Јубиларни, 20. Међународни фестивал документарног филма „Јихлава“ синоћ је свечано затворен. Публика је претходних пет дана, поред традиционалног богатог филмског програма, имала прилику да ужива и у филмским пројекцијама на 35-милиметарској и 16-милиметарској траци, пркосећи ери дигиталне револуције.

Након пројекције више од стотину филмова у документарно-експерименталној форми, уследило је веома узбудљиво вече за такмичаре у оквиру седам фестивалских програмских целина.

Наиме, у програмској селекцији „Опус бонум“ награду за најбољи документарац освојио је филм „Spectres are haunting Europe“, у режији Марије Коркоуте и Ники Гијанари.

У оквиру програмске целине „Between the seas“ награда за најбољи документарац из Средње и Источне Европе додељена је филму „The Dazzling Light of Sunset“, у режији Саломе Јаши.

Награда за најбољи чешки документарац уручена је редитељу Мирославу Јанеку за филм „Normal Autistic Film“, док је друга награда у истој селекцији „Czech Joy“ додељена филму „FC Roma“ у режији Томаша Бојара и Розалије Кохоутове.

У оквиру целине „Fascinations“ награда за најбољи експериментални документарни филм уручена је редитељу Даичију Саити за филм „Engram of Returning“.

Награда за најбољи чешки експериментални документарац уручена је редитељу Ондреју Вавречки за филм „De Potentia Dei“, у оквиру програмске целине под називом „Fascinations: Exprmntl.cz“.

У програмској селекцији „First Lights“ посвећеној младим редитељима са великим потенцијалом, награду за најбољи дебитантски документарни филм (у оквиру три селекције) освојио је претходно награђени филм „The Dazzling Light of Sunset“ у режији Саломе Јаши.

Награду за најбољи краткометражни документарац у оквиру последње програмске целине „Short Joy“ освојио је филм „Ten Meter Tower“ у режији Максимилијена Ван Аертрика и Аксел Данијелсон.

Освајач „Silver Eye“ награде за најбољи краткометражни документарац је мађарска редитељка Робин Петре за филм „Пулс“, док је исту награду у средиметражној форми добио словачки редитељ Мартин Колар за филм „Пети октобар“.

Награда публике 20. издања „Јихлава ИДФФ“-а уручена је домаћем филму „Love Me If You Can“ у режији Дагмар Смржове.

Награду за најбољи фестивалски плакат освојио је Тајвански интернационални документарни филмски фестивал, док је иста награда из визуре публике припала македонском „MakeDox“-у.

Чланак ЧЕШКА: Свечано затворен 20. Међународни фестивал документарног филма „Јихлава“ се појављује прво на ИСКРА.

Специјални извештач „ИСКРЕ“ из Јихлаве

Израелска редитељка Ада Ушпиц посетила је 20. Међународни фестивал документраног филма у Јихлави, где ће се одржати пројекција њеног филма „Дух Хане Арент“. Пре пет месеци исти филм приказан је и у Србији на „Белдокс“ филмском фестивалу, где је израелска редитељка освојила бројне симпатије публике. Поред пројекције у Србији и Чешкој, филм „Дух Хане Арент“ приказан је и у Америци, Француској, Немачкој, Израелу и другим земљама.

У првом интервјуу по доласку у Јихлаву, Ада Ушпиц ексклузивно за „ИСКРУ“ открива  утиске након гостовања у Србији, али и своје виђење о значају и положају документарних филмова у данашње време.

. Први пут сте на „Јихлава“ филмском фестивалу, какве су Ваше импресије?

    Да, ово је први пут да сам овде и морам признати да веома уживам! Занимљиво је то да на „Јихлави“ поред документарних, постоји велики број експерименталних филмова, што програм чини веома занимљивим и разноврсним.

. Пре неколико месеци гостовали сте и у Србији, када је на Међународном фестивалу документарног филма „Белдокс“ приказан Ваш филм „Дух Хане Арент“. Какви су Ваши утисци о гостовању у Србији?

Србија ми се веома свидела! Нисам упозната са српском историјом и не знам довољно о њој, али сам помоћу тамошњих искустава и импресија успела да склопим делове слике која приказује крање необичну, ведру и занимљиву нацију. Сада, када сам овде, морам признати да постоји велика сличност између српског и чешког менталитета. Наиме, публика је веома слично реаговала на филм о Хани Арент у обе земље. Захвална сам „Белдоксу“ и „Јихлави“ што су ме угостили на овако диван начин, продужавајући путовање мог филма. Чини ми се да је то препознала и публика… У Србији је било доста младих у публици који су упознати са животом и делом Хане Арент, учили су о њој и постављали ми сјајна питања на радионици након пројекције филма. Стога је веома очигледно да она и даље живи у местима која су, не тако давно, искусила тоталитаризам. Управо та чињеница емотивно утиче на људе, у овом случају публику филма.

. У каквој позицији је документарни филм данас, у односу на играни филм, који има водећу улогу у свету кинематографије?

Мислим да се документарни филм данас налази у наглом развоју. Индустрија је веома развијена, и управо та чињенница отвара врата биоскопских сала широм света новим документарцима. Они се више на налазе искључиво на фестивалима и телевизији, као некада, већ су освојили и платна биоскопа, а то је оно што је добро. Мислим да документарни филм представља нови мод експресије, јер постоји доста експерименталног мишљења у њему, које ова форма репрезентује на различите начине.

. Колико је значајно стварати и пројектовати документарне филмове у 21. веку који обилује немирима, политичком манипулацијом и ратовима који се воде на више нивоа?

Веома је значајно! За мене не постоји замена за документарни филм, али то је свакако веома субјективно, лично гледиште. Ја волим документарце више од било ког другог филмског жанра, због чега их не могу поредити са играним филмовима. Мислим да се документарни филмови у тренутку „хватају“ заједно са камером, намерно или случајно, и то је оно што је невероватно – ниједан играни филм то не може!

. Који је Ваш следећи пројекат? Да ли тренутно радите на стварању новог дела?

Тренутно радим на два пројекта. Први је докумантарац о Кафки, тачније његовој биографији, а други је оно без чега не могу да живим, а везано је за контакте са људима – покушавам да снимим документарац о деци под окупацијом, у области пуној конфликта.

Чланак ЈИХЛАВА 2016: ИЗРАЕЛСКА РЕДИТЕЉКА АДА УШПИЦ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ИСКРУ: Документарни филмови освајају биоскопска платна широм света! се појављује прво на ИСКРА.

Овогодишњи документарни филмски фестивал „Јихлава“ вечерас, али и наредних дана слави двадесету годину постојања окупљајући хиљаде гледалаца, редитеља, уметника, продуцената, филмских критичара и новинара на једном месту, са основним циљем да љубитељима документарног филма пружи садржаје који ће омогућити да „мисле кроз филм“, што и јесте традиционални мото овог фестивала.

„Јихлава ИДФФ“, који је основан 1997. године, данас представља највећи фестивал креативног документарног филма у Средњој и Источној Европи. Ове јесени, манифестација ће бити одржана од 25. до 30. октобра, приликом чега ће на филмском платну „Јихлава“ фестивала бити приказано више од сто филмова у оквиру такмичарског програма, програма ван конкуренције, али и у „Ретроспективи“.

Поред богатог филмског програма, на „Јихлава“ филмском фестивалу посебна пажња посвећује се јединственом, тзв. индрустријском делу фестивала у коме је најзначајнија програмска целина „East Silver Market“ (ЕSM). Овај програм усмерен је искључиво ка документарним краткометражним, средиметражним и дугометражним филмовима из Средње и Источне Европе којих, ове године, има тридесет.

Званични такмичарски програм јубиларног двадесетог „Јихлава“ филмског фестивала подељен је у седам области: „Opus bonum“, „Between the Seas“, „Czech Joy“, „First Lights“, „Fascinations“, „Short Joy“ и „Fascinations: Exprmntl.cz“.

„Opus bonum“ селекција износи најбоље документарне филмове који репрезентују различите трендове из целог света, и то: „27 Times Time“ (Белгија) у режији Аника Гијзелингса; „A Distant Echo“ (Уједињено Краљевство, САД) у режији Џорџа Кларка; „Appunti del passagio“ (Италија, Швајцарска) у режији Марије Иорио и Рафаела Куомоа; „Katyusha: Rocket Launchers, Folk Songs, and etnographic Refrains“ (Канада) у режији Кандис Фриесен; „La Perla, about the Camp“ (Аргентина) у режији Пабла Баура; „Metaphysics and Democracy“ (Немачка, Колумбија) у режији Луиса Ортиза; „Smiling on the Phone“ (Холандија, Шпанија, САД) у режији Аицибер Оласкоага; „Spectres are haunting Europe“ (Француска, Грчка) у режији Марије Коуркоуте и Никија Гијанарија; „Taego Awa“ (Бразил) у режији Хенрикеа Борела и Марсела Борела; „The Nature of Things“ (Италија) у режији Лауре Виецоли; „The New Day“ (Аргентина) у режији Густава Фонтана; „The Road Back“ (Белгија) у режији Воутерс Мауритса; „The Room You Take“ (Португал) у режији Педра Филипе Маркеса; „Time Splits in the River“ (Тајван) у режији Ју-Пинг Ванга, Чиа-Хунг Лија, И-Чиен Хуанга и Хуан-Зен Лиаја; „We Make Couples“ (Канада) у режији Мајка Холбума; „Yellowing“ (Хонг Конг САР Кина) у режији Зе Вун Чана.

Такмичарска селекција под називом „Between the Seas“ такође оцењује документарне филмове из Средње и Источне Европе, укључујући историјске, политичке и културалне везе између нација и земаља. Ове године у њу спада 14 документараца, међу којима и филмови из Србије и Босне и Херцеговине: „A Hole in the Head“ (Словачка, Чешка Република) у режији Роберта Кирчофа; „A Tall Tale“ (Словачка) у режији Луцие Бабјакове Нимцове; „A Two Way Mirror“ (Хрватска) у режији Катарине Зринке Матијевић; „Among Houses and the Cosmos“ (Холандија, Босна и Херцеговина, Португал, Сенегал, Бразил, Ангола, Турска, Гамбија, Куба, Србија, Аруба, НЛ АН) у режији Костане Бановић; „Butterflies“ (Русија) у режији Дмитрија Кубасова; „Cinema Futures“ (Аустрија) у режији Мајкла Палма; „Дубина два“ (Србија, Француска) у режији Огњена Главонића; „Dialogue with Joseph“ (Литванија, Француска) у режији Елжбиета Јосаде; „Monk of the Sea“ (Пољска, Немачка) у режији Рафала Скалског; „My Friend Boris Nemtsov“ (Естонија) у режији Зосје Родкевича; „Notorious Deeds“ (Румунија, Аустрија) у режији Габријела Темпеа; „Sea Tomorrow“ (Казахстан, Немачка) у режији Јекатерине Суворове; „The Dazzling Light of Sunset“ (Грузија, Немачка) у режији Саломе Јаши; „The Things“ (Грузија) у режији Нина Гогуе.

У програмску селекцију „Czech Joy“, која представља престижно такмичење за најбољи чешки документарац, али и величање тематске различитости и авантуристичког духа кинематографске експресије, спадају следећи филмови: „Arms Ready“ у режији Барборе Чалупове; „Blind Gulliver“ у режији Мартина Рушавија; „Czech Journal: Don’t Take my Life“ у режији Андрее Цулкове; „Czech Journal: Teaching War“ у режији Аделе Комрзи; „Czech Journal: The Little Mole and Laozi“ у режији Филипа Ремунде; „FC Roma“ у режији Томаша Бојара и Розалије Кохоутове; „Helena’s Law“ у режији Петра Несвачилова; „Instructions for Use of Jiri Kolar“ у режији Романа Штетине и Мирослава Бурианека; „Love Me If You Can“ у режији Дагмара Смржове; „My Name is Hungry Buffalo“ у режији Павела Јурде; „Normal Autistic Film“ у режији Мирослава Јанека; „The Way the President Departs“ у режији Павела Качирека; „Traces, Fragments, Roots“ у режији Квете Прибилове.

Селекција „First Lights“ обухвата целокупни такмичарски програм усмеравајући се искључиво ка првим, дебитантским филмовима нових редитеља чији садржај велича слободу у изразу документаристичког духа. У поменуту селекцију спада 16 филмова из горе наведених програмских селекција, међу којима је и српски филм „Дубина два“ Огњена Главонића, који приповеда причу о масовним гробницама косовских Албанаца пронађеним у предграђу Београда, али и филм велике међународне коопродукције о успостављању образаца у људским животима „Among Houses and the Cosmos“ , у режији Костане Бановић из Босне и Херцеговине. Редитељи наведених регионалних филмова у такмичарски програм „Прва светла“ ушли су као дебитантски аутори с великим потенцијалом.

У фестивалски програм „Fascinations“, који подразумева експериментисање са филмовима заснованим на реалности, значајно проширујући могућности филмске експресије, спадају: „350 MYA“ (Мароко, Канада) у режији Тере Џин Лонг; „Afterimage“ (Јужна Кореја) у режији Мјун Јиа; „An Aviation Field“ (Португал, САД, Бразил) у режији Јоане Пименте; „Becoming American“ (САД) у режији Кристине Нујен и Едгара Јорџа-Баралта; „Beyond the Mirror Rim“ (Немачка) у режији Томаса Кутсчкера; „CAMERA (Notes on Film 10)“ (Аустрија) у режији Норберта Пфафенбичлера; „Concrete Cinema“ (Јапан, Холандија) у режији Макине Такашија; „Dead End, rewind reversal“ (Холандија) у режији Бјорна Спеидела; „Engram of Returning“ (Канада) у режији Даичи Саите; „ENOLAEMEVAEL“ (САД) у режији Катрин Рами; „Fields in Mist“ (Уједињено Краљевство) у режији Џон Вудмена; „Filipiniana“ (Филипини) у режији Кавн Де Ла Круз; „For Delia“ (Уједињено Краљевство) у режији Мери Старк; „I Would Leave Everything Here“ (Хрватска) у режији Ивана Фактора; „Impact-9.2“ (Холандија) у режији Томаса Мора; „Latency, Contemplation 1“ (САД, Јужна Кореја) у режији Сеоунгe Чоа; „Mayhem“ (Јапан) у режији Јошикија Нишимуре; „Non-Places: Beyond the Infinite“ (Мађарска)  у режији Питера Личера; „not even nothing can be free of ghosts“ (Аустрија, Немачка) у режији Рејнера Кохлбергера; „Out of Autofocus“ (Русија) у режији Микхаила Басова; „Phantasma“ (Финска) у режији Саре Екстром; „Pixel Jungle“ (Немачка, Шпанија) у режији Кларе Рават; „Portbou“ (Шпанија, Канада) у режији Агате Мерглер и Кристијана Вилавићенца; „Save (My heart from the world)“ (Француска) у режији Жакеса Персонтеа; „The Trembling Giant“ (Уједињено Краљевство) у режији Патрика Таранта; „Time, why think about it?“ (Белгија) у режији Шарлот Данкер; „Untitled, 1925“ (Канада) у режији Мади Пилер; „When You Awake“ (САД) у режији Џеј Розенблат.

Шеснаест најбољих краткометражних документарних остварења ушло је у програмску селекцију „Short Joy“: „24 Praska St“ (Пољска) у режији Патрицје Полковске; „Beast“ (Мађарска, Филипини) у режији Аликс Ајн Арумпац; „Blue sky from pain“ (Грчка, Француска) у режији Хјашинте Павлидес и Стефанос Мангриотис; „Coming of Age“ (Немачка) у режији Јана Солдата; „Consumed“ (Уједињено Краљевство, Кина) у режији Ричарда Сејмоура; „Cooling Waters“ (Босна и Херцеговина, Швајцарска) у режији Јонаса Шеуа; „Dream“ (Летонија) у режији Лаиле Пакалнине; „I wish“ (Шпанија) у режији Антонија Антона; „Jungle“ (Француска) у режији Колије Враниси; „Murmuration x10“ (Уједињено Краљевство) у режији Саре Вуд; „Summer“ (Француска, Белгија) у режији Трокера Ронија и Ронија Трокера; „Ten Meter Tower“ (Шведска) у режији Максимилијена Ван Аертрика и Аксела Данијелсона; „The Horses of a Calvary Captain“ (Немачка) у режији Клементса вон Ведемејера; „Transit“ (Немачка, Луксембург) у режији Менди Кребс; „Waste no. 2 Wreck“ (Финска, Италија) у режији Јана Ијаса; „Zagreb Confidental – Imaginary Futures“ (Хрватска) у режији Дарка Фрица.

Последњи део такмичарског програма чини селекција „Fascinations: Exprmntl.cz“ која броји девет чешких експерименталних филмова који приказују реалност кроз класични и дигитални филм: „De Potentia Dei“ у режији Ондреја Вавречке; „Dialogue“ у режији Круштофа Стрејца; „Funeral“ у режији Владимира Тарнера; „Hoax“ у режији Јакуба Корселта; „Night of the Hunter“ у режији Јирија Жака; „The Colonel’s Photograph“ у режији Мартине Холе; „To Be Framed“ (Чешка Република, Холандија) у режији Жбунека Баладрана; „Water Pure Azure“ (Чешка Република, Финска) у режији Аделе Кудлове; „WhereWhoYouMeAre“ у режији Јакуба Крејчија.

Поред раскошног такмичарског програма, Јихлава се ове јесени, као и претходне, може похвалити богатим ретроспективним програмом и програмом ван конкуренције који обухвата мастер класове, радионице, пројекције дела у прогресу, руске авангарде, чешких ТВ документараца, научно-фантастичних документараца и других награђиваних остварења.

И ове године учесницима ће бити додељена главна награда „Silver Eye“, која је успостављена пре неколико година кроз жири састављен од једног представника из света филма, који победницима различитих категорија уручује по 1.500 наградних евра, док сви филмови улазе у тзв. „East Silver Caravan“ – програм за повећање светске видљивости документарних дела која су пројекцију доживела на „Јихлава“ филмском фестивалу.

По завршетку смотре и свечане церемоније затварања, 30. октобра биће проглашен освајач награде „Сребрно око“ у дугометражној конкуренцији, док ће победници у конкуренцији средиметражних и краткометражних документарних форми бити проглашени нешто раније, 27. октобра.

Чланак ЈИХЛАВА 2016: Више од 100 филмова у такмичарском програму, филмови из Србије у БиХ у конкуренцији за награде се појављује прво на ИСКРА.