Фото: МУП Србије

Гласање за чланство фантомског Косова у Интерпол показало је које државе су пријатељи Србије, а поред светских сила, највеће интересовање је за гласове региона!

Наиме, Румунија и БиХ једине су из региона биле против уласка самопроглашене државе Косово у међународну полицијску организацију, док је Мађарска била уздржана.

– Словенија, Хрватска, Македонија, Црна Гора и Бугарска гласале су за пријем Косова – потврђено је из дипломатских извора нашем порталу.

Што се тиче светских сила, леђа су нам чувале Русија, Кина, Белорусија, Намибија и Мароко!

Иначе, представници Приштине демонстративно су напустили салу након што су саопштени резултати гласања којим је одбијено чланство Косова у Интерполу, очекујући далеко већи број гласова, нарочито после другог круга.

Наиме, приликом првог гласања у Генералној скупштини Интерпола, такозвано Косово није добило потребну већину од две трећине гласова чланица Интерпола за пријем у светску полицијску организацију, односно добило је 76 гласова за, против 56, док су 22 земље биле уздржане.

Међутим, после одређене паузе, представници Приштине очекивали су још 25 гласова колико им је недостајало за чланство, али су потпуно остали шокирани када су видели да је тај број далеко мањи!

У другом кругу за чланство Косова у Интерпол гласало је 68 држава, против је било 51, а удржаних 16.

Чланак НОЖ У ЛЕЂА И НИЈЕ ВИШЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ: Црна Гора, Хрватска и Бугарска гласале против Србије се појављује прво на ИСКРА.

Лондон (Фото: РТРС)

Амбасада Велике Британије у Приштини je „разочарана“ због тога што сепаратистичке власти у Приштини нису примљене у Интерпол, те додала је „Косово напорно радило за чланство у Интерполу“.

„Чланство Косова у Интерполу омогућило би бољу размену информација између агенција за спровођење закона, посебно у региону Западног Балкана и унапредило би европску и глобалну безбедност“, навела је британска амбасада у Приштини на својој фејсбук страници.

Амбасада даље наводи да „организовани криминалци лако сарађују преко граница“ и додаје да би се ефикасно борили против њих, „наши органи за спровођење закона би требало да буду у стању да ураде то исто“.

Раније је и амбасада САД саопштила да је „изузетно разочарана“.

Чланак НАПОРНО СУ РАДИЛИ СА АЛБАНЦИМА: И Лондон „разочаран“ јер сепаратистичке власти у Приштини нису примљене у Интерпол се појављује прво на ИСКРА.

Интерпол (Фото: Спутњик, AFP 2018 / PHILIPPE DESMAZES)

У уторак се дефинитивно расправља о захтеву Приштине за чланство, а након тога ће уследити гласање, и то у два круга.

Председавајући Интерпола одбацио је захтев Србије и пет земаља-чланица да Генерална скупштина гласа о скидању са дневног реда изјашњавање о чланству такозваног Косова у овој институцији, сазнаје Спутњик од дипломатских извора у Дубаију, где се одржава заседање.

Тако је председавајући на почетку седнице одбио да уврсти у дневни ред захтев који су уз Србију подржали и Кина, Шпанија, Кипар, Аргентина и Суринам.

Због такве одлуке врха Генералне скупштине, чланице неће имати прилику да се изјасне о стављању захтева такозваног Косова на дневни ред, пошто се искључиво гласало о дневном реду у целини, онако како га је предложио Извршни комитет.

О тачки која се односи на одлучивање о косовском чланству претходно се гласало само на седници Извршног комитета, и ту је био однос 7:6 за стављање на дневни ред.

У уторак се, дакле, дефинитивно расправља о захтеву Приштине, а након тога ће уследити гласање, и то у два круга. Потребна је двотрећинска већина да Косово прође, а за то ће имати две прилике.

Наиме, ако не успе из прве, онда ће имати још једно гласање, а ако ни тада не буде имало потребну већину, онда се предлог одбацује.

Чланак СПУТЊИК: Интерпол одбацио захтев Србије се појављује прво на ИСКРА.

Генералнa скупштинa Интерпола (Фото: Novosti.rs)

У Дубаију је почела Генерална скупштина Интерпола, на којој учествује готово 1.000 званичних представника из 173 земље, објављено је на сајту те организације. Први дан засjедања су, како РТС незванично сазнаје, обиљежила бројна кршења процедура и игнорисање примједби које јасно указују на кршење међународног права.

Међу учесницима је и министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић, као и 85 шефова полиција и 40 министара.

На четвородневној конференцији биће разматрани и захтјеви Кирибатија и Вануатуа, које су чланице УН, као и такозваног Косова за пријем у чланство Интерпола.

Тема овогодишње 87. Генералне скупштине је улога полиције у ери информатике.

На конференцији ће бити разматрано како ће технологија промијенити пријетње у будућности и како је службе безбједности могу користити да одговоре на те изазове.

Како РТС незванично сазнаје, први дан засједања Генералне скупштине Интерпола у Дубаију имао је, у најмању руку, неуобичајен ток.

Наиме, мимо уобичајене процедура Генерални секретаријат Интерпола преузео је предсједавање 87. засједањем Генералне скупштине, а генерални секретар Јирген Шток је у свом уводном обраћању највише пажње посветио оставци доскорашњег предсједника Интерпола Менг Хонгвеја.

Јужнокорејанац Ким Џонг Јанг је, умјесто да води сједницу Генералне скупштине, ријеч предао савјетници за правна питања Американки Мери Родригез „која је на своју руку тумачила приговоре земаља, укључујући и приговоре Србије, које су изнијеле примједбе на програм рада овогодишње Генералне скупштине“.

Извор РТС-а наводи да је Родригезова прекршила правила и процедуре Интерпола, не уважавајући примјебде које јасно указују на кршење међународног права.

Генерални секртер Јирген Шток је, у излагању неуобичајено дугом за овакве догађаје, много времена посветио случају Менга и до детаља описивао своје виђење његовог нестанка, као и шта је све његова супруга говорила у медијима.

РТС-а незванично сазнаје и да су данашње засједање Генералне скупштине Интерпола обиљежиле провокације приштинске делегације на рачун представника МУП-а Србије. У једном тренутку је, члан приштинске делегације, који се представио као новинар, насрнуо на једног члана тима МУП-а Србије, пренио је РТС.

Чланак ДУБАИ: Засједање Генералне скупштине Интерпола на ивици скандала се појављује прво на ИСКРА.

Интерпол (Фото: Спутњик/ AFP 2017/ ROSLAN RAHMAN)

Евентуални улазак Косова у Интерпол био би изузетно неповољан по Србију, јер би у том случају Приштина добила могућност да диже потернице против свих за које сматра или сумња да су непријатељи, наглашава политички аналитичар Александар Павић.

То би, како је рекао, било налик ситуацији која се догодила својевремено са Хрватском, будући да би Приштина могла да оптужи све оне који су се борили на Косову или били ангажовани током НАТО агресије, да ли у полицијским снагама или у војсци, што би изазвало својеврсну психозу у земљи.

„Таква ситуација би створила велики домаћи проблем, с обзиром да би се ти људи, који су само бранили своју земљу, могли наћи на некој оптужници, било јавној или тајној. Они би били изложени огромним притисцима и проблемима, а велики страх би завладао међу њима да ли уопште смеју да напусте Србију“, истакао је он за Спутњик.

Павић упозорава да је пројекат независности Косова и даље актуелан међу западним силама, као и да се политика САД, када је Балкан у питању, нимало није променила, стога је сигурно да ће управо амерички представници агресивно наступати када је реч о уласку Косова у ту највећу међународну полицијску организацију.

Подсетимо, „Вечерње новости“ су објавиле да су САД упрегле све своје снаге како би самопроглашено Косово наредне седмице на Генералној скупштини Интерпола било примљено у ову организацију. Иако су косовски званичници захтев за чланство у Интерполу предали још прошле године, на тадашњој скупштини у Индонезији гласање је било одложено, како би се спровела студија о њеном учлањењу.

Та анализа је завршена, а Извршни одбор Интерпола је летос дао зелено светло да се захтев Приштине нађе на дневном реду овогодишње Скупштине која се одржава у Пекингу. Ако би до гласања уопште дошло, Косово би постала чланица уколико би предлог о њеном учлањењу подржало 127 од укупно 190 земаља чланица.

Тим поводом се огласио и министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић ко је рекао да пред Србијом стоји тежак дипломатски задатак иако је сигуран да званични Београд има довољно аргумената да може да осујети намеру Приштине.

Став српских дипломата је, како је подсетио, да се Косово у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН не може сматрати државом, самим тим се не може квалификовати за пријем у Интерпол.

Генерална скупштина Интерпола одржава се од 26. до 29. септембра, а осим захтева Приштине, делегати ће разматрати и молбе Палестине, као и Соломонских Острва да уђу у највећу међународну полицијску организацију.

Чланак СЕЈАЊЕ СТРАХА МЕЂУ СРБЕ: Шта може да задеси све који су бранили Србију на Косову се појављује прво на ИСКРА.

Александар Чепурин и Александар Вулин (Фото: Спутњик/MINISTARSTVO ODBRANE)

Министар одбране Александар Вулин састао се у Министарству одбране са амбасадором Руске Федерације Александром Чепурином, са којим је разговарао о актуелној међународној војној сарадњи двеју земаља.

Вулин је руском амабасадору пренео утиске са недавно завршене посете Москви, где је на позив руског колеге присуствовао завршници и свечаном затварању овогодишњих „Међународних војних игара“.

Министар се захвалио амбасадору Чепурину на принципијелној позицији Руске Федерације када је у питању однос према Косову и Метохији и замолио да Руска Федерација као и досад учини све што је у њеној моћи да онемогући пријем КиМ у Интерпол, нагласио је Вулин.

Министар Вулин је пренео и амбасадору да је у име председника Србије Александра Вучића пренео позив председнику Владимиру Путину и свом колеги министру Шојгуу да следеће године присуствују обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта.

Чланак БЕОГРАД: Вулин моли Чепурина да Русија спречи пријем Косова у Интерпол се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, REUTERS/ Armend Nimani/Pool

Шеф Интерпола у БиХ Бранислав Павловић изjавио jе да Хашим Tачи, док год jе косовски председник, неће бити ухапшен, jер jе Интерпол у Лиону одлучио да се не бави тим питањем.

Павловић jе, у интервjуу за регионалну телевизиjу Н1 коjи ће у целости бити вечерас емитован, рекао да jе потерница за Tачиjем расписана пре 10 година, а да сада ниjе активна због имунитета.

Oн jе додао да то, међутим, не значи да jе земља коjа jе расписала потерницу одустала од ње.

„Oдлучено jе да се та потерница и све информациjе коjе су везане за таj предмет не процесуираjу, док се та особа налази на функциjи коjа jе под имунитетом. Што не значи да jе држава коjа jе расписала потерницу обуставила. Интерпол се искључуjе по питању активности за то лице“, рекао jе Павловић.

Oн jе обjаснио да се Интерпол неће бавити тим питањем док та особа обавља функциjу на коjоj jе тренутно.

Tачи jе краjем маjа био у Сараjеву, где jе учествовао на пленарноj седници самита Процеса „Брдо-Бриони“.

После тога, министар безбедности БиХ Драган Mектић jе рекао да су безбедносне службе БиХ из седишта Интерпола добиле информациjу да jе сторнирана потерница за Tачиjем.

Mектић jе навео да не постоjи могућност да БиХ да неку врсту имунитета некоме за ким jе расписана међународна потерница, додавши да би, у случаjу да jе потерница била валидна, агенциjе у БиХ поступиле по њоj.

Чланак ШЕФ ИНТЕРПОЛА БИХ: Док jе Tачи косовски председник неће бити ухапшен се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Још један Србин из Дарувара по Интерполовој потерници из Хрватске ухапшен је за викенд. После Ранка Џелајлије, који је приведен на београдском Аеродрому у недељу ујутру, при уласку у Македонију ухапшен је и Вељко Дујановић. Обојица рођени у истом селу Батињани код Дарувара.

Вељкова супруга Гордана каже да су кренули у Грчку на море и да су их прво зауставили на нашој граници.

– Полицајка која је узела пасоше отишла је у другу зграду и није је било око сат времена. Када се вратила рекла нам је „Све у реду, можете да идете даље“. Међутим, зауставили су нас на македонској граници и када су скенирали Вељков пасош, полицајац је отишао у Управну зграду и није га било два сата. Када је мој супруг ушао унутра да се распита шта се дешава, сазнао је да ће да га ухапсе – прича Гордана за Новости.

Гордани је тада позлило и она се након прве помоћи вратила у Србију.

Вељко Дујановић је иначе држављанин Србије и последњих 20 година живи у Деспотовцу.

– Огорчена сам јер га нису упозорили на нашој граници -каже Гордана.

Чланак НИСУ ГА УПОЗОРИЛИ НА СРПСКОЈ ГРАНИЦИ: Још један Србин ухапшен због Дарувара! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Mинистар сигурности БиХ Драган Mектић изjавио jе данас у Сараjеву да су безбедносне службе БиХ из седишта Интерпола у петак добиле информациjу да jе сторнирана потерница за косовским председником Хашимом Tачиjем.

Tачи jе током викенда боравио у Сараjеву на Самиту 100 лидера, а Mектић каже да не постоjи могућност да БиХ да неку врсту имунитета некоме за ким jе расписана међународна потjерница.

Mектић jе новинарима у СAраjеву рекао да би, у случаjу да jе потjерница била валидна, агенциjе у БиХ поступиле по њоj, пренела jе фена.

Чланак MЕКТИЋ: Интерполова потерница за Tачиjем сторнирана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

На основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света до сада је ухапшено 155 Срба, од којих су 53 изручена Хрватској, а од тог броја до сада је против 20-ице поступак обустављен или је оптужба одбијена, саопштено је из документационо-информационог центра Веритас.

Како је наведено, толики број обустава поступака против лица са Интерполових потерница указује и на злоупотребу Интерпола од стране Хрватске, а поступци се обустављају или се оптужба одбија, углавном након преквалификације дела ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за време проведено у притвору.

Генерал Павле Пантић шести је ухапшени Србин на подручју Црне Горе по потерницама које је расписала Хрватска за ратне злочине и сви су изручени у Хрватску.

Према сазнањима Веритаса, генерал Пантић је у затвору у Сплиту и дели ћелију са Драганом Васиљковићем званим Капетан Драган и генералом Бориславом Ђукићем, који је такође изручен из Црне Горе у Хрватску 8. марта ове године.

Чланак ВЕРИТАС: По потерницама Хрватске до сада ухапшено 155 Срба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Погодак

На захтев МУП-а Србије а по налогу Интерпола, македонска полиција је ухапсила Гафура Дуголија, шефа протокола Министарства безбедносних снага Косова, који је ишао по визу у амбасаду САД у Скопљу.

Под оптужбом за ратне злочине, у време када је Дуголи био припадник ОВК, хапшење је извршено јуче на прелазу Блаце, код Ђенерал Јанковића, саопштено је из косовског министарства.

„Ово није први случај да се бивши војници ОВК, са фабрикованим оптужбама и на захтев српске полиције, приводе грађани Косова, бивши припадници ОВК, на граничним прелазима и аеродромима разних држава. Дугим процесом суђења у Хагу је доказана праведност рата ОВК“, наводи се у саопштењу министарства.

У саопштењу се такође додаје да косовска влада интензивно ради на ослобађању Дуголија.

Косовска влада, такође је најавила да ће тражити од власти Европске уније, као и стратешких партнера да искористе свој утицај на Србију да прекине „прогон грађана Косова“.

Косовска влада се успротивила томе што је, како наводи, Србија недавно ажурирала листу која укључује и житеље и званичнике Косова.

Чланак МАКЕДОНИЈА: Ухапшен званичник косовске владе и бивши представник ОВК Гафур Дуголи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Интерпол jе бившег нафтног магната и бизнисмена Mихаила Ходорковског ставио на своjу међународну листу тражених особа у вези са случаjем убиства градоначелника сибирског града Нефтеjуганска 1998. године, jавља Tас с позиваjући се на неименовани извор у полициjи.

„Руски истражни комитет предложио jе Ходорковског за међународну листу тражених особа у децембру. Сада га jе Интерпол ставио на ту листу“, рекао jе исти извор, додавши да ће Русиjа тражити изручење Ходорковског.

Информациjа да jе он стављен на листу обjављена jе након што jе Национална централна канцелариjа Интерпола у Русиjи поднела документа.

Име Ходорковског до сада се ниjе налазило у Интерполовоj бази података, наводи руска агенциjа.

Mосковски суд jе у децембру 2015. године саопштио да jе Ходорковски ухапшен у одсуству.

Ходорковски jе оптужен у оквиру кривичне истраге из 1998. против челника „Jукоса“, чиjи jе директор био, коjи су били умешани у организовање тешких злочина, укључуjући убиство градоначелника Нефтеjуганска и покушаjа убиства бизнисмена Jевгениjа Рибина, наводи Tас с.

Ходорковски, некада наjбогатиjи Рус и оштар критичар Kремља, побегао jе у Шваjцарску након што jе добио опрост од руског председника Владимира Путина 2013. године, после 10 година проведених у затвору због утаjе пореза и отпужби за проневеру новца.

Чланак МОСКВА: Ходорковски стављен на Интерполову листу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/РТС

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је у обраћању Савјету безбједности УН да се самопроглашено Косово у складу са Резолуцијом 1244 не може сматрати државом и да се према томе не може квалификовати за пријем у Унеско и Интерпол.

Дачић је истакао да би свако другачије постављање према разматрању чланства самопроглашеног Косова представљало кршење правних правила под окриљем УН ради очувања међународног мира и безбједности.

Он је напоменуо да они који скрнаве и уништавају српску културну баштину на Косову траже чланство у Унеску, уз тапшање по леђима као гест награде, док се свуда у свијету као акт тероризма оштро осуђује уништавање културне и вјерске баштине на Блиском истоку, које чини „Исламска држава“.

Он је поручио да за Србију нису прихватљиви захтјеви и настојања Приштине да се укључи у рад међународних организација, као што су Унеско и Интерпол.

Дачић је указао да је са циљевима и принципима Устава Унеска неспојиви намјерно, систематско, вандалско уништавање културних и историјских споменика суграђана да би се уклонили трагови вијековног постојања једног народа на неком простору, као и некажњавање починилаца оваквих варварских аката недостојних 21. вијека.

Он је подсјетио да је од јуна 1999. године до данас на мети напада било 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика, од који 61 има статус споменика културе, а 18 су од изузетног значаја за државу.

„На простору Косова и Метохије уништена су 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је или је оштећен 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 не постоји ниједан читав споменик“, навео је Дачић и приложио слике уништене српске културне баштине.

Он је рекао да су напади на српску баштину у том смислу напади на идентитет Срба и имају директан утицај на њихов осећај прихваћености у локалној средини, те су дио процеса мијењања историјских чињеница с циљем маргинализације и елиминисања Срба и Србије из историје Косова и Метохије.

У обраћању је Дачић нагласио да је Београд са забринутошћу примио информацију да Еулекс врши припреме да привременим институцијама самоуправе, односно локалном правосуђу, преда предмете и пратећу документацију о случајевима у којима су поступали тужиоци и судије Еулекса.

Он је навео да се 300 предмета односи на ратне злочине и да би посљедице тог Еулексовог поступка биле несагледиве по процесуирање ратних злочина које су починили припадници тзв. Ослободилачке војске Косова над Србима, неалбанцима и Албанцима означеном као „српски сарадници“.

Према његовим ријечима, уступање предмета ратних злочина локалном правосуђу није у складу са активностима међународне заједнице ка формирању специјалног суда.

„Уколико би се наведени предмети проследили локалном правосуђу, оправдане су сумње да ће многи материјални докази и сведоци бити уклоњени или застрашени што би знатно отежало рад будућег специјалног суда за ратне злочине“, навео је Дачић.

Он је поменуо и случај лидера Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливера Ивановића, који је приведен крајем јануара 2014. године и до данас је у притвору упркос гаранцијама и апелима Владе Србије да му се дозволи одбрана са слободе.

Дачић је чланицама Савјета безбједности УН пренио да је више од 220.000 лица напустило Косово од 1999. године, а да се вратило само 1,9 одсто, те да је проценат одрживог повратка испод свих свјетских стандарда и просјека.

У Њујорку је почела сједница Савјет безбједности посвећена Косову, на којој ће бити размотрен најновији извјештај генералног секретара УН Бан Ки Муна.

Чланак ДАЧИЋ: Косово није држава и не може у Унеско и Интерпол се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Косовски министар унутрашњих послова Скендер Хисени рекао је да је Косово поднело захтев за пуноправно чланство у Интерполу.

Скемдер Хисени је за приштински „Трибуна ченел“ рекао да се очекује да Интерпол захтев за пуноправно чланство размотри у новембру када ће бити одржана редовна 84. сесија 84. Генералне скупштине Интерпола, преноси Танјуг.

Хисени је додао и да очекује позитиван одговор, иако је признао да Косово прво треба да испуни стандарде који се тичу законодавства.

Чланак ПРИШТИНА: Косово хоће и у Интерпол се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

„Најпоузданији“ сведок на чијим исказима су базиране оптужбе против генерала Момира Стојановића, бившег начелника ВБА и актуелног председника скупштинског Одбора за безбедност, за којим је недавно расписана црвена Интерполова потерница због наводних ратних злочина на Косову, јесте Нике Перај. Њега је Војни суд у Нишу после ратних сукоба осудио на 15 година робије због дезертерства.

У питању је Албанац католичке вероисповести, бивши официр у 52. артиљеријско-ракетној бригади Војске Југославије, који је, као капетан прве класе ВЈ, до краја јуна 1999. учествовао у војним операцијама на Косову и Метохији. Три дана пре повлачења војске с КиМ, он је дезертирао.

Перај је у неколико наврата сведочио пред Хашким трибуналом о злочинима почињеним у пределу Ђаковице, а први пут на суђењу Слободану Милошевићу. Бивши председник Југославије покушао је да га дискредитује као дезертера, који је дошао да сведочи против њега „на захтев ОВК“, да би тиме обезбедио себи „полису животног осигурања“, јер је као официр ВЈ био на „списку ОВК за ликвидацију“.

Перај је, између осталог, у исказу пред Трибуналом, који је доступан јавности и касније коришћен у суђењу тзв. косовској шесторки (Лазаревићу, Павковићу, Ојданићу, Шаиновићу, Лукићу и Милутиновићу), као и Властимиру Ђорђевићу, навео да је непосредан повод за злочине било убиство полицајца Милутина Прашчевића. Тврдио је да је био на неформалном састанку у једној приватној кући, близу касарне, у Ђаковици, на којем је Момир Стојановић, у то време начелник безбедности Приштинског корпуса, рекао да се спрема велика одмазда и наводно наредио убиство више од сто „глава“ и паљење кућа у области Река.

Перај је сведочио и да је „операција Меја“ координисана из команде ВЈ у Ђаковици, где је, како тврди, видео извештај по којем је тог дана „у Кореници убијено 74, а у Меји 68 терориста“. Такође је сведочио да је лично видео лешеве око 20 људи убијених из непосредне близине. Током унакрсног испитивања, он је објаснио „да је изјава о елиминацији 100 глава изнета у време Прашчевићеве сахране, и да он није директно учествовао у том разговору, већ је чуо коментаре“.

– Нике Перај је пред хашким истражитељима дао три-четири различите изјаве. Зато он за нас, иако је Трибунал у великом делу уважио његово сведочење, није био кредибилан сведок – каже адвокат Михаило Бакрач, који је бранио генерала Владимира Лазаревића.

Он је навео да је одбрана довела у питање кредибилитет тог сведока и да је после њега сведочио и генерал Стојановић:
– Да је тачно оно што је Перај рекао, Стојановић не би могао да дође у Хаг јер би се плашио да тужилаштво не подигне и против њега оптужницу, и да га не задрже. Он је, међутим, дошао и сведочио без бојазни, јер му је биографија чиста. Када одбрана доведе сведока, јасно је да он неће одговарати само на питања која иду у корист браниоцима, већ ће му питања постављати и тужилаштво и судско веће. Стојановић није имао проблема да одговори ни на једно питање, нити је накнадно имао проблема са Хагом. Он је негирао Перајеве наводе, као, уосталом, и генерал Лазаревић.

СУМЊЕ

Као и Милошевић, тако су и браниоци „косовске петорке“ од почетка сумњали да је Перај или шпијун ОВК убачен у редове војске или да је пребегао на другу страну и сведочењем купио слободу на Косову, где је и остао да живи.

Чланак МЕЊАО ИЗЈАВЕ: Момира Стојановића у Хагу терети – дезертер! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Каква правда влада на Косову и какво право спроводи Еулекс сведочи пример Станике Прашчевић, која се по жељи Албанаца нашла на потерници Интерпола због наводно почињених ратних злочина, само зато што је била супруга убијеног полицајца! А, убили су га управо Албанци и за то се нико не терети, нити се расписује потерница.

Наставили су да ми од живота праве пакао. Убили су ми мужа и свекра, а сада желе да униште не само мој, него и живот моје деце. Уздам се у Бога јединога, да у томе неће успети.

Овако за „Новости“ почиње исповест једина жена са списка од двадесетак људи за којима је Еулекс расписао потерницу Интерпола због наводних ратних злочина у Ђаковици, односно у селу Меја у близини тог града. Са децом, којој је због погибије оца и супруга полицајца следовао стан у Србији, а који нису никада добили, свила је породично гнездо на имању своје мајке на северу Црне Горе.

Фото: Новости

– Треба да их је срамота пред лицем света који не види муке Срба са Космета. Мој муж је био полицајац. Мучки су га убили, а помагао је преживелим Албанцима чији је конвој трактора бомбардовао НАТО, баш у селу Меја. Спасавао је рањене и вадио мртве – прича Станика.
Са Косова је побегла после почетка НАТО агресије.

– Не знам шта пише у тој потерници. Ја сам са децом из Ђаковице побегла две недеље после почетка бомбардовања. Вратила сам се тек на сахрану мужу који је убијен 21. априла. Због рата нисам могла на време да стигнем на сахрану. Закаснила сам, а и на сахрани сам једва извукла живу главу. То знају сви у Ђаковици у којој сам тада била два дана. Више се у њу, нити њену околину, никада нисам вратила. Нисам отишла ни на седмодневни помен, нити после четрдесет дана – прича наша саговорница.

Вест о потерници сазнала је од родбине из Швајцарске.

– Јавили су ми рођаци да бих припремила децу, јер би то пронашли на интернету. Сада смо сви на лековима за умирење. До пре два дана, док нисам сазнала да као држављанин Црне Горе која нема споразум са Косовом о екстрадицији својих држављана, не могу бити изручена Еулексу, нисмо смели из куће да изађемо. Нико нас не дира, али, далеко од тога да смо спокојни – прича Станика.

Подигла је кредит и почела са децом да гради кућу.

– Завршили смо спрат, деца нигде не раде, али, бар смо били мирни. Све до пре неколико дана, када су нам са Косова послали вест. Нит сам „лук јела, нит мирисала“, што би казао народ, али – не вреди. Оставила сам у Ђаковици кости свекра и супруга, кућу и имање, али, очигледно, Албанцима је и то мало …

АКЦИЈА ПРОТИВ ПОВРАТКА СРБА

Представници Удружења расељених Срба из Ђаковице апсурдом називају то што се сви који се налазе на потерницама налазе и на списку за повратак у Ђаковицу, који је достављен УНМИК, ОЕБС и другим међународним организацијама. У питању су особе које нису продале своју имовину и које се надају да се врате у Ђаковицу.
– Због тога смо убеђени да су оптужнице подигнуте са намером да у потпуности обесмисле и спрече наш повратак и да за свагда поруче како је Ђаковица забрањен град за Србе – истичу из овог Удружења. – Срби који планирају да се врате сигурно нису чинили злочине, јер се у супротном не би усудили на то.
Ово удружење изразило је и огорчење предлогом Мимозе Кусари, председнице општине Ђаковица да Наташа Кандић, председница Фонда за хуманитарно право буде почасни грађанин Ђаковице.

ЈУРЕ И ПОКОЈНИКА

НА потерници Интерпола због наводних ратних злочина против цивилног становништва у Ђаковици налазе се Момир Стојановић, Никола Мићуновић, Мишко Поповић, Драган и Александар Пековић (отац и син), Зоран Мирковић (умро), Лазар Драшковић, Момчило Стијовић, Сретен Цамовић, Живко Вуксановић, Мираш-Гего Стојановић (ухапшен недавно), Предраг Стојановић, Мухарем Ибај (коме су Албанци побили целу породицу јер је наводно сарађивао са Србима), браћа Миладин, Момчило и Милутин Новаковић, Димитрије Рашовић, Станика Прашчевић…

Чланак ПРАВДА ЕУЛЕКСА: Станка на потерници за ратне злочине само зато што је супруга убијеног полицајца! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Још кад је ухапшен Оливер Ивановић у Косовској Митровици, упозорио сам све угледне Србе у јужној покрајине да се пазе. Албански лидери и део међународне заједнице, очигледно да немају намеру да стану.

Црвена Интерполова потерница за Момиром Стојановићем и још 16 Ђаковчана показује јасну и недвосмислену намеру да се заплаше сви Срби на Косову и Метохији. Да им се потпуно утера страх у кости.

Генерал Стојановић био је, попут генерала Диковића, сведок одбране на суђењима пред Хашким трибуналом. Тужиоци нису нашли ништа што би могло те људе да искомпромитује као сведоке, нити су успели да оспоре кредибилитет њихових исказа.

Стојановић је био безбедњак на КиМ, а не војник оперативац. Сви докази везани за рад безбедносних служби на Косову, за време ратних дејстава, потпуно су изведени пред Хашким трибуналом, и ту ништа није пронађено.

За разлику од рата у Босни и Херцеговини, где се судило безбедњацима, на Косову су подигнуте оптужнице искључиво против регуларне војске. Стојановић као безбедњак није припадао том ланцу командовања.

Није ни случајно што се све ово покреће у тренутку када је Приштина под великим притиском да оснује специјални суд за ратне злочине, који ће судити и њиховим ратним вођама.

Стављање Стојановића и Ђаковчана на Интерполову потерницу значи да они сада не смеју да напусте државу, јер би их одмах ухапсили. Али, држава Србија не би смела да их изручи непризнатом Косову, нити има обавезу да то чини.

Ни правну ни моралну.

Чланак ТOMA ФИЛА: Албанци неће стати, потерницама плаше Србе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Посланик Српске напредне странке изјавио је да је чуо да је за њим преко на предлог Основног суда у Ђаковици, Унмикова администрација на КиМ покренула „црвену“ Интерполову потерницу против њега и још 16 грађана Ђаковице због  сумње да је су починили кривично дело ратни злочин,.истакавши да се нада да има „државу која ће реаговати, јер расписивање овакве потернице има за циљ застрашивање Срба да се не би вратили на Космет и да се њихова имовина разграби”.

Говорећи о одлуци Основног суда у Ђаковици, где је рођен, да покрене кривичну пријаву против њега и још 16 Срба, Стојановић је новинарима у Скупштини Србије рекао да је расписивање потернице у вези са одлуком Уједињених нација да се формира суд за ратне злочине ОВК на Косову и Метохији. Он је, како је рекао, уверен да ће бити још таквих оптужница по градовима на Космету, а све „с циљем да се ублажи ефекат формирања тог суда”. Стојановић је казао да је поносан на све што је урадио, да нема намеру да се ставља у позицију да се брани и оценио непримереним да један општински суд расписује црвену потерницу. Он је додао: „Био сам заменик начелника безбедности Приштинског корпуса од 1993. до 1996, а до 1999. године њен начелник.”

Реагујући на то што је Интерпол расписао потерницу за Стојановићем због, како се тврди, почињених злочина над цивилним становништвом, Милован Дрецун (СНС), председник Одбора за КиМ, рекао је новинарима да се Србија залаже да сви ратни злочини који су почињени током сукоба на КиМ буду откривени и процесуирани и да је Србија на том пољу далеко испред КиМ. Што се тиче потернице за Стојановићем, Дрецун указује: „Треба погледати контекст тренутка у коме се подиже оптужница и може се уочити подударност са интензивираним притиском Запада да Приштина усвоји закон о формирању специјалног суда.

Тај суд треба да суди припадницима ОВК за почињене ратне злочине и сада се та прича маскира, релативизује и маргинализује. Што се тиче колеге Стојановића, мислим да ћемо ту бити потпуно чиста ситуација. Оно што је он радио на КиМ као начелник служби безбедности Приштинског корпуса је доступно, он је у неколико наврата био сведок у Хашком трибуналу, ја не знам шта сад суд у Ђаковици покушава да уради. Ако је на слободи Рамуш Харадинај, који је на подручју Ђаковице и Дечана починио ужасне злочине, онда не знам о чему било ко на КиМ може више да прича. Када последњих месеци стално форсирате причу о томе да је генерал Љубиша Диковић наводно одговоран за неке злочине, па се сада прави случај Момира Стојановића, уз чињеницу да суд у Ђаковици није нашао за сходно да разоткрије масовну гробницу која постоји на територији општине, него у о томе упорно ћути, а сада отвара некакву оптужницу против Срба, онда вам је јасно да тиме хоће да потпуно преокрену причу. То је рецепт који је примењиван свих ових година.”

Шеф посланичке групе ДС-а и бивши шеф нашег преговарачког тима за КиМ Борислав Стефановић такође је потерницу против Стојановића довео у везу са најављеним формирањем суда за ратне злочине у Приштини: „И ми подржавамо формирање тог суда, који треба да истражи све злочине које су чинили припадници ОВК, јер је то корак у правцу помирења задовољења правде. Што се тиче генерала Стојановића, сигуран сам да је у стању да одбрани своју невиност. И Оливер Ивановић би имао пуно тога да каже бранећи се на суду и сваким даном се показује да је оптужница неодржива. Не видим зашто би генерал Стојановић био мање успешан у томе. И он ће умети да докаже да нема ни трунке његове одговорности. На суду је да то утврди.”

Посланик Партије за демократско деловање Риза Халими рекао је новинарима да истражни органи треба да обаве свој посао и да истраже све злочине од 1999. до 2001, али нико унапред не може бити окривљен. Он сматра да ко год да је у питању, „посланик, министар, или ма који грађанин мора пред судским органима дати исказ”, а колико је њему познато „сви релевантни чиниоци на Косову подржавају формирање суда”. За потерницу је, каже, чуо од новинара.

Како ради Интерпол на КиМ

Потерница за Стојановићем расписана је по захтеву мисије Унмик на Косову. Канцеларија Интерпола на Косову ради у саставу Унмика.

Унмик је једина овлашћена мисија која има могућност да преко међународне сарадње потражује особе и размењује информације са земљама и организацијама које не признају Косово као независну државу. У том контексту, Унмик има улогу посредника који прослеђује захтеве за потерницама мисије Еулекса, али и саме полиције Косова.

Упућени тврде да Унмик не улази превише у правне детаље оправданости расписивања потерница, већ само технички прослеђује Интерполу захтеве Еулекса и полиције Косова.

Када Унмик, али и свака држава члан Интерпола, комплетира неопходну документацију, сам чин расписивања међународне потернице мери се минутима, а потерница се истог секунда види у свим земљама на које се односи.

Просторно важење потернице Интерпола се разликује од случаја до случаја. Неке важе само за суседне земље, неке само за Европу, неке за цео свет, али постоји и много других модалитета.

Да ли ће по тим међународним потерницама бити поступано у државама чланицама Интерпола зависи искључиво од њихових надлежних органа и принципа поступања Генералног секретаријата Интерпола. Пракса је различита, од случаја до случаја.

Издавање потернице може се наредити у случају када је покренут кривични поступак, на пример, када је донето решење о спровођењу истраге или подигнута оптужница, затим када се окривљени налази у бекству, али и у случају када постоји наредба за довођење окривљеног, то јест постоји решење о одређивању притвора. За лицима се трага и због бекства из затвора.

Чланак СТОЈАНОВИЋ НА ПОТЕРНИЦИ ИНТЕРПОЛА: Циљ застрашивање Срба, да се не враћају на Космет се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир/Фонет

Момир Стојановић, посланик СНС у Скупштини Србије, генерал у пензији и некадашњи начелник Војно-безбедносне агенције, нашао се међу 17 Срба и Црногораца за којима је Интерпол расписао црвене потернице.

Потернице су расписане због наводних злочина почињених на Космету.

– Видео сам да је суд у Ђаковици расписао потерницу што је скандалозно пошто је то још само једна врста политичког притиска косовских власти због најављеног оснивања суда за ратне злочине. Несхватљиво је да локални суд расписује Интерполову потерницу – рекао је јутрос Момир Стојановић у ексклузивној изјави за Курир.

– Поносан сам на све што сам радио у животу – казао је Стојановић и изразио наду да ће Србија реаговати на ове неосноване оптужбе.

Стојановић је иначе и председник Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности.

Чланак МОМИР СТОЈАНОВИЋ, БИВШИ ШЕФ ВБА: Знам да сам на црвеној Интерполовој потерници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Getty Images

Русија ће вероватно одбацити сваки захтев за изручење бившег украјинског председника Виктора Јануковича, јавила је данас руска новинска агенција Интерфакс, позивајући се на изворе упознате са ситуацијом.

Интерпол је раније данас саопштио да је расписао потерницу за Јануковичем због проневере новца и финансијских махинација, пренео је Ројтерс.

Јанукович живи у Русији од када је свргнут са чела Украјине у фебруару прошле године, после вишемесечних насилних антивладиних протеста.

Чланак НЕ ХАЈУ ЗА ПОТЕРНИЦУ ИНТЕРПОЛА: Русија ће одбити захтев за изручење Јануковича се појављује прво на ИСКРА.