Јадовно-Паг (Фото: РТРС/jadovno.com)

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава.

– Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти – каже за Срну предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније.

– Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања. Ноћ уочи католичког празника Велике Госпе, злочинци су у ували Слана на острву Пагу поклали преостале заточенике, мушкарце жене и дјецу – подсјећа Басташић.

Он каже да су усташки злочинци ујутро, 15. августа, довршили крвави пир, након чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили процесији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.

– Готово у исто вријеме, усташе су у логору Јадовно, на Велебиту, митраљезима стријељале 1.500 преосталих заточеника и затрпале их у јаме ископане у самом логору – наводи Басташић.
Он додаје да су италијански војни санитарци на мјесту злочина на Пагу ексхумирали и спалили 791, како су забиљежили, „свјеже закопани леш“. Међу овим жртвама било је 407 мушкараца, 293 жене и 91 дијете. Њихов пепео затрпан је у пашком камењару.

Данас на острву Пагу, на мјесту некадашњег логора, нема споменика који би подсјећао на стравичну судбину најмање 8.020 људи, недужних жртава – Срба и Јевреја, побијених у љето 1941. године.

Спомен-плоча у ували Слана, обновљена 2010. године, разбијена је након два дана, исту судбину доживила је 19 дана, након поновног постављања 29. јула 2013. године.

На мјесту логора Јадовно у протеклом рату порушено је спомен-обиљежје, а тијела жртава и даље леже неексхумирана. Потомци жртава су 2012. године на мјесту некадашњег логора поставили и освештали Часни крст.

Чланак 100 КУНА ПО САТУ КЛАЊА: Крвава ноћ на Пагу и Велебиту – злочин који не блиједи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Код Шаранове јаме на Велебиту данас је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске.

Парастос је служен за 38.010 православних Срба убијених у комплексу овог система усташких логора, а потом су предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, те потомци жртава и бројни ходочасници положили вијенце.

Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља.

– Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али и они који су били дио националне елите – рекао је Додик новинарима послије парастоса.

Он је подсјетио да су Италијани у Другом свјетском рату због звјерстава усташа забранили комплекс концентрационог логора Госпић-Јадовно–Паг.

– Ово је био пројекат тадашње Независне Државе Хрватске, која је жељела да трећину Срба побије, трећину покрсти и трећину расели – подсјетио је Додик.

Он је истакао да ће помоћи изградњу капеле код Шаранове јаме.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић рекао је да је Шаранова јама свето мјсто за српски народ.

– Обавеза нас је да будемо присустни на оваквим мјестима, а наш народ мора да се сјећа свих својих жртава – нагласио је Иванић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео да су злочини усташа били свирепи, да су дјеца убијана, што не смије бити заборављено.

Предсједник Удружење „Јадовно 1941“ Душан Басташић захвалио је званичницима и ходочасницима што су присуствовали обиљежавању Дана сјећања на Јадовно и напоменуо да злочини над Србима не смију бити заборављени.

Након парастоса ходочасници су посјетили јаму под Гргиним Бријегом, уз коју постављен часни крст који је освештан у Храму Светог Саве у Београду.

Ходочасници су потом пјешачили два километра до мјеста, гдје је некада био сабирни логор Јадовно у Чачића доцу. Код часног крста, који је на овом мјесту постављен 2012. године, учесници сабрања задржали су се око сат времена.

У повратку су ходочасници посјетили Меморијални центар „Никола Тесла“ у Смиљану, након чега је у селу Медак, поред Манастира Усјековања главе Светог Јована организовано послужење за ходочаснике.

Организатори овог молитвеног окупљања су Удружење „Јадовно 1941“ и Епархија горњокарловачка.

Удружење „Јадовно 1941“ осми пут организовало је обиљежавање „Дана сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током НДХ.

Комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг, познат и под именом Госпићка група логора, био је први организовани ликвидациони комплекс усташких лорога намијењених уништењу Срба и Јевреја у тадашњој НДХ.

У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.

Чланак ДОДИК КОД ШАРАНОВЕ ЈАМЕ НА ВЕЛЕБИТУ: Тешко је опростити… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Удружење Јадовно 1941. организује 1. јула обиљежавање „Дана сјећања на Јадовно 1941.“, када је у комплексу логора Јадовно, Госпић и Паг, на монструозан начин, убијено преко 38.000 Срба у фашистичко-усташкој независној држави Хрватској.

„Са благословом Његовог Преосвештенства, Епископа горњокарловачког г. Герасима, у суботу 01. јула 2017. поводом седамдесет и шесте годишњице од страдања, биће обиљежен, по осми пут, „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Републике Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали“, каже Душан Ј.Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно.

Он истиче да ће сутра 1. јула 2017, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, бити служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.

Из удружења даље наводе: Да ће се грађани након молитве упутити узбрдо, око 5км до јаме под Гргиним бријегом (налази се уз сам пут) гдје ће уз јаму поставити Часни крст и служити кратки помен. Крст ће бити освештан дан раније у Храму Св. Саве на Врачару.

Потом ће се наставити пјешке до мјеста некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, на мјесту гдје је постављен Часни крст 2012. године. Потом ће се колоне вјерника и поштовалаца упутити у Меморијални центар Никола Тесла у Смиљану а затим посјетити Манастир посвећен Усековању главе Св. Јована.

„У Независној Држави Хрватској је за вријеме Другог свјетског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 дјеце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 дјеце евидентираних као
жртве рата, док је над 60.234 дјетета извршен најтежи облик геноцида. Убијено је 32.054 дјечака и 28.012 дјевојчица. Највише је убијено српске дјеце: 42.791, ромске 5.737, муслиманске 5.434, јеврејске 3.710 и хрватске 2.289 дјеце. За 273 дјетета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 дјеце угашени су на преко хиљаду стратишта широм злогласне НДХ.“ ( Драгоје Лукић,2000.)

Српски народ није ништа научио из свог великог сатирања и уништења током постојања Независне државе Хрватске, каже Душан Басташић и наглашава да „за Србе историја није учитељица живота!“

Зарад „виших“ циљева, прихватили смо ћутњу и искривљену истину па се након педесет година зло поновило. Није лако говорити и писати о Јадовну, нарочито када је то упућено младим људима. Јадовничење није јадиковање већ колективно сјећање о патњама српскога народа, истиче Басташић.

Чланак ПАРАСТОС ЗА 38.000 СРБА: Сјутра се обиљежава „Дан сјећања на Јадовно 1941.“, велико српско стратиште се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

У Хрватској је обиљежен Дан сјећања на Јадовно, усташки логор смрти за вријеме НДХ.

Комеморација у организацији Српског народног вијећа (СНВ), Координације јеврејских општина у Хрватској, Епархије горњокарловачке и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста одржана је код централног споменика код Шаранове јаме, једне од 32 јаме на Велебиту у које су усташе бацали своје жртве, саопштио је СНВ.

Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац истакао је да је ово мјесто било једно од најстрашнијих у Другом свјетском рату, преноси РТС.

„Овдје се људи нису скупљали на рад јер није било ни погона, ни насеља, само жица, чувари и заточеници, а идеја слободе 1940-их укаљана је усташком идеологијом којој је било најпрече да људе лиши њихових живота, слободе и идентитета,“ казао је Пуповац и нагласио:

„Окупили смо се да кажемо ‘не’ таквој идеји, али и да покажемо да смо спремни да се раме уз раме боримо за другачије идеје државе и слободе. Ово мјесто и окупљање не смије бити средство мржње, посебно не према братском хрватском народу који нити су подржавали нити стајали уз тај покрет и ту државу.“

Он је истакао да од Хрватске очекује да се уклони плоча с усташким поздравом у Јасеновцу.

„На том мјесту не може бити натпис ‘За дом спремни’ и нема закона који у Хрватској и Европи то може озаконити,“ поручио је Пуповац.

Матијашец: Мртви нам не дозвољавају да ћутимо

Окупљенима се у име организатора обратио Младен Матијашец, потпредсједник Заједнице удружења антифашистичких бораца и антифашиста Града Загреба и Загребачке жупаније, који је подсјетио на злочине који су над недужним људима почињени на том мјесту, преноси „Танјуг“.

„Антифашистичка борба опрала је љагу коју је нанела усташка држава, ослободила је земљу и из темеља променила друштвену основу. Мртви нам не дозвољавају да ћутимо зато их морамо комеморисати и борити се за враћање друштва социјалне једнакости,“ рекао је Матијашец.

Краус: Јадовно – један од најстрашнијих логора у Другом свјетском рату

Огњен Краус, председник Координације јеврејских општина Хрватске, подсјетио је да је у логору Јадовно страдало на хиљаде жртава само зато што су по законима Независне Државе Хрватске били другачији.

„Јадовно је било један од најстрашнијих логора у Другом светском рату. Ту је страдало на десетине хиљада људи, а то је учинила НДХ која се данас релативизира. До када ћемо се у исто вријеме клањати крвницима и жртвама крвника. Постављам то питање предсједници, премијеру и председнику Сабора,“ поручио је Краус.

Скупу у Јадовном је присуствовало неколико стотина људи из цијеле Хрватске. Парастос је служио јеромонах Павле, игуман манастира Ораховица у Епархији славонској, а саслуживали су свештеници из Епархије горњокарловачке.

Молитву за жртве одржао је рабин Луциано Моше Прелевић, а вијенце су положиле делегације Хрватског сабора на челу са заступником Маријаном Кустићем, хрватске Владе на челу с Невенком Бенић, Амбасаде Републике Србије с амбасадорком Миром Николић, као и Личко-сењске жупаније, СНВ-а, Савеза антифашистичких бораца, Шесте личке пролетерске дивизије и Координације јеврејских општина, преноси „Танјуг“.

Јадовно је међу првим од укупно 26 концентрационих логора за вријеме НДХ. Систем логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, основан је почетком мјесеца маја 1941. године у изолованој области око 20 км од Госпића. Преживјели Јадовна постали су први градитељи и заточеници концентрацијског логора у Јасеновцу.

Чланак УБИЈЕНИ НАМ НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ ДА ЋУТИМО: Дан сјећања на жртве логора Јадовно се појављује прво на ИСКРА.

Фото: jadovno.com

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.

На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава.

„Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске /НДХ/ преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже за Срну предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније.

„Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања. Ноћ уочи католичког празника Велике Госпе, злочинци су у ували Слана на острву Пагу поклали преостале заточенике, мушкарце жене и дјецу“, подсјећа Басташић.

Он каже да су усташки злочинци ујутро, 15. августа, довршили крвави пир, након чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили процесији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.

„Готово у исто вријеме, усташе су у логору Јадовно, на Велебиту, митраљезима стријељале 1.500 преосталих заточеника и затрпале их у јаме ископане у самом логору“, наводи Басташић.

Он додаје да су италијански војни санитарци на мјесту злочина на Пагу ексхумирали и спалили 791, како су забиљежили, „свјеже закопани леш“. Међу овим жртвама било је 407 мушкараца, 293 жене и 91 дијете. Њихов пепео затрпан је у пашком камењару.

Данас на острву Пагу, на мјесту некадашњег логора, нема споменика који би подсјећао на стравичну судбину најмање 8.020 људи, недужних жртава – Срба и Јевреја, побијених у љето 1941. године.

Спомен-плоча у ували Слана, обновљена 2010. године, разбијена је након два дана, исту судбину доживила је 19 дана, након поновног постављања 29. јула 2013. године.

На мјесту логора Јадовно у протеклом рату порушено је спомен-обиљежје, а тијела жртава и даље леже неексхумирана. Потомци жртава су 2012. године на мјесту некадашњег логора поставили и освештали Часни крст.

Чланак ГОДИШЊИЦА СТРАВИЧНОГ ЗЛОЧИНА: За ноћ, усташе на Пагу и у Јадовну побиле 2.300 Срба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас ће бити служен парастос поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.

Након парастоса, из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово тијело након што су га убиле усташе у љето 1941. године.

На том мјесту биће постављен Часни крст и служен парастос којем ће присуствовати и српски члан Предсједништва БиХ, Младен Иванић.

Чланак ШАРАНОВА ЈАМА: Парастос јадовничким жртвама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки за вријеме НДХ пострадао је за Христа, Српску православну цркву и српски народ, рекао је архимандрит Наум Милковић, игуман Манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком у Хрватској.

„Епископ Сава је човјек који је себе предао Богу и људима и само је снагом такве вјере успио да претрпи разна мучења која су над њиме почињена за вријеме НДХ“, истакао је архимандрит Милковић синоћ у Плачком на предавању о Светом свештеномученику Сави Горњокарловачком.

Он је подсјетио да је епископ мучен у штали тадашњег начелника полиције у Плашком Јосипа Томљеновића, након чега је одведен у Госпић и пострадао на Јадовну.

Архимандрит Милковић најавио је да ће идуће године објавити књигу о епископу Сави Горњокарловачком, коју пише, а садржаваће више података о животу и пострадању овог епископа.

Предсједник Удружења Јадовно 1941. из Бањалуке Душан Басташић рекао је у обраћању да је прошло 75 година од страшног страдања српског народа на подручју НДХ, посебно на почетку 1941. године на подручју Јадовна, Госпића и Пага.

Басташић је изразио захвалност донаторима из цијелог свијета који су омогућили ову јадовничку мисију, те Српској православној цркви и домаћинима у Плашком.

Његово преосвештенство епископ Горњокарловачки Сава Трлајић рођен је 6. јула 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Светозар.

Основну школу завршио је у Молу, Велику класичну гимназију и Богословију у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Београду, док је правосудни испит положио на Правном факултету у Загребу.

Службовао је као парохијски свештеник у Башаиду. Почетком 1927. године изабран је за референта, а нешто касније и за секретара Светог архијерејског синода СПЦ.

Усташе су ухапсиле епископа Саву 17. јуна 1941. године заједно са 13 виђенијих Срба из Плашког.

Његово преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије у својој књизи „Српска Црква у Другом светском рату“ наводи податак да је епископ Сава 8. августа 1941. године виђен у дворишту казненог завода у Госпићу.

Претпоставља се да је убијен на Велебиту јер је, наводи епископ Атанасије, према свједочењу неких италијанских новинара, у августу 1941. године на Велебиту убијено око 8.000 Срба.

Чланак ЈАДОВНО: Еписког Сава пострадао за Христа, цркву и српски народ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Поводом обиљежавања 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године и Дана сјећања на Јадовно, данас ће у поподневним часовима почети молитвено сабрање окупљањем код храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, у Хрватској.

Вечерас ће архимандрит Наум Милковић, игуман Манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком, одржати предавање под насловом „Свештеномученик Сава горњокарловачки“, потврдило је Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке.

Сутра ће над Шарановом јамом на Велебиту у 10.00 часова бити служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић-Јадовно-Паг, а парастосу ће присуствовати и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.

Након парастоса из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гдје ће бити постављен Часни крст и служен парастос.

Биће служен и кратки помен жртвама у селу Ступачиново, гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор, у чијој близини се налази пет јама, док је по повратку за учеснике сабрања предвиђен обилазак Меморијалног центра „Никола Тесла“ у Смиљану.

Дан сјећања на Јадовно 1941-2016. обиљежава се са благословом епископа горњокарловачког Герасима.

Организатори сабрања су удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.

У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.

Чланак ДА СЕ ЈАДОВНО НЕ ЗАБОРАВИ: Данас молитвено сабрање у Плашком се појављује прво на ИСКРА.

Фото: jadovno.com

Усташе су у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Срба из Грубишног Поља, од којих је њих 487 побијено у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг у јулу те године, подсјећају из Удружења „Јадовно“.

У предвечерје 26. априла 1941. године, под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремају „ђурђевдански устанак“, на иницијативу тамошњег жупника Петра Сивјановића, из Загреба је у Грубишно Поље возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са шефом загребачке усташке полиције Ивицом Шарићем и Еугеном Кватерником.

У договору са тамошњим усташким „логорником“, адвокатом Лујом Стахуљаком и „предстојником“ Зориславом Микићем, у ноћи између 26. и 27. априла у својим домовима похапшена су 504 православна Србина.

У сточним вагонима 27. априла пребачени су у „Загребачки збор“, а након тога у логор „Даница“ код Копривнице, чији су били први затвореници.

Крајем јуна 1941. године, превезени су у Госпић у Лици, а одатле на острво Паг, у логор Слана. Током јула њих 487 побијено је у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг.

На жељезничкој станици у Грубишном Пољу породице побијених постављале су спомен-плоче, које су уништене 1971. и 1991. године и до данас нису обновљене.

Чланак УДРУЖЕЊЕ „ЈАДОВНО“: Сјећање на страдање Срба из Грубишног Поља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

У усташком логору смрти Јасеновац од 1. до 3. јануара 1942. године убијено је више од 260 заточеника српске националности, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941“.

Према свједочењу више преживјелих логораша, међу убијенима се налазио и већи број становника Сарајева, дотјераних у логор 24. децембра, као и одређени број становника Пакраца и околних села, дотјераних у логор 25. децембра 1941. године.

Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић који је одабрао логораше који ће бити убијени.

Село Кирин, код Вргинмоста у Хрватској, опљачкано је и спаљено 2. и 3. јануара 1942. године, а убијено је 18 српских становника.

Веће страдање становништва осујећено је партизанским отпором и евакуацијом становништва према Петровој гори. Публиковани су поименични подаци о страдалима.

Усташе су 3. јануара 1942. године на планини Папук у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а многе српске цивиле живе бацале у ватру.

Чланак ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА: Лубурић предводио убијања Срба у Јасеновцу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

У комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг убијене су најмање 40.123 особе, од којих чак 38.000 Срба. Подсећањем на ове стравичне злочине желимо да се они не забораве и да се никад више не понове, а уједно желимо да направимо превенцију новог геноцида над Србима, каже у разговору за “Новости” председник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке др Душан Басташић.

Злочини усташа из 1941. године ових дана су поново били у фокусу јавности кад је израелска ТВ екипа спречена да на Пагу сними кадрове за документарни филм о комплексу усташких логора.

Басташић истиче да за њега, као ни за америчког Јеврејина Денија Новака, који је са израелским новинарима био на Пагу у жељи да открије где су убијени његова бака и тетка, није изненађење што су мештани Метајне спречили новинаре да снимају филм на овом месту. Јер се, сматра Басташић, Хрвати не желе суочити са злочинима и још нису прошли процес “деусташизације” и суочавања са прошлошћу.

– Дени Новак је мој пријатељ, којег сам упознао 2006.године, када ме је он, Јеврејин који живи у САД, а иначе рођен у Загребу, довео пред Шаранову јаму у Јадовном, а након тога и у увалу Слано на Пагу, где су страдали његова бака и тетка и први муж његове мајке. Места где су убијена обојица мојих дедова, њихова рођена браћа и стриц, који је тада имао 18 година – прича за “Новости” Басташић. – Удружење “Јадовно 1941” сваког 24. јуна обележава дан сећања на Јадовно, настојећи да обелодани истину о страдањима у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг о којима људи данас мало знају.

У Метајни на Пагу, истиче Басташић, био је први логор у НДХ за жене и децу, али и први логор уопште у Другом светском рату.

– У логор у Метајни су биле смештене Српкиње и Јеврејке са децом, и то оне које су успеле да преживе пут од Загреба до Пага, јер је, по сведочењу неких Јеврејки, највећи број њих убијен у мору на путу бродом од Карлобага до Пага. Дакле, ради се о женама и деци које су сточним вагонима довезени на Паг из целе тадашње НДХ, која је обухватала данашњу Хрватску и целу БиХ – каже Басташић.

Највећи број логораша је убијен у акваторијуму рта Слана на Пагу и то дављењем у мору, тако што би им везали руке и ноге, затим би им за тело завезали по један камен, а онда би им распорили стомак и гурнули у воду.

– Највеће клање на Пагу је било у ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, где су усташе за 100 додатних куна по сату клања поубијале око 800 логораша. Логор су иначе затворили Италијани, згрожени тим што се дешава, али и тиме што су ти злочини изазвали устанак народа – каже Басташић и подсећа да су задњи логораши, које усташе нису стигле да побију, њих око 2.000, што са Пага, што из Госпића, превежени у Јасеновац и то су први логораши Јасеновца 1 и 2.

ХРВАТИ ТРИПУТ РУШИЛИ СПОМЕН-ПЛОЧУ

На Пагу данас не постоји ниједно обележје које сведочи да је ту убијено више од 8.000 Срба и Јевреја. Прва спомен-плоча постављена је 1975. године, од стране антифашиста Хрвата, једног часног човека Анте Земљара, али је почетком рата 1991. срушена. Удружење “Јадовно 1941” иницирало је поновно постављање те плоче.

– Реплику исте спомен-плоче смо поставили 2010. године. Срушена је после два дана. Потом поново 2013. године, уништена је после само 14 дана. Пре шест месеци смо хрватском амбасадору у Београду предали писмо молбе да се дозволи обнављање те плоче – напомиње Басташић.

Чланак ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: У Јадовну убијено 38.000 Срба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Сваки рат је ђавоља ујдурма. Природа је све уредила да живот на Велебиту подсећа на бајку. Потом су се у тај савршени склад букових шума, животиња и тиркизног неба умешали људи. Једни су били џелати, други жртве. Гротло Шаранове јаме опасано је оградом од ланаца. Оно и даље зјапи, као уклета црна рупа. На његовом дну, леже посмртни остаци хиљада Срба и Јевреја. Слушам свештенике, осећам мирис тамјана, чујем говоре чланова Удружења „Јадовно 1941” и питам се, шта су осећале усташе које су бацале људе везане жицом у дубоке јаме, безданице, у крашким пределима рајске лепоте, претворене у пакао?

Шта су осећале жртве, довођене из свих крајева Независне Државе Хрватске на врхове Велебита, верујући, ваљда, до последњег часа, како је све то део велике представе или неслане шале?

Њихове кости још леже на дну јама. Хоће ли некоме икада пасти на памет да их достојно сахрани? Мушкарце, жене и децу, који су бацани у више од 30 јама. Неки од крашких амбиса, бестрагија и даље су скривени поред шумских стаза и махом последњих седам деценија, југословенске, а потом ни хрватске власти, нису нарочито мариле да их лоцирају и достојно обележе.

Тај путоказ ка ништавилу, тај пут ка јамама, био је већ прочитана судбина за Србе и Јевреје од пролећа 1941. године, када су адвокат пискавог гласа Анте Павелић и његови доглавници у НДХ, одлучили да реше српско питање.

Али, ипак је требало сковати план, организовати логистику, припремити џелате, спроводити усташку стражу, увести возни ред за возове ужаса који су транспортовали жртве најпре до сабирног центра у Госпићу, до дворишта затвора. Потом је требало устројити систем превоза макадамским путем и шумским пролазима, до крашких јама у планини. Неки су одвођени даље, преко Велебита, до мора. Потом су у Карлобагу жртве укрцаване на бродове, који су пловили до камене обале у ували Слана, на острву Паг…

…Ветар је стари провокатор. Покреће сећања, па се она враћају у флеш-бековима. Јованка Кораћ из Плашког сећа се како је њен деда Лазо Грба, чувени млинар, покушао да побегне од судбине. Његови пријатељи су га обавестили да ће бити активиран план за формирање логора смрти Госпић–Јадовно–Паг и да му је, као угледном Србину, боље да бежи из вароши.

– Мој деда је сео у воз, али је на изласку из Плашког, воз стао, због црвеног сигнала. Деда је изашао из воза. Брзо је ухапшен. Усташе су га мучиле око две недеље. Коса му је пре затварања била црна као угаљ. Када га је бака тек накратко видела, коса му је била бела као снег. Бацили су га у једну од јама – каже професорка енглеског језика, госпођа Јованка.

Слушам потом београдског професора Бориса Беговића, економисту, како прича о преговорима с локалном полицијом властима у Госпићу о пријављивању скупа и сигурности ходочасника у организацији Удружења „Јадовно 1941”, да обележе достојно Дан сећања. Заједно са Беговићем и два његова пријатеља, књижевником и професором интерне медицине, колима сам кренуо из Београда и слушао како је један од шефова госпићке полиције, Ивица Павелић, прихватио да обезбеђује сигуран пут ходочасника који су пристизали из Београда, Новог Сада, Бањалуке.

Не без разлога. Прошле године, ходочаснике је дочекала група чувара крижа, поштовалаца лика и дела Анте Павелића који су дуж пута у рукама држали фотографије вође Независне Државе Хрватске и гласно поручивали ходочасницима како би их радо упознали са дном јама на Велебиту.

Угледни професор економије из Београда има своје личне разлоге због којих је постао председник Скупштине београдског огранка удружења „Јадовно 1941”. Али, признаје ми да ни сам није веровао у размере страдања Срба и Јевреја током пролећа и лета 1941. године. Требало је, међутим, да само први пут дође и види систем логора смрти Госпић–Јадовно–Паг… Убеђивао ме је да ћу се са пута вратити као други човек. И да ћу у повратку ћутати. Био је у праву.

То нас, ипак, није спречило да оставимо новац, за њега смо, додуше, добили кафу, на лепо уређеној пумпи дуж аутопута Загреб–Сплит које је донедавно држао генерал Чермак, један од војних стратега у операцији „Олуја”. Очигледно да је генерал Чермак био једнако успешан и у рату, а потом и у бизнису. Чак је прошао лагодно у Хагу.

У Плашко су већ стизали ходочасници. Јованка Кораћ опомиње једног београдског младића који није понео ни џемпер, ни јакну:

– Лика је као Сахара. Као пустиња с много шуме и воде. Дању је 40 степени, а ноћу се температура спушта ка нули!

Лика је, заиста, чудна земља. У древном седишту горњокарловачке епархије одржана је вечерња служба на коју је унет и освештани велики крст донесен из Бањалуке који ће, дан касније, људи укопати у камен острва Паг… Мања група људи доноси и крст освештан у Јерусалиму.

Ујутру устајемо с вестима да су „орлићи” победили Бразил у финалу Светског првенства у фудбалу. Српска заједница у Плашком, у којој другу половину чине Хрвати досељени из централне Босне, слави победу тихо, готово нечујно. Дан сећања на Јадовно потире све остало.

На уласку у Госпић колону чека полицијски џип. Нема демонстраната дуж пута. Нема чувара крижа поред високог, белог крста, подигнутог у част Велебитског устанка, када је адвокат пискутавог гласа, Анте Павелић, одустао од политичких дилова са Београдом и из емиграције подигао буну против краљевине Југославије. Потом је чекао у Риму да га нацисти и фашисти, после априлског слома, поставе на власт у Загребу…

Пењемо се, ћутећи, путем, до јама…

Симпатична припадница хрватске полиције прилази возилу београдске регистрације и љубазно пита ли да имамо обележја која вређају углед Републике Хрватске.

– Која су то обележја? – питају је људи.

– Знате ви, знате.

– Не знамо, одговарају ходочасници. И не добијају одговор.

– Можете их имати, али само у срцу. Не смете их показивати – љубазна је полицијска службеница.

Каква ли су то обележја?

Председник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић држи потресан говор. Његове деде и стриц побијени су на острву Паг. Готово читава лоза Басташића је нестала, као ни не мање од 40.123 људи који су убијени за 132 дана, 1941. године. Убијено је и не мање од 38.010 Срба, на магистрали смрти Госпић–Јадовно–Паг. Неке од јама су и после 74 године, скривене покрај шумских стаза.

– Добро дошли у Јадовно – пише на дрвеној табли, на улазу у комплекс логора који је подигнут као индустрија смрти НДХ.

Не желим да мислим о ономе ко је поставио ту бизарну таблу. Мислим о највећем хрватском песнику Ивану Горану Ковачићу и његовој потресној и истовремено величанственој поеми „Јама”.

Иван Горан Ковачић носио је петокраку и можда га зато нико није желео као светитеља. Али, шта ће то Горану. Сигуран сам даби одбио ту част, да је жив.

Довиђења, Јадовно. Почивај у миру. Узгред, дан касније, дошли су политичари. А са њима, и чувари крижа.

Полицијски џип креће ка мору. Прича о логорима смрти на бледожутом острву Паг, који се као јегуља протеже паралелно са обалом, пажљиво је заташкавана деценијама.

Мирис мора осећа се у подножју Велебита. Али нико не помишља на купање. Прича о каменом острву је једна од последњих југословенских тајни.

Чланак НА СТРАТИШТИМА ЈАДОВНОГ И ПАГА: Пут дуг два дана ћутања се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Александар Вулин је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је лековито за односе Србије и Хрватске говорити о фашизацији политичког живота и додао како мисли да је то помоћ пријатељима у Хрватској и порука да су Срби спремни да се заједно са њима боре против фашизације.

Вулин каже да није некултурно говорити истину, али да је некултурно и недомаћински када се на улазу у Јадовно, једну од најстрашнијих јама у историји цивилизације, окупи „више стотина повампирених усташа које сматрају да јама није била довољно пуна“.

На питање да прокоментарише његову изјаву о Алојзију Степинцу, Вулин је рекао да је он само поставио питање – да ли је могуће да неко ко је био званични врховни викар, војни свештеник, командант војних свештеника, може да буде светац.

„Само се онда питам шта је са душама које су побили исти ти. Пробајте да замислите да било који светски званичник оде у Маутхаузен или било који други концентрациони логор Немачке, положи венац на споменик побијеним људима, а онда са њиховог гроба оде до гроба команданта логора и положи исти тај венац. Не би ишло“, указао је Вулин.

Коментаришући изручење Насера Орића, Вулин је подсетио да га Србија не би тражила да не мисли да има доказа и да не мисли да правда треба да буде иста за све жртве.

„Читав регион треба да следи пример нашег премијера. Када би сваки од вођа свих народа који живе на простору бивше СФРЈ и који су учествовали у сукобима бар једном отишао на помен другом народу и поклонили се невиним жртвама ето нама мира“, рекао је Вулин.

На питање да ли ће премијер Александар Вучић отићи у Сребреницу, Вулин је истакао да то не зависи од њега, као и да је он показао вољу и спремност да тамо оде.

„Да ли ће Бошњаци то разумети, надам се и верујем да хоће, као што мислим да читав регион то треба да уради. Немојте да мирите мртве, мртви су рекли све о себи, нама треба мир за живе“, поручио је Вулин.

Говорећи о предстојећим преговорима у Бриселу Вулин је рекао да за њега није изненађење предлог да Заједница српских општина функционише по принципу невладине организације и додао како је велики притисак на Србију пред разговоре са другом страном.

Напомиње да наши представници у Бриселу могу да се изборе са тим притисцима и додаје како је главни циљ да се за преговарачким столом осигурају интереси Срба на КиМ.

На питање шта су интереси Срба, Вулин указује да је основни интерес да се сачува безбедност Срба на територији Косова.

Истиче како је контрола кретања важна због безбедности, и зато указује значај мостова и прелаза.

Као шеф радне групе за питања миграната Вулин подсећа да је постигнут договор мађарске, аустријске и српске полиције који ће чувати нашу границу са Македонијом.

Указује како је македонска граница лоше чувана због проблема у Македонији и додаје како је само синоћ у Македонију враћена група од око 400 људи која је намеравала да уђе на територију наше државе.

Вулин подвлачи да је директор српске полиције разговарао са мађарским колегом, и напомиње да о зиду који је планирала да подигне Мађарска могу само да преговарају али да не могу северним суседима било шта да наређују.

Истиче да ће се данас састати са представником УНХЦР, и подсећа како сваком мигранту наша земља даје максимум стандарда, који је често виши од стандарда који они добијају у земљама ЕУ кроз које пролазе.

Чланак ВУЛИН: Усташки дефиле у Јадовну без осуде! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Представници неколико хрватских удружења ветерана из посљедњег рата данас су се, уочи комеморативног скупа Дан сјећања на Јадовно, недалеко од тог мјеста, окупили на контраскупу, тврдећи да је број жртава, како истичу, „историјски фалсификат“.

Учесници протеста покушали су, трећу годину узастопно, да блокирају пролаз до мјеста комеморације, али их је хрватска полиција брзо уклонила са пута.

Они су носили транспарент „Пијетет жртвама – Да, четничко-комунистичком антифашизму – Не!“, пренијели су хрватски медији.

Комеморативном скупу код Шаранове јаме у Јадовну у Хрватској присуствовали су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар културе Хрватске Берислав Шипуш, предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац, предсједник Координације јеврејских општина у Хрватској Огњен Краус и Јован Вејиновић из Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, као и велики број поклоника и потомака жртава.

У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.120 људи, углавном Срба.

Чланак ПОРИЧУ ЗЛОЧИН: Хрватски ветерани покушали да спријече комеморацију у Јадовну се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Код Шаранове јаме у Јадовну данас је одржан православни и јеврејски помен жртвама Независне државе Хрватске из 1941. године, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин поручио је да живима треба мир, али да „не може исти венац бити у Блајбургу и у Јасеновцу“.

Он је нагласио да не треба мирити мртве, јер се не могу помирити џелат и жртве и да иста рука не може да положи венац на гроб јасеновачког детета и оног ко је Јасеновцем и Јадовном командовао.

Вулин је нагласио да тражи мир, као што Србија тражи и нуди мир и, према његовим речима, хоће да буде најбољи комшија, најбољи пријатељ и најпоузданији партнер.

„И када председник српске владе понуди руку и прилику да се немо, у тишини, са пијететом и поштовањем поклони свакој жртви, онда се према таквом гесту треба односити са поштовањем и пијететом. Камо среће да се крене таквим примером, па да свако погне главу пред жртвом оног другог и ето мира међу живима. Ето векова мира“, поручио је Вулин.

Према његовом мишљењу, тако се постаје државник и тако се разликују мали политичари од великих државника.

Вулин се захвалио представницима хрватске државе што су присутни у Јадовну јер, како је навео, верује да заједно са њим деле стид и бригу што не зна шта да каже.

„Шта да кажем ромској браћи што на стадионима гледам кукасте крстове, шта да кажем јеврејској браћи што гледам како заставе Израела горе, шта да кажем побијеној деци у Шарановој јами, ако препознају, чују кроз завесу од 74 године исту песму, са тргова најлепших градова ‘Јасеновац и Градишка Стара’, шта да им кажем ако препознају иста имена и исте песме које су их у јаму бацале“, рекао је Вулин.

Он се запитао који је то пут и живот који је викара усташке војске Алојзија Степинца препоручио за свеца јер, како је рекао, ако јесте, шта је онда са душама покланих у Јадовну, са душама побијених у Јасеновцу.

„Шта да кажем сени Дијане Будисављевић, мајци 15.000 српске и јеврејске деце, шта њој да кажем, што њу не посветите? Нема Србина који јој не би икону пољубио и свећу запалио. Шта да кажем ако је живот викара усташке војске препорука за небо, где је онда пут оних које је та војска у јаме побацала“, запитао је српски министар рада.

Министар културе Хрватске Берислав Шипуш рекао је да је Јадовно на Велебиту једно од најтрагичнијих места хрватске модерне историје, најтрагичније по све, али и по Хрвате, по оно што мисле о себи, не зато што су ту трпели зло, већ зато што га је ту неко чинио у њихово име.

„Логор Јадовно, логор брзе и сигурне смрти, настао је овде тог трагичног лета 1941. године и у име националне и расне чистоће неки су овде масовно убијали Србе, Јевреје, хрватске грађане и друге националности. Ово је место где никакав ревизионизам није могућ, јер чињенице људске смрти, људских костију које су испод наших ногу, сувише су неумољиве“, нагласио је Шипуш и додао:

„Задатак Владе Хрватске и свих присутних је да се они, који су испод нас, не забораве и да се не допусти да злочин и злочинци надвладају“.

Према његовим речима, једино је на тај начин могуће очувати заједничку садашњост и заједничку будућност.

„Нека је вечна слава жртвама логора Јадовно“, поручио је Шипуш.

Председник Српског народног већа Милорад Пуповац навео је да је пре 74 године, у врлети Велебита и у тишини његових безданих јама, као и на каменој голети острва Пага, непуна два месеца са свих простора НДХ доведено и побијено на десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

„Али, нису у питању бројке, као што нас данас желе уверити да јесу. И као што данас целокупну расправу о страхотама ‘ендехазије’ желе да претворе у расправу о бројкама, а не о идеји и злочинима почињеним у име те идеје“, рекао је Пуповац.

На помену су говорили и председник Координације јеврејских општина у Хрватској Огњн Краус и Јован Вејиновић из Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске.

Дану сећања на Јадовно присуствовао је велики број поклоника и потомака жртава, а високе државне и верске делегације положиле су венце на споменик жртвама на Шарановој јами, који је обновљен 2011. године.

Само дан након проглашења НДХ, усташе почињу да хапсе Србе из Госпића и околине и тадашње њихово Министарство унутрашњих послова са Андријом Артуковићем на челу у велебитској забити и на острву Пагу оснива комплескс логора „Јадовно“.

До сада је у том комплексу, на основу архивских докумената и сведочења познавалаца, установљено постојање 32 бездане јаме, стратишта Срба и Јевреја- „бездануше“.

Према дугогодишњем архивару у Карловцу Ђури Затезалу, од 11. априла до 21. августа 1941., у Јадовно је доведено 42.246 мушкараца, жена и деце. Од отварања логора до 24. јуна, прва 74 дана постојања, убијено је 13.346 људи, просечно 180 дневно, а у наставку, до затварања логора 21. августа, у само 58 дана убијено је 28.900 заточеника, просечно 498 на дан.

Комплекс логора Јадовно затворили су Италијани између 15. и 21. августа 1941., страхујући од устанка прогоњених Срба, а за собом су оставили обиље докумената и фотографија који говоре о језивим призорима мртвих мушкараца, лешева жена са децом увезаних жицом.

Чланак ВУЛИН У ЈАДОВНУ: Следите пример премијера Србије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Српско народно веће, Координација јеврејских општина Републике Хрватске, Епархија Горњо-карловачка и Савез антифашистичких бораца и антифашиста, обележавају Дан сећања на логор Јадовно 1941. највеће је стратиште убијених за време Независне државе Хрватске.

Дан сећања ће се обележити поред централног споменика у Јадовну, наводи се у саопштењу СНВ.

Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг, познат као Јадовно, отворен је 21. априла 1941. године, а затворен између 15. и 20. августа исте године. Уз јасеновачки комплекс овај логор највеће је стратиште убијених за време Независне државе Хрватске.

У необележене велебитске јаме и Јадранско море побацана су тела десетине хиљада жене, деце и мушкараца. Далеко највећи број жртава били су Срби и Јевреји.

Најпознатије стратиште тог логорског комплекса је Шаранова јама у чијој близини је 1988. године подигнут споменик жртвама логора Јадовно.

Над Шарановом јамом јуче је служен парастос поводом Дана сећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба, пренела је РТ РС.

Чланак СРПСКО СТРАТИШТЕ: Дан сећања на Јадовно 1941. се појављује прво на ИСКРА.

Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас ће бити служен парастос поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.

Парастос јадовничким жртвама служиће свештеници Епархије горњокарловачке и других епархија Српске православне цркве.

Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић говориће након парастоса код Шаранове јаме.

Парастос ће затим бити служен уз Часни крст на самом мјесту логора Јадовно.

Басташић је рекао да ће дио ходочасника из Карлобага отпловити у увалу Слана на острву Пагу, гдје ће бити служен парастос за више од 8.000 жртава побијених у пашком камењару и утопљених у мору пашких врата.

Говрећи о ексхумацијама јадовничких жртава из велебитских јама, Басташић је изразио жаљење да и након 74 године „кости јадовничких жртава још чаме на дну велебитских јама“, као да је од хрватског друштва и званичника прихваћено да те јаме могу бити коначно боравиште тих жртава – гробнице.

– За нас потомке јадовничких жртава то је потпуно неприхватљиво. Ми и даље инсистирамо код хрватских власти и српских институција у Хрватској, те институција у Србији да се коначно почне са истраживањем крашких јама са ексхумацијом и достојном сахраном жртава – напоменуо је Басташић.

Обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941. године присуствоваће изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, изасланик Владе Србије, те потомци жртава из Србије, Републике Српске и региона.

Исти дан предвиђена је посјета Меморијалном центру Никола Тесла у Смиљану.

У организацији Епархије горњокарловачке и Удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке и Београда јуче и данас се обиљежавају се Дани сјећања на Јадовно 1941. године.

У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.

У име Владе Републике Српске, молитвеном сабрању под назиовм „Дан сјећања на Јадовно 1941–2015“ присуствоваће секретар Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Славко Перић.

Чланак ВЈЕЧНО СЈЕЋАЊЕ: Парастос јадовничким жртвама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: jadovno.com

Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, у суботу, 20. јуна, биће служен парастос поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.

Парастос јадовничким жртвама са почетком у 10.00 часова служиће свештеници Епархије горњокарловачке и других епархија Српске православне цркве.

Након парастоса код Шаранове јаме присутнима ће се обратити предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић.

Парастос ће затим бити служен уз Часни крст на самом мјесту логора Јадовно.

Басташић је рекао Срни да ће дио ходочасника из Карлобага отпловити у увалу Слана на острву Пагу, гдје ће бити служен парастос за више од 8.000 жртава побијених у пашком камењару и утопљених у мору пашких врата.

Говрећи о ексхумацијама јадовничких жртава из велебитских јама, Басташић је изразио жаљење да и након 74 године „кости јадовничких жртава још чаме на дну велебитских јама“, као да је од хрватског друштва и званичника прихваћено да те јаме могу бити коначно боравиште тих жртава – гробнице.

„За нас потомке јадовничких жртава то је потпуно неприхватљиво. Ми и даље инсистирамо код хрватских власти и српских институција у Хрватској, те институција у Србији да се коначно почне са истраживањем крашких јама са ексхумацијом и достојном сахраном жртава“, напоменуо је Басташић.

Обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941. године присуствоваће изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, изасланик Владе Србије, те потомци жртава из Србије, Републике Српске и региона.

Исти дан предвиђена је посјета Меморијалном центру Никола Тесла у Смиљану.

Молитвено Сабрање почиње окупљањем код храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком у Хрватској 19. јуна у поподневним часовима, а исте вечери биће промовисана и књига Николе Копца „Историја осушене збиље“.

У организацији Епархије горњокарловачке и Удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке и Београда 19. и 20. јуна обиљежавају се Дани сјећања на Јадовно 1941. године.

У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.

Чланак ДА СЕ ПАМТИ: Парастос за 40.000 жртава Јадовна 20. јуна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

На Византијском тргу у Андрићграду, у организацији Српске православне црквене општине Вишеград, одржано је предавање о српским страдалницима у Старом Броду, Јадовну и Пребиловцима.

Свештеник Драган Вукотић напоменуо је да се о злочину у Старом Броду и Милошевићима врло мало зна и у Вишеграду, а нарочито у осталим дијеловима Републике Српске, Србије и дијаспоре.

Фото: С. Гарић

„Дошавши у Вишеград, дио моје парохије било је и село Стари Брод, мјесто страдања хиљада српских мученика“, рекао је Вукотић.

Вукотић је рекао да је хиљаде страдалих и невино побијених људи „пробудило“ обавезу и инат да се ово мјесто отргне из заборава, и да се свим страдалим сагради нешто што је вриједно њихове жртве.

„Добивши благослов Његовог високог преосвештенства митроплита Николаја, подигли смо крст у Старом Броду уз саму обалу Дрине, крст који ће нас опомињати, а оне који не знају шта се ту десило тјерати да питају“, истакао је Вукотић.

Он је рекао да је спомен-капела завршена 2013. године, а 20. септембра 2014. године освештана по благослову Његовог преосвештенства епископа захумско-херцеговачког Григорија.

Вукотић је рекао да је злочин у Старом Броду јединствен по томе што се велики број страдалих жртвовао скочивши са литица у набујалу Дрину, а на такав чин одлучивале су се посебно дјевојке и мајке са дјецом.

Фото: С. Гарић

„Много теже од овога пада чињеница да нико за ова злодјела није одговарао. Злочинци су преко ноћи постали ослободиоци, скинули су усташке униформе и обукли партизанске“, додао је Вукотић.

Он је напоменуо да је било покушаја да се злочинци изведу на судове и осуде, али да би се све на крају завршавало заташкавањем ради лажног братства и јединства.

„Правда је спора, али достижна. Чврсто вјерујем да ће једног дана све српске жртве добити заслужено мјесто у историји Европе“, закључио је Вукотић.

Предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура рекао је да су Пребиловци, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату.

Фото: С. Гарић

Он је истакао да је, према налазу државне комисије, из Пребиловаца страдало 850 од укупно 1.000 Срба.

„Страдале су жене и дјеца. Убијени су у Шурманачкој јами, дубокој 66 метара, 6. августа 1941. године. Та јама налази се у католичкој жупи Међугорје. Убијали су мјештани Међугорја, Бијаковића и Шурманаца, Хрвати и муслимани из сусједних села. На врло суров начин су живи бачени у јаму, у којој су умирали данима и нико се из ње није спасио“, рекао је Јахура.

Након предавања о српским страдалницима на Византијском тргу у Андрићграду, отворена је изложба под називом „Моје Јадовно“, која свједочи о постојању првог логора смрти у НДХ током Другог свјетског рата.

Фото: С. Гарић

Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић рекао је да ће изложба допринијети објелодањивању пребиловачке трагедије, али и народа источне Херцеговине.

„Ово је путујуће свједочанство којим приказујемо истину о страдању Срба, који су пострадали 1941. године“, рекао је Басташић.

Он је истакао да је изложба пропутовала многе градове Српске и Србије, а приказана је на више мјеста у Америци, Великој Британији и западној Европи.

Чланак АНДРИЋГРАД: Предавање о страдалницима у Старом Броду, Јадовну и Пребиловцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Вељуну, код Војнића, данас је служен парастос за 525 Срба из овог мјеста које су побиле усташе у периоду од 6. до 8. маја 1941. године.

„Ту је мученички страдало 525 наших вјерника, православаца, са простора Вељуна“, рекао је за Срну јереј Жељко Видаковић, парох Коларићко-војнићке и вељунске парохије, који је служио парастос.

Он је нагласио да су кости побијених Срба након масакра скупљене и сахрањене код споменика на Вељуну.

„Сваке године на Ђурђевдан служимо парастос и обиљежавамо успомену на њихово страдање и, ако Бог да, то ће тако бити и убудуће. Нажалост, на овим нашим просторима има много оваквих стратишта“, рекао је јереј Видаковић.

Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић из Српског народног вијећа /СНВ/ рекао је Срни да је на Ђурђевдан 1941. године на подручју Вељуна и околних села на Кордуну на свиреп начин, усташким ножем, убијено 525 цивила православне вјероисповијести.

Он је рекао да је број убијених Срба већи, али да се са сигурношћу може говорити о 525 жртава, чија имена су позната.

„То је трагедија за цијели крај, јер је избрисано цијело једно подручје. Од рата до данас, велико вељунско подручје није се никад опоравило, као и свако друго мјесто на Кордуну које је на овакав начин доживјело геноцид“, истакао је Љубојевић, који је и предсједник жупанијског одбора Самосталне демократске српске странке.

Он је рекао да је споменик на Вељуну девастиран неколико пута, али ће напором овдашњих људи бити обновљен.

Парастосу је присуствовала и делегација Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

Прије убистава, према документацији овог удружења, Срби из Вељуна били су звјерски мучени у школи и жандармеријској згради у Вељуну да би их усташе послије тога довеле у Хрватски Благај, гдје су их поклали и побили сјекирама и маљевима и побацали у ископане јаме у долини између зграде школе и католичке цркве, те у природне јаме поред тог мјеста.

Чланак ВОЈНИЋ: На Кордуну служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна се појављује прво на ИСКРА.