Последње изјаве његовог сина Бакира, који по сопственом признању наставља тамо гдје његов Бабо стао, за Дојче Веле, Н1, па онда у Мостару…итд. , попут оне да су Србија и Хрватска само потписнице мировног Дејтонског споразума а не и гаранти споразума и мира, само је дио из арсенала његове ратнохушкачке реторике и пријетње које изнад свега имају за циљ да дестабилизују, на међународној инфузији једва одрживу БиХ, али и цијели регион, са упозорењем, односно пријетњом да се Србија и Хрватска држе по страни у том његовом ратничком науму.

У свој последњи рат Бакир Изетбеговић опет улази као спаситељ и месије, јер у њему види последњу сламку спаса и опстанка на политичкој сцени на којој је доживио пораз, након локалних избора а потом и распадом Странке демократске акције, на чијем челу је још који мјесец. Отуда звецкање оружјем, дизање тензија, сијање страха… Али управо то је „стил“ Бакира Изетбеговића, који никад није излијечен од опасног вируса политичког екстремизма јер будућност види у прошлости. Он изван пријетњи, ратног хушкања и мржње и не постоји. Њему је хаос у друштву потребнији много више него било када раније. У томе тражи спас.

Његове изјаве које су означене као патолошка појава, дозиране су управо у моменту када се велики број припадника пораженог ИСИЛА, у Ираку и Сирији, враћа у БиХ одакле су и отишли. Те Бакирове ратнохушкачке изјаве су израз добродошлице и савезништва повратницима са тих ратишта у којима он види своје одане бојовнике спремне за његове болесне намјере. Јер управо су они правовјерници, идолопоклоници и сљедбеници онога што је афирмисала „Исламска декларација“ и Алија Изетбеговић, чијим стопама иде и Бакир.

За надати се да ће након упозорења из Србије, Републике Српске, Хрватског народног сабора БиХ и др…. да не распламсава ратну реторику и провоцира сукобе, што траје недопустиво дуго, Изетбеговић добити упозорење и од неког из међународне заједнице , која на сва звона пропагира мир, у овом случају недопустиво жмурећи на крајности и опасности коју носи његова ратнохушкачка реторика и провоцирање сукоба. Јер мрзитељи и ратнохушкачи лако се претварају у произвођаче трагедије.

Чланак Последњи рат Бакира Изетбеговића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да БиХ нема будућност са онима који су одрасли и дјелују на идејама „Исламске декларације“ Алије Изетбеговића, које би морале увијек и на сваком мјесту да буду упозорење свима у БиХ.

„Сан Алије Изетбеговића био је `Исламска декларација` и шеријатско право умјесто Устава, а његов син Бакир јучерашњом изјавом да СДА иде Алијиним путем потврђује да је то и његов сан и пут од којег неће одустати“, рекао је Додик Срни, на питање да прокоментарише оцјену лидера СДА Бакира Изетбеговића да је његов отац био реалиста и да је СДА и даље на његовом путу.

Додик је оцијенио да је опасно то што је актуелни лидер СДА ту изјаву дао на конвенцији младих ове странке, које на тај начин жели јасно усмјерити којим путем треба да иду.

„Има ли таква БиХ будућност? Наравно да нема, са Бакиром Изетбеговићем и онима који су одрасли уз `Исламску декларацију`. О каквој ми онда будућности говоримо, о каквом европском путу, када нам се нескривено најављује шеријатска БиХ оличена у Изетбеговићу и његовом путу?“, запитао је Додик.

Чланак ДОДИК: Нема будућности са онима који баштине идеје „Исламске декларације“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је „Исламска декларација“ Алије Изетбеговића, у којој се промовише муслиманство и панисламизам, увод у стварање данашње „Исламске државе“.

„Све што је Алија Изетбеговић писао у `Исламској декларацији`, данас можете да видите у ономе што се зове `Исламска држава` и у ономе што се зове борба против те `Исламске државе`, односно то је био управо увод у стварање једне такве државе“, рекао је Додик у Београду током предавања студентима на Факултету политичких наука о теми „20 година послије потписивања Дејтонског споразума“.

Он је напоменуо да у вијеме писања „Исламске декларације“ Алија Изетбеговић није имао државу, него је имао само ислам као универзилну вјеру и муслиманство којем је био потпуно посвећен.

„Алија Изетбеговић је сматрао да само БиХ може да буде средство за реализацију те једне панисламске идеје која је подразумијевала окупљање свих муслимана и њихову доминацију“, навео је Додик.

Он је подсјетио на изјаву Алије Изетбеговића пред почетак протеклог рата да је спреман да жртвује мир у БиХ за БиХ какву он очекује.

То је, навео је Додик, био довољан разлог да сви други народи почну да се окупљају у политичке партије, при чему су Срби посљедњи основали своју странку.

Говорећи о распаду бивше Југославије, Додик је рекао да су муслимани хтјели засебну државу засновану на учењу које се данас може јасно лоцирати на мјестима у свијету која се виде као ургентна.

Он је истакао да је Алија Изетбеговић као циљ у својој „Исламској декларацији“ поставио универзални панисламизам, односно муслиманство и жељу да се БиХ направи земљом у којој ће бити доминантни муслимани, те подсјетио на ријечи Изетбеговића да док су муслимани мањина трпе, а кад дође вријеме и постану већина да прогласе шеријатску државу.

Додик је рекао да је оно што је Српска непосредно повезано са историјом и дешавањима са распадом бивше Југославије.

Он је додао да распад бивше Југославије није значио само рат, него и стварање нових земаља јер су бивше републике настојале да се формирају као државе у међународном капацитету.

Према његовим ријечима, у БиХ, која је тада одсликавала Југославију у малом, то је значило жесток рат од самог почетка, чије коријене и разлоге још нико није могао да верификује на прави начин, а свака од страна укључена у тај рат има своју истину о рату и ко је крив.

„Ми видимо разлоге за распад бивше Југославије у покушају да се национално ткиво српског народа разбије на нове међународно признате државе под сумњивим политичким режимима тог времена који су се наметали и то је био основни разлог распада и рата“, оцијенио је Додик.

Додик је рекао да је хтијење Срба да остану заједно било легитимно и било је нормативно уставно-правни однос, те подсјетио да је Устав Југославије срушен нелегално сецесијом, прво Словеније и Хрватске, а касније и других, и то уз велику подршку међународног фактора.

Он је навео да је значајну улогу у свему томе одиграла и Њемачка и њено тадашње руководство, на челу са Дитрихом Геншером, те додао да је њемачка условила своју сагласност на европску агенду из Мастрихта признавањем Словеније и Хрватске, чиме се директно умијешала у распад Југославије.

„Многи о томе не говоре јер је наметнута нова димензија која се зове политичка коректност, што у преводу Запада значи да сте политички некоректни ако причате о некоректности других према вама“, рекао је Додик.

Он је подсјетио да је био директан учесник и свједок политичких процеса распада Југославије и политичких процеса у БиХ, с обзиром да је био посланик.

Додик је навео да су од почетка муслимани имали у виду њихов политички пројекат који је био одвајање БиХ као засебне државе гђе ће бити доминантан народ са жељом да добију међународну верификацију, због чега их је Алија Изетбеговић и назвао Бошњацима.

Он је рекао да је познато да је сам Алија Изетбеговић срушио сваку врсту мировног договора тадашњих страна које су наводно биле у сукобу, а онда су се десили вишестраначки избори гђе су побиједиле десне партије које су образовале заједничку коалицију у БиХ да сруше тадашњи социјалистички систем власти.

„Међутим, показало се да то не може да функционише“, додао је Додик.

Прије почетка обраћања Додика, интониране су химне Србије и Републике Српске, а Додика су студенти дочекали великим аплаузом.

На почетку обраћања, Додик је подсјетио да је он на београдском ФПН дипломирао и да му је та диплома омогућила да спозна не само оно што је политичка наука, него и читав живот и начин на који може да се креће кроз живот.

„Без тог образовања не бих имао ни ширину, ни могућност да спознам тако суптилна и деликатна дешавања и процесе у којима сам до сада учествовао“, рекао је Додик и додао да је поносан што је дипломирао на овом факултету.

Предавању су присуствовали декани факултета политичких наука из Бањалуке Ненад Кецмановић и Београда Илија Вујачић, као и професори факултета.

Вујачић је пожелио добродошлицу предсједнику Републике Српске Милораду Додику, изразивши задовољство што је прихватио позив да одржи предавање на факултету гдје је студирао и понио диплому, да би већ четири године након тога ушао у политички живот и наставио до данас плодну политичку каријеру.

Чланак ДОДИК: „Исламска декларација“ увод у стварање „Исламске државе“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Бошњачком политиком у БиХ и данас влада династија покојног Алије Изетбеговића, утемељивача Странке демократске акције и аутора „Исламске декларације”, због које је 1984. године осуђен на вишегодишњу робију. Кључне политичке и јавне позиције, као и у свих протеклих 25 година, заузимају, не само најближи чланови породице Изетбеговић, већ и њихови рођаци, зетови, пријатељи, али и сви послушни и одани следбеници политике Алије Изетбеговића кога у бошњачким круговима доживљавају као „оца нације”.

Овакав „модел” односа према власти покојни Изетбеговић применио је одмах на почетку своје владавине, када је постао председавајући Председништва РБиХ, када је за шефа кабинета поставио свог сина Бакира, а кћерку Сабину за личног секретара и преводиоца.

Као главни саветник свога оца и обавезни сапутник на свим његовим путовањима по свету, архитекта Бакир се сматра и најупућенијим у све што је радио његов отац, укључујући и оно што је било и остало ван домашаја јавности.

Изетбеговићи су кроз манифестовање вишегодишње „моћи”, оличене не само у заузимању врхунских политичких и свих других важних функција, на који начин су остваривали утицај на правосуђе, безбедносне агенције и медије, олако стицали и богатство. Годинама се спекулише о њиховој повезаности са шверцом оружја у ратном периоду, довођењем муџахедина и проневером и злоупотребом страних донација које су стигле, или су требале стићи у БиХ.

Бивши министар безбедности БиХ и власник „Дневног аваза” Фахрудин Радончић је прошле године јавно проговорио о непознатим токовима огромне количине новца, злата, накита и банковних чекова које су, према његовим наводима, чланови породице Изетбеговић у време рата прикупљали у Турској, Саудијској Арабији и неким другим земљама.

Радончић је тада јуниора Изетбеговића, кога је његов лист представио као „малог сина, великог оца”, оптужио да, осим „крађе донација”, стоји и „иза политичких убистава, криминала и корупције”.

Бакир Изетбеговић тренутно је члан Председништва БиХ, на ту позицију изабран је по други пут, а обавља и функцију потпредседника СДА чији је члан од њеног оснивања 1990. године, од када исказује нескривену оданост свему што је Алија заступао као концепт.

Његова супруга Себија руководи Општом болницом у Сарајеву.

Својевремено је „Њујорк тајмс” Изетбеговића описао као „једног од најбогатијих и најмоћнијих личности у БиХ” који је кућни буџет, само у време док је био директор Завода за изградњу града Сарајева (од 1991. до 2003. године), „обогатио за неколико милиона марака”. Они који га боље познају кажу да „ни њега ни његове унуке не треба да брину егзистенцијалне бриге – има довољно да све подмири”.

Међутим, Изетбеговић своје богатство, стечено на сумњив начин, вешто прикрива, јер је његов имовински картон, који је био на провери и у Централној изборној комисији, „појачан” тек сувласништвом над кућом (власник друге половине је супруга Себија) и земљиштем у укупној вредности од око 90.000 евра. Себија је власник и апартмана на Бјелашници вредног око 50.000 евра. Она, за разлику од свог супруга, има и аутомобил који вреди око 25.000 евра.

Сарајевски медији, који се позивају на неке друге изворе, на истраживање ЦИН-а на пример, наводе да је имовина у власништву Изетбеговића „много већа и много вреднија” (превазилази износ од 300.000 евра). Изетбеговић је, кажу, заборавио да у имовинском картону наведе да има и вилу на Пољинама, такозваном сарајевском Дедињу, где су му прве комшије они који, захваљујући управо њему и политици странке којом руководи, годинама не силазе с високих функција.

Чланак И ПОСЛЕ АЛИЈЕ – ИЗЕТБЕГОВИЋИ: Бошњачком политиком у БиХ и данас влада династија аутора „Исламске декларације“ се појављује прво на ИСКРА.