Фото: intermagazin.rs

Хрватска полиција одржала прес конференцију поводом завршетка истраге о ракетирању Банских двора које се догодило пре 26 година. Оптужено је шест високих официра ЈНА.

Како преноси Индеx.хр, конференција је протекла је у помало „бизарном тону“, с обзиром на чињеницу да је полиција организовала конференцију поводом завршетка криминалистичке истраге о догађају који се догодио пре пуних 26 година.

Реч је о команданту 5. ваздухопловног корпуса генерал мајору Љ. Б., начелнику у ПВО С. Ј., начелника 105. ловачког бомбардерског пука Ђ. М., референту у тадашњем КОС ратног ваздухопловства Ч. К. и два пилота који су испалили ракете на банске дворе Р. Д. и Д. Л.

Напад се догодио 7. октобра 1991, када су авиони Југославенске народне армије ракетирали и тешко оштетили Банске дворе, седиште хрватске владе, у којима је тада била и резиденција првог хрватског председника Фрање Туђмана и у којој се он налазио у тренутку напада.

У том нападу погинула је једна особа, четири су повређене, срушен је део крова Банских двора, а скоро све просторије су оштећене. Два југословенска борбена авиона око 15 часова испалила су на зграду шест ракета, једна је погодила палату, а остале су пале на суседне зграде.

У тренутку напада Туђман је разговарао у згради са Стипом Месићем и Антом Марковићем, тадашњим председницима југословенског председништва и владе.

На данашњој прес конференцији хрватска полиција је саопштила да је за тај напад пријављени бивши мајори и генерал мајори бивше противваздушне одбране ЈНА.

– Подносимо кривичну пријаву против шест особа, пет држављана Србије и једне особе која је држављанин Хрватске – рекао је Анте Гудељ, начелник Управе криминалистичке полиције.

– Тих шест особа је пријављено за убиство припадника највиших државних тела у покушају. Друго казнено дело за које се та шесторица сумњиче је ратни злочин против цивилног становништва – додао је Гудељ.

Пошто се оптужени не налазе у Хрватској за њима ће се расписати међународне потернице, а биће покренуте и друге радње, рекао је Јурица Илић из Жупанијског државног тужилаштва.

На питање новинара зашто им је требало 26 година да заврше истрагу, из полиције и тужилаштва су рекли да је случај био веома сложен и да се посебно интензивирао 2016. када су добили кључне информације. Такође, како је речено, оптужени су највиши војни званичници око којих постоји зид ћутања.

Правосудни органи Србије нису учествовали у истрази, такође је речено.

– Морате имати у виду да су и пријављени и део сведока високо рангирани чиновници ЈНА, такве људе је годинама окруживао зид ћутања који је требало пробити – додао је начелник криминалистичке полиције.

Чланак ХРВАТСКА ОПТУЖИЛА СРБИЈУ: Хрватска расписује потернице за мајорима и генералима ЈНА после 26 година се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

На данашњи дан пре 25 година муслиманске снаге у Тузли напале су припаднике ЈНА док су се повлачили из тог града. Бројем жртава се спекулише, а сви осумњичени су на слободи. Један од очевидаца Радован Кецојевић, који је као пиротехничар обишао поприште масакра војника за Спутњик каже да је у Тузланској колони убијено чак 220 људи.

Магистар правних наука, пиротехничар у ЈНА, пензионисани заставник прве класе Радован Кецојевић каже да га још море сећања на овај догађај, спаљена и тупим предметима смрскана тела војника који су били деца. Те сцене дубоко су се укорениле у моју свест, непрекидно су у мојим мислима, каже Кецојевић.

„Није то био обрачун, већ крвава заседа у којој је измасакрирана војска. То је био циљ, они други излаз нису имали, чекали су ноћ да организују масакр. Тако се и десило. Искористили су моменат извлачења војске и миг из Сарајева одакле је наређено да се уради оно што се десило у Добровољачкој, да букне рат. То је био циљ како би се ослободили Срба за сва времена“, каже Кецојевић.

Тачан број жртава у овом масакру није утврђен, пошто се многи воде као нестали. Најчешће се говори о 50 погинулих војника, али наш саговорник тврди да их је било много више, да су страдали и цивили који су претходно побегли из Хрватске, који су нашли уточиште у касарни. „Цела ноћ је врила од транспорта мртвих. То сам гледао својим очима“, присећа се Кецојевић који је као пиротехничар обишао место злочина да би спречио даље експлозије, јер су разбацани пројектили били на све стране.

„Ту је побијено 220 људи, сигурно. Зна се и где су им гробнице, све стоји у мојој књизи, то је сликовито приказано, али се о томе ћути. Мислим да ми слабо вршимо истраживања. Да ли је у питању новац или су то опет неки мутни разговори због односа између држава… У том правцу се и практично све одвија, полако прича о догађају изумире док оду генерације које су у томе учествовале. Онда ће се и све то заборавити. Највероватније“, прича наш саговорник.

Своја сећања на погибију невиних цивила и војника Кецојевић је сабрао у књизи „И крв је горела — Тузланска колона 1992“. То је, каже, његов допринос истини. Он за трагични догађај не оптужује само муслиманске формације. Сматра да део одговорности за смрт људи има команда Југословенске народне армије, која је лоше организовала повлачење војске.

„Крива је и организација те јединице, гарнизона који је организовао ешалон приликом извлачења. Последњих десет дана пре извлачења војника из касарне, резервисти су у таласима долазили и одлазили из гарнизона. Нико није водио рачуна о томе ко одлази а ко долази, са оружјем или без“, наглашава Кецојевић.

Истражиоци Хашког суда су 2003. предмет „Тузланска колона“ уступили Тужилаштву БиХ, сматрајући да има довољно доказа за покретање истражног поступка против 9 особа, а за 4 се основано сумња да су починили кривично дело ратни злочин.

У мају 2007. на територији Србије ухапшен је Илија Јуришић, који је у време напада био високи старешина Министарства унутрашњих послова БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла. Првостепена пресуда Специјалног суда за ратне злочине у Београду је за Илију Јуришића гласила — 12 година затвора, али је 2010. Апелациони суд у Београду вратио тај предмет на почетак. Сви осумњичени за напад су на слободи.

На крају разговора за Спутњик Кецојевић, који је одмах после тог догађаја напустио БиХ, али и ЈНА јер није желео да учествује у грађанском рату, каже да га никада нису позвали да сведочи на суду. „Имао сам само један позив након што је објављена моја књига, са скривеног броја. Та особа ми је рекла: Требало је да дођете код нас да се договоримо о цени, па да се књига не објави. Спустио сам слушалицу“, каже Кецојевић.

У Тузли се 15. мај слави као Дан ослобођења.

Чланак КРВАВА ЗАСЕДА У КОЈОЈ ЈЕ МАСАКРИРАНА ВОЈСКА: Масакр у Тузланској колони сви би да забораве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст припадницима ЈНА страдалим прије 25 година у „Тузланској колони“.

У нападу муслиманских паравојних формација у мају 1992.године у Тузли је убијено 59 војника, а рањена 44.

Због безбједносних разлога, ове године обиљежавање годишњице од злочина над припадницима ЈНА није одржано у Тузли. Парастосу испред Спомен костурнице на бијељинском гробљу присустовале су породице убијених војника, преживјели учесници Тузланске колоне, представници БОРС-а, Народне скупштине Републике Српске, Владе Српске и града Бијељина.

Госпа Петровић већ 25 година пали свијећу за убијеног сина Бору, који је у мају 1992. имао 21 годину. Њена бол за страдалим сином не престаје.

Припаднике ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године из засједе су напале муслиманске снаге и убиле 59, а раниле 44 војника. За овај злочин нико није одговарао.

Славко Новаковић, учесник Тузланске колоне, каже да истина треба да буде објелодањена „не толико због пострадалих, истина треба ради генерација које долазе, истина треба ради истине“. Каже и да у Тужилаштву БиХ има касета на којој је забиљежена истина о овом догађају.

Сви докази указују да су исти налогодавци и извршиоци напада били у Добровољачкој у Сарајеву и у Тузли.

Предсједник БОРС-а Миломир Савчић истиче да је на преживјелима, као и на организацијама проистеклим из Отаџбинског рата, као и на комплетној Републици Српској „да непрекидно понављамо, тражимо и инсистирамо да се овај злочин, и не само овај, него сви на подручју БиХ процесуирају“.

Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић каже сматра да су војнике у Тузланској колони убили потомци оних који су до 1941. до 1945. године били у Ханџар дивизији и чинили зло српском народу заједно са усташама НДХ.

Ни послије 25 година није омогућено српској страни да на мјесту страдања војника ЈНА у Тузли постави спомен-плочу жртвама.

Градоначелник Бијељине Мићо Мићић каже да породице убијених војника већином живе у Бијељини и да се мора учинити све да се то страдање не заборави.

За напад на Тузланску колону суђено је једино Илији Јуришићу, старјешини сектора јавне безбједности Тузла. Осуђен је на 12 година затвора, а потом пред Апелационим судом у Београду ослобођен оптужбе. Тужилаштво БиХ прекинуло је истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других.

Савановић је рекао новинарима да је обиљежавање страдања војника ЈНА одржано у Бијељини јер у Тузли показују најнижи облик достојанства када је у питању одавање почасти жртвама и истакао да српска страна није могла ићи испод прага достојанства, поштовања српских православних обичаја и постављања спомен- обиљежја палим војницима.

„Показали смо и доказали, да цивилизована свјетска јавност и сама јавност у Тузли види, да практично нису хтјели да нам дозволе постављење спомен обиљежја, а ни безбједносна ситуација није била добра“, рекао је Савановић.

Он је најавио да ће, када се обезбиједи постављање спомен-обиљежја са именима страдалих и када свештеници буду могли да обаве православни чин, одавање почасти страдалим поново бити организовано на мјесту зллочина у Тузли.

„Суштина је у томе да они хоће по сваку цијену да прикажу да ту није било жртава и да је то, како кажу, пренадуван и измишљен злочин“, оцијенио је Савановић и подсјетио на одбијање више захтјева да се на мјесту страдања постави спомен-обиљежје.

У обраћању испред Спомен-костурнице у Бијељини, министар је убице невиних у Тузланској колони назвао звијерима и учесницима паклене завјере, а слободарски српски народ позвао да учи из историје и чува јединство и Републику Српску као зјеницу ока.

„Идеал слободе нема цијену и ми немамо времена за нејединство јер истина је разоткривена деведесетих година прошлог вијека“, рекао је Савановић и истакао да су се тада пробудили и почели да убијају они који су за раније злочине над Србима били амнестирани у заједничкој држави.

Министар је рекао да живи у увјерењу и нади да ће цивилизовани и патриотски народи као снага у цивилизованом свијету спознати истину и да ће правда побиједити.

Савчић: Mучки пуцањ у леђа заједничком животу

Пуцањ на „Тузланску колону“ 15. маја 1992. године је мучки пуцањ у леђа дотадашњем заједничком животу у БиХ и порука Србима да је Тузла за њих забрањен град, изјавио је предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић.

Обраћајући се породицама мучки убијених сабораца, Савчић је поручио да Срби никада више не смију окренути леђа непријатељу, без обзира на постигнуте договоре и да морају поштовати Његошеве ријечи о тврдоћи вјере.

„У Сарајеву смо то заборавили, па страдали, у Тузли заборавли и страдали“, рекао је Савчић у Бијељини гдје је данас одата почаст припадницима ЈНА страдалим прије 25 година у „Тузланској колони“ када је у муслиманском нападу убијено 59 и рањена 44 војника.

Савчић је оптужио власти Тузле да 25 година живе у лажи и фалсификату, што им омогућава и правосуђе у БиХ, уз оцјену да је то брука, биједа и јад.

„Дојучерашње комшије, кумови и пријатељи тврде да су бранилу Тузлу. Од кога? Од војске у одступном маршу, без метка у цијеви, без артиљеријске и авио подршке“, истакао је српски генерал и запитао Тузлаке гдје би они сада живјели и да ли би Тузла остала нетакнута, као што јесте, да је заиста била нападнута.

Савчић је поручио да је мисија свих у Републици Српској да непрекидно понављају истину и раде на томе да се злочин у Тузланској колони процесуира, јер је само то пут помирења народа у БиХ.

Он је захвалио Србима са подручја Тузле који су након страдања и прогона стали у чврстом строју Војске Републике Српске и значајно допринијели стварању Републике.

Преживјели учесник Тузланске колоне Славко Новаковић назвао је жалосним што правосуђе БиХ и Србије за 25 година није успјело да казни злочинце који су убили невине, иако постоји снимак масакра.

„У Србима наметнутом рату Тузланска колона је страдаличко мјесто више стотина људи, јер нису убијени само војници, него и Срби који су се с нама повлачили, а боравили су у тузланској касарни након прогонства из сусједних југословенских република“, рекао је Новаковић.

Градоначелник Бијељине Мићо Мићић рекао је испред Спомен-костурнице на градском гробљу Пучиле да је злочин у Тузланској колони био само увод у велико страдање и да ово убијање недужних треба да буде опомена за вјечност.

Након служења парастоса, вијенце на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегација Народне скупштине у којој су били посланици Неда Петрић, Синиша Максимовић и Златко Максимовић, те у име Владе Српске министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић.

Вијенце су положиле и делегације српског члана Предсједништва БиХ, породице убијених у Тузланској колони, градоначелник Бијељине Мићо Мићић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, као и представници породица несталих, заробљених, ратних војних инвалида и цивилних жртава рата.

Полагањем вијенаца почаст жртвама одале су делегације Трећег пјешадијског Република Српска пука, Министарства унутрашњих послова Српске и представници градских и општинских борачких организација у регији.

Припаднике ЈНА у Тузли су 15. маја 1992. године из засједе напале муслиманске снаге, које су убиле 59, а раниле 44 војника.

Обиљежавање овог датума одржава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Чланак БИЈЕЉИНА: Сјећање на страдале припаднике ЈНА у „Тузланској колони“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Бијељини ће данас бити одата пошта припадницима ЈНА страдалим прије 25 година у „Тузланској колони“ када су их напале муслиманске снаге, које су убиле 59, а раниле 44 војника.

Обиљежавању ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, као и делегација Народне скупштине у којој ће бити народни посланици Неда Петрић и Синиша Максимовић.
Према програму обиљежавања, у 11.00 часова на градском гробљу на Пучилама биће служен парастос за погинуле припаднике ЈНА, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
У 11.15 часова биће положени вијенци код Спомен-костурнице, а у 11.30 часова предвиђено је обраћање званичника.
Припаднике ЈНА у Тузли су 15. маја 1992. године из засједе напале муслиманске снаге, које су убиле 59, а раниле 44 војника.
Обиљежавање овог датума одржава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Чланак БИЈЕЉИНА: Одавање поште убијеним припадницима ЈНА у „Тузланској колони“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Више од двије деценије траје агонија официра бивше ЈНА да врате станове у Федерацији БиХ, која избјегава да стави тачку на ово питање. Више од 200 војних пензионера још чека своје станове.

Борба за поврат војних станова у Федерацији, од којих је највише у Бихаћу, Мостару, Сарајеву, Зеници и Тузли, изгледа је прича којој се крај не назире. За разлику од Српске која је вратила све станове официрима бивше ЈНА, у Федерацији је на сцени очигледна опструкција.

– Није ријешено, јер Федерација БиХ врши опструкцију и на све могуће начине покушавају да то остане како траје већ деценијама и да се нисшта не ријеши. Ми сада још потражујемо око 200 станова – каже Милорад Кутлешић, предсједник Удружења војних пенизонера Републике Српске.

Опструкцију Кутлешић потврђује примјером да кантонални суд донесе пресуду о поврату војних станова, а онда то поништи Врховни или Уставни суд и поново врати на почетак, чиме се агонија продужава у недоглед. Подсјећа и на вишегодишње формирање комисије при федералној влади, која је донијела одлуку о рјешавању овог питања за 10 година уз своју методологију обезвређивање станова.

Кутлешић наводи да се зна догодити да двособан стан површине од 50 до 55 квадратних метара, на крају може продати за само десетак хиљада марака, тако да се за тај новац не може купити ни једна просторија. Као други је проблем, истиче, што људи који су се вратили у такве станове и ушли у посјед, немају одобрење да га могу откупити.
Из Удружења апелују на власти у Српској, посебно на Министарство за избјеглице и расељена лица да се више укључе у рјешавање овог проблема. Из овог министарства истичу да су путем комисије која је наставила посао некадашњег ЦРПЦ-а настојали да учине све како би се питање ријешило. Међутим, комисија је 2009. престала да ради, а и нови покушај формирања прије четири године није успио.
Драго Вулета, помоћник министра за избјеглице и расељена лица Републике Српске, каже да је у вези с овим проблемом настао вакуум и да недостатак правног корака оставља ова лица ускраћена да остваре своје право, ако не код Суда БиХ, онда код суда у Стразбуру. Каже да је ријеч о 260 до 300 таквих станова који су у статусу неријешених.
Одговоре на питања о поврату војних станова из федералне владе нисмо добили, као што их не добијају ни чланови Удружења војних пензионера Српске којима опструкције ФБиХ не дозвољавају да исцрпе све домаће правне лијекове што је предуслов за Стразбур. А и до Стразбура је тешко стићи, с обзиром на то да је ријеч углавном о подстанарима у трећем животном добу који су принуђени да од пензије плаћају и тужбе и адвокате.

Чланак АГОНИЈА: Више од 200 официра бивше ЈНА чека да им ФБиХ врати станове се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Миљевићима у Источном Сарајеву обиљежава се 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици.

Ове године годишњица се не обиљежава у Сарајеву у Федерацији због понашања кантоналних и федералних власти које нису гарантовале безбједност учесника.

У Храму Светог великомученика Георгија служен је парастос, а након тога су положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу.

Данас је још једном поручено да злочин у Добровољачкој не смије бити заборављен.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни сарајевски криминалци.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Чланак МИЉЕВИЋИ: Служен парастос и положени вијенци за страдале у Добровољачкој се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Навршава се 25 година од масакра у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су у нападу на ЈНА убијена 42, а рањена 73 војника и официра различитих националности. За злочин нико није одговарао. Не могу да прихватим да се то ставља под тепих као сметња политичким односима, живимо у болу, каже у потресној исповести за Спутњик генерал Душан Ковачевић.

Саговорник Спутњика био је десна рука генерала Милутина Кукањца, команданта Треће армије, и директан учесник преговора о извлачењу војске из Сарајева. Правосудне институције БиХ нису учиниле ништа на процесирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко побио њихове синове и мужеве. Генерал Душан Ковачевић сматра да има довољно непобитних доказа о овом злочину.

Шта је уопште био повод за напад на колону ЈНА? Ви сте један од ретких који тврди да се Алија Изетбеговић заправо залагао за мирно решење кризе у Босни и Херцеговини, тешко је у то поверовати после свега што се десило касније.

— ЈНА је била 50 година у Босни, а муслиманска страна је упорно тврдила, као и сада, да смо били агресори, као да смо дошли са друге планете. Било је више повода за тај напад, пре свега, муслиманско руководство под палицом Ејупа Ганића по сваку цену је хтело да дође до рата, јер су проценили да једино тако могу да добију суверену државу, која ће бити уређена као исламска држава. Алија Изетбеговић потписао је други Кутиљеров мировни план, који су сви потписали. Изетбеговић је био за то, али је био под притиском америчког амбасадора у Београду Ворена Цимермана, под притиском Енглеске и Ганића који је био представник те радикалне стране која је тражила да се Алија ликвидира, јер је био непоуздан. Знао је да би то изазвало рат. По доласку из Лисабона Алију нико од њих није сачекао на аеродрому. Имао сам приступ обавештајно-безбедносним информацијама. Генерал Благоје Аџић је лично звао из Београда и рекао, спасите, заштитите Изетбеговића, биће катастрофа. Привели смо га, заштитили, објаснили о чему се ради, Алија је био неповерљив. Истовремено је кренуо напад на команду друге војне области са свих страна, ту су изгинули људи. Није могао ништа да уради, али је био вољан. Следећег дана, тог 3. маја, рекао је да ће својим присуством гарантовати безбедност колоне при изласку војске из града на територију Лукавице са које смо слободно могли да одемо, али колона је нападнута.

У Добровољачкој сте били у возилу санитета у коме је погинуло неколико људи, између осталих доктор Будимир Радуловић, отац српског политичара Саше Радуловића. Ви сте донели кључну одлуку да то возило настави даље, тако сте спасли животе. Како је то изгледало?

— Случајно сам био поред тог возила, био сам претпостављени доктору Радуловићу, он ми је рекао: Шефе, уђите у санитет. Кренули смо, на мосту Дрвенија колона је заустављена, нападнути смо са свих страна, уперили су нам цеви пушака у главе, припадници Патриотске лиге, Зелених беретки, али углавном су ту били цивили који су отимали оружје и пуцали у припаднике ЈНА. Скидали су им униформе. На нас је отворена ватра из „калашњикова“, рафал је закачио пуковника Миру Сокића, који је по националности био Хрват. Разнео му је главу, крв и мозак били су свуда, и по мом лицу и телу. Ту је рањен и пуковник Мићо Пантелић. Тражили су да изађемо из возила, ја нисам дозволио. Псовали су, говорили да смо србо-четници, да је Босна муслиманска, да не може бити српска и хришћанска. Поново се чуо рафал, у кабини возила, убијен је доктор Радуловић. Нека сила, божје привиђење, дала ми је снагу да се одупрем свим тим нападачима и наредим да кренемо према војној болници. Кренули смо, на нас је отворена ватра на једној раскрсници из џамије и оближње књижаре. Настао је хаос, метком у чело погођена је грађанка на служби у ЈНА Нурмела Шуко. Ја сам рањен у раме. Војник Драган Ковачевић рањен је са седам метака, спасао га је заштитни прслук, који сам му дао. Нисам му дао да га скине, то му је спасло живот, али и мени, јер би ти меци прошли кроз њега и убили и мене.

Разговарала сам са вашом ћерком која ми је рекла кроз коју голготу су она и мајка пролазиле док сте ви били у болници, а оне у стану у Сарајеву. То, нажалост, није само судбина ваше породице, у Сарајеву се десила велика трагедија, али се заборавља да су у њему живели и Срби.

— То је још једно питање које се пред судовима прећуткује, и никада се о томе на било ком нивоу не разговара. У Сарајеву је било више од 150.000 Срба, сад их има врло мало. Ја сам учесник, гледао сам те муке, та страдања, стравично шта се радило. Као кад су фашисти купили Јевреје, затварали их, млатили, силовали, убијали. Нема никакве разлике између онога што сам гледао у филмовима и што сам доживљавао, видео у Сарајеву. Моја породица, ћерка и жена, доживеле су то. Свакодневно су упадали у стан, односили ствари, пљачкали по кући. Претили су да ће их одвести у логор или у јавну кућу. Мојој жени су говорили да сам четник и да на то имају право, да имају наређење да од њих раде шта хоће, па чак и да их одведу на стрељање. Показивали су папир по коме имају одобрење. То је било страшно, обе су вриштале, замислите како мајка кука за својим дететом од 16 година кога воде у јавну кућу. Срећа је била па је било људи, једна комшиница, муслиманка, то је спречила. Управо захваљујући њој успели смо тек 9. августа да изађемо из Сарајева на сигурну територију.

Говорило се прошле године у Бањалуци да би 3. мај могао бити проглашен даном обележавања страдања свих Срба сарајевско-романијске регије, али да би претходно Бошњаке требало на то припремити, јер је реч о осетљивом питању. Шта ви мислите о томе?

— Говорим у своје и у име људи који мисле као ја, који су страдалници, носимо једно разочарење, непријатно сазнање да политика избегава да се о том питању разговара. Како је могуће да српска страна и Република Српска и Србија не траже да се настави истрага о злочину у Добровољачкој. За овај злочин постоје чврсти, непобитни докази иза којих стоје све међународне организације. Политичари су ми рекли да чине колико могу, одговорио сам председнику Владе да то није довољно. Како је могуће да се за свако убиство једног човека, муслимана и Хрвата, суди на свим могућим судовима, а за оно што су урадили Србима, али и припадницима ЈНА који су били Хрвати и муслимани, ама баш нигде? То је страшно, то је недопустиво, не могу да прихватим да се то ставља под тепих као сметња политичким односима. Помирења има само онда кад се рашчисти прошлост. Сви политичари кажу, пустимо прошлост, гледајмо будућност. Онај ко то каже је преварант, јер неће да каже у коју то будућност сви Срби треба да иду. Нама се у сто година понавља апсолутно иста прошлост. Наша будућност је прошлост, страдање, нестајање, злочини на правди бога, само зато што смо Срби, православци и желимо и да будемо своји на своме, а никада не желимо другоме зло.

Чланак ГЕНЕРАЛ КОВАЧЕВИЋ НА ГОДИШЊИЦУ ЗЛОЧИНА У ДОБРОВОЉАЧКОЈ: Гледао сам како мојим војницима разносе главе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Српска ове године у федералном Сарајеву неће обиљежавати 25 година од страдања Срба и војника ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици јер не жели да српски народ буде додатно понижен.
Додик је рекао да је важно да се нико не излаже опасности од поновног страдања у Сарајеву, те да не треба дозволити да прислужене свијеће и положено цвијеће опет заврше у контејнерима.То је додатно понижење и зашто бисмо се ми томе излагали?

То говори о другој страни у БиХ, не о нама. Ја сам одавно увјерен да од БиХ нема ништа када на овај начин не може да истрпи и прихвати помирење“, истакао је Додик и навео да би било потребно да свако одаје пошту својим страдалим сународницима и да се то поштује, а не омаловажава, као што се раније могло видјети.Он је нагласио да ће Српска помен страдалим Србима давати тамо гдје може.

Навео да је случај „Добровољачка улица“ несумњив ратни злочин, који показује да политички договор о напуштању војника ЈНА Сарајева није био поштован.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни криминалци сарајевског подземља.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.

Чланак ДОДИК: „Добровољачка улица“ несумњив ратни злочин се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да Српска ове године у федералном Сарајеву неће обиљежавати 25 година од страдања Срба и војника ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици јер не жели да српски народ буде додатно понижен.

Додик је новинарима у Градишци рекао да је важно да се нико не излаже опасности од поновног страдања у Сарајеву, те да не треба дозволити да прислужене свијеће и положено цвијеће опет заврше у контејнерима.

„То је додатно понижење и зашто бисмо се ми томе излагали? То говори о другој страни у БиХ, не о нама. Ја сам одавно увјерен да од БиХ нема ништа када на овај начин не може да истрпи и прихвати помирење“, истакао је Додик и навео да би било потребно да свако одаје пошту својим страдалим сународницима и да се то поштује, а не омаловажава, као што се раније могло видјети.

Он је нагласио да ће Српска помен страдалим Србима давати тамо гдје може.

„Како ћемо наредних година, видјећемо“, поручио је Додик.

Он је навео да је случај „Добровољачка улица“ несумњив ратни злочин, који показује да политички договор о напуштању војника ЈНА Сарајева није био поштован.

Додик је рекао да је војска због тога била нападнута, те да је тај злочин био организован.

„Ако не можете отићи у Добровољачку, а они сматрају да могу доћи у Српску… Нека долазе, свугдје гдје су страдали ми ћемо обезбиједити услове да обиљежавају своје страдање“, каже Додик.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни криминалци сарајевског подземља.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик данас је у Градишци положио вијенац на спомен-плочу погинулим Србима из Западне Славоније поводом обиљежавања 22 године од њиховог страдања у акцији хрватских оружаних снага „Бљесак“ у којој је убијено или нестало 283 Срба

Чланак ДОДИК О ДОБРОВОЉАЧКОЈ: Не желимо да српски народ буде додатно понижен се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра недопустивим игнорантско понашање федералних и кантоналних власти у Сарајеву према страдању припадника ЈНА у Добровољачкој улици почетком маја 1992. године, нагласивши да је још поразнија чињеница да овај подмукли злочин никада није добио судски епилог, а породице жртава бар моралну сатисфакцију.

„То наравно говори о Босни. Добровољачка улица није важна само у том смислу да ли можемо или не можемо отићи на мјесто злочина и одати почаст невиним жртвама, јер је много поразнија чињеница да тај злочин никада није процесуиран што говори о односу федералних органа власти, али и о самој БиХ, као и правосуђу БиХ које је у функцији стереотипа који је раније пласиран“, изјавио је Додик Срни поводом обиљежавања 25 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Немогуће је, каже он, да још није било одговорности у прошлости и очито неће је ни бити, имајући у виду овакав систем одговорности у БиХ.

„То, наравно, креира и несигурну ситуацију у Добровољачкој улици. За разлику од Федерације БиХ, гдје је Србима мало тога доступно, Бошњаци несметано обиљежавају страдање својих сународника у Републици Српској“, констатовао је предсједник Републике.

Он је рекао да се мора наћи рјешење како да се на адекватан начин на јавној сцени презентује злочин у Добровољачкој онако како се он и догодио 2. и 3. маја 1992. године.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени предратни криминалци и силеџије сарајевског подземља.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.

Чланак ДОДИК О ДОБРОВОЉАЧКОЈ: Правосуђе у функцији стереотипа, а не правде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, varusteleka.com

Фински сајт „Варустелека“, на ком се продаје војна опрема и гардероба, као и она за боравак у природи, објавила је бизаран оглас у ком нуди „ЈНА геноцидну јакну“, која „највероватније потиче из српских залиха“.

„Старе југословенске маслинасте јакне носили су сви учесници балканског рата деведесетих. Највероватније потичу из српских залиха“, пише у опису производа.

„Кориштене су, али су очувале облик. Нема трагова крви нити издеротина. На неким недостају дугмићи“, пише на овом сајту.

Јакне су распродате и то по цени од 19,99 евра по комаду.

Чланак ФИНСКА: Сајт понудио „геноцидне јакне“ из „српских залиха“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА јутрос је у Великом парку у Сарајеву положила вијенац и одала дужну пошту осморици убијених припадника резервног састава бивше ЈНА из групе „Транспортер“.

Ово је први пут да су породице убијених након 25 година од злочина положиле вијенац и одале пошту својим најмилијим на мјесту гдје су страдали.

Предсједник Организационог одбора Мирјана Цабо рекла је новинарима да је на данашњи дан 22. априла 1992. године заробљено осам припадника резервног састава бивше ЈНА и да им се од тада губи сваки траг.

„Од њих осам пронађена су два тијела – Недељка Вујичића и Зорана Марковића, док се за осталих шест још трага и о њиховој судбини се не зна ништа“, нагласила је Цабо.

Она је истакла да, с обзиром да су сви заробљени у истом тренутку, од власти Федерације БиХ очекује да дају одговоре и за судбину осталих шест, како би били идентификовани и сахрањени.

Начелник Одјељења за рад на терену у процесу тражење несталих лица при Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Горан Крчмар сматра да се тијела шест несталих резервиста налазе у Високом гдје су идентификована тијела Вујичића и Марковића.

„Ове године врши се ревизија свих НН тијела у Високом, али још није идентификовано шест тијела из групе `Транспортер`. Бојим се да неће бити ријешена судбина тих људи“, истакао је Крчмар.

Он сматра да овај случај може бити ријешен ако постоји воља и да одговор постоји у Тужилаштву БиХ.

„Овај злочин десио се у центру града, имамо жртве, имамо извршиоце и само се тражи одговор гдје су тијела. Овај злочин и те како може бити ријешен само је потребна спремност власти. Првенствено мислим на Тужилаштво БиХ и Институт за нестала лица БиХ“, појаснио је Крчмар.

Невенка Ђокановић, супруга убијеног Стевана Ђокановића, која је дошла са кћерком Сањом и сином Сашом, оптужила је бившег министра одбране Јерку Доку да је прије 25 година слагао да су сви заробљени пуштени кућама.

„До нас су ових година стизале разне информације – да су пуштени кући, да су убијени овдје у Великом парку и да су њихова тијела одвезена на Дариву и запаљена у тунелу, да су у логору Виктор Бубањ, да су пребачени у иностранство, да су запаљени на сметљишту“, навела је Ђокановићева.

Она је истакла да се породице убијених не надају правди знајући, како је рекла, какво је Тужилаштво и правда у БиХ. Ђокановићева очекује да ће одбговорни, ипак, бити осуђени.

„Правда неће бити задовољена ако ће добити доживотну затворску казну или 20, 30 година док нам не нађу тијела да их сахранимо по српском обичају“, нагласила је Ђокановићева.

Стака Вукмановић, супруга Миладина Вукмановића, рекла је да правда неће бити задовољена док Тужилаштво БиХ не уради оно што треба да уради, а то је да казни починиоце.

„Мислим да су на овом мјесту гдје је постављен вијенац стријељани са леђима уза зид. У мају смо добили допис од Доке и Хасана Ефендића у којем је стајало да су приведени, испитани и пуштени кући. Добијали смо информације да су убијени и сахрањени овдје у Великом парку гдје је био јавни ве-це, да су измјештени на `Зетру`, са `Зетре` на Дариву у тунел гдје су спаљени“, навела је Вукмановићева.

Она је истакла да је видјела тијело идентификованог Вујичића и да се на њему видјело да је горјело.

„Дај Боже да икада од њих ишта нађемо да их достојанствено сахранимо по српском обичају. То бих највише жељела“, рекла је Вукмановићева.

Вујичићева сестра Зорица Елез наводи да је породици испоручено 85 одсто скелета убијеног Недељка, да је према налазима патолога глава разнесена експлозивном направом, те да су били видљиви трагови паљења.

„Обратила би се Суду БиХ. Ако ико у том суду ради свој посао онако како треба, да овај случај једном заврши да стави тачку на ову причу. Моји су родитељи помрли. Брат није имао породицу. Бојим се да ћу и ја отићи, а да се права истина не сазна до краја“, рекла је Елезова.

За само сат времена живот је изгубило осам припадника бивше ЈНА, који су најприје заробљени на Аеродромском насељу, а потом звјерски ликвидирани у Великом парку у Сарајеву, због чега је тај датум озваничен као Дан несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије.

Ријеч је о Миливоју Лаловићу, Ђорђу Бјелици, Зорану Марковићу, Драгомиру Ђерићу, Стевану Ђокановићу, Влајку Голубовићу, Недељку Вујичићу и Миладину Вукмановићу.

Пред Судом БиХ 11. маја требало би да буде настављен процес у предмету „Велики парк“, у којем су четири лица оптужена за ратне злочине против ратних заробљеника почињене 1992. године у Сарајеву.

Оптужница у овом предмету терети бившег команданта Специјалне јединице МУП-а такозване БиХ Драгана Викића, бившег министра унутрашњих послова такозване БиХ Јусуфа Пушину, те Нермина Узуновића и Младена Човчића.

Чланак ЧЕТВРТ ВИЈЕКА ОД ЗЛОЧИНА: Први пут положени вијенци у Великом парку у Сарајеву се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Саслушањем нових сведока у петак ће у Суду БиХ бити настављено суђење Азри Башић оптуженој да је као припадник Хрватског већа одбране у просторијама Дома ЈНА у Дервенти, и на подручју села Поље учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима.

На рочишту одржаном 24. марта, сведок Тужилаштва БиХ Слободан Јовић изнео је стравичне детаље о злостављању српских цивила у Дому ЈНА које су починили припадници Хрватског већа одбране (ХВО), регуларне хрватске војске (ХОС) и Територијалне одбране (ТО), међу којима се посебно истицала Азра Башић.

Јовић је, између осталог, рекао да је Башићева по доласку у Дом, почела ударати све редом. Прво је ударила Радојицу Гарића, па Неђу Благојевића, којег су војници бацили кроз прозор, док је њему наредила да клекне и онда га узјахала.

– Морао сам је четвороношке по стаклу носити на леђима дуж сале и назад. Сав сам био крвав – рекао је Јовић.

Сведок је навео да је Благоја Ђураш, који је испребијан лежао на поду, упитао има ли ико с ким се може преговарати, на шта му је Азра рекла: „Сад ћеш преговарати“, те је клекла изнад њега, извадила нож и „потекла је крв“.

– Поред ње је стајао један војник ХОС-а. Благоја је кркљао, а ја сам погледао у његовом правцу. Азра се окренула и питала ме „Шта ти бели гледаш?“, након чега ме ударила ногом у главу и избила ми 10 зуба. Она је, иначе, имала неки тврд предмет којим је све ударала у главу, а страшно је ударала – испричао је Јовић.

Он је додао да су сви, након што су „већ били сломљени“, морали јести со коју им је у уста стављао војник ХВО-а, те потврдио да је Азра двојицу затвореника „поново крстила“ урезавши им ножем крст на глави и леђима.

Сведок Лука Патковић је, такође, потврдио да је, по довођењу заробљених српских цивила из насеља Чардак у Дом ЈНА у Дервенти, одмах почело њихово злостављање, те да су их тукли војници ХВО-а, ХОС-а и припадници ТО, уз коментар „да то није ништа шта ће се десити када дође Азра“.

– Дошла је згодна млађа, црна жена у униформи. Ударила ме неким тврдим предметом у главу, а ногом у гениталије, тако да сам од ударца клекнуо. Свима нам је псовала четничку мајку и претила да ће нас „осунетити“. Милу је клештима пресекла уво. Мене су везали шпагом, узјахао ме Дејан звани Нишлија и морао сам да га носим на леђима два круга дуж сале. Када сам правио други круг, у једном моменту видео сам Ђураша који је лежао на поду и кркљао. Касније сам чуо да га је Азра заклала – испричао је Патковић.

Бранилац Азре Башић предочила је Суду пет ранијих исказа овог сведока где је навео да су и Азра и војник ХОС-а, који је стајао поред ње, имали ножеве, те да је војник Ђурашу пресекао врат, након чега су затворенике терали да лижу крв са пода.

Патковић је објаснио да су му колеге са којим је био затворен, након размене рекли, да је војник убио Ђураша и да је он, на основу њихове приче, дао такве изјаве.

Чланак ПОТРЕСНА СВЕДОЧЕЊА О ЖЕНИ МОНСТРУМУ: „Србе клала, вадила им зубе, секла уши, урезивала крстове…“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, dorh.hr

Хрватска полиција ухапсила је на граничном прелазу Карасовићи пензионисаног капетана бојног брода бивше ЈНА Чедомира Боројевића због сумње да је „наредио артиљеријски напад на Шибеник у септембру 1991. године“.

Боројевић је ухапшен 16. марта на међународном граничном прелазу Карасовићи између Хрватске и Црне Горе, након чега је спроведен у сплитски затвор Билице.

Тужилаштво је тражило одређивање једномјесечног истражног затвора Боројевићу због опасности од бјекства, међутим истражни судија сплитског Жупанијског суда Давор Свалина пристао је на захтјев обране да се истражни затвор замијени кауцијом, преносе хрватски медији.

Тужилаштво је најавило жалбу на ту одлуку коју ће предати сплитском Жупанијском суду.

До рјешавања жалбе или евентуалне уплате кауције Боројевић ће остати у истражном затвору.

Не откривајући идентитет осумњиченог, иначе држављанина Црне Горе и Хрватске, Државно тужилаштво је саопштило да Боројевића сумњичи за кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, а да је рјешење о спровођењу истраге донијело Жупанијско државно тужилаштво у Сплиту.

Чланак ХРВАТСКА: Ухапшен пензионисани капетан ЈНА Чедомир Боројевић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Жупанијски суд у Ријеци осудио је бившег резервисту ЈНА Милорада Божића у одсуству на 20 година затвора због, како је наведено, убиства тројице цивила и петорице хрватских полицајаца у Доњем Храстовцу код Хрватске Костајнице у септембру 1991. године.

Другооптужени у овом случају Цвијо Баждар ослобођен је оптужби јер га нико од свједока није доводио у везу са овим убиствима, преносе хрватски медији.

Предсједник Судског вијећа Јесенка Ковачић навела је да је током поступка „утврђено да је Божић, заједно са данас покојним Живком Лончаром, по наређењу њиховог тадашњег команданта јединице резервног састава ЈНА Нике Боројевића, укрцао у камион тројицу цивила и петорицу припадника МУП-а Хрватске. Одвезли су их потом на локацију Чеде Симића бара, гдје су их убили из ватреног оружја“, навела је Ковачић.

У образложењу пресуде, Ковачић је рекла да је у својој одбрани изнесеној пред правосудним органима у Србији, Божић потврдио све наводе оптужнице и да је „једино тврдио да он није пуцао, већ да је то учинио само Живко Лончар“.

„Међутим, према тврдњама свједока, обојица су пуцала и сам Божић се хвалио да је убијао па је Судско вијеће утврдило да је крив“, навела је Ковачић.

Хрватски медији наводе да су и Божић и Баждар недоступни хрватском правосуђу и да се највјероватније налазе у Србији, чији су држављани.

Чланак РИЈЕКА: Бивши резервиста ЈНА осуђен у одсуству на 20 година затвора се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Влада Србије одлучила је данас да народном хероју, мајору ЈНА Милану Тепићу буде подигнут споменик у Београду, у општини Савски венац.

Споменик ће бити подигнут на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије поводом обиљежавања 26 година од погибије мајора Тепића, имајући у виду његов неустрашиви подвиг када је током рата у Хрватској дигао у ваздух војно складиште и жртвовао властити живот да оружје не би доспјело у руке непријатељу.

Средства за изградњу и постављање споменика обезбиједило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, саопштено је из овог министарства.

Министарство ће спровести одговарајући поступак јавне набавке идејног рјешења, односно услуге израде предметне скулптуре, у складу са одредбама Закона о јавним набавкама.

Датум погибије мајора Тепића од ове године уврштен је у календар Државног програма обиљежавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије и обиљежаваће се сваког 29. септембра код споменика Милану Тепићу.

Милан Тепић рођен је 1957. године у мјесту Комленац, код Козарске Дубице.
Он је 29. септембра 1991. године погинуо у Беденику код Нове Раче, не желећи да непријатељу препусти оружје којим би убијао његове војнике.

Мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе, а ово дјело су многи упоредили са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића током Битке на Чегру код Ниша 1809. године.

Предсједништво СФР Југославије је 19. новембра 1991. године Орденом народног хероја Југославије постхумно одликовало мајора Милана Тепића за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару и прогласило га народним херојем Југославије.

Чланак ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЈУНАЧКЕ ПОГИБИЈЕ: Народном хероју Милану Тепићу биће подигнут споменик у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Генерал бивше ЈНА Владимир Трифуновић преминуо је у 79. години на Војномедицинској академији у Београду.

Трифуновић је 22. септембра 1991. године предао касарну у Вараждину у Хрватској са великом количином наоружања, међу којим су били и тенкови, како би спасао 280 војника и официра, док су му жена и деца били таоци.

Трифуновић је тврдио да је подређенима издао задатак да онеспособе технику и борбена средства и да непријатељу нису оставили готово ништа.

У Београду је осуђен за издају, да би га после снажног притиска јавности тадашњи председник СРЈ Зоран Лилић аболирао 1997. године. Врховни суд Србије је 2010. године укинуо пресуду против њега и групе његових официра.

У Хрватској се против њега водио поновљени поступак због оптужби за ратне злочине. Окружни суд у Вараждину га је 1993. године правоснажно осудио за ратни злочин на вараждинском подручју, али је жупанијски суд у Вараждину на његов захтев 2013. одлучио да обнови поступак. И Словенија га је сумњичила за ратни злочин по командној одговорности, због убиста једног словеначког територијалца.

Објавио је три књиге о свом случају „Моја борба за истину“, „Буђење савести – у борби за истину и правну државу“ и „Нећу милост“. Трифуновић је рођен је 1938. године у Приједору у Босни и Херцеговини.

Узрок смрти, као и датум и време сахране у Босни и Херцеговини биће накнадно саопштени.

Чланак ЗА СРБЕ „ИЗДАЈНИК“, ЗА ХРВАТЕ „ЗЛОЧИНАЦ“: Умро генерал бивше ЈНА Владимир Трифуновић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У законском року од осам дана, Суд БиХ изјасниће се о оптужиници у предмету „Велики парк“ коју је јуче поднијело Тужилаштво БиХ.

Због злочина над осам војника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву, оптужена су двојица ратних званичника МУП-а тзв. РБиХ Драган Викић и Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. До сада су идентификовани посмртни остаци, и то дјелимични, само двојице војника ЈНА, а за осталим се и даље трага.

Подизање оптужнице за злочин у Великом парку са закашњем од двије деценије доказ је да је бх. правосуђе у функцији заштите Бошњака, изјавио је у Источном Сарајеву, предсједник Српске Милорад Додик. Ни други у Српској нису претјерано оптимисти да ће ова оптужница допринијети утврђивању истине и кажњавању криваца.

Упркос подигнутој оптужници за злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву, српски народ нема повјерење у Тужилаштво и Суд БиХ, јер су те институције од настанка радиле на штету Срба – поручио је предсједник Српске.

– Покушава се провести фарса, као са Насером Орићем, тако и са овим. Те институције су овдје да оправдају злочинце Бошњаке, муслимане – каже Додик.

Није само истрага неразумно дуга трајала, већ је Тужилаштво БиХ оптужницом обухватило само четири лица одговорна за злочин над припадницима ЈНА у Великом парку. Наредбодавци и убице ратних заробљеника, у то вријеме легитимне војне силе на тлу БиХ, не препознају се у оптужници бх. тужилаштва.

Милорад Којић, директор Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, сматра да се ова оптужница фокусира на командну одговорност и на прикривање злочина.

– Понављам, она треба да буде проширена против свих лица која су учествовала – истакао је Којић.

– Охрабрује што су два високопозиционирана функционера МУП-а на оптужници, али лично сам песимиста да ће оптужница против њих бити потврђена. Страхујем да је подизање оптужице против ратних кадрова МУП-а најава неке одмазде према већем броју Срба – каже Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

Осим Драгана Викића и Јусуфа Пушине, оптужена су двојица војника Јуке Празине – Нермин Узуновић и Младен Човчић коме, како сазнајемо, то није право име. На оптужници нема Неџада Херенде, егзекутора тајне јединице „Шеве“ који се спомиње као убица, али ни његових надређених Асима Даутбашића, Бакира Алиспахића и других из самог врха тадашње РБиХ.

– Викић је изјавио да их је пустио и да су их пред Домом полиције сачекали припадници групе „Шеве“. Чуо је рафале и када је погледао кроз прозор свих осам било је на асфалту. Ко је звао те Шеве? Ко је наредио да се побију? – пита Зорица Елез, сестра убијеног војника ЈНА у Великом парку.

Супруга убијеног војника ЈНА у Великом парку, Невенка Ђокановић, рекла је да је чак и Алија Изетбеговић био упознат с тим случајем, али да ништа није расвијетљено.

Мада драстично закашњела оптужница за злочин у Великом парку, као и данашња против тројице припадника тзв. Армије РБиХ оптужених за силовање Српкиња у ратном Сарајеву, наводе на закључак да се полако мијења стеротип према коме су само Срби одговорни за ратна разарања током 90-тих.

Чланак У САРАЈЕВУ НИШТА НОВО: Оптужнице против Викића и Пушине – фарса, ако нема наредбодаваца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Официр бивше ЈНА, капетан бојног брода Павле Пантић /77/, осуђен је пред судом у Сплиту на шест година затвора због наводних злочина над цивилима у Сплиту и околини током 1991. године, рекао је Срни директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Штрбац је подсјетио да је Пантића тачно прије годину дана ухапсила црногорска полиција на граничном прелазу док се враћао из Београда у Сутоморе, гдје је живио посљедње 22 године.

„Након спроведеног екстрадиционог поступка, 20. априла Црна Гора га је изручила Хрватској. По брзини којом је изручен, није се ни противио екстрадицији, јер је био увјерен да је невин и да ће га ослободити“, рекао је Штрбац.

Пантићу се, напомиње Штрбац, са још 31 припадником ЈНА пред судом у Сплиту први пут судило 1994. године према оптужници која им на терет ставља смрт пет и рањавање 20 цивила, те причињавање штете на цивилним, стамбеним и привредним објектима у износу од 32 милиона тадашњих њемачких марака.

Сви су били осуђени тада на казне затвора од седам до 15 година, а Пантић је у одсуству осуђен на осам година затвора.

Међутим, Врховни суд је пресуду Пантићу укинуо и вратио случај на поновљено суђење до којег је дошло тек послије толико година и послије Пантићевог хапшења и изручења Хрватској.

Штрбац подсјећа и да је у јуну ове године „процурила“ вијест у неким хрватским медијима да је Пантићу хрватско тужилаштво понудило да призна кривицу за казну мању од минимума, односно мање од пет година и да је може издржавати у Србији, гдје му живи кћерка.

„Пантић, који је држављанин Србије, према ријечима његовог адвоката, одбио јр понуду да служи четири године затвора, јер се сматра потпуно невиним.
Његово увјерење се посебно учврстило након што је проучио сву документацију из судског списа која му је достављена у сплитски затвор“, напомиње Штрбац.

Пантића конкретно терете да је као припадник „окупаторско српско-црногорске војске, такозване ЈНА, на дужности замјеника команданта ратне луке Лора у периоду од септембра 1991. до јануара 1992. године наређивао отварање ватре по Сплиту и околини“.

Штрбац је навео да је у вријеме док је ЈНА била у луци Лора Хрватска још била у саставу Југославије, тако да ЈНА као регуларна војска никако није могла бити окупаторска, јер се на том подручју налазила још од 1994. године.

Он подсјећа да је послије одласка ЈНА из Лоре, то је постао један од најмонструознијих логора кроз који је прошло више од 1.000 заточеника, од којих је најмање 70 ликвидирано.

Штрбац је поздравио одлуку Пантића да не прихвати „дарежљивост“ хрватског тужилаштва и да одбије нагодбу, ако се узме у обзир његова поодмакла животна доб и нарушено здравље, а из искуства је познато да такве понуде одбијају само они који се сматрају невиним и који су, бранећи своју невиност, спремни да бране и част војске којој су припадали.

„Ако су му у јуну нудили четири године, сада су му за казну дали двије године више“, рекао је Штрбац.

Он је напоменуо да је ово првостепена пресуда на коју се Пантић може жалити и додао да вјерује да је Пантић добро проучио тај предмет и да ће у неком поновљеном суђењу добити мању казну или бити ослобођен.

Штрбац је додао да Пантић дијели ћелију са Капетаном Драганом, генералом Бориславом Ђукићем и Младеном Граовцем.

Чланак ШТРБАЦ: Пантић осуђен у Сплиту на шест година затвора се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Драгана Викића, Јусуфа Пушине, Нермина Узуновића и Младен Човчића званог Рогатица због злочина над заробљеним војницима ЈНА у Великом парку у Сарајеву.

Оптyжница се односи на заробљавање, убиство и скривање тијела 8 припадника ЈНА српске националности у априлу 1992. године.

Тужилаштво их терети да су у својству команданта или припадника министарства унутрашњих послова, полицијских снага и резервног сатстава полиције у Сарајеву поступали противно одредбама женевске конвенције о заштити ратних заробљеника.

Оптужени су, како се наводи, знали о заробљавању 8 припадника ЈНА и транспортера у квару на подручју сарајевских насеља Добриња, који су након тога изведени на локалитет Великог парка у близини Дома милиције у Сарајеву, гдје су убијени из ватреног оружја, а у чему су учествовали оптужени и друге особе.

Након убиства тијела војника су скљоњена са циљем прикривања доказа. Дјелимични остаци двоје убијених су пронађени, а за осталима се трага.

Тужилаштво БиХ у овом предмету провело је дуготрајну, детаљну и темељиту истрагу у којој је саслушано више десетина свједока и прикупљена велика количина доказног материјала, а наводе оптужнице тужилаштво ће доказивати позивањем више од 80 свједока и прилагањем близу 400 доказних материјала.

Драган Викић за вријеме рата био је комадант специјалне јединице МУП-а тзв. Р БиХ, док је Јусуф Пушина обављао функцију министра унутрашњих послова.

Чланак ТУЖИЛАШТВО БИХ: Подигнута оптужница за злочин на војницима ЈНА у Сарајеву се појављује прво на ИСКРА.

Нико да каже да се господин Сеферовић мало заиграо, да је све то бубнуо у настојању да оснажи своју младу политичку странку. И што је господин Бакир Изетбеговић пре десет дана изјавио „да је референдум у Републици Српској та црвена линија која се не сме прећи”.

И шта значи „црвена линија” у контексту предстојећег референдума у РС? Војни напад на Републику Српску, или инциденти у Републици Српској? А господин Бакир је ипак службено лице, није војни „пензић” да се неодговорно размеће изјавама.

„Да се та прича доведе до краја”, рече пензионисани генерал армије БиХ Сефер Халиловић. Како да се „доведе до краја”? Да се сви Срби у БиХ или побију или протерају у Србију? Само зато што хоће да славе свој рођендан? „Коначно решење” Сефера Халиловића? И Хитлер је имао „коначно решење”. За Јевреје.

Нервозна реторика из Сарајева не може никога уплашити, посебно не Србе у Републици Српској, који добро знају потенцијале оружаних снага БиХ, па и муџахедина који су се одомаћили у неким деловима БиХ.

Оружане снаге БиХ су састављене од три нације, команде већих састава су мешовите, свака нација има само по један пук који наставља традиције, или војске Републике Српске, или ХВО-а, или армије БиХ, али и ти пукови нису сами у касарнама.

У оружаним снагама БиХ, које броје укупно 10.500 припадника, Срби, Бошњаци и Хрвати пазе на сваки корак оних других. Апсолутно је немогуће покренути неку јединицу јачу од чете без сагласности више команде.

Официри Бошњаци раде и на војном делу аеродрома у Бањалуци, истина борбени авиони „орлови” и „јастребови” одавно не лете, али и Срби официри раде у Тузли и у Сарајеву.

Систем националне помешаности посебно је изражен у генералштабу и у Министарству одбране БиХ, тако да идеје господина Сефера, па ни господина Изетбеговића, ни у теорији не могу да прођу. Да ли је могуће против Републике Српске ангажовати неке „јаране” изван службених војних структура БиХ?

„Муџосе”, који су се притајили у изолованим насељима? Можда, али редовна и резервна полиција Републике Српске има капацитете да то у корену сасече.

На изјаве из Сарајева реаговао је службени Београд. „Нећемо дозволити нестанак Републике Српске”, изјавио је премијер Вучић. „Ако било ко мисли да поновно убија Србе и баца их у јаме, а да Србија то мирно гледа, грдно се вара”, рекао је министар Стефановић. Неки су то једва дочекали да оптуже Србију како ето „звецка оружјем и некоме прети?

Не, него треба да нас поновно бацају у јаме. Никада више, кажу Јевреји.

Чланак Сеферов рат се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Восток

Капетан Драгомир Грујовић из Чачка, против кога је Словенија расписала потерницу још 1997. године због наводног ратног злочина, само је један од најмање 300 војника и официра бивше ЈНА за којима трагају бивше југословенске републике. Сви су они оптужени за ратне злочине, иако су само бранили своје касарне.

А да нису, огрешили би се о тадашњи Кривични законик СФРЈ, по ком су били дужни да „спрече предају положаја непријатељу“, и одговарали би за издају у Београду. Кад и ако Србија уђе у ЕУ, њима ће претити хапшење по скраћеном поступку на основу европског налога који се примењује у свим чланицама Уније.

Грујовић је добио позив за саслушање пред судом у Новом Месту, заказано за 13. октобар. Како каже за „Новости“, неће отићи:

– Не напуштам Србију одавно, јер је на снази потерница и могу да ме ухапсе. По том питању најгори су Црногорци и Босанци – каже Грујовић.

Управо због бојазни да би могао да буде изручен због злочина који није починио, он је пре десетак дана, преко Амбасаде Руске Федерације у Београду, тражио руско држављанство и још чека одговор.

Оптужница против њега подигнута је 1994, а тужилаштво у Новом Месту први пут му је уручило тек у мају 2015. Терете га да је у време сукоба ТО Словеније и ЈНА „застрашивао цивиле“ као заповедник ратног складишта ЈНА са 7,2 милиона литара горива у Пушчави код Мокронога, претећи да ће складиште дићи у ваздух. Терете га и да је пуцао из пиштоља на заповедника складишта, Словенца Бранимира Фурлана, који је складиште хтео да преда и који је такође пуцао на Грујовића.

У складишту, из којег су побегли војници Словенци и Албанци, остали су Грујовић, водник Дејан Ковачевић, Хрват и каснији Грујовићев кум, и још 33 редова. Ова посада је, претећи Словенцима да ће, ако буду нападнути, дићи у ваздух резервоаре с нафтом, четири пуне недеље чувала и до примирја сачувала сву имовину, наоружање и војнике. Само један је био рањен.

– Жао ми је што ме нико из државе није позвао и понудио подршку. За разлику од Словенаца, који чувају своје ветеране, наша земља о нама не брине – каже Грујовић.

Највише бивших припадника ЈНА гони Хрватска. Од 3.600 људи које су у почетку процесуирали за ратне злочине, број је „пао“ на 1.577, док је осталима дело преквалификовано у оружану побуну и амнестирани су. Од преосталих, бар 300 су војници и старешине некадашње заједничке војске.

– Само на једној оптужници за „Лору“, која је пре него што је постала затвор, била ратна лука, налази се 37 имена. На оптужници за Задар и задарски аеродром их је двадесетак, а за бјеловарску касарну 25… Хрвати гоне све команданте и помоћнике команданата касарни који су се бранили када су били нападнути – каже Саво Штрбац из организације „Веритас“.

По хрватским потерницама већ је ухапшено 160 Срба у свету, од чега су 54 изручена Загребу и против двадесетак је обустављен поступак будући да им је дело преиначено у оружану побуну. По европском налогу за хапшење откад је Хрватска постала чланица ЕУ ухапшено је десетак Срба, на Малти, у Француској, у Британији тројица чекају екстрадицију.

– Са Капетаном Драганом је у ћелији капетан Павле Пантић, капетан бојног брода и некадашњи командант касаране „Лора“. Он је ухваћен приликом уласка из Србије у Црну Гору, а Хрвати га терете да се наводно из „Лоре“ пуцало по Сплиту. Молили су га да призна кривицу, а да ће му заузврат дати „само четири године“, па ће убрзо моћи назад у Србију, кћерки инвалиду. И сам тешко болестан, одбио је – каже Штрбац.

У истој ћелији је и генерал Борислав Ђукић, кога је лане такође изручила Црна Гора. Његово име налази се на две групне оптужнице – за рушење бране на Перучи и злочине против цивила у северној Далмацији. У Словенији је, осим Грујовића, кривично гоњен и Тихомир Савић, који је пред мариборским судом оптужен да је као командир минобацачког вода 1991. наложио гранатирање цивилних објеката, али је поступак против њега обустављен.

ОПРАВДАЊЕ ЗА СЕЦЕСИЈУ

Словенци и Хрвати још гоне припаднике ЈНА иако су и сами чинили злочине током ратних сукоба – подсећа пензионисани генерал Видоје Пантелић из Клуба генерала и адмирала.

– У Словенији, која хоће да суди Грујовићу, нико није одговарао за убиства младих војника ЈНА. Оптужницама и потерницама за наводне злочине Хрватска и Словенија заправо доказују оправданост једностране сецесије – наводи Пантелић и истиче да би решавање проблема које имају бивши официри у ЕУ требало да постане прворазредни задатак за наш државни врх.

Чланак А ОНИ СУ САМО БРАНИЛИ СВОЈЕ КАСАРНЕ, ПОСТУПАЛИ ПО ВОЈНИЧКОЈ ЗАКЛЕТВИ: Словенци суде официрима ЈНА се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Хрватска агенциjа Хина, „према неслужбеним информациjама из медиjских кругова“, обjавила jе да jе хрватски шпиjун коjег су оперативци српске Безбедносно-информативне агенциjе (БИA) ухапсили данас у Београду наводно пензионисани официр бивше JНA и jедан од некадашњих заповедника Воjске Републике Српске Kраjине.

Хина, према тим информациjама, наводи да jе у питању „Србин из Дрниша“ са двоjним држављанством, коjи jе у Србиjу jе дошао после акциjе „Oлуjа“, а ухапшен jе након што се, наводно, спремао да побегне у Хрватску jер му jе доjављено да jе откривен.

Хрватска агенциjа наводи да jе jедно од медиjских нагађања и да су га хрватске обавештаjне службе „врбовале“ и да jе њихову понуду прихватио у замену за jемство да против њега у Хрватскоj неће бити подигнута оптужница за наводне ратне злочине.

Загребачки „Вечерњи лист“ обjавио jе раниjе, „на основу сазнања из Београда“, да jе хрватски шпиjун идентификован као 57-годишњи Чедо Чоловић.

Хрватски дневник тврди да jе ухапшени оптужен jе да jе „годинама Загребу преносио податке из Београда и да су због њега наjмање деветорица Срба оптужена за ратне злочине“, као и да jе „ухапшен jдок jе бежао у Хрватску“.

У сарадњи Вишег jавног тужилаштва у Београду и БИA данас jе лишено слободе jедно лице због постоjања сумње да jе извршио криично дело спиjунаже, саопштено jе вечерас из Вишег jавног тужилаштва.

Kако се наводи у саопштењу, ради се о лицу коjе има држављанство Републике Србиjе и Хрватске, коjи jе до 1990. године живео и радио у Републици Хрватскоj, након чега му jе место пребивалишта било у Републици Србиjи.

Oсумњиченом jе за наведено кривично дело одређено задржавање од 48 сати, након чега ће бити приведен надлежном тужиоцу ради саслушања. Tужилаштво ће у складу са своjим Уставним и законским овлашћењима наставити поступање у правцу утврђивања свих околности наведеног догађаjа, водећи рачуна о заштити виталних интереса Србиjе, а све у циљу потпуног утврђења свих радњи коjе чине обележjа овог кривичног дела у оквиру своjих законских овлашћења.

Након спроведене истраге и утврђеног чињеничног стања jавност ће о томе бити благовремено обавештена, додаjе се у саопштењу.

Београдски медиjи раниjе су jавили да jе ухапшена особа хрватски обавештаjац.

Чланак ХИНА: Шпиjун „Србин из Дрниша“, врбован због оптужнице? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Бивши официр JНA Драгомир Груjовић из Чачка, затражио jе држављанство Руске федерациjе, jер jе против њега Oкружни суд у Новом Mесту у Словениjи подигао оптужницу за ратни злочин, jер ниjе хтео да преда магацине JНA у коjима се тада налазило седам милона литара горива.

Груjовић подсећа да су водник Деjан Kовачевић и он 1991. избавили из касарне 38 дечака старости 19 година разних националности.

„Успели смо да их спасемо на таj начин што нисмо предали складиште, никога у окружењу нисмо дирали и нико ниjе страдао“, прича Груjовић.

Бивши капетан обjашњава да му jе због наводног ратно злочина Oкружни суд у Новом Mесту 16. септембра 1997. године у одсуству одредио притвор и за њим расписао међународну потерницу. Исти суд jе средином 2007. обновио потерницу путем Интерпола, а сада и заказао суђење за 13. октобар.

„У Oкружном суду у Новом Mесту управо се припрема почетак суђења против мене под оптужбом да сам током сецесионистичког рата у Словениjи, 1991.починио ратни злочин. Немам намеру да се предам властима Словениjе и нећу отићи на суђење. Србиjа по Уставу не може другоj држави да изручи свог држављанина оптуженог за ратни злочин, без његовог пристанка, али то би се променило уласком Србиjе у Eвропску униjу“, навео jе он.

У писму коjе jе упутио руском амбасадору Aлександру Чепурину, Груjовић моли да постане држављанин Руске федерациjе, даjући реч да ће „бити одан и служити новоj отаџбини“, исто као и своjоj Републици Србиjи, „за коjу jе увек спреман да да своj живот“.

Чланак ГРУJОВИЋ: Спасли смо децу, а Словенци ми суде за ратни злочин се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Поводом Међународног дана несталих, породице жртава истичу да годинама имају само једну жељу – да пронађу и сахране своје најмилије

Тело мог сина мистериозно је нестало из полицијске станице у Осијеку, у којој је крвнички мучен и убијен 1991. Ништа не тражим, само посмртне остатке свог јединца, да их сахраним поред његовог оца, који је за њим од бола умро. Знате ли како је већ 25 година плакати над празним гробом свога сина?

Овако, дрхтавим гласом, једва суздржавајући сузе, почиње своју потресну причу Ирина Олеар (82) из Руског Крстура, чији је син Ромко (37), резервни капетан ЈНА, заробљен, испитиван и потом стрељан у полицијској станици у Осијеку.

Захтева одговоре

Ромко, отац двоје деце, у новембру 1991. мобилисан је у новосадски корпус, а већ у децембру је заробљен и одведен у осјечки МУП код озлоглашеног Бранимира Главаша. После мучења стрељан је у дворишту, а његовом телу губи се сваки траг.
– Прво смо чули да је заробљен. Онда муж и ја крећемо да трагамо за њим по затворима, болницама, касарнама… Кад је после неколико месеци сазнао да је Ромко убијен, супруг је у року од три дана добио инфаркт, умро је од бола и туге. А ја сам остала да га свих ових година неуморно тражим, да захтевам одговоре. Многи ће одахнути кад умрем, стара сам, али нећу се смирити док не сахраним сина – каже Ирина Олеар, док у сали београдског Медија центра плачу сви – од представника медија, до других чланова породица несталих. Сви они имају само једну жељу – да се њихови најближи напокон ексхумирају и идентификују како би могли да буду достојно сахрањени.

Давор Ристић, син Гордане Ристић, нестао је пре 17 година на Косову после доласка снага Уједињених нација, али мајчин бол не јењава ниједног секунда.

Тишина и руже

– Молим представнике држава и хуманитарних организација да се ставе у мој положај и положај свих мајки, не прође ни минут да не помислим шта ми је са сином. Што ми не кажу где је, да ли је тело однесено у Албанију? Човеку који ми је узео паре како би ми рекао где ми је син поручујем да не мора да им их враћа, само нека њега нађе. Само да га мајка сахрани, да имам поред кога да легнем у гроб кад ми дође време – казала је неутешна Гордана.

Чланови породица несталих јуче су поводом Међународног дана несталих у тишини и са по ружом у рукама отишли до Ташмајданског парка, до споменика страдалим у ратовима 90-их.

Чланак ОЧАЈНА МАЈКА СРПСКОГ ОФИЦИРА: Плачем изнад празног гроба, већ 25 година тражим сина јединца! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Недавно је један регионални хрватски медиј објавио вест да је капетан бојног брода Павле Пантић (77) – упркос могућности да споразумом с хрватским тужилаштвом постигне договор којим би добио казну испод пет година затвора и могућност да је служи у Републици Србији – одбио признати кривицу за ратни злочин. Иако се ради о Србину и држављанину Србије и припаднику ЈНА и ЈА, нисам приметио да је било који српски медиј пренио ову информацију.

Ко је Павле Пантић?

Павлу Пантићу се, са још 31 припадником ЈНА, пред Жупанијским судом у Сплиту судило први пут 1994. према оптужници која им на терет ставља смрт пет и рањавање 20 цивила и причињавање штете на цивилним, стамбеним и привредним објектима у вредности од 32 милиона немачких марака. Сви су осуђени на казне затвора од седам до 15 година затвора, а Пантић је у одсуству добио осам година затвора. Врховни суд је пресуду Пантићу укинуо и вратио случај на поновљено суђење, до којег још није дошло.

Пантића је у децембру 2015. ухапсила црногорска полиција на граничном прелазу приликом повратка из Београда у Сутоморе, где је живео последње 23 године.

Након спроведеног екстрадиционог поступка 20. априла 2016. Црна Гора га је изручила Хрватској. По брзини којом је изручен, изгледа да се баш није ни опирао екстрадицији.

Пантићев адвокат по службеној дужности Мислав Милас објашњава да је његов брањеник резолутно одбио понуду тужилаштва од четири године затвора јер се сматра невиним. Његово уверење како ће доказати своју невиност, по речима адвоката, посебно се учврстило након што је проучио сву документацију из судског списа која му је достављена у затвор на сплитским Билицама.

Пантић се терети да је као припадник „окупаторско српско-црногорске војске тзв. ЈНА”, на дужности заменика команданта ратне луке Лора, у периоду од септембра 1991. до јануара 1992. наређивао отварање ватре по Сплиту.

Није спорно да су у то време Пантић и остали саоптуженици били припадници ЈНА и стационирани у Сплиту и да је Хрватска још била у саставу СФРЈ, тада једине међународно признате државе, која је имала своју легалну војску ЈНА. Према томе, та војска у то време никако није могла бити „окупаторска” јер се на том подручју налазила још од 1945. и била је одраз националног састава тадашње СФРЈ.

Свака војска (осим у време војног пуча) извршава налоге политичке власти своје државе, па је и ЈНА у то време за евентуално повлачење чекала политичку одлуку, по којој се касније и повукла из Сплита и целе Хрватске.

Да се новоизабраној хрватској власти није журило да „на крви” створи своју државу и да нису први нападали касарне, у којима је углавном и била стационирана војска, познаваоци тадашњих прилика тврде да ЈНА не би никада прва нападала.

Верујем да старији житељи СФРЈ и даље памте мучну сцену дављења једног младог војника у транспортеру од помахнитале масе. Овај догађај се збио 6. маја 1991, дан након Туђмановог позива „пучанству” да се нападну војни објекти у Сплиту. Дављени војник се звао Светланчо Наков и преживео је дављење за разлику од свог земљака војног полицајца Сашка Гешовског (19), који је тог истог дана убијен из ватреног оружја на чуварском месту испред команде Војнопоморске области у Сплиту. Међутим, јавност није упозната са убиством капетана фрегате ЈНА Данила Зјачића (44), команданта морнаричке позадинске базе у Лори, који је 16. септембра снајпером упуцан на десантном чамцу у близини луке.

За смрт младог редова Сашка из Кавадараца и официра Данила, родом из Раштевића код Бенковца, још нико није процесуиран.

Након што је ЈНА напустила Лору, иста је врло брзо претворена у један од најмонструознијих логора, кроз који је прошло више од 1.000 заточеника, од којих је најмање 70 ликвидирано. Овај логор под називом „коначиште за заробљенике” био је у функцији све до 1997. Хрватско правосуђе је до сада отворило три судска кривична поступка против затворских чувара у Лори, од којих је један поступак, након дугогодишњег фарсичног суђења деломично и окончан, док је други у фази оптужења, а трећи у истражној фази.

Одлука официра Пантића да не призна кривицу за „дарежљивост” хрватског тужилаштва за свако је поштовање, тим више када се узме у обзир његова поодмакла животна доб и нарушено здравље. Из искуства знам да овакве понуде одбијају оптуженици који се сматрају невинима и који су спремни да, бранећи своју невиност, бране и своју и част војске којој су припадали.

Чланак ТАКО СЕ ЧУВА ОБРАЗ: Часни официр ЈНА пред хрватским судом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Мирном шетњом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа, уз кратак вјерски помен на Брчанској малти у Тузли, обиљежена је 24. годишњица страдања 59 припадника ЈНА у Тузланској колони.

Скуп је протекао без инцидената уз јаке мјере обезбјеђења. Комеморативни скуп наставља се у Бијељини код Спомен-костурнице у којој је сахрањено 25 војника убијених у Тузланској колони.
Помену су присуствовали министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине народни посланици Војин Митровић, Игор Остојић, Милан Дакић и Неда Петрић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ и породице погинулих припадника ЈНА.

Савановић: Убијени само зато што су били припадници легалне војске

Министар Савановић изјавио је данас на мјесту страдања војника ЈНА у „Тузланској колони“ да су ови људи убијени само зато што су били припадници легалне и легитимне оружане снаге бивше ЈНА.
Он је на Брчанској малти у Тузли рекао да су ове војнике прије 24 године убили припадници нелегалних снага „Патриотске лиге“, „Зелених беретких“, Територијалне одбране Тузла и других.
„У Скопљу је 26. априла 1992. договорено повлачење ЈНА до 19. маја са простора БиХ и ти договори су требало да буду поштовани. Међутим, тај договор је прекршио Кризни штаб Тузла и дошло је до пуцњаве у којој је убијено 59 припадника ЈНА, док су 44 рањена, што је трагично“, рекао је министар Савановић.

Он је рекао да процесуирање тих ратних злочина нису довели до краја тужилаштво, судство и сви који су учествовали у томе, што говори да је БиХ сложена заједница у којој нема договора, нити компромиса о тако озбиљним ствари као што су убијање и ратни злочини.

„Дио те заједнице нема исти приступ и даје себи за право да једни народи који су чинили злочине морају одговарати и пунити казамате Хашког трибунала и судова у БиХ и да дају себи за право да њихови људи који су чинили злочине не треба да одговарају за њих“, рекао је Савановић.

Стевандић: Борба за равноправност српских жртава 24 године након страдања

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да је делегација која је данас из Републике Српске дошла на Брчанску малту у Тузли, гдје су страдали војници ЈНА, принуђена да се 24 године послије рата бори за равноправност српских жртава.

„Жртве из Републике Српске у Федерацији БиХ су равноправне само два дана по сат времена у Добровољачкој улици у Сарајеву и овдје на Брчанској малти у Тузли“, рекао је Стевандић након помена погинулима у „Тузланској колони“.

Он је истакао да на мјесту страдања нема спомен-обиљежја, те да ови људи нису били легитимна мета, него су побијени на превару јер су имали споразум о повлачењу и нису никога нападали.
„Били су неко ко се извлачио из ратних сукоба и нису у Тузли никога угрожавали, а остали су без живота. Имамо читав ланац одговорности и читаву хистерију око тога да се оправда тај злочин над људима који су побијени на превару“, рекао је Стевандић.

Муслиманске снаге напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА у Тузли која је, на основу постигнутог договора, требало да напусти БиХ и пређе преко Бијељине у Србију. Тада је убијено најмање 59 војника, а 44 их је рањено.

Обиљежавање 24 године од страдања припадника ЈНА у „Тузланској колони“ организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, чији је предсједник Савановић.

Чланак ОПЕЛО ЗА ЖРТВЕ ТЕШКОГ ЗЛОЧИНА: Сјећање на страдале војнике ЈНА у „Тузланској колони“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је да у БиХ не може бити помирења и повјерења међу народима док злочинци не буду кажњени, напоменувши да још нико није процесуиран за убиство 59 припадника ЈНА у „Тузланској колони“ прије 24 године.

Он је подсјетио да је 2007. године у Београду ухапшен Илија Јуришић и осуђен на 12 година затвора јер је наредио напад на колону ЈНА у Тузли у коме је убијено 59 припадника ЈНА, али је и он на крају ослобођен.

„То најбоље говори колико смо далеко од помирења, искрености и колико имамо различит приступ ономе што се зове злочин, а злочин је злочин без обзира над ким био почињен“, рекао је Савановић на конференцији за новинаре у Бањалуци поводом предстојећег обиљежавања 24 године од страдања припадника ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године.

Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, навео је да тузланска власт и власти у Сарајеву нису дозволиле ни постављање спомен-обиљежја на мјесту страдања.

Он је подсјетио да су муслиманске снаге напале 15. маја 1992. године колону ЈНА у Тузли која је, на основу постигнутог договора, требало да напусти БиХ и пређе преко Бијељине у Србију.

„Тада је убијено најмање 59 војника, а 44 их је рањено. Одговорност за овај мучки напад у којем су убијени регрути, резервисти и војне старјешине лежи на властима општине Тузла које су гарантовале безбједан излазак припадницима ЈНА из града“, нагласио је Савановић.

Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић рекао је да је добијена дозвола за обиљежавање 24 године од страдања припадника ЈНА у Тузли.

Програмом је предвиђено у недјељу, 15. маја, у 8.00 часова окупљање грађана испред Градске управе Бијељина, у 8.30 полазак аутобуса за Тузлу, а у 10.00 часова мирна шетња Брчанском малтом.

У 12.00 часова биће служен парастос на градском гробљу Пучиле у Бијељини, у 12.30 биће положени вијенци, а за 12.45 часова предвиђено је обраћање званичника.

Чланак САВАНОВИЋ: Не може бити помирења међу народима док злочинци не буду кажњени се појављује прво на ИСКРА.

Фото: glassrpske.com

Прошле су 24 године од злочина муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА, који су 15. маја 1992. године у колони, према раније постигнутом договору, напуштали Тузлу.

Војници су се повлачили из касарне „Хусинска буна“ и требало је да из БиХ, преко Бијељине, крену за Србију.

За овај злочин, у којем је убијено најмање 59 војника, а 44 рањено, до данас нико није одговарао.

Преживјели учесници колоне, која је нападнута и запаљена, и данас тешко о томе причају јер их боли сјећање на погинуле и рањене другове – на дан када је „и крв горјела“.

Славко Новаковић, преживјели учесник колоне, тешки ратни војни инвалид, каже за Срну да је команда ЈНА постигла споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбједном напуштању града у правцу Бијељине.

Међутим, колону, која је у мирнодопској формацији напуштала град, из засједе су напале паравојне формације „Патриотске лиге“, „Зелених беретки“ и јединица Територијалне одбране /ТО/ БиХ.

„Одговорност за овај напад сносе тадашње власти општине Тузла, које су гарантовале безбједан излазак ЈНА из града“, истиче Новаковић.

Када је ријеч о овом злочину, истиче он, судови и тужилаштва у БиХ не постоје 24 године.

„Тамо не постоји нико ко би могао или желио да процесуира злочин над недужним војницима“, констатује Новаковић и напомиње да је веома тешко послије оволико година говорити о ономе шта се десило тог кобног дана.

Он се нада да ће све институције, почевши од подносиоца тужбеног захтјева до правосуђа БиХ једном „уредити ову материју и довести је у процес одлучивања, односно до починиоца овог злодјела“.

Новаковић је огорчен /не/радом судова и тужилаштава у БиХ, када је ријеч о овом, али и свим другим злочинима почињеним над Србима.

Најбоља потврда чињенице да је напад на колону ЈНА био организован јесте податак да је тузланска регија, одмах послије овог напада, „очишћена“ од Срба и да их је више од 120.000 напустило то подручје да би спасили своје животе.

Преживјели учесници колоне и породице страдалих војника имају огромно повјерење у Владу Српске јер, наводи Новаковић, захваљујући њој имају прилику да већ неколико година на Брчанској малти, на мјесту страдања, одају пошту погинулим друговима.

Породице побијених војника, као и преживјели учесници колоне, вјеровали су да ће Апелациони суд у Београду за Илију Јуришића донијети одлуку којом потврђују раније изречену казну од 12 година затвора.

Ипак, њихова очекивања су изневјерена јер је Апелациони суд у марту донио правоснажну пресуду којом је високи функционер тадашњег МУП-а БиХ Илија Јуришић ослобођен оптужби за ратни злочин над колоном војника ЈНА у Тузли 1992. године, јер није било доказа да је наредио напад.

Преживјели учесници колоне, подсјећају да је напад на њих, на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старјешина и војника, изведен неочекивано, из засједе.

Извели су га припадници муслиманског МУП-а БиХ, муслиманске ТО БиХ и „Зелених беретки“.

Према изјавама преживјелих учесника, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства.

Напад је преносила Тузланска телевизија уз погрдне и антисрпске повике и покличе.

Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је услиједило појединачно убијање рањених и преживелих војника ЈНА.

На Брчанској малти у Тузли и на градском гробљу Пучиле у Бијељини у недјељу, 15. маја, биће обиљежене 24 године од страдања припадника ЈНА.

На састанку пододбора Владе Републике Српске за обиљежање значајних историјских догађаја предсједник Велимир Дуњић рекао је да је на мјесту злочина у Тузли, као и у Сарајеву, промијењен и назив улице, па је некадашња Брчанска малта сада Улица Армије БиХ.

„Назив улице се може избрисати, али злочин не може и ми ћемо сваке године обиљежавати страдње у ‘Тузланској колони’, да се не заборави, да се не би поновило“, напомиње Дуњић.

Он је критиковао нецивилизацијски чин бацања ружа у Сарајеву након одавања поште жртвама у Добровољачкој улици.

Дуњић је подсјетио да је слично као у Сарајеву и на мјесту злочина у Тузли постављена спомен-плоча браниоцима Тузле, а није дозвољено постављање споме-плоче жртвама злочина на Брчанској малти.

Чланак ДАН КАД ЈЕ И КРВ ГОРЈЕЛА: Злочин који се не може и не смије заборавити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, З. Жестић

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да чињеница да Суд и Тужилаштво БиХ ни 24 године од ужасног злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву над невиним војницима ЈНА никога нису процесуирали најбоље говори о односу тих институција према српским жртвама у посљедњем рату.

– Прекршити договор и убити људе који су се повлачили мирно и неугрожавајући никога, по свим међународним конвенцијама, представља најсвирепији ратни злочин. Ипак, оно што у цијелој овој трагедији оставља најгорчи укус и изазива осјећај потпуне неправде, јесте чињеница да, без обзира на постојање снимака на којима неко недвосмислено издаје наређење да се ти невини људи убију, за тај злочин још нико није одговарао – оцијенио је Додик.

Предсједник Додик је додао да примјер злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву најдиректније илуструје чињеницу да су Суд и Тужилаштво БиХ „искључиво политичке институције које за циљ имају кажњавање само једног, српског, народа“.

– Институције Републике Српске ће на простору Источног Сарајева одредити адекватно мјесто за обиљежавање свих злочина који су на простору Сарајева почињени над Србима, али не планирамо одустати ни од захтјева да се мјеста страдања српског народа достојно обиљеже и у федералном Сарајеву. Од тога нећемо одустати, а нека то уједно буде и прилика онима који стално говоре о помирењу, да покажу да то и стварно желе – закључио је Додик.

У Сарајеву су 2. и 3. маја 1992. године убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а 207 заробљено.

У Добровољачкој улици, 3. маја, припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП-а и Територијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА која се мирно, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, повлачила из Сарајева.

Чланак ДОДИК: Добровољачка најбољи примјер да су Суд и Тужилаштво БиХ политичке институције се појављује прво на ИСКРА.