ЈДП Архиве - ИСКРА

КОМЕМОРАЦИЈА ГЛОГОВЦУ: Аплауз од 15 минута одјекивао салом

Славко Гарић — Mon, 12 Feb 2018 14:44:13 +0000

Фото: Спутњик, Tanjug/ ZORAN ZESTIC

У Југословенском драмском позоришту одржана је комеморација преминулом глумцу Небојши Глоговцу.

Управница ЈДП Тамара Вучковић прва је изашла на позорницу ЈДП и говорила о Небојши Глоговцу, након што је приказан инсерт из представе „Хамлет“ у којој је играо главну улогу.

„Био је велики, сви смо то одувек знали. Следио је свој таленат“, речи су којима је Вучковићева започела говор.

„Била је радост и привилегија следити сваки твој корак“, наставила је кроз сузе директорка ЈДП.

Директорка ЈДП Тамара Вучковић Манојловић позвала је на минут ћутања. Она је подсетила да ће глумац недостајати највише својим синовима, ћерки, породици…

О Глоговцу је следећи говорио позоришни редитељ Дејан Мијач, док су се у сали чули јецаји.

„Упознао сам га док је био дечачић са великим очекивањем и нестрпљењем. Он је имао шта да каже… Растао је све до тренутка када га проклета болест није зауставила. Ја то не могу да разумем… Да се није нашла нека група која би рекла ’Стоп овој болести‘. Драги мој, отишао си млађи него икад и остало ми је да молимо Господа да ти нађе тихи кутак у коме ћеш досањати свој сан. Збогом, Небојша Глоговац“, рекао је Мијач.

Млади глумац Марко Јанкетић затим је прочитао писмо режисера Слободана Унковског, док су се у позадини на великом платну смењивале слике из позоришних представа у којима је Небојша Глоговац играо.

„Глоговчев одлазак је померио зграду ЈДП, Пулска Арена се накривила…“, навео је у писму Унковски и завршио са: „Нисмо стигли ни да ти махнемо, драги Небојша“.

После инсерта из филма „Клопка“ говорио је редитељ Срдан Голубовић:

„Никад није било потребно понављати сцене, никад. Глоговац је за мене био највећи глумац на свету. Збогом, Глоги, најталентованији пријатељу!“, рекао је он.

Након тога, на комеморацији је емитован инсерт из представе „Хадерсфилд“, а потом је на сцену изашао глумац Горан Шушљик и наставио сцену — без Небојше Глоговца.

„А онда се спушта завеса и иде аплауз за вечност“, рекао је кроз сузе глумац.

Последњи поздрав великану глумачке сцене упутили су редитељи Дејан Мијач и Срдан Голубовић и глумци Наташа Нинковић и Војин Ћетковић.

На комеморацији су биле присутне бројне колеге Небојше Глоговца, међу којима Гордан Кичић, Даница Максимовић, Александар Берчек, Радош Бајић, Никола Ристановски, Воја Брајовић…

Међу окупљенима је био и Васил Хаџиманов, наш прослављени џез пијаниста.

У холу испред сале постављена је црно-бела фотографија прослављеног глумца величине билборда.

На крају комеморације, на бину је изашао цео ансамбл ЈДП и сви су, окренути ка фотографији Небојше Глоговца, почели спонтано да аплаудирају преминулом колеги.

Затим им се придружила цела сала и гласне овације су трајале 15 минута.

Небојша Глоговац биће сахрањен данас у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Опело у Цркви Светог Николе почиње у 14 часова.

Чланак КОМЕМОРАЦИЈА ГЛОГОВЦУ: Аплауз од 15 минута одјекивао салом се појављује прво на ИСКРА.

НАСТАВАК СКАНДАЛА: Коме кћерка СС војника поставља огледало?!

Славко Гарић — Wed, 01 Nov 2017 13:05:13 +0000

Фото: novosti.rs

Немачки новинар и писац Михаел Мартенс, који је нобеловки Херти Милер на књижевној вечери у ЈДП-у упућивао политичка питања, подстичући је да понови шта мисли о Србима, огласио се текстом у свом листу „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ и наставио тамо где је почасна гошћа Сајма књига стала:

– У главни град Србије је стигао монструм. То је бар утисак који морају да имају конзументи српских медија. Монструм се, према њима, зове Херта Милер… Ако је веровати већини медијских извештаја, њено представљање је начисто омануло – иронично пише Мартенс.

У жељи да немачким читаоцима покаже како је српско друштво и даље затуцано и националистички острашћено, сматрајући ваљда да је Милерова у праву када и даље правда НАТО бомбардовање СРЈ, Мартенс наводи све наслове из наших дневних новина, међу којима и онај из „Вечерњих новости“: „Хертино ружење српског народа“. Овај гост Београда и Сајма књига истиче да је у питању „разбијачко новинарство којем куља пена на уста“.

– И српски патриотски песници и мислиоци су се јавили за реч. Емир Кустурица, на пример… у Сарајеву рођени српски шовиниста по опредељењу, који самопроглашену мањкавост свог муслиманског порекла из Босне већ годинама покушава да компензује посебно приљежним србовањем – истакао је Мартенс, и закључио:

– Кћерка једног СС војника је показала српском друштву огледало. Многи који су се у њега загледали видели су само једно ружно искежено лице – и побркали га са лицем Херте Милер.

Скандал са нобеловком се можда не би ни догодио да је Мартенс поштовао протокол. Њега је, иначе, организациони одбор наступа четири земље немачког говорног подручја одредио да води разговор с нобеловком.

– Сугерисао сам Мартенсу да не поставља политичка питања, већ да се усредсреди на њену литературу – каже, за „Новости“, Иван Ивањи, који је, с немачким новинаром, водио разговор с Милеровом. – У првом тренутку је прихватио, али када му је амбасадор Немачке у Београду Аксел Дитман забранио да говори о политици, он је, ваљда из ината, урадио супротно. Уосталом, тај гест личи на њега.

Ивањи нам је открио да је планирао да после Сајма отворено говори о свим лажима нобеловке Милер.

– Она се Западу представила као жртва Чаушескуовог режима, а њена прва књига штампана је у Румунији у тиражу од 2.000 примерака – каже Ивањи. – У доба румунског диктатора добила је књижевну награду, као и стан у Темишвару. Толико о прогањању ње као ауторке. Остварила је каријеру на антикомунизму, а у ЈДП-у је јавно рекла оно што већина Немаца мисли о нама.

На исту тему, новинар Марко Мартин објавио је у немачком листу „Велт“ текст „Београд кључа“, и између осталог рекао:

– Многи слушаоци (на представљању Херте Милер) били су индигнирани, штампа блиска влади је запенила… Како се то слаже са „проевропском“ оријентацијом Србије?

Поводом ова два текста у немачкој штампи, председник Одбора Сајма књига проф. др Зоран Аврамовић, за наш лист каже:

– Jедан део немачке интелектуалне јавности не може да прихвати чињеницу да постоји српска критичка интелигенција. Оспоравање неутемељених и нетачних исказа Херте Милер о Србима и НАТО бомбардовању, новинарима Михаелу Мартенсу и Марку Мартину послужило је да се баце увредама, посебно на Емира Кустурицу. Нема код њих контраргумента, али има увреда и померања теме. Скрећу пажњу на оно што се догађа на улици у Савамали на некакав регионални мачизам у Београду. Све је то у складу са једним наслеђеним неподношењем српског националног бића и права да се то биће брани од лажи и стереотипа. На ово се мора увек одговарати смирено и разложно. То данашња српска интелигенција у великој већини и чини.

ОД КИРГИСТАНА ДО БЕОГРАДА

Од 2002. до 2009. године Михаел Мартенс је био дописник „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ из Београда, а затим је извештавао из Истанбула и из Атине. Писао је и из Киргистана, Казахстана, Авганистана, Украјине, Русије… Аутор је књиге „У потрази за јунаком“, у којој разбија мит о немачком војнику Јозефу Шулцу, за којег се веровало да је платио главом због тога што није желео да стреља партизане код Смедеревске Паланке у Другом светском рату.

Чланак НАСТАВАК СКАНДАЛА: Коме кћерка СС војника поставља огледало?! се појављује прво на ИСКРА.