У књижари Матице српске у понедјељак, 9. маја 2016. године у 20 часова, одржаће се промоција књиге Чтенија аутора Ивана Негришорца. Књига представља други избор из ауторовог пјесничког стваралаштва и садржи изабране пјесме из свих претходних збирки. На промоцији ће говорити др Момчило Вуксановић, Селимир Радуловић, Будимир Дубак, Ђорђе Брујић и аутор.

Иван Негришорац је сарадник Матице српске од 1983, члан Управног одбора од 2004, а од 2012. године предсједник Матице српске. Био је лектор на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД, 1984–1985), драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986–1988), асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988–1995), асистент, доцент и ванредни професор на Филозофском факултету у Новом Саду од 1997. до данас.

Пише поезију, прозу, драмске и критичке текстове и бави се проучавањем српске књижевности и културе. Објавио је преко 250 критичких, теоријских и књижевноисторијских текстова у периодици и научним зборницима. Радовима из области проучавања књижевности учествовао је на преко 50 научних скупова у земљи и иностранству. Објавио је критичке монографије: Легитимација за бескућнике, Српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике (1996) и Лирска аура Јована Дучића (2009); књиге пјесама: Трула јабука (1981, Награда „Горан“ за младе пјеснике), Ракљар, желудац (1983), Земљопис (1986), Топло, хладно (1990), Абракадабра (1990, Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године), Хоп (1993), Везници (1995, Награда „Ђура Јакшић“), Прилози (2002), Потајник (2007, Змајева награда Матице српске), Светилник (2010, Награде „Раде Драинац“, „Бранко Ћопић“ и „Жичка хрисовуља“); романа Анђели умиру (1998) и драма: Фреди умире (1987), Куц-куц (1989), Истрага је у току, зар не? (2000), Видиш ли свице на небу? (2006, Награда „Unirex“ за драму).

Чланак ИЗБОР ИЗ ПЈЕСНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА: Промоција књиге Чтенија Ивана Негришорца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Ако су данашњи Црногорци, а и сви Срби са њима, ишта наследили са овог каменитог његошевског тла, то је идеја једне херојске и чојствене културе, идеје свете државе која мора бити утемељена на слободи сваког човека и на отпору сваком поробљавању.

Ловћенски тајновидац оставио у стиховима јасне поруке. Стих „нека буде што бити не може“ који у „Горском вијенцу“ изговара владика Данило важи и данас, јер је наш народ суочен са тим да се неколико векова уназад мора борити за нешто што бити не може.

Над тим стихом читавог живота стајао је наш нобеловац Иво Андрић, који је у свом есеју „Његош као трагични јунак косовске мисли“ записао да „нигде у поезији света, ни у судбини народа нисам нашао страшније лозинке“. Без обзира на то колико било тумачења, интерпретација и „Горскога вијенца“ и „Луче“ и целокупног Његошевог дела, добро је увек да такве стихове у које су згуснула целокупна наша судбина уносимо непрестано у своју душу и да је преиспитујемо, и саме себе и значење тих стихова.

Драматику стиха „нека буде што бити не може“ активно и доследно је живео и сам владика Петар Други Петровић Његош, као што је живео и његов стриц Петар Први, па и сви остали припадници владарске лозе Петровић. Познато је колико је Његошев живот протекао у силним борбама, бригама и мукама, али је свој посао обавио часно и поштено, јуначки и чојски, херојски и мудро. Своју земљу сачувао је од великих ратних искушења, али је ширио и утврђивао њено устројство, а сачувана је и вера у моћ песничке речи која не сме бити празнословље, него реч суштинска и егзистенцијално обавезујућа.

Борити се у ситуацији када то можда и не изгледа да има великих изгледа за успех, али са вером у Бога, све је могуће. Радити стрпљиво, постојано у култури тако да наш опстанак буде обезбеђен ако не у овом временеу баш до краја како треба, а онда у неком будућем. То је његошевски завет и аманет који мислим да сви добро осећамо и разумемо и важно би било да поступамо у складу са њим.

Чланак ИВАН НЕГРИШОРАЦ: Вратимо се Његошу се појављује прво на ИСКРА.