Протести у Јеревану (Фото: Спутњик)

Припадници јерменских безбедносних служби ухапсили су лидера опозиције Никола Пашињана и 228 демонстраната који су на улицама од 13. априла, демонстрирајући против избора бившег председника државе Сержа Саргасјана за премијера.

Упркос хапшењу, Пашињан је позвао окупљене да остану на улицама и да наставе борбу.

„Позивам грађане да изађу на улицу, да остану мотивисани како би наставили борбу за децентрализацију земље. Независно од хапшења, наставите да контролишете ситуацију“, написао је Пашињан на својој страници на Фејсбуку.

Претходно је саопштено да је полиција извела неколико специјалних јединица на Трг Републике, као и да су постављене барикаде у центру града.

Поред тога, током марша опозиције свештеници су више пута раздвајали демонстранте и полицију да не дође до сукоба.

Протести против избора бившег председника Јерменије Сержа Саргасјана за премијера земље су почели 13. априла. Опозиција га оптужује за неефикасно вођење државе и погоршање економске политике земље.

Чланак ЈЕРМЕНИЈА: Ухапшени лидер опозиције и 228 демонстраната се појављује прво на ИСКРА.

Њему се верује, народ га воли и поштује, чак и политичари од њега траже савет.

Први пут говори за српске новине.

Харизматичан и одмерен.

Кад није на путу, сања о путовањима.

И најрадије одлази тамо где је народ у невољи.

Помаже и брине, а светске лидере збуњује познавањем правде.

Лазовић:

Благословите, Ваша Светости: преносим Вам поздраве из Србије, наша два народа су по страдању слична, слутим да знате колико Срби воле и поштују Јермене? 

Њ.С.Арам Први:

Опште вредности, традиција и тежње су окарактерисали историје наша два народа. Они су често искусили прогон, угњетавање и геноцид. Ове сличности су изазов наше две земље да сарађују и развију заједничке ставове у вези са питањима кризе са којима се суочава свет данас.

Лазовић:

Јесте ли познавали нашег светог блаженопочившег Патријарха Павла? 

Њ.С.Арам Први:
Познавао сам  патријарха Павла, имао сам кратак сусрет са њим. Он је био Божији човек у сваком смислу те речи; човек предан правди, миру и помирењу. Сигуран сам да ће сећање на њега остати  као жива успомена вашег народа.

Лазовић:

Рођени сте у Бејруту, и Ви сте “прва глава“ Великог Дома Киликијског која је из Либана. У Србији кажу – најтеже је бити свештеник тамо где си рођен. Како је Вама овде, разумеју ли вас боље своји или туђи? 

Њ.С.Арам Први:

Либан је земља мноштва заједница. Људи различитих религија, вероисповести, култура и традиција живе заједно. Ово је специфичан идентитет Либана. Јерменска заједница је једна од главних заједница Либана. У Либану радимо на очувању нашег верског, културног и етничког идентитета. Либан је мост између Истока и Запада – његова интеракција између Истока и Запада. У ствари, ја сам први католикос рођен у Либану. Поред Либана, Јерменија, као домовина мојих предака, увек је била присутна у мојим мислима, представљајући и сам живот.

Лазовић:

Говорите четири језика, а једна јереванска књижевница ми је рекла да најбоље владате језиком душе. Врло сте харизматични и поштовани, вама се верује, и уз све, кажу – то је човек који је заљубљен у свој народ. Шта данас значи бити Јерменин у Бејруту, а шта у Јеревану? 

Њ.С.Арам Први:

Бити Јерменин у Либану и бити Јерменин у Јерменији, по мом мишљењу јесте и мора бити исто. Важно је направити разлику између: бити држављанин своје земље  ван граница и бити грађанин своје земље, док живиш у њој. Ове две ствари не би требало да буде у сукобу; оне треба да ојачају и обогате једна другу.  Желим да вам кажем да смо у овом глобализованом свету, сви  постали грађани нечега што  се зове  – глобално село. Једно од круцијелних питања савременог друштва је питање само-разумевања, односно постојања идентитета. По мом мишљењу, чврсто се  мора остати везан за његове/њене корене, а у исто време треба остати отворен и за „друге“.  То питање „друго“, је још један проблем са којим се савремено друштво суочава. У прошлости, религија и култура постају етничка база и ограда око народа да га заштити од  тог „другог“, како би се сачувао национални идентитет. Данас, живимо у свету у коме ограде, границе или зидови више не постоје.  Питање је како би требало сачувати свој идентитет? Држање удаљености од „других“ није могуће, јер тај „други“ је мој комшија, мој партнер, мој пријатељ, па чак и члан моје породице. Ту је проблем, јер је и то још један изазов.

Лазовић:

Били сте на страни народа и када је он изашао на улице, мислим на онај велики протест против поскупљења струје у Јерменији. Како сада комуницирате са председником јерменске државе? 

Њ.С.Арам Први:
Као што сам рекао, Јерменија је домовина свих Јермена. Имамо  дијаспору раширену по целом свету. Ми смо један народ који живи у две различите средине, суочава се са другачијим геополитички реалностима, забринутостима и приоритетима. Сматрам  да је сарадња са јерменском дијаспором од пресудног значаја. Јачање Јерменије и организовање њене економије и јачање њених дипломатских односа, треба да остану приоритет за дијаспору. По мом мишљењу, дијаспора не би требало да се инволвира у унутрашње послове Јермемнске државе. Али, верујем да она треба да има важну реч у вези са питањима и изазовима   пан-јерменске природе.

Лазовић:

Умете ли да се наљутите? За вас говоре да сте светски човек, вероватно због честих путовања и сусрета са високим званичницима. Сретали сте се и са Папом, и са Башаром ал Садатом, и у његовој разрушеној земљи провели један Божић, ако се не варам…. Како Вас они гледају док им причате о јерменском страдању? 

Њ.С.Арам Први:

Кроз ваша питања додирнули сте низ значајних тема. Имам унутрашњу патњу када видим ситуацију, приступ, став који рађају неправду и стварају грех. Ја сам увек био човек јасних идеја, са чврстим позицијама, без, наравно, прикривеног значаја, кроз умереност и компромис. Због своје одговорности у екуменском покрету, а посебно као модератор централног и извршних одбора Светског савета цркава (што је највиши положај у овој глобалној хришћанској организацији), имао сам прилику да сретнем неколико државних и верских лидера у различитим деловима света. У  разговорима сам дотакао питања везана за савремено друштво, наравно укључујући и јерменска питања. Недавно сам имао приватни састанак са Његовом Светости, папом Фрањом. Разговарали смо о актуелној ситуацији и положају хришћана на Блиском истоку  као и о  одређивању заједничког дана за  обележавање Ускрса.

Како сте већ поменули, на мом путу у Алепо, где сам био на прослави Божића са нашим људима, срео  сам се  са председником Сирије. Поделио сам са њим своје бриге и очекивања у вези са  актуелном ситуацијом у Сирији и истакао неопходност ангажовања Сирије у процесу демократизације и националног јединства.

Лазовић:

Поред милион и по убијених Јермена, Турци су уништили и око 3000 јерменских цркава и манастира. И опет говоре – то није био геноцид? 

Њ.С.Арам Први:

 
Геноцид над  Јерменима је историјска чињеница. Никакав бојкот и став Турске не могу да избришу геноцид са страница  јерменске историје. У ствари, порицање геноцида и одбијање истине је други геноцид. На  међународној  конференцији религија, у одговору на питање да ли Јеванђеље каже да опростимо нашим непријатељима, рекао сам:  “ то је тачно, када  непријатељ прихвата свој грех, а праштање је одговор на исповест“. Ово је хришћански начин. Верујем у усаглашавање ставова народа који су имали крваве историје, али и да помирења треба да се одвијају на основу људских права и правде.

Лазовић:

Да се, не дај Боже, сретнете са Ердоганом, шта бисте га прво питали? 

Њ.С.Арам Први:

Сећам се једном је високи турски државни функционер био у посети верском лидеру. Овај други је хтео да зна да ли имам неку поруку коју  може да пренесе  турском лидеру. Мој одговор је био следећи: „Ако бисте поставили исто питање било ком јерменском бићу на овој планети, добићете исти одговор: признавање геноцида над Јерменима и репарација“.

Лазовић:

У Анкари се дуго говорило о једном интервјуу који сте отказали турским новинарима. О чему се ради? 

Њ.С.Арам Први:

Пре неколико година, познати турски ТВ канал (не сећам се имена), замолио ме је за интервју о питањима са којима се суочава савремени свет. Особа која је требало да ради интервју са мном (опет  се не сећам његовог имена) је веома позната особа. Два пута сам одбио тај интервју. Рекао сам: „Ако сте спремни да преко ТВ канала признате и прихватите чињеницу  да су ваши преци  починили злочин против мојих предака, и као народ и као држава, онда сам спреман на интервју са вама“. До данас нисам добио никакав одговор на мој предлог.

Лазовић:

Ваша Светости, има ли изгледа да се Јерменска апостолска црква и васељенске православне цркве више приближе, и да превазиђу канонске разлике? 

Њ.С.Арам Први:

Прва подела у цркви догодила се 451. године, са конвенцијом на Халкидонском Сабору. Учење овог Сабора о Христу су одбациле коптска, сиријска, јерменска, индијска и етиопска црква. Током историје, од стране Васељенске патијаршије је направљено неколико покушаја да се поврати јединство између грчких православаца и јерменске цркве. У својим књигама сам детаљније разматрао ова питања. Екуменски покрет је створио атмосферу сарадње и узајамног разумевања међу црквама, укључујући и јерменске и православне цркве. Године 1985. по први пут у историји, формално теолошки дијалог је инициран између православних цркава и цркава које су одбациле Халкидонски Сабор, укључујући и Јерменску цркву. Као архиепископ,  био сам један од иницијатора овог дијалога. У последњих неколико деценија предузети су важни кораци ка јединству Православних Цркава. Морамо наставити овај процес, јер нема већих проблема  од раздвајања православних цркава. Ја сам лично близак васељенском патријарху и осталим патријарсима. Заједно смо радили, посебно у екуменском покрету.

Лазовић:

Какво је сад стање у Јерменској апостолској цркви, да ли је она ојачала откако је Јерменија добила независност? 

Њ.С.Арам Први:

Након обнове независности Јерменије, Јерменска црква је у току реорганизације. Верујем да нову динамику треба посветити хришћанском образовању, кроз друштвене акције, чији је циљ продубљивање хришћанских вредности и традиција у животу нашег народа.

Лазовић:

Патријарх Московски и све Русије, господин Кирил ваш је блиски друг још од 1980. О чему најрадије разговарате са Њим? 

Њ.С.Арам Први:

Да, знам Патријарха Кирила још  од 1975. године, када смо још били свештеници. Заједно  смо били у неколико одбора и настављамо наше блиске односе засниване на хришћанској љубави и заједништву.

Лазовић:

Какав је однос Великог Дома Киликијског и Руске Православне Цркве? 

Њ.С.Арам Први:

За време Совјетског Савеза, из разумљивих разлога, односа између  Јерменског Католикосата Киликије и Руске православне цркве, скоро да није било било. Након пада Совјетског Савеза, односи су постали блискији. Већ 1996.  на позив Патријарха, боравио сам  у званичној посети Руској Цркви.

Лазовић:

Данас у Русији живи око два милиона Јермена? 

Њ.С.Арам Први:

Размотрити односе са Русијом и Руском православном црквом, од посебног су значаја за јерменски народ и цркву, углавном из следећих разлога: Русија је велика глобална сила, Руска православна црква је један од важних православних цркава и стварно постоје два милиона Јермена који живе у Русији. Специјални односи између Јерменије и Русије морају да се наставе и продубе, суочавајући се заједно са изазовима у  региону.

Лазовић:

У дијаспори Ваше књиге, Светости, млади Јермени нажалост читају на туђем језику, јер га боље познају и разумеју. Има ли наде да се они врате у матицу, да усреће своју земљу, и шта радити да не забораве ко су? 

Њ.С.Арам Први:

Као што сам раније поменуо, имамо независну Јерменију  и велику дијаспору. Већина Јермена живи у дијаспори. Дијаспора је наметнута реалност, њено постојање је настало  због геноцида. Очување јерменског идентитета у дијаспори је свакодневна борба, преко цркве, школе и других ефикасних средстава. Залажемо се за очување  основних вредности које обезбеђују и штите јерменски идентит наших грађана  у расејању. Ово није лако, ово је непрекидна борба.

Лазовић:

После геноцида, преживели Јермени су идући “сиријским путем“ стигли у Либан. Чему се они данас надају? 

Њ.С.Арам Први:

Како сам  већ рекао, огромна дијаспора Јермена је последица геноцида. Милион и по Јермена је масакрирано и хиљаде јерменских сирочади су нашле уточиште у арапским земљама на Блиском истоку. Турци су убијали Јермене, док су Арапи, хришћани и муслимани, прихватали оне који су преживели геноцид и они данас деле своју домовину са њима.  Г-дин Ердоган, уместо што оптужује неке европске земље, пре свега мора осудити злочин који су организовали и извршили његови преци над Јерменима.  Увек смо били захвални Арапима за њихову подршку у најзначајнијим моментима наше модерне историје.

Лазовић:

Докторирали сте у Америци, ја тамо, вероватно, никада нећу отићи. И не жалим, поготово када сам прочитао вашу реченицу – глобализација је велика обмана! Та реч је дошла из те земље, и како је ви тумачите вашим верницима? 

Њ.С.Арам Први:

Доста сам писао о глобализацији. По мом мишљењу глобализације није нешто везано само за привреду, политику или технологију. То је култура која доминира западним вредностима, култура која једноставно уништава моралне, етичке и духовне вредности свих религија. Ту је опасност. Морамо да идентификујемо позитивне аспекте глобализације и истовремено одбацимо оне елементе глобализације који имају штетне последице на религију и културу.

Лазовић:

Светости, да не испаднемо грешни, да мало попричамо и о души савременог човека. Има ли је и где је она у овој компјутеризованој ери живљења и преживљавања? 

Њ.С.Арам Први:

Питање које сте поставили је веома озбиљно и на неки начин критичко. Неко може написати  књигу о овом питању. Подсетићу вас да се, према хришћанској теологији човек састоји  од духа, ума и тела. Они су међусобно повезани. Хришћански приступ је увек био холистички. Хришћанска вера говори о телесном васкрсењу, а не само о васкрсењу  духа. Ове две тачке, које сам кратко дотакао, су својствене за хришћанство.

Лазовић:

Гледате ли телевизију? 

Њ.С.Арам Први:

Напредак у технологији, комуникацијама и информисању је преоријентисао  људе са радија на ТВ, а затим са ТВ на компјутере, а затим на  лаптоп, и-пад, и заправо на мобилне телефоне. Цео свет је у овој малој машини. Питам се колико људи данас гледа телевизију, али верујем да 99% ако не и 100% становништва света користи мобилне телефоне. Након мобилних телефона,  шта је следеће? Не знам. Надам се да ће човечанство  бити у стању да држи корак са брзином напредовања технологије.

Лазовић:

Какво пролеће очекујете ове године, Светости, на нашим екранима сам гледао како амерички тенкови прилазе руским границама, биће изгледа доста кише? 

Њ.С.Арам Први:

Свет се заправо суочава с једне стране, са озбиљним покушајима за помирење, а са друге стране,  изложен је новим сукобима и ратовима. Ово је дилема са којом се суочавамо  данас.  У таквом свету, религија је позвана да игра главну улогу миротворца, да буде промотер правде и помирења. Религија треба да буде део правде, не неправда, мира, а не насиља. И злоупотреба религије је грех против Бога.

Лазовић:

Хвала Вам на предусретљивости и нека Вас Бог чува. Шта бисте поручили мом народу?

Њ.С.Арам Први:

Као што сам рекао на почетку нашег дијалога, јерменски народ има много тога заједничког са српским народом. Знам колико сте пропатили. У духу својих горких искустава, ви сте не само  преживели, ви сте у процесу реорганизације као нација и држава. У овом свету религије, нације и културе треба да живе заједно у миру, прихватању и међусобном уважавању. Поштовање људских права и дух умерености би требало да обележе заједнички живот и сарадњу. Ово је велики изазов пред нама; и морамо се озбиљно и одговорно суочи са  свим овим изазовима.

Превод: Снежана Ковачевич

Велику помоћ у организацији овог интервјуа пружио нам је Бабкен Симоњан, почасни конзул Србије у Јерменији, на чему му захваљујемо.

Чланак Ексклузивно за ИСКРУ, Горан Лазовић и Њ.С. Арам Први, патријарх јерменски, католикос Великог Киликијског Дома: Постали смо грађани глобалног села! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, AP Photo/ Emrah Gurel

Руски председник Владимир Путин одржао је од 8. до 10. августа маратонске преговоре са лидерима Азербејџана, Турске, Ирана и Јерменије. На дневном реду су биле борба против тероризма, сарадња у енергетици, туризму и другим областима. Зашто је руски председник фокусиран на ове земље?

На ово питање су покушали да нађу одговор експерти на конференцији за штампу “ Путинова дипломатија: асиметричан одговор у јужном правцу“ коју је организовала руска медијска агенција „Национална служба новостеj“ у Москви.

Према речима Алексеја Бичкова са Института за политичка истраживања, Русија има неколико циљева у Црноморско-каспијском региону, а то су проширење сарадње у оквиру Шангајске организације за безбедност, као и учвршћивање свог положаја на тржишту енергената, имајући у виду да је Иран после укидања санкција такође постао озбиљан играч у овој сфери.

Истовремено, поставља се и питање сарадње земаља тог региона и Евроазијске економске уније.

Дарја Гревцова из удружења „Евроазијска заједница“ указује да су Москва и Техеран јако заинтересовани за стварање зоне слободне трговине између Ирана и ЕЕУ, али то свакако не значи да је Иран на корак од ступања у овај економски савез.

Прерано је говорити и о евроазијском вектору развоја Азербејџана, као прво због нерешеног територијалног спора са Јерменијом, земљом чланицом ЕЕУ, као друго због специфичности домаће економије која је умногоме заснивана на приходима од продаје енергената.

Што се тиче Турске, како је подсетио професор дипломатске академије Министарства спољних послова Русије Иван Сурма, уочи састанка Путина и Ердогана у Санкт Петербургу, одређени турски медији су поменули евроазијску опцију као „веома пожељну“, посебно у контексту замора од 30-годишњег узалудног чекања позива из ЕУ.

Не треба нам више Суецки канал

Чланство у различитим савезима и блоковима свакако није препрека за економску сарадњу. Зато је изградња транспортног коридора Север-Југ постала главна тема преговора лидера Русије, Азербејџана и Ирана.

Политиколог, члан руске Грађанске коморе Сергеј Марков истиче да тај пројекат подразумева повезивање железничких система ових земаља, али и железница Индије. На тај начин коридор ће повезати западну и северну Европу са јужном Азијом, например, индијским градом Мумбајем, чија економија бележи раст за 20 одсто на годишњем нивоу, подсећа Марков.

Коридор север-југ је својеврсна алтернатива Суецком каналу, јер је јефтинији а и безбеднији од руте која пролази кроз Аденски залив.

Русија није хтела да понизи Ердогана

Највећу пажњу светских медија привукао је сусрет Путина и Ердогана у Санкт Петербургу. Према речима Маркова, тај састанак је „тријумф разума над емоцијама“.

„Путин није опростио нож у леђа, а ни Ердоган није баш задовољан тиме што је ипак морао да се извини. Али Ердоган и Путин су одлучили да у овој ситуацији нема места емоцијама јер је побољшање односа у интересу руског и турског народа. Узгред, Русија је тражила извињење не зато што је хтела да понизи турске политичаре, већ зато што је хтела чврсте гаранције да се инциденти попут обарања авиона неће поновити“, сматра Марков.

Аналитичар сматра да би за годину две руско-турски односи могли да буду бољи него пре кризе. То зависи, између осталог и од турске политике према Дамаску.

Марков сматра да би у решавању сиријске кризе требало искористити формулу, коју Путин нуди и у ситуацији око Нагорно Карабаха:

„Ниједна од сукобљених страна не би требало да се осећа понижено или као губитник“. То је оно што Марков зове „политиком ненаметнутих компромиса“.

Јужни турски ток

Алексеј Бичков са Института за политичка истраживања не слаже се са мишљењем аналитичара који сматрају да без обзира на нормализацију односа са Москвом, турски председник ипак неће преиспитати односе са ЕУ и НАТО.

„Ердоган не опрашта увреде, зато мислим да се он неће вратити претходном формату сарадње са Западом“, каже Бичков.

Према речима Дарје Гревцове, управо „Турски ток“ је окосница обновљене сарадње Москве и Анкаре. Тај пројекат има не само економски већ и геополитички значај, каже она.

Експерти истичу да Русија већ сада осећа корист од тог пројекта, јер чим су почели разговори о обнављању Турског тока одмах је покренута и прича о ревитализацији пројекта „Јужни ток“.

Чланак ВЕОМА ПОЖЕЉНА ОПЦИЈА: Хоће ли Турска постати чланица Евроазијске уније? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Обележавајући 101-годишњицу Геноцида над Јерменима, јерменски званичници су изјавили да ће Јераван наставити да ради на међународном признању Геноцида над Јерменима, и на обнови истине о турским злочином који је имао за последицу смрт преко милион и по цивила, и протеривање више од пола милиона људи.

Јерменска влада, с председником Сержом Саргсијаном и премијером Ховиком Абрахамијаном, окружена верским вођама и страним гостима, окупила се у меморијалном комплексу Цицернакаберд у Јеравану у недељу да би обележили 101-годишњицу Геноцида над Јерменима.

Геноцид над Јерменима је признало 25 земаља, међу којима и Русија. Пре сто година, заједно са Француском и Британијом, Русија је јасно назвала догађаје „злочином против човечности и цивилизације“.

Многобројне манифестације су одржане у Москви и у другим руским градовима да би се обележио овај тужни догађај, на којима је учествовала већина руске јерменске заједнице која броји три милиона људи.

Путин је овом приликом рекао да „међународна заједница мора учинити све што је могуће како би обезбедила да се ови трагични догађаји више не догађају, тако да људи могу живети у миру и хармонији, као и да не знају за ужасе који се јављају из верске нетрпељивости, агресивног национализма и ксенофобије“.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Чланак ЈЕРЕВАН: Јерменија никад неће престати у настојањима да Турска призна геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министарство одбране Јерменије тврди да је Азербејџан јутрос поново покренуо артиљеријске нападе на Одбрамбену војску Нагорно-Карабаха, док азербејџанска страна наводи да је ситуација дуж линије сукоба „стабилна, али напета“, преноси ТАСС.

Портпарол Министарства одбране Азербејџана Вагиф Даргјахли казао је руској агенцији да је „у поређењу са претходном ноћи и даном ситуација на линији фронта релативно мирна“.

„Ипак, напетост и даље постоји. Прошле ноћи јерменска страна засула је артљеријом више насељених азербејџанских мјеста која се налазе дуж линије контакта. Није било жртава“, рекао је Даргјахли.

Јерменија, међутим, наводи да је азербејџанска страна поново почела да бомбардује артиљеријском ватром позиције Одбрамбене војске Нагорно-Карабаха.

„Непријатељ је 3. априла у шест часова ујутру обновио артиљеријско бомбардовање позиција Нагорно-Карабаха у јужном смејру линије контакта“, навело је јерменско Министарство одбране, а пренио ТАС С.

Према посљедњим подацима, у окршајима је убијено 30 војника. Укупно 18 јерменских војника убијено је у борбама са војском Азербејџана у Нагорно Карабаху, изјавио је јуче председник Јерменије Серж Саркисијан.

Раније у току дана, министарство одране Азербејџана саопштило је да је у тим сукобима убијено 12 азербејџанских војника и да је оборен један војни хеликоптер.

Чланак ЈЕРМЕНИЈА: Азербејџан поново покренуо нападе на Нагорно-Карабах се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АП

Јерменија и Азербејџан су саопштили да је дошло до заоштравања ситуације у Нагорно-Карабаху. Обе стране се међусобно оптужују за употребу силе.

У сукобима у подручју Карабаха погинуло је 12 војника Оружаних снага Азербејџана, наводи служба за односе са јавношћу Министарства одбране земље.

Саопштено је да је у зони борбених дејстава оборен хеликоптер Ми-24 и онеспособљен тенк азербејџанске војске.

Јерменско Министарство одбране саопштило је јутрос да је Азербејџан започео офанзиву у ноћи 1. априла уз употребу тенкова, артиљерије и авијације и да су сада они кренули у контранапад у више праваца. Министарство је потврдило да је оборен азербејџански хеликоптер Ми-24/35, уништен тенк и дрон и да супротна страна трпи велике губитке у живој сили и војној техници.

Чланак ОБОРЕН ХЕЛИКОПТЕР: Азербејџан признао велике губитке у Карабаху се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, Sputnik/ Ilya Pitalev

Јерменија и Азербејџан узајамно се оптужују за ескалацију насиља у Нагорно Карабаху. У оружаним сукобима има жртава.

„Оружане снаге Јерменије прекршиле су примирје дуж линије сукоба 127 пута у последња 24 сата“, рекао је азербејџански министар одбране у суботу.

У саопштењу се додаје да је јерменска војска употребила минобацаче и тешке митраљезе.

Јерменско Министарство одбране саопштило је да је супротна страна започела офанзиву у ноћи 1. априла уз употребу тенкова, артиљерије и авијације и да су сада они кренули у контранапад у више праваца. Извор из овог министарства је рекао агенцији „Интерфакс“ да је оборен азербејџански хеликоптер и да супротна страна трпи велике губитке у живој сили и војној техници. Баку негира ове информације.

Министарство одбране Карабаха саопштило је да је током гранатирања њихове територије погинуо један дечак, док је двоје деце рањено.

Представница МИП-а Русије Марија Захарова саопштила је да Москва пажљиво разматра информације које долазе са Нагорног Карабаха.

Сукоб између Јерменије и Азербејџана почео је 1988. након што је већинско у јерменском региону Нагорно Карабаху проглашена сецесија од Азербејџанске Совјетске Социјалистичке Републике. Нагорно Карабах прогласио је независност 1991. што је довело до рата који је трајао све док није потписан мировни уговор, уз посредовање Русије, 1994. године.

Чланак РУСИЈА ПРАТИ СИТУАЦИЈУ: Обновљен јерменско-азербејџански рат у Карабаху, има жртава се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

На руску ваздушну базу „Еребуни“ у Јерменији стигли су ловци четврте генерације МиГ–29, модернизовани МиГ–29С и хеликоптер Ми–8МТ.

Руска ваздушна војна база „Еребуни“ у Јужном војном округу у Јерменији попуњена је након капиталног ремонта са четири ловца четврте генерације МиГ–29 и модернизованим транспортним хеликоптерима Ми–8МТ.

Како је саопштила прес–служба Јужног војног округа, авиони су испоручени на војни аеродром у Еревану из Краснодарског краја.

„Пилоти јединице ће почети да лете на добијеним ловцима МиГ–29 од средине марта ове године“, наводи се у саопштењу.

Осим тога, у базу је достављен и модернизовани МиГ–29С.

Помоћник команданта јединице за рад са верницима у војсци архимандрит Андреј Вац освештао је добијену војну технику војне авијације. У овом тренутку у ваздушној бази „Еребуни“ освећено је девет јединица ловаца четврте генерације МиГ–29. Они су добили имена и на њима су осликани лекови светаца покровитеља.

Чланак МОСКВА: Русија пребацила четири ловца у Јерменију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Прослављени режисер Емир Кустурица рекао је да су хришћани на ивици истребљења, а да су Срби изложени редовним нападима и представљени као криминалци, умјесто као жртве, док о геноциду над њима нико не говори.

Кустурица, који са својим бендом „Но смокинг оркестар“ гостује у Јерменији, рекао је у интервју за тамошњи лист „Арменпресс“ да између Србије и Јерменије постоји много сличности, али и једна разлика.

„Постоји једна велика разлика међу нама: ви Јермени сте уједињени, познати сте као народ који је преживио геноцид и имате државу која је колективни одговор на све оно што се десило“, оцијенио је он.

Кустурица је додао да Срби имају другачију историју и да су били изложени редовним нападима, геноциду о ком нико не говори.

„Али, ми Срби се нисмо ујединили и представљени смо као криминалци, умјесто као жртве“, рекао је Кустурица.

Он је подсјетио да је у току Другог свјетског рата убијено 800.000 Срба, о чему постоје и књиге и извјештаји, али за Европу то као да се није десило.

„Они који знају за ту чињеницу, игноришу је“, истакао је Кустурица.

Наводећи да воли да дође у Јерменију због начина живота и зато што је ту све недвосмислено, Кустурица је рекао да је, када је био у Турској, нападнут и да му је речено да није добродошао због његовог става у вези са Србима.

„Одговорио сам да они и не морају да се брину због геноцида /над Србима/, пошто су и сами побили милионе Јермена током Првог свјетског рата“, додао је славни режисер.

Јерменски лист подсјетио је да је Емир Кустурица прихватио православље и узео крштено име Немања 2005. године, пренијели су београдски медији.

Кустурица је рекао да је његова породица била дјелимично преобраћена у ислам, али је и даље практиковала православље те додао да нико у његовој породици није исповиједао ислам и да он није преобраћен, него је само крштен.

„Моја предвиђања су да смо ми хришћани на ивици истребљења. Када сам крштен, хришћанство није било у доброј позицији, али пошто вјерујем у културу, вјерујем и у Бога. Вјерујем да се он јавља кроз културу“, истакао је Кустурица.

На питање шта жели за Нову годину, Кустурица је рекао да „не би тражио Кока Колу од Дједа Мраза“, него нешто натприродно – да више нема рата у свијету.

„И пожелио бих да Дједа Мраз нађе Марадони нови посао“, рекао је Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: Ми хришћани смо на ивици истребљења! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Ако је то икаква утеха, Србија је изашла из минуса у квалификацијама за Европско првенство. Фудбалска репрезентација победила је Јерменију са 2:0 у Новом Саду пред празним трибинама „Карађорђа“, па се са овом селекцијом изједначила на зачељу табеле – обе екипе имају по бод.

После скандала са дроном против Албаније у Београду, казне УЕФА и одузимања бодова, „орлови“ су имали -2 и остали су без наде у пласман на Европско првенство, али су из минуса барем изашли аутоголом Хајрапетјана и поготком Љајића.

Селектор Радован Ћурчић одлучио је да капитен Бранислав Ивановић игра у штоперском тандему заједно са дебитантом Урошем Спајићем, а прилику да први пут заигра за А репрезентацију добио је и Дарко Брашанац, после серије добрих мечева за Партизан. Међу најбољима на терену био је стрелац једног гола Адем Љајић, по његовом изласку из игре темпо је опао, мада и није било неког интензитета током дуела, иако су „орлови“ имали велики број шанси.

Прво полувреме: Костић уздрмао пречку, Живковић погодио мрежу за вођство „орлова“

Сабласно је деловао увод пред празним мтрибинама, а већ у петом минуту, лопта иза леђа наших статичних штопера сервирана је Мовсисјану, он је шутирао јако искоса са леве стране, а одбијену лопту после интервенције Стојковића лоше је захватио Мхитаријан.

То је мало тргло „орлове“, већ у наредном нападу Костић је добио лопту на петерцу, не баш идеалну, па ју је слабије захватио и погодио пречку, након чега су гости засметали Митровићу у намери да то исправи.

Уследило је 15-ак минута недоречене и неконкретне игре на обе стране, дебитанти у саставу „орлова“ нису деловали најсигурније, док је један центаршут Коларова ка Живковићу резултирао само гол-аутом у 19. минуту.

Три минута касније, Живковић је мало боље уклизао на пас Костића са леве стране, није захватио лопту како је желео, али се она од Хајрапетјана одбила у мрежу за вођство Србије.

Гости су се, очекивано, ослонили на Мхитаријана, њему није успевало да се избори за шут, док је Пицели из даљине једном припретио Стојковићу. Уследила је идеална шанса за 2:0, Митровић је имао зицер у дуелу „1 на 1“ са Каспаровим, али се више посветио борби са штопером који га је пратио, оклевао је и послао лопту преко пречке.

Јерменија је до краја полувремена имала шансу само из једног слободног ударца због незгодне промене правца лопте, на срећу, прохујала је преко пречке, а пред њиховим голом све већа опасност био је Љајић. Дриблинзима се ослобађао чувара неколико пута, а један шут био је незгодан за Каспарова због „пропадања“ лопте. Пред одлазак на одмор, Бранислав Ивановић је добио жути картон, руком је зауставио опасан напад Јермена што је санкционисао арбитар Зелинка.

Друго полувреме: Брзи гол Љајића за 2:0, па успаванка до пречке Тошића

Није било измена у паузи, а ни интересантних дешавања на терену до 53. минута. Тада је Костић добром контролом лопте избегао дуеле и упутио дуг пас Коларову за продор по боку и „1 на 1“ са Каспаровим. Голман Јермена успео је да одбије лопту, али само до Љајића за зицер и 2:0.

Мрљу на то бацио је Митровић препиркама, бунили су се Јермени јер је један играч био на трави током акције, а нападач Њукасла није успео да обузда темперамент. због чега је добио жути картон.

Резултат на семафору је допринео опадању ритма, лако су се заустављали млаки напади Јермена, а у међувремену, Живковића је заменио лидер ЦСКА Зоран Тошић, Љајић је за добру партију награђен одмором, па је шансу добио Фејса.

Убрзо је Костића заменио Тадић, а коначно су нове шансе виђене у самој завшрници. Ударац Брашанца изблокиран је за корнер, после ког је Тошић уздрмао пречку са 20-ак метара.

Чланак ИЗАШЛИ ИЗ МИНУСА: Јерменија пала за прву победу „орлова“ у квалификацијама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Велике демонстрације против поскупљења струје у Јеревану, главном граду Јерменије, прошириле су се у још два града, Грјумију и Ванадзору. На протестима су се појавиле, осим јерменских застава и заставе ЕУ и Украјине. Демонстранти су одбили да се састану са председником Јерменије Сержом Саргасјаном. Посланици владајуће Партије републиканаца Јерменије стали су као живи зид између полиције и демонстраната, како би спречили крвопролиће.

Повод за демонстрације је најава да ће од августа струја поскупети 16,7 одсто. У последње две године то је треће поскупљење струје. Демонстранти су нападали директора руске компаније за продају струје Јерменији Јевгенија Бибина који наводно има плату 60.000 долара месечно. Демонстранти траже да се снизе тарифе електричне струје.

Организатори демонстрација су преко друштвених мрежа позвали људе да изађу на улице тврдећи, ипак, да је главни мотив борба против корупције. У Јерменији је просечна плата нешто мање од 100 евра, а пензија око 80 евра.

Незадовољни грађани кажу да је то протест не само због раста цена електричне енергије, већ и велике корупције у земљи. Сличне демонстрације у Јеревану су биле 1995, као и 2008. године, па због тога један број тамошњих политиколога каже да за нереде не треба окривљавати Вашингтон и заменицу државног секретара САД Викторију Нуланд која је недавно била у Јеревану. Истовремено, један број политиколога истиче да би било погрешно да се демонстрације у Јеревану сматрају антируским. У Јерменији знају да без помоћи Русије немају шансе да сачувају Нагорно Карабах.

То што се појавила застава ЕУ, руководилац Аналитичког центра за глобализацију и регионалну сарадњу Степан Григорјан објашњава да Брисел Јеревану не поставља ултиматум као што је то било са Кијевом, па Јермени могу да сарађују и са Истоком и са Западом.

Демонстрације у Јеревану су изазвале реакцију на западу, где позивају власти да не употребљавају силу против грађана.

СЛИЧНОСТ СА КИЈЕВОМ

Председник Комитета за међународне односе Савета Федерације Русије Константин Косачов казао је да се у демонстрацијама у Јеревану виде предзнаци „цветних револуција“ које увек почињу незадовољством због социјалне ситуације. Члан Савета Федерације Русије Игор Морозов види много сличности између ситуације у Јеревану и почетка сукоба у Кијеву.

Чланак JOШ ЈЕДНА ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА: Сад Јереван кључа! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Јерменије Серж Саргсјан захвалио је предсједнику Републике Српске Милораду Додику на прихваћеном позиву да учествује у обиљежавању 100 година од геноцида над Јерменима, који представља неодвојив дио историје и колективног памћења човјечанства, и израженој спремност да буде уз јерменски народ на тај важан датум.

– Нажалост, нетрпељивост Турске и овај пут се испољила не само у виду пријетњи земљама и лидерима који су признали геноцид над јерменским народом, већ и у виду блокаде доласка наших гостију, због чега нисте били у могућности да присуствујете обиљежавању и помену жртвама геноцида – истакао је Саргсјан у писму упућеном Додику.

Овим чином, нагласио је предсједник Јерменије, турске власти су само још једном потврдиле своје непоштовање и презир према универзалним вриједностима.

– Без обзира на њихово понашање, ми сматрамо да сте 24. априла били са јерменским народом и нашим пријатељима. Увјерен сам да ћемо имати прилику да Вам будемо домаћини у Јеревану. Као пријатељ јерменског народа, Ви сте увијек добродошао и очекиван гост – истиче се у писму предсједника Јерменије Сержа Саргсјана упућеног предсједнику Републике Српске Милораду Додику.

Чланак ЈЕРЕВАН: Саргсјан упутио писмо захвалности предсједнику Српске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Председник Србије Томислав Николић поручио је данас, на комеморацији поводом стогодишњице злочина над Јерменима, да Србија, у време кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим појмом „геноцид“, није могла да не буде присутна у Јеревану и да, ако ико може да разуме и осети несрећу која је задесила Јермене, онда је то српски народ.

На церемонији, српски председник је седео тик уз руског председника Владимира Путина.

Николић је поручио да је дошао се у име српског народа и у име државе Србије поклони жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог великог светског рата у 20. веку.

„Ако ико може да разуме и осети несрећу библијских размера која се 1915. године обрушила на Јермене у Османском царству, као и њене трајне и незалечиве последице, онда је то српски народ, онда је то Србија“ навео је Николић у Јеревану.

Он је указао да је Србија у Првом светском рату имала процентуално највише губитака од свих земаља и народа погођених том огромном ратном несрећом.

„Укупни губици Србије од 1915. до 1918. досегли су застрашујућу бројку од 1.247.435 жртава, што је приближно 28 одсто тадашњег укупног броја становника, од чега је међу војницима било 402.435 погинулих и преминулих, а међу цивилима 845.000. Посмртни остаци српских жртава Великог рата расути су у 1.815 гробница, у 18 држава. Многима се гробно место никада није сазнало…“ казао је председник Србије.

Николић је подвукао да то нису бројке којима се хвалимо или се поносимо, већ напротив, то су наше непрежаљене, узвишене жртве на олтару отаџбине, пале на жртвенику светског сукоба за који се веровало да се никада више не може поновити.

„А поновио се само коју деценију касније, и опет са страшним, масовним људским губицима и неслућеним разарањима, доносећи још један монструозни геноцид“, упозорио је прерсдник Србије.

Он је подсетио на речи папе Фрање и да тече „Трећи светски рат на парче“ кад поново стотине и хиљаде људи губе животе, достојанство и имовину, као невине или заблуделе жртве заслепљене мржње екстремних идеологија и циничних интереса безочних политика…

„Имамо ли морално право да јерменске жртве од пре једног века не схватимо као трајну опомену живима, да неспремност и зазирање од поштеног и целовитог суочавања с најпотреснијим чињеницама прошлости законито прозводи нове трагедије у будућности“ запитао је Николић.

Према његовим речима, терет непризнате и искрено неупокојене и неопојане прошлости пођеднако тешко притиска колективну свест потомака жртава и починилаца најстрашнијих злочина, којима модерна историја нажалост обилује.

Николић је подсетио на речи нобеловца Иве Андрића да „човеку није најтежа патња којом пати, већ неспремност ближњих да јој буду сведоци, да спознају и схвате његову муку“.

Он је додао да то у пуној мери вреди и за народе и навео да живимо у времену у коме су већ одавно изгубљене или бар битно поремећене и релативизоване способност и спремност да се ствари и појаве називају својим правим именима.

„Уврежило се погубно уверење да се избегавањем јасног и истинитог именовања појава из стварности, неретко и њиховим свесним и тенденциозним преименовањем зарад ефемерних политичких, најчешће егоистичких интереса, може трајно утицати на ток историје“, рекао је Николић.

Историја нам, навео је он, најчешће веома болно, стално изнова доказује да то није могуће.

Како је рекао Николић, „у време кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим појмом, односно термином „геноцид“, кад се он применом двоструких стандарда квази правно инструментализује и етички обесмишљава, па се чак и осведоченим жртвама поновљених погрома и геноцида, намеће улога починилаца“ нисмо смели и могли изостати са овог скупа.

„Не, нисмо смели и нисмо могли изостати, као што не пропуштамо и нећемо никада дозволити да нас приземне рачунице и наметнута „политичка коректност“ наведу да пропустимо свако достојанствено подсећање на страдања која су ратови и други сукоби наносили људима широм света“, подвукао је Николић.

Без обзира на веру и нацију, језик и расу, навео је председник Србије, све жртве „политике настављене другим средствима“ опомињу нас да смо, или да бисмо морали бити „грађани света“, свесни да само уједињавањем својих појединачно недовољних снага можемо одговорити големим планетарним изазовима од којих пресудно зависи будућност човечанства.

Србија искрено верује само у такву мисију политике и смисао међународне сарадње, рекао је Николић.

Зато смо данас овде, уједињени у поруци да поштовање достојанства људске личности, и у животу и у смрти, нема алтернативу достојну човечности и будућности, казао је председник Србије на комеморацији поводом обележавања стогодишњице злочина над Јерменима.

Чланак НИКОЛИЋ: Српски народ разуме трагедију јерменског народа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Војно-политички аналитичар Гостимир Поповић изјавио је Срни да је онемогућавање предсједника Републике Српске Милорада Додика да присуствује обиљежавању 100 година од страдања 1,5 милиона Јермена, диригована акција која је веома брижљиво припремљена у Сарајеву, а реализована у Анкари, те истакао да је индикативно да у вези са овим случајем није реаговао предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић.

„Циљ је био да се Додик тамо не нађе, да не каже коју ријеч и о ситуацији овдје. Турска је и на тај начин показала да у сваком тренутку слуша своје миљенике и ради у њиховом интересу“, рекао је Поповић, коментаришући забрану прелета преко Турске авиону којим је Додик кренуо на обиљежавање 100 година од геноцида над Јерменима који је починила Турска.

Поповић је нагласио да би све институције Српске морале да реагују на ову озбиљану ситуацију, те истакао да је индикативно да није реаговао Иванић, који је члан Предсједништва из Републике Српске.

Фото: Политика

„Најмање што је Иванић могао да уради јесте да позове турског амбасадора у БиХ и да му уручи демарш, али то се није десило. Проблем је што члан Предсједништва из Републике Српске није реаговао на спречавање предсједника Српске да присуствује тако значајној манифестацији“, нагласио је Поповић.

Предсједник Републике Српске кренуо је у сриједу, 22. априла, у Јереван гдје је, на позив предсједника Јерменије Сержа Саргсјана, требало да учествује у манифестацијама посвећеним обиљежавању 100 година од геноцида Турске над Јерменима.

Додик је у томе онемогућен због одлуке турских власти да забране прелет предсједничког авиона преко турске територије.

Предсједник Српске је прије неколико дана Народној скупштини Републике Српске упутио текст Декларације о признавању геноцида над Јерменима од 1915. до 1917. године.

Чланак КАКО ЈЕ ОНЕМОГУЋЕН ДОДИКОВ ПУТ У ЈЕРМЕНИЈУ: Припремано у Сарајеву, реализовано у Анкари се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Милорад Додик није успео да оде у Јереван, где је требало да присуствује манифестацијама посвећеним обележавању годишњице геноцида над Јерменима, јер надлежне институције Турске нису одобриле прелет авиона Владе Републике Српске преко своје територије. На сајту председника РС пише да се Додик, након вишечасовног чекања у Бургасу у Бугарској да надлежне институције Турске одобре прелет авиона, јуче око 17 часова вратио у Бањалуку, уз опаску да је председник Српске раније добио дозволу за прелет.

У изјави за „Политику” Додик је објаснио да се његов авион, који је летео преко Србије, Бугарске и Турске до Јеревана, ради горива зауставио у Бугарској.

„Док смо сипали гориво, речено нам је да немамо дозволу за прелет преко турске територије јер им није јасно власништво авиона, то јест којој нацији припада авион Републике Српске. Оставили су нас да на писти чекамо преко четири часа. Кад нам је постало јасно да бисмо тако могли да чекамо и три дана, полетели смо назад за Бањалуку. Кад смо слетели у Бањалуку, речено нам је да је Турска у међувремену одобрила прелет. То је прича за малу децу”, рекао је Додик.

Фото: Политика

Додик је, на позив председника Јерменије Сержа Саргсјана, кренуо у Јереван, где је требало да до 24. априла учествује у манифестацијама посвећеним обележавању 100 година од геноцида над Јерменима. „Председник РС се враћа у Бањалуку након вишечасовног чекања, тачније од 10.30 до 15.00, на аеродрому у Бургасу у Бугарској. Турске власти нису дозволиле прелет преко своје територије”, наведено је на сајту председника. Геноцид над Јерменима, познат и као јерменски холокауст, односи се на присилну масовну депортацију и смрт више од милион Јермена током младотурске власти између 1915. и 1917. у Османском царству.

Додик је Народној скупштини РС пре неколико дана упутио текст Декларације о признавању геноцида над Јерменима од 1915. до 1917. „Српски народ Републике Српске, као слободарски народ и народ који је у Првом светском рату изгубио трећину радно способног становништва и огромна природна и материјална богатства, солидарише се са настојањима јерменског народа и подржава исти у настојању да се призна као геноцид покољ почињен над Јерменима током распада Османског царства”, наводи се у предлогу декларације.

Додик је пре поласка у Јерменију у интервјуу за електронске новине Андрићевог института „Искра” рекао да је Меморијални комплекс у Поточарима посетио због жртава које су страдале, наводећи како нико не може да оправда убиства и то што се десило у Сребреници. „Треба раздвојити почаст или помен жртвама од закулисних политичких игара које иза тога често стоје. Ја сам, управо желећи да се Сребреница на тај начин доживи, потпуно то одвојио од оног што ће бити политизација. То је присутно на готово свим манифестацијама које се одржавају”, рекао је Додик. Председник РС упозорио је како злочин у Јасеновцу, у ком је страдало више од 500.000 Срба, никада није успео да буде представљен на начин како се и десио, те да је остао у забораву, као и злочинци, који никада нису одговарали. Додик је подсетио да је у јасеновачким стратиштима убијено и 23.900 деце, те да је то у историји једини логор за децу и додао да је задатак свих нас да се подсетимо онога што се тамо десило.

Чланак ЗАШТО ЈЕ ДОДИК ЗАУСТАВЉЕН НА ПУТУ ЗА ЈЕРЕВАН: Турцима није јасно којој нацији припада авион Републике Српске! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је по повратку у Бањалуку из Бугарске, одакле је враћен авион којим је путовао за Јереван јер Турска није одобрила лет преко њене територије, да је дозвола, да би пародија била још већа, добијена тек када су се вратили на бањалучки аеродром.

„Вјероватно, да се нисмо вратили, не би је ни добили“, рекао је Додик новинарима на бањалучком аеродрому.

Додик је рекао да не жели овом давати квалификације, али да се на овај начин не може избрисати чињеница да је прије 100 година почињен стравичан злочин над Јерменима православцима, којег су починили Турци.

Он је подсјетио да Турска не признаје тај злочин, да не жели да призна геноцид, те напоменуо да је тада за кратко вријеме побијено око 1,5 милиона Јермена, што не може бити ништа друго него геноцид.

Додик је навео да је у Јеревану требало да присуствује церемонији сјећања на жртве и да су тек у Бургасу у Бугарској сазнали да је лет преко Турске одбијен, те да им је речено да чекају.

„Чекали смо од 10.45 часова до 15.00 часова и тада смо одлучили да се вратимо јер смо упадали у лоше вријеме и мрак и није било извјесно да ћемо добити дозволу“, навео је Додик.

Пилот Сретен Илић је рекао да је задатак добијен прије неколико дана и да је јуче у 19.30 часова од власти Јерменије добијено одобрење за слијетање.

„С обзиром да наш авион нема директан лет до Јеревана, планирали смо слијетање у Бургас, гдје смо, по слијетању и послије пуњења горива и припреме за полијетање у Јереван, од бугарске контроле лета добили обавјештење да нам није дозвољен лет преко Турске“, навео је Илић.

Он је нагласио да су чекали четири часа и да нису добили образложење зашто није добијена дозвола од Турске.

Подсјећамо, Додик је јутрос на позив председника Јеременије Сержа Саргсјана кренуо за Јереван да би присуствовао обиљежавању стоте годишњице отоманског геноцида над Јеременима.

Додик је недавно у Народну скупштину РС упутио текст декларације о признавању геноцида над Јерменима од 1915. до 1917. године. „Српски народ Републике Српске, као слободарски народ који је у Првом свјетском рату изгубио једну трећину радно способног становништва и огромна природна и материјална богатства, солидарише се с настојањима јерменског народа и подржава га у настојању да се историјска неправда призна као геноцид за покољ почињен над Јерменима током распада Османског царства“, навео је тада Додик.

Јерменски државни радио јавио је да је предсједник РС Милорад Додик чекао два и по сата у Бургасу у Бугарској, јер турске надлежне институције нису дозволиле прелет турске територије авону којим је путовао на церемонију у Јереван. Радио подсјећа да је Додик на позив предсједника Јерменије требало да учествује на обиљежавању 100- годишњице геноцида над Јерменима, те да је прије неколико дана у Парламент РС упутио приједлог текста резолуције којом се масовна убиства Јермена 1915 квалификују као као геноцид.

Централна манифестација поводом 100 година од масовних убистава Јермена која су починили Турци требало би да буде одржана у петак на меморијалном платоу „Tsitsernakaberd“ у Јеревану. Геноцид су до сада признали Владимир Путин, Франсоа Оланд и лидери 20 држава. Западне владе као што је британска, како пишу јерменски медији, шаљу на церемонију званичнике нижег ранга, како би саботирали манифестацију.

Чланак ДОДИК: Дозвола за прелет турске тероторије стигла кад смо се вратили се појављује прво на ИСКРА.