Фото: Eccomas

Истраживање портала MojeVrijeme.hr показује да чак 82 одсто хрватских испитаника с великим искуством живота у СФРЈ мисли да се тада живело боље, 74 да би се могло под одређеним условима поновно живети у једнопартијском систему, а 40 одсто сматра Јосипа Броза Тита позитивном особом.

Истраживање „Је ли нам некад било боље?“ спроведено је међу генерацијама старијим од 50 година, а учествовало је више од 2.200 грађана Хрватске и БиХ, перноси ХИНА.

Да се у бившој држави живело боље или много боље мисли 82 одсто испитаника из Хрватске, да је било лошије тврди четири одсто њих, док је „не дај Боже да се понови“ био одговор шест одсто. При томе 14 одсто анкетираних за себе отворено кажу да су југоносталгичари, док их 62 одсто мисли да нису. Повремених југоносталгичара је 22 одсто.

Међу изричитим верницима је 12 одсто декларисаних југоносталгичара, а 19 одсто повремено. Чак 60 одсто испитаника је рекло да би без проблема могло живети у једнопартијском систему, ако би тај живот проводили у благостању, а 14 одсто би то прихватило, у зависности која би партија била на власти.

Истраживачи закључују да то значи да би чак 74 одсто испитаника, који имају искуство живота у СФРЈ, могло поновно живети у друштву с једном политичком странком, док је тек сваки пети испитаник (21 одсто) категорички тврдио да не би могао живети у једноумљу.

О Титу 40 одсто испитаника мисли како је био позитивна особа, а свега осам одсто сматра да је реч о диктатору. Међу изричитим верницима 14 одсто мисле да је Јосип Броз диктатор, док га 31 одсто сматра безусловно позитивном особом.

Да у СФРЈ није било дискриминације на основу националности сматра 83 одсто анкетираних, док 13 одсто сматра да су били дискриминисани. Међу хрватским испитаницима 56 одсто се изјаснило да су верници, а 36 одсто да нису. На богослужја је у време СФРЈ одлазило 78 одсто испитаних, а 38 одсто је редовно одлазило у цркву или џамију.

Корупција је данас водећи проблем хрватског друштва, сматра 69 одсто испитаника, који тврде да је корупције у Југославији било мање него данас, а само два одсто мисли да је корупције раније било више него у самосталној Хрватској.

Жал за куповном моћи из времена СФРЈ показује 55 одсто испитаника, док 28 одсто тврди да је данас много већа. У поређењу са својим одрастањем у СФРЈ, чак 91 одсто испитаних мисли да данашња деца одрастају у несигурнијем окружењу, док их само четири одсто мисли да су сигурнија.

За повратак некад популарних омладинских радних акција гласало би 73 одсто хрватских испитаника старијих од 45 година, а против 15 одсто.

Испитивање у БиХ показује да тамошњи грађани старији од 45 година исказују углавном позитивне ставове и осећања према некадашњој заједничкој држави у још већој мери од хрватских.

Тако, 87 одсто испитаника из БиХ сматра да не би био лош повратак у једнопартијски систем, њих 92 одсто оцењује да се некад живело боље, чак 66 одсто испитаника мисли да је живот у Југославији био много бољи, док Тита позитивном особом сматра високих 65 одсто испитаника, а диктатором свега три одсто.

Чланак ИСТРАЖИВАЊЕ: Велика већина старијих Хрвата сматра да је у СФРЈ било много боље се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Пчеле су способне за апстрактно размишљање – умеју да рачунају и да препознају лица, закључак је истраживања које је спровела француска научница Орор Аваргес-Вебер са Универзитета науке у Тулузу.

Иако им мозак није већи од главе шпенадле, пчеле имају „одличан вид и изузетно памћење“, навела је млада научница која је за свој рад о овим инсектима добила Л’Ореал-Унеско награду за жене у науци, коју годишње добија пет најуспешнијих научница у свету.
Она је успела да докаже да се пчеле не руководе искључиво инстинктом. Тестови, спроведени у природи, показали су да пчеле „прилагођавају своје понашање у зависности од окружења и претходних искустава“.

Досад се сматрало да је способност повезивања разних елемената својствена искључиво људима и неким мајмунима.
„Често се мисли да само велики мајмуни поседују интелигенцију, али то није тачно“, истакла је Аваргес-Вебер.
Француска научница ће сада покушати да схвати како пчеле успевају да обаве комплексне радње са само милион неурона (поређења ради, људи имају 100 милијарди неурона).

Она намерава да даље истражује у неколико смерова, у настојању да открије да ли мозак пчеле има ефикаснију методу третирања информација од људског мозга и да ли је могуће да се један исти неурон користи за обављање различитих функција.
Истраживање Аваргес-Вебер о конгнитивном функционисању пчела могло би да помогне и у бољем разумевању рада људског мозга, као и да утуче на развој вештачке интелигенције.

Иако се њен рад, реализован у оквиру докторске тезе, непосредно не односи на заштиту ове врсте која је све више угрожена, Аваргес-Вебер се нада да ће он „скренути пажњу јавности на потребу да се пчеле заштите тиме пре што је реч о интелигентним инсектима“.
Токсични молекули пестицида „не убијају директно пчеле, али негативно утичу на њихов нервни систем“, објаснила је француска научница.
„Њихово памћење слаби, оне се губе у простору и престају да разликују мирисе“, упозорила је она.
Прве студије о пчелама објављене су почетком XX века. Аустријски етолог и Нобеловац Карл фон Фриш први је одгонетнуо „језик пчела“: да би указале на извор хране другим јединкама, пчеле изводе суптилан плес. Фон Фриш је, такође, доказао да пчеле умеју да разликују боје.

Чланак ПЧЕЛЕ: Интелигентни инсекти са одличним памћењем се појављује прво на ИСКРА.