Изградња моста преко реке Амур између Русије и Кине почела је у Благовештенском рејону у Амурској области, саопштио је представник владе овог региона.

„Одржана је свечана церемонија, почела је изградња прекограничног моста преко реке Амур. Свечаности су присуствовали гувернер Амурске области и представници власти кинеске провинције Хејлунгђанг“, рекао је представник области.

Припрема за изградњу моста трајала је више од 20 година. Према плановима, нови прекогранични мост биће изграђен за три године, а у рад ће бити пуштен 2019. године. Раније је саопштено да је предвиђени датум почетка изградње јул 2016. Представник Министарства за саобраћај кинеске провинције Хејлунгђанг Пан Јан изјавио је да ће мост коштати 2,47 милијарди јуана (око 355,6 милиона долара). Он је додао да ће мост бити отворен у октобру 2019. Дужина моста износиће 19,9 километара.

Према подацима агенције „Чајна њуз сервис“, 6,5 километара моста прелазиће преко територије Кине, а преосталих 13,4 километара преко територије Русије. Ширина моста биће 14,5 метара. Гувернер кинеске провинције Лу Хао је на свечаној церемонији изјавио да ће изградња моста драматично утицати на раст железничког и друмског саобраћаја између Далеког истока Русије и провинције Хејлунгђанг. Он је додао да ће изградња моста такође утицати на модернизацију транспортног система између две земље и знатно ојачати међудржавне везе.

Чланак ДАЛЕКИ ИСТОК: Почела градња моста између Русије и Кине преко Амура се појављује прво на ИСКРА.

У Кини креће конструкција оног што ће, када буде завршен, бити највећи радио-телескоп на свету; пројекат је започет јуна 2011. године.

Кина је започела радове на састављању радио-телескопа чији ће тањир бити величине 30 фудбалских игралишта, пренела је кинеска информативна агенција „Синхуа“, додајући да ће телескоп тежак 10.000 тона уједно бити и највећи телескоп икада изграђен.

Очекује се да радио-телескоп са сферичним пречником од петсто метара (FAST), чија изградња се одвија у природном басену у југозападној кинеској провинцији Гуејџоу, умногоме побољша могућности посматрања свемира, јавља „Синхуа“.

Лист цитира Ву Сјанпинга, генералног директора Кинеског астрономског друштва, који тврди да „уз помоћ осетљивијег телескопа можемо да региструјемо и слабије и удаљеније радио-поруке“.

Он је додао да ће овај телескоп Кини „помоћи у потрази за интелигентним облицима живота ван наше галаксије“ и „истраживању порекла универзума“.

Овај телескоп састојаће се од 4.450 троугаоних панела, које техничари у овој фази конструкције спајају са рефлектором телескопа.

Што се тиче „тањира“ кинеског телескопа, он ће се састојати од приближно 460.000 рефлектујућих огледала, а укупна површина ће премашити 250.000 метара квадратних; обим ће, како наводи „Синхуа“ износити 1,6 километара.

Када је у питању величина, FAST ће престићи радио-телескоп Аресибо у Порторику, који има 305 метара у пречнику.

Телескоп ће добрим делом бити изолован, како се у његовој близини не налази ниједно насељено место. Научници сматрају да ће то обезбедити идеалне услове да телескоп детектује сигнале из свемира.
Планирано је да овај пројекат, који кошта 700 милиона јуана (112 милиона долара), буде завршен током следеће године.

Чланак ПОТРАГА ЗА ИНТЕЛИГЕНТНИМ ЖИВОТОМ У СВЕМИРУ: Кина почиње конструкцију највећег радио-телескопа се појављује прво на ИСКРА.

Неколико десетина српских младића из сребреничке општине јуче је учествовало на моби у извођењу грађевинских радова на изградњи конака и других помоћних објеката код манастира Покрова Пресвете Богородице у Карну, удаљеном четрдесетак километара југоисточно од Сребренице.

Радили су као помоћници мајсторима који изводе занатске радове у манастирском конаку, на бетонирању плоче на једном помоћном објекту који ће служити за боравак посјетилаца, те на уређењу манастирског посједа.

Игуман манастира Карно архимандрит Лука Бабић организовао је ову мобу са старјешином сребреничке цркве протојерејом Александром Млађеновићем.

Као и више пута до сада, позив наишао је на одличан одзив и урађено је више посла него што је планирано.

Сребренички свештеник Млађеновић рекао је да се млади радо одазивају на мобе и да су дали значајан допринос обнови манастирских објеката, уређењу и привођењу намјени великог посједа који припада овом манастиру, а био је деценијама запуштен и необрађиван.

„То показује развијену свијест и хришћанску солидарност српске омладине из сребреничке општине“, оцијенио је Млађеновић.

Он је истакао да ће овог љета бити организовано још неколико радних акција или моба код манастира Карно да би се завршили започети грађевински послови и завршила изградња манасирског конака и других помоћних објеката.

Млађеновић каже да је значај моба, осим рада и у томе што се млади друже, боље међусобно упознају и стичу повјерење, али и одређена знања у обављању неких послова које нису имали прилику да раде.

Чланак СРЕБРЕНИЦА: Моба на изградњи објеката манастира Покрова Пресвете Богородице у Карну се појављује прво на ИСКРА.

Покрајинска власт поново инсистира на Војвођанској академији наука и уметности (ВАНУ), која би овог пута у свом називу добила наставак, то јест реч „култура”, па би тако уместо ВАНУ стигао ВАНУК. Како је то саопштено јуче после седнице покрајинске владе којој је председавао Бојан Пајтић, утврђен је нацрт покрајинске скупштинске одлуке о оснивању јавне установе „Војвођанска академија наука, уметности и културе” и биће упућен Скупштини Војводине на разматрање и усвајање.

Правни основ за доношење ове одлуке, додаје се у саопштењу, садржан је у члану 17. Статута АПВ и члану 4. Закона о јавним службама.

„Јавна установа ВАНУК оснива се у циљу унапређења области науке, уметности и културе на територији покрајине, а њен рад се заснива на принципима и традицијама организовања научне, уметничке и културне делатности савременог европског простора”, саопштено је из покрајинске владе, која наводи и да се радом ВАНУК-а „стварају услови за обезбеђење равноправности поштовања култура националних мањина које постоје у АПВ”.

„Очигледно је да Пајтић тера шегу са одлуком Уставног суда Србије, да му не пада на памет да спроводи одлуку тог суда и да и даље мисли да ствара некакав војвођански идентитет. То је чист безобразлук”, каже за „Политику” посланик Миленко Јованов, потпредседник Демократске странке Србије.

Та странка је својевремено тражила оцену уставности статута АПВ из 2009. године, сматрајући, између осталог, спорним и увођење ВАНУ у тај акт.

Део тог статута Уставни суд је 2012. године и оспорио, указујући у једном од сегмената да покрајина нема надлежност у науци, тако да не може ни да финансира установе у тој области, којој припада и ВАНУ.

Статут Војводине је 2014. године измењен и, како се тврди, усклађен са Уставом, а ВАНУ је проблем са финансирањем решио тако што се трансформисао у удружење грађана. Под сличним називом, али уз исте актере и циљеве, то удружење се назива „Академија наука, уметности и културе Војводине” (АНКУВ) и финансира се из покрајинског буџета.

Објашњавајући зашто се инсистира на војвођанској академији, потпредседник покрајинске владе Бранислав Богарошки (ЛСВ) најпре тврди да је ту све у складу са статутом из 2014. и позитивним законским прописима.

„АП Војводина треба да има своју, регионалну академију. У земљи где постоје проблеми са образовањем и где је много функционално неписмених, сулудо је инсистирати на томе да таква академија не сме да буде основана”, додаје Богарошки у изјави за „Политику”, наводећи да је „свако улагање у науку улагање у будућност земље”.

Међутим, и опозициони СНС, као и ДСС, сматра да се иза ове намере о оснивању „нове” ВАНУ крије нешто друго.

„Огранак ДС-а у Војводини, са Бојаном Пајтићем на челу, после више од десет година власти покушава да разгради државу Србију. То су показали када су усвајали статут 2009. године, који је после у две трећине дела проглашен неуставним. Тада су водили рачуна о Уставу Србије колико и било која друга страна држава. Недавно су употребу српских симбола, предвиђених статутом из 2014. године, на волшебан начин спречили. А данас смо сведоци да поново доносе одлуку о војвођанској академији”, каже посланик СНС-а Владимир Галић за „Политику”.

Академије наука и уметности се увек везују за нацију и државу и тако је, како каже, још од Луја Четрнаестог, кад је основана прва академија у Француској.

„Када се ствара држава, мора се имати интелектуална елита, а она се ствара кроз академију. Зашто се сада ово ради у Војводини? Изгледа да ту неки настоје да створе своју интелектуалну елиту или можда желе да удоме политичке истомишљенике, који својим научним радом не могу да уђу у Српску академију наука и уметности”, додаје Галић.

Он истиче се у члану 17 статута на који се покрајинска влада позива, а који говори о оснивању установа АПВ, мисли на оснивање научних института. Покрајина може да оснује научни институт и по члану 41. Закона о научноистраживачкој делатности, али се, истиче, академија нигде не помиње.

Суд: јавне службе нису у вези са делатношћу академије

Оцењујући уставност ВАНУ у статуту Војводине, Уставни суд је 2012. године разматрао и одредбе из Закона о јавним службама, на који се и сада позива покрајинска влада. Суд је у образложењу тада, између осталог, закључио да се законом установљени концепт јавних служби „не може довести у везу ни са делатношћу академије наука и уметности, нити са начином управљања овом институцијом”.

Постоји један САНУ

Нови Сад – „Нисам ја у Српској академији наука и уметности зато што сам из Војводине, зато што ’неко треба да буде из Војводине’. Не, него зато што сам можда један од бољих математичара. То је разлог, а не да ли сам територијално овде или онде”, каже проф. др Стеван Пилиповић, нови председник новосадског Огранка САНУ. Након што је његов избор међу академицима у Новом Саду потврђен на априлској скупштини Академије у Београду, он у разговору за „Политику” истиче да постоји један САНУ и да су активности Огранка уједно и активности САНУ, и обратно.

„Ми овде покривамо Војводину, подижемо тај део као део једне целине, а не као одвојене области”, додаје Пилиповић.

Али Огранак је, по његовим речима, у протеклом периоду изгубио знатно више чланова него што је примио нових, тако да је њихово представљање и пријем од виталног значаја и једна од најважнијих активности која предстоји.

„Желим да се чујемо и у Београду. Да се разбије та сепаратна прича која покушава да одвоји наше активности. Желим да искористимо у већој мери капацитете Академије. Имаћемо дивну сарадњу – планирамо је, и са Покрајином, Градом, Матицом српском и Универзитетом у Новом Саду. То су институције које желимо да више укључимо”, наводи председник Огранка.

Инсистираће, додаје, и на изменама документа „Правила” о раду Огранка у оквиру Статута САНУ, тако да се добије више права и обавеза: „Желимо да се другачије организујемо. Рецимо, добио сам позив из Бањалуке, Академије наука и уметности Републике Српске, да успоставимо сарадњу. Наравно, то ће бити сарадња САНУ, али ће договор можда носити Огранак.”

На питање о сарадњи са члановима некадашње Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ) која је трансформисана у удружење грађана под називом Академија наука, културе и уметности Војводине (АНКУВ), када је Уставни суд оспорио надлежност Војводине да финансира ВАНУ, Пилиповић каже да се ту ради о групама научника и да не види потребу да се такви односи политизују.

„Чак ми је мало сметало што се томе давао неки велики значај. Ја сарађујем са научницима у целом свету. Зашто не бих сарађивао са научницима у Војводини, целој Србији? Дакле, сарадња је могућа. Институционална сарадња – да”, наводи председник Огранка САНУ.

Огранак САНУ у Новом Саду има 21 члана, међу њима и проф. др Тибора Варадија који, објашњава Пилиповић, због обавеза у настави у Будимпешти није био у активном саставу, али га је сада замолио да дође и држи предавања. У згради Платонеума, задужбини владике Платона Атанацковића у коме је од 1992. године седиште Огранка, данас нема ниједног историчара, ни уметника. „Како то пребродити, ко је овде компетентан да предложи уметника за члана Огранка САНУ”, пита се Пилиповић, оцењујући то објективним проблемом за чије би решење требало анимирати шири круг стручњака из области уметности а посебно у САНУ у Одељењу ликовне и музичке уметности.

Важно је, сматра, побољшати сарадњу и са новосадским универзитетом, и укључити академике у саветодавна тела Покрајине, самог универзитета… При томе треба водити рачуна о критеријумима за вредновање научних резултата: „Ту лествицу сам дизао веома високо. Не бих волео да уђем у неку личну дискусију, али било је претеривања. У Војводини се за неке људе прича да су изванредни, а ја знам да нису. Дакле, има ту и самохвалисања и неког провинцијализма. То је нешто што покушавамо да разбијемо са већом међусобном комуникативношћу.”

Ко су кривци

„Недостају нам компјутери, потребна нам је боља интернет веза, а свакако нам је потребно и веће ангажовање свих чланова Академије. Не мислим да су држава и покрајина једини кривци за лоше стање у науци и уметности. Мислим да смо ми научници и уметници прилично одговорни. Нисмо се наметнули, нисмо понудили јасне програме. Држава и покрајина треба да кроз активнију сарадњу са САНУ и Огранком истакну своју захтеве, али и да прихватају ставове које им ми нудимо. Криви су ако то не чине”, каже Пилиповић.

Чланак РАЗГРАДЊА СРБИЈЕ ИЛИ ЗАКОНИТИ ЧИН: Бојан Пајтић уместо ВАНУ оснива ВАНУК се појављује прво на ИСКРА.

Јединствена светиња Српске православне цркве – подземни храм Светог пророка Илије у месту Кубер Пиди у пустињи у јужној Аустралији – смештена је шест метара испод земље.

Храм, укопан у брдо због високих температура, које прелазе и 40 степени Целзијуса, необичан је по томе што нема ниједан потпорни стуб већ је цела црква исклесана у камену. Дугачак је 30, висок седам и широк 5,3 метра.

Освештан је 1993. године, а сада је постао права атракција. Наиме, десетине хиљада туриста долазе да га виде и диве се његовој несвакидашњој лепоти. У ходнику, уклесана у зиду, налази се фигура Светог пророка Илије. Изнад иконостаса је Ширшаја Небес са два анђела са стране. На горњем месту је Исус Христ, а на галерији приказ крштења Христовог.

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Иринеј каже да су фреске, односно барељеф икона уклесане у сам камен ископане цркве.

Ту се некад налазило праисторијско море, па се зидови састоје од песка, креча и слани су, тако да их је немогуће фрескописати. То је урадио Новозеланђанин Норм Астон. Витраж је такође изведен на хору и кад сунце пролази кроз стакло, обасјава унутрашњост храма – прича за Курир Иринеј.

Чланак ЧУДО: Срби саградили цркву 6 метара испод земље се појављује прво на ИСКРА.

Фонд солидарности Републике Српске, УНДП и локалне заједнице обезбиједиће трајни смјештај за 150 породица у Српској које су остале без домова усљед клизишта или поплава.

За изградњу нових објеката биће потребно 10 милиона КМ, од чега ће двије трећине обезбиједити Фонд, а трећину УНДП, док ће локалне заједнице припремити локацију, потребне дозволе, прикључке и изградњу темеља, рекао је министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија.

Објекти ће бити величине од 36 до 60 метара квадратних, у зависности од броја чланова домаћинства.

„У наредних седам дана биће тачно дефинисан пројекат и биће потписани споразуми између грађана, општина, Фонда солидарности и УНДП-а“, рекао је Тегелтија, и додао, да је Фонд одлучио да прихвати донацију од 250.000 евра Удружења „Фонд дијаспора за матицу“ која ће бити утрошена за пет пројеката.

Он је навео да је ријеч о пројектима суфинансирања реконструкције спортске сале у Основној школи Шамац, те финансирања санације објекта Центра за културу општине Челинац, изградње оштећеног цјевовода у општини Зворник, санације фискултурне дворане у ОШ „Вук Караџић“ у Новом Граду и обнове пет кућа уништених у клизиштима на подручју Лопара. Захвалио се овом фонду за донацију и подсјетио да је он донирао 25.000 евра након мајских поплава.

Наводећи да је до краја прошле године из доприноса солидарности у Фонд солидарности РС прикупљено више од 42 милиона КМ, рекао је да се средства из Фонда троше на основу одлуке Управног одбора и да су до сада углавном била усмјерена за плаћање предузећима која су испоручила грађанима робу посредством платних картица. Укупна вриједност подијељених ваучера износи више од 84 милиона КМ.

Резидентни координатор УН у БиХ Јуриј Афанасијев рекао је да је у оквиру програма ЕУ, у оквиру којег је било предвиђено да се уради 1.000 стамбених објеката, до 1. јануара урађено и више, 1.053 објекта.

„Додатних хиљаду стамбених објеката је у изградњи и биће завршени наредних седмица“, рекао је Афанасијев. Додао је да је у области инфраструктуре урађено 30 објеката, да се ради на још 50 објеката, а много је урађено и на јавним објектима. Афанасијев је оцијенио да је до сада завршено 50 одсто планираних активности, те да у наредних неколико мјесеци предстоји реализација осталих планова.

Чланак СОЛИДАРНОСТ: Изградња стамбених објеката за 150 породица се појављује прво на ИСКРА.