до почетка суђења, с обзиром да су добровољно отишли у Хаг, као и због њиховог здравственог стања, те сагласности Владе Србије да пружи гаранције.

Прво ступање бивших руководилаца Државне безбједности Србије, Јовице Станишића и Франка Симатовића, пред Хашким трибуналом послије одлуке о понављању суђења заказано је за сутра, у 14.30 сати, саопштио је Трибунал.

Станишић и Симатовић ухапшени су током полицијске акције „Сабља“ 2003. године и у притворској јединици у Шевенингену су провели 10 година.

Првостепеном пресудом од 29. маја 2013. године, Трибунал је Станишића и Симатовића ослободио кривице по свим тачкама оптужнице и утврдио да нису криви за прогон на расној, вјерској и политичкој основи, убиства, депортације и присилно премјештање хрватских и муслиманских цивила.

Чланак СРБИЈА: Влада дала гаранције за Станишића и Симатовића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Адвокати Јовице Станишића и Франка Симатовића жалиће се на притвор и тражити да се њихови клијенти бране са слободе. Њихов аргумент је да су обојица досад сарађивала, испуњавала све услове и одазивала се кад год је требало. И Влада Србије ће дати гаранције да буду на слободи док им не почне суђење.

А, када ће процес почети из почетка још се не зна, али до тог тренутка би могли да прођу месеци, па и година, јер нове судије морају прво да се упознају са предметом. Владимир Петровић, адвокат Франка Симатовића, каже нам да засада термин почетка поновљеног суђења његовом клијенту и Јовици Станишићу вероватно још нико не зна ни у Хашком трибуналу.

– Не зна се још ни састав већа које ће им судити. Верујем ипак да ће га наредних дана или у скорије време одредити председник суда – каже нам Петровић. – Због одлуке да се понови суђење, овај процес ће у пракси сигурно оборити рекорде по дужини трајања. И Симатовић и Станишић су били од 2003. године у Хагу. Ослобођени су 2013. и сад су добровољно дошли у Хаг, као слободни грађани, али после другостепене пресуде о новом суђењу смештени су у притвор у Схевенингену.

Како смо сазнали, у политичким круговима из Хага су од Србије тражили да се Станишић и Симатовић ухапсе и са стражарима доведу у Трибунал на пресуду. Ипак, то није тако урађено, и они су рекли да ће да иду сами. Нису очекивали ни да ће одмах бити задржани у притвору, па нису ни понели потребне ствари. Није им дозвољено да се врате у Београд и спакују се, већ им је речено да им породица пошаље све што им треба.

Иначе, њима двојици је другостепеном пресудом поништена одлука да нису учествовали у помагању и подржавању ратних злочина у Хрватској и БиХ и ту је Хашки трибунал применио двоструке стандарде. У предмету код Момчила Перишића закључено је, да би нешто било помагање и подржавање мора да постоји конкретна усмереност за то и да без ње нема одговорности. Само конкретна усмереност на помагање може бити аргумент за нечију кривицу. Код Перишића није доказана та усмереност и он је ослобођен. У случају Станишића и Симатовића Жалбено веће је протумачило да не мора да постоји конкретна усмереност, већ је довољна било каква акција да би то представљало помагање.

АФАНЂЕ И АЂИЈУС ИЗДВОЈИЛИ МИШЉЕЊА

ОД петорице судија Жалбеног већа, судија Кофи Кумелија Афанђе био је против одлуке да се Станишићу и Симатовићу понови суђење. Он је, иначе, пре неког времена одбио да потпише захтев тужилаштва да се Војислав Шешељ врати у притвор.

Други судија, који је делимично издвојио и дао супротно мишљење око тумачења да не мора само „конкретна усмереност“ да буде доказ за помагање, и био је против да се усвоји жалба тужилаштва по тој тачки је Кармел Ађијус са Малте. Он је сада и председник Хашког трибунала.

Чланак АДВОКАТИ СТАНИШИЋА И СИМАТОВИЋА: На слободи да чекају суђење се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Танјуг

Предсједник Националног савјета Србије за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић изјавио је да је реално очекивати да ће бивши шефови Службе државне безбједности Србије Јовица Станишић и Франко Симатовић бити пуштени на слободу до почетка поновљеног суђења у Хагу.

– Не може се предвидјети када ће ново суђење почети, као ни колико ће поступак трајати, али је реално очекивати да Станишић и Симатовић буду пуштени на слободу до почетка суђења – рекао је Љајић за београдски лист „Данас“.

Љајић је најавио да ће држава Србија, када буде заказано ново суђење, пружити гаранције и Станишићу и Симатовићу за одбрану са слободе „јер су се они добровољно предали Трибуналу“.

Он је истакао да су се оптужени шефови Службе државне безбједности увијек враћали у Хаг када се од њих то тражило и да су поступали по налозима суда, па је реално очекивати да ће бити пуштени на слободу до почетка новог суђења.

Жалбено вијеће Хашког трибунала одлучило је јуче да Станишићу и Симатовићу поново буде суђено по свим тачкама оптужнице за ратне злочине у Хрватској и БиХ, као и да они остају у притвору у Схевенингену.

Првостепеном пресудом изреченом у мају 2013. године Хашки трибунал ослободио је Станишића и Симатовића кривице по свим тачкама оптужнице.

Чланак ЉАЈИЋ: Србија ће гарантовати за Станишића и Симатовића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/РТС

Жалбено вијеће Хашког трибунала одлучило је да се бившим руководиоцима Службе државне безбједности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу Френкију поново суди по свим тачкама оптужнице за ратне злочине почињене у Хрватској и БиХ. Првостепеном пресудом из 2013, ослобођени су сваке одговорности.

15.30 – Симатовић и Станишић остају у притвору у Схевенингену, одлучило је Жалбено вијеће.

15.23 –  Жалбено вијеће Хашког суда наложило да се Симатовићу и Станишићи поново суди за залочине почињене у Хрватској и БиХ, двије године послије ослобађајуће пресуде коју је донијело првостепено вијеће.

15.04 – Жалбено вијеће о пресуди у случају Станишић и Симатовић, оптужених за ратне злочине почињене у БиХ и Хрватској.
Хашки трибунал поново ће судити бившим челницима Службе државне безбједности, Јовици Станишићу и Франку Симатовићу Френкију, одлучило је Жалбено вијеће тог суда, двије године након што их је првостепено вијеће ослободило кривице

Некадашњи функционери СДБ-а  остаће у притвору у Схевенингену.

Бивши челници СДБ-а били су оптужени за ратне злочине почињене на подручју Хрватске и БиХ и за учествовање у удруженом злочиначком подухвату. Првостепеном пресудом из 2013. ослобођени су сваке одговорности.

Хашко тужилаштво уложило је жалбу на ослобађајућу пресуду, тражећи да се Станишић и Симатовић прогласе кривима по свим тачкама оптужнице.

Оптужница их је теретила за злочине: прогона, убиства, депортације и присилног премијештања хрватског и муслиманског становништва.

Тужилаштво је тврдило да су злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата на чијем челу је био тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић.

Првостепеном пресудом утврђено је да су Станишић и Симатовић слали јединице специјалне намјене СДБ-а, тзв. „црвене беретке“, у Хрватску и БиХ, али су обојица ослобођени јер није доказано да су јединице слали с намјером да се почине злочини.

Према мишљењу првостепеног вијећа није доказана ни њихова намјера учествовања у удруженом злочиначком подухвату.

Суд је Станишићу и Симатовићу, који су на привременој слободи до изрицања пресуде, наложио повратак у притвор у Схевенингену.

Чланак ХАГ: Ново суђење Станишићу и Симатовићу се појављује прво на ИСКРА.